Pesničko ćoše
Rekli o sajtu
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.
krsti me, momo, onkraj probavnog trakta
krsti, nedotrulim krstom prertni gloga
skrnavih i greših, kazna nek sleduje, stroga
zgreših, al ne kajem se... alea est iacta
Bolje ćuti, mrtva moma na grudi noćas da ti ne zasedne.
Jer bio si greha i razbluda gladan,
da te primi navek u zagrljaj hladan...
Opa, nekroćoše... Nije loše.
EDIT: Kako se zove perverzna seksualna strast leša prema živom biću? Živofilija? Fuj, odvratno.
kazni me, gavranko tifusne puti
beštijo mrazna, kazni me, muči
zarij u meso, il zauvek ćuti!
crnoj me umetnosti bola poduči
lolok
Jooooj... A ona je mica. I još udata.
Neke ti stvari nikad nisam rekao,
da motornom testerom bi udove ti sekao.
Tvoju bih krv po tepihu prolio,
zapalio šibicu, i benzinom polio.
Dok gorela je lešina, srce me je bolelo,
jer jedino ja sam te, istinski voleo.
мала моја покојнога Спасе
дођи до нас заклали смо прасе
још нам ножи отупили нису
познаћеш нас, мала, по мирису
биће жмара, биће црног вина
љубиће те некрофил из Книна
Фак ми ам сик...
I čudi se svojoj muci i Golgoti,
zar njena je sudba zverinje da kroti?
U barabe poznaje se žena,
Sva je modra, sva je pretučena.
nije moj al sam morao da podelim sa vama.
Boom, Boom, Boom, Boom,
Boom, Boom, Boom,
Boom, Boom, Boom, Boom,
Boom, Boom, Boom
Baldrick
Baldrick, an artistic genius in dirty pants.
Ево, да оплеменим ову тему својим божанским стиховима.
Из зграде је изишао
један мома млад.
Хтео је да прошета
кроз свој родни град.
Кафу ће он попити
у кафићу Апис,
омиљени филозофи
Кант су и Сократис.
Коса му је кратка,
глава к'о буздован,
рођен првог априла,
у хороскопу Ован.
Са брадом је он
баш зајебан лик,
наочаре фото-греј
крајње су му шик.
Зима јако лоше
утиче на њега,
зато је он обукао
нове термос ћега.
Жели бити као
Раичевић Рођа,
на пајду код џемски је
крајње добра прођа.
Тада му довикује
неки дечко ружан :
''Враћај мени новце,
знаш да си ми дужан.''
Содомска та лаж
њега јако згози,
престао је одједном,
казивати у прози.
''Лажеш рђо клета
да дужан сам новце,
назад своме брду,
траже тебе овце!''
Ударац је један
завршио причу.
Са терасе госпођице
јако вољне кличу.
Изломи се несрећник
к'о штапић грисина,
сва висина његова
постаде дужина.
Расан јунак наш
је женке игнорир'о,
веселу је мелодију
устима засвир'о.
Због туђе крви дукс
он мора да мења,
посрк'о је кафу
и отишо да кења
воздизање вртлогом бола
нокте ми у месо зариј
страствено, крвожедно, понајвише грубо
зариј до коске, не, немој да жалиш
извини на секунд; о хвала ти, судбо!
лагане ноте знају да сморе,
ти буди ведра, немој да клонеш!
кидај ме чежњо, демону, створе,
не стајте нокти! немој да клонеш!
тишину гаси крик што зидине разара,
какво само зло моје очи у мрклом мраку виде!
њен шапат, - он стварност ми раствара.
тебе су, ђавле, вајале Нереиде!
капа зној на мене;
ах како јако очи ми нагриза!
зној те модре жене
што тим оштрим очњацима месо ми одгриза...
и услиједи потез што наговјести крај:
ломљивим леђима покрену валове
протресе тијело, одузе ми дах
изби ми из главе све бивше, све јалове...
Vrisak u nogama se ledi,
putevima vrele krvi
i ulicama posmatranja
u daljini traži slepog i gluvog
da ga odvede, da ga sledi,
sledi do kraja
u beskraj
i dalje,
mnogo dalje...
Glasni šapat beskućnika u svom stanu,
panični drhtaj da ga smiri,
još jedan uzdah i ostaje tišina
tišina preglasna za misli.
Kuda dalje? Zašto?
Besciljno lutanje - smisao
svaka izgovorena reč
svaka izrečena misao
nestaje na horizontu...
Tragovi u snegu,
nakon prve oluje,
zapitaš me gde je
ne znam - tu je
Još jedno slovo,
zaostavština davnih vremena
gasi se cvrkut ptice,
polagano, a opet brzo
obučeno u belo,
postaje svako lice
Kratki treptaj savršenstva
dok pali se lampa
U međuvremenu, međuprostoru
za novi vid sveštenstva
umire još jedna
davno upaljena zvezda...
Četvrtak
Po godine seksa nemam, a puštena s lanca;
za kurčinom ko sumanuta vapih
i upoznah starog jarca.
Baka mi je govorila: ’’Bez starca ti,
ćeri,
nema udarca!’’
Zahvalih se njojzi dok me Živko štanca.
Medvjeđa koža, taj tepih kraj kamina
miluje mi leđa.
A on tako sijed, tako pun vrlina..
Jezikom palacka
posred mojih prednjih oblina
pa zastade na sekund: ’’Probajmo u dupe,
o čedna Jasmina?!’’
Munu mi ga čiča
tek iz sedmog puta,
razočaran posta, jer mu kita najednom diskruta,
diže se na noge,
lijevi džep kaputa,
pomogla je kroz po sata
na po sata
po srce mu kobna
tabletica žuta.
Zadnja scena što u glavi mi je pohranjena:
hrlim ka veceu mučno – razvaljena!
Dva mi guza poslije Živka
ne blejaše sastavljena :(
Živka s čije mrtve kosti
keruša je nahranjena.
Iz kuće je istrčao
Na ulicu Iva
Sav zadihan zahuktao
Ko lokomotiva
Pred njega je iskočila
Ana Karenjina
U proceni zeznula se
Ostala je živa
Ćihu ćihu ćihu hu
Ćihu ćihu ćihu hu
Gotivno, Valdemare.
Фала :)