Ja izgledam kao lud kad uđem u neki klub oko ponoći koji još uvek nije popunjen, i onda ako je neka urbana muzika pa uzmem da prolazim kroz masu i sve zamišljam kako svi gledaju u mene i dive mi se i osećam se kao da sam u filmu tih desetak metara dok ne stignem do stola (ako ga je Stefan rezervisao), i totalno izgledam lud u tom trenutku.
Kad mi jebeni Windouz izbaci "NBA IZ STOP VORKING" jebeno poludim, a taman sam počeo da cepam i onda se derem, ako sam u kući ako nisam samo šizim. Nakon toga počitnje šutiranje kompjutera. Kad mi be neko video pomislio bi da sam lud. To je neopisim osećaj. I uvek se zbog nekih glupih razloga nerviram.
Ja izgledam kao lud kad uđem u neki klub oko ponoći koji još uvek nije popunjen, i onda ako je neka urbana muzika pa uzmem da prolazim kroz masu i sve zamišljam kako svi gledaju u mene i dive mi se i osećam se kao da sam u filmu tih desetak metara dok ne stignem do stola (ako ga je Stefan rezervisao), i totalno izgledam lud u tom trenutku.
Popodne i uvece uglavnom.
Kad pišem mailove prokletinjama u opštinu.
Uvek, ali ubeđujem ljude u okolini "Normalna sam! Normalna sam!" (na EXIT-u, na nastupu grupe "Gossip").
Bog te ne jebo...
Ene Troja na prvoj. Sad videh.
Kad sam sam u kolima, a idem dalje. Pustim muziku, i onda udaram u vrata ili krov, tresem glavom, derem se.
Kad mi jebeni Windouz izbaci "NBA IZ STOP VORKING" jebeno poludim, a taman sam počeo da cepam i onda se derem, ako sam u kući ako nisam samo šizim. Nakon toga počitnje šutiranje kompjutera. Kad mi be neko video pomislio bi da sam lud. To je neopisim osećaj. I uvek se zbog nekih glupih razloga nerviram.