Imao sam nekih četrnaest godina, išao sa školom kompjutera na letovanje. Ja sa dva ortaka i jednim emosom u sobi, svake noći čujemo neko lupanje na tavanu iznad nas. Fora je u tome što, kad smo se raspitali kod profesora i recepcionara, saznali smo da tavan nije otvaran već nekih desetak godina. U jednom trenutku smo čuli i nešto što je zvučalo kao da neko vuče lance.
A jednom, pre jedno dvetri godine, ne sećam se tačno kad, ja jedini budan od cele familije, vraćam se iz kenjare i ulazim u svoju sobu, i samo mi pred očima blesne kugla plave svetlosti. Tad sam se usrao živ, nisam znao šta je i odakle. U sobi imam samo krovni prozor, a i jasno se sećam okruglog obrisa u sredini tog bljeska.
Буразер и његови ћале и кева се враћали ноћом кући. Одвезли су неке џакове, кренули кући. Одједном стаде трактор, нешто пуче код приколице и ни макац, трактор у брзини, гас оде до краја, ама ни лево ни десно ни напред ни назад, сиђу они, са трактором све у реду, без речи се појави деда са седом брадом, дугом косом и оделом, испреврта неке ланце позади, викну ''терај'' и док су они опет упалили трактор, деда нестаде, нигде га нема, а чист део ни жбуна ни дрвета да га заклони.
Kod mene. Bilo oko pola 12 uveče i ja otišao da bacim neku kutiju u kantu koja je u predsoblju kod ulaznih vrata. Palim svetlo, proveravam da li je zaključano, otvaram kantu, bacam kutiju, gasim svetlo i zatvaram vrata od predsoblja. Sve to gleda moj najbolji ortak koji je stajao 5 metara odatle. Napravim par koraka nakon svega toga i vidim da zid ispred mene kreće da svetli. Pogledam njega, lik se izbezumio. Okrećem se i vidim upaljeno svetlo u predsoblju (ugasio ga 3 sekunde ranije) i širom otvorena vrata koja se zatvaraju. On je nešto kucao pa nije direktno video šta se desilo a ja nisam tome pridavao neki veliki značaj i otišli smo u moju sobu. Par sati kasnije se spremamo da legnemo i ja krenem u kuhinju da uzmem čašu vode i dok sam bio u kuhinji opet vidim svetlo iz tog pravca, tek upaljeno. Usro sam se ko nikad u životu. Sekund kasnije čujem da neko otvara i zatvara kantu. Dođem da vidim šta se dešava kad ono moj buraz izašao iz sobe (tik uz predsoblje) da baci koru od banane. I dalje sam se treso...
ustanem ja u pola sest...kad ono puna basca vode!....
otkud voda, kisa nije padala, avgust mesec...
Хахахахаха, не смем ни да питам како се то завршило.
Jeste li ikada vidjeli vilino kolo? E to je da se usereš.
Опиши, дај неке детаље? Је л' се виле скидају, љубе и лижу?
Елем, ја имам искуства са пророчицама и сновима.. Тј. не ја, него знам приче.
Прича но1.
Била жена-мајка код гатаре, и каже, овај први син ти је онако, биће ок... Није лош. Али овај мали... Он је рођен да влада... Тај мали се звао Слободан Милошевић.
Курац, гатари би тражио да ми врати паре, ако је Слоба знао да влада ја сам пулсирајућа ларва.
Прича но2.
Негде 1999. на пола нато агресије, сестра моје бабе прича сан... Каже, радим ја тако нешто по кући, услужујем неке госте, и зове ме нешто муж (тада већ покојни), нешто ме зове, каже дођи, ајде пусти госте, и она као прилази а он јој показује број - 06.09.666.
Кад окренете тај број добијате датум завршетка бомбардовања.
Прича но3.
Возим ја тако уз Брегаљничко брдо, кад креће ауто да се дими. Погледам температура отишла у курац, стајем у зауставну траку, отварам хаубу, ауто прокувао... Кад одједном, наилази декица са југом, премости тамо неко срање и наплати ми хиљаду динара... Па пичка му материна лоповска...
Jednom je pijani lik ujeo moju drugaricu za vrat, tvrdeci da je vampir. Ali njoj nista nije bilo, sem sto je morala kod doktora. Nije umrla i nije se povampirila. Cudno, zar ne?
Seljaci imaju najjače priče.
Nešto ukratko, čini mi se da mi je deda pričao, a njemu je verovatno pričao njegov, a taj je najverovatnije bio žestoko kosmički opijen. Šatro vraćao se kući (iz biblioteke, moš' misliti) kroz livadu, kad pored njega odjednom krdo najrazličitijih domaćih životinja. Gleda on, trlja oči, sav u čudu, malo uzmiče, živuljke ga ignorišu, idu svojim putem, kad među gomilom on vide, tele, bez glave, hoda. Svitanje, nestanak. Kraj.
kad sam bio na zimovanju pre par godina na Jahorini sa burazerom i njegovima dogodilo nam se to da smo svake noći čuli struganje kao kandžama po zidovima kolibe, previše realno, kontali smo da na Jahorini medvjeda ima... Ali nismo nikad videli otiske šapa ili ogrebotine kandži... Jezivo...
Ima jedna priča koja kruži u jednom selu blizu Prokuplja gde je moj deda rođen. Kroz to selo prolazi jedan potok koji je kasnije uliva u Toplicu. To je bilo jedno od onih sela u kojima je bilo i četnika i partizana, i dešavalo se da su se obračunavali, i priča se da su četnici vezali neke partizane u lance i davili ih u tom potoku, blizu kafane koja je kasnije potopljena u bujici tog potoka. U toj kafani su uvek svraćali četnici. Moj deda je svojim očima video tu bujicu koja je sam iznenadno dojla i prošla kao cunami i odnela celu kafanu u par naleta. Kažu da se noću čuje čegrljanje lanaca kod temelja te kafane i da se i dalje mogu videti poneke karike lanaca na dnu potoka. A takoke postoje izjave ponekog seljaka da je video kako je video da se duh partizana mogao videti uu tim talasima kako lancima kida kafanu i uvlači je u potok, i onda se i sam vraća u potok, kao mesto počinka.
Imao sam nekih četrnaest godina, išao sa školom kompjutera na letovanje. Ja sa dva ortaka i jednim emosom u sobi, svake noći čujemo neko lupanje na tavanu iznad nas. Fora je u tome što, kad smo se raspitali kod profesora i recepcionara, saznali smo da tavan nije otvaran već nekih desetak godina. U jednom trenutku smo čuli i nešto što je zvučalo kao da neko vuče lance.
A jednom, pre jedno dvetri godine, ne sećam se tačno kad, ja jedini budan od cele familije, vraćam se iz kenjare i ulazim u svoju sobu, i samo mi pred očima blesne kugla plave svetlosti. Tad sam se usrao živ, nisam znao šta je i odakle. U sobi imam samo krovni prozor, a i jasno se sećam okruglog obrisa u sredini tog bljeska.
Начи тебра, ово ниси треб'о да кажеш, дупе ћу ти испомерати олололо
Буразер и његови ћале и кева се враћали ноћом кући. Одвезли су неке џакове, кренули кући. Одједном стаде трактор, нешто пуче код приколице и ни макац, трактор у брзини, гас оде до краја, ама ни лево ни десно ни напред ни назад, сиђу они, са трактором све у реду, без речи се појави деда са седом брадом, дугом косом и оделом, испреврта неке ланце позади, викну ''терај'' и док су они опет упалили трактор, деда нестаде, нигде га нема, а чист део ни жбуна ни дрвета да га заклони.
Ma to ti je terenska služba IMT-a, odlični su.
Jeste li ikada vidjeli vilino kolo? E to je da se usereš.
Kod mene. Bilo oko pola 12 uveče i ja otišao da bacim neku kutiju u kantu koja je u predsoblju kod ulaznih vrata. Palim svetlo, proveravam da li je zaključano, otvaram kantu, bacam kutiju, gasim svetlo i zatvaram vrata od predsoblja. Sve to gleda moj najbolji ortak koji je stajao 5 metara odatle. Napravim par koraka nakon svega toga i vidim da zid ispred mene kreće da svetli. Pogledam njega, lik se izbezumio. Okrećem se i vidim upaljeno svetlo u predsoblju (ugasio ga 3 sekunde ranije) i širom otvorena vrata koja se zatvaraju. On je nešto kucao pa nije direktno video šta se desilo a ja nisam tome pridavao neki veliki značaj i otišli smo u moju sobu. Par sati kasnije se spremamo da legnemo i ja krenem u kuhinju da uzmem čašu vode i dok sam bio u kuhinji opet vidim svetlo iz tog pravca, tek upaljeno. Usro sam se ko nikad u životu. Sekund kasnije čujem da neko otvara i zatvara kantu. Dođem da vidim šta se dešava kad ono moj buraz izašao iz sobe (tik uz predsoblje) da baci koru od banane. I dalje sam se treso...
otkud voda, kisa nije padala, avgust mesec...
Хахахахаха, не смем ни да питам како се то завршило.
Опиши, дај неке детаље? Је л' се виле скидају, љубе и лижу?
Елем, ја имам искуства са пророчицама и сновима.. Тј. не ја, него знам приче.
Прича но1.
Била жена-мајка код гатаре, и каже, овај први син ти је онако, биће ок... Није лош. Али овај мали... Он је рођен да влада... Тај мали се звао Слободан Милошевић.
Курац, гатари би тражио да ми врати паре, ако је Слоба знао да влада ја сам пулсирајућа ларва.
Прича но2.
Негде 1999. на пола нато агресије, сестра моје бабе прича сан... Каже, радим ја тако нешто по кући, услужујем неке госте, и зове ме нешто муж (тада већ покојни), нешто ме зове, каже дођи, ајде пусти госте, и она као прилази а он јој показује број - 06.09.666.
Кад окренете тај број добијате датум завршетка бомбардовања.
Прича но3.
Возим ја тако уз Брегаљничко брдо, кад креће ауто да се дими. Погледам температура отишла у курац, стајем у зауставну траку, отварам хаубу, ауто прокувао... Кад одједном, наилази декица са југом, премости тамо неко срање и наплати ми хиљаду динара... Па пичка му материна лоповска...
Par sati kasnije se spremamo da legnemo
Kolko bre vas proevropski orijentisanih ima to je strašno...nadbrojaće nas skroz
Kobjasnio,zakljucavaj
Jednom je pijani lik ujeo moju drugaricu za vrat, tvrdeci da je vampir. Ali njoj nista nije bilo, sem sto je morala kod doktora. Nije umrla i nije se povampirila. Cudno, zar ne?
tek će
Ma kakvi, davno bilo, ujed zarastao, a zubi ostali nepromenjeni.
Приче о духовима, ванземаљцима и сл. су Њес са шлагом ра. Начи.
Nisu duhovi, ali ja imam dnevno po jedan deza-vi. Znaci, samo se nesto ukocim kad mi se desi, ili sta vec, ali je mocno...
Kruhovi?
Nisu duhovi, ali ja imam dnevno po jedan deza-vi. Znaci, samo se nesto ukocim kad mi se desi, ili sta vec, ali je mocno...
Jednina:
1. deza-ja
2.deza-ti
3.deza-on/ona/ono
Mnozina:
1.deza-mi
2.deza-vi
3.deza-oni/one/ona
Priče o kruhovima, vanzemuncima i sl.
@ towelie_ hvala ti..ja se sjebah mislim da je u pitanju deza-ja , ne vi...
Seljaci imaju najjače priče.
Nešto ukratko, čini mi se da mi je deda pričao, a njemu je verovatno pričao njegov, a taj je najverovatnije bio žestoko kosmički opijen. Šatro vraćao se kući (iz biblioteke, moš' misliti) kroz livadu, kad pored njega odjednom krdo najrazličitijih domaćih životinja. Gleda on, trlja oči, sav u čudu, malo uzmiče, živuljke ga ignorišu, idu svojim putem, kad među gomilom on vide, tele, bez glave, hoda. Svitanje, nestanak. Kraj.
kad sam bio na zimovanju pre par godina na Jahorini sa burazerom i njegovima dogodilo nam se to da smo svake noći čuli struganje kao kandžama po zidovima kolibe, previše realno, kontali smo da na Jahorini medvjeda ima... Ali nismo nikad videli otiske šapa ili ogrebotine kandži... Jezivo...
Ima jedna priča koja kruži u jednom selu blizu Prokuplja gde je moj deda rođen. Kroz to selo prolazi jedan potok koji je kasnije uliva u Toplicu. To je bilo jedno od onih sela u kojima je bilo i četnika i partizana, i dešavalo se da su se obračunavali, i priča se da su četnici vezali neke partizane u lance i davili ih u tom potoku, blizu kafane koja je kasnije potopljena u bujici tog potoka. U toj kafani su uvek svraćali četnici. Moj deda je svojim očima video tu bujicu koja je sam iznenadno dojla i prošla kao cunami i odnela celu kafanu u par naleta. Kažu da se noću čuje čegrljanje lanaca kod temelja te kafane i da se i dalje mogu videti poneke karike lanaca na dnu potoka. A takoke postoje izjave ponekog seljaka da je video kako je video da se duh partizana mogao videti uu tim talasima kako lancima kida kafanu i uvlači je u potok, i onda se i sam vraća u potok, kao mesto počinka.