И ја сам имао исти проблем јер сам лењ у пичку материну... Јебига, просто ми милина да се ваљам у кревету по цео дан, али од тога нема леба и рекао сам себи да тако више не мере и почео сам да устајем рано и то методом искакања јер другачије просто не иде, а што се тиче учења, једноставно се помириш са фактом да ти је обавеза, па и ту примениш нешто слично методи искакања. Кажеш себи да то мораш да урадиш, па ако си паметан човек, схватићеш да је боље сјебати то што пре
Nikako, zato sad i obnavljam godinu :)
Oduzmem sebi od drugih aktivnosti. Ako nisam ustao na vreme da ispunim obaveze koje imam, onda sebi ne dozvolim nešto što bi inače uradio. Na primer, ne gledam TV, ne izlazim i slično. Kad sam stoka neorganizovana, onda ne zaslužujem ni zabavu.
Prvo stavim na telefonu snooze da bude na 2 minuta. Onda telefon stavim da bude malo dalje od kreveta, po mogućstvu pored odeće.
A za učenje još uvek imam problem, sad isprobavam tehniku da učim rano uveče u krevetu, i onda ako zaspim - super, naspavaću se, a ako ne - super, naučiću. Ali uvek me odvuče u neko sanjarenje itd. Odustajem polako od učenja tih retardiranih stvari, jer za zanimljive stvari samo treba da počnem i naučio sam 100%
Baš tako... A mnogo sam veseo kad završim obaveze. Verujem da je i komp jedan od najvećih problema. Kad je pokvaren ili nema interneta, prosto ne znam šta ću od viška energije! Ovako, sedeći uz ovu crnu plastiku, tiho i kurvanjski mi se izvlači svaki atom snage. A šta sam uradio? Ništa.. Kako preseći, kako biti strožiji prema sebi?! Reći NE lenjosti?
8 сати радиш, 8 сати спаваш, 8 сати одмарај се - основна ћелија организације...
Napisah jutros post za ovu temu preko telefona. Kada sam nakon pola sata završio i bio spreman da pošaljem, nešto se izjebe i obriše se ceo tekst. 'Bemu mater.
Ukratko:
Buđenje - baba iz komšiluka koja se loži na mene.
Hrana - Volim je i rado je se sećam. Ovaj, jedem.
Za učenje imam neki sistem, ali me pitaj nakon ispita da li je delotvoran.
Ovo je ukratko i sigurno ste nešto protumačili kako ne treba. Ali mi je jako mrsko da se ponavljam, tako da se morate pomiriti sa činjenicom da je ovaj post samo meni jasan. Donekle. Žele zeka.
Sve u skladu sa obavezama. Što se učenja, odnosno, pripremanja ispita tiče, tu me vuče žestoka motivacija da zadržim budžet, dom, stipendiju i tako te stvari, pa se onda nateram. Hvala Bogu, imam i onih dana, kad mi nije do učenja, al što je rekao Bruce, sledeći dan to kompenzujem odričući se nekih stvari iz sutrašnjeg dana, koje ne moraju biti obavezne.
Bruce je u pravu. Nema učenja, nema ...
Tako će ti oni matori reći: ne završava pamet fakultet, već dupe.
Taj mazohistički fazon kad si sam sebi mama i tata pa sediš da učiš jer te oma iza čeka neka samo tebi razumljiva nagrada koju si zamislio, to pali.
I beži iz kreveta, to je za spavanje. Radni prostor je za rad i ni za šta drugo. Podeli sebi fiktivno taj prostor koji imaš, lakše se i pamti ako ti je uvek u istom okruženju, ali ne da ga povezuješ sa hranom, kompom ili slično. To odvuče pažnju na to drugo.
Волим кад организујем време, а страховито мрзим кад неки пријатељи не желе да организују време, па јуре на све стране, забораве на обавезе који имају према мени и онда наместе срање само такво, и после те јебу јер си организован.
Устајем у 9 сати, одмах туширање хладнијом водом да се разбудим. Не палим ТВ, одмах на обавезе. Што се тиче устајања, навијем мобилни у 9 и оставим га на сто, покривен неком књигом или тако нечим, да га не угасим лако. Затим, све обавезе записујем у роковник у телефону, и кад год погледам телефон, видим шта треба да се уради.
Што се тиче учења, сваке недеље наместим распоред шта има да се одговара, и како добијем оцену, тако је упишем у поље поред тог предмета. Тако имам и преглед успеха, као и шта даље треба више а шта мање учити.
А неке остале ствари обично све радим у исто време, и под условом што раније, тако да онда пред одлазак у школу имам слободног времена за зајебанцију.
Волим и да стижем тачно на време, не петнаест минута пре, не петнаест минута после. Већ покушавам да свагде будем највише 2-3 минута раније.
Што се неких невезаних ствари тиче, а може да се уклопи овде, не ужинам кад нисам гладан, већ кад баш треба, не купујем сокове или тако то, имам воду, тако максимално штедим новац за нешто паметније. Такође, водим рачуна о одећи и обући, тако да родитељу не морају да ми пљују силан новац за нове патике сваки месец (а баш ми је глупо кад видим познанике који сваки месец носе другачије патике које вреде сигурно 80-90 евра, а родитељи им се убијају радећи).
Ima jedna izreka, kaže "Pravi planove, da bi ti se Bog smejao". Malo je nerealno napraviti sebi neki raspored, organizaciju, i očekivati da će svi da se ponašaju kao i ti. Jednostavno moraš razdvojiti stvari koje zavise od tebe i stvari za koje su ti potrebni drugi ljudi. I onda ono što si ti sebi isplanirao menjaš u hodu. Videćeš i sam kad dođeš na fakuletet koliko će organizacija vremena više biti fikcija, nego realnost. Nije nemoguće, ali na fakuletetu brojne stvari se ne nameste onako kako ti hoćeš da bi vremenski uspeo da se uskladiš. To se meni redovno dešava. Primera radi, jedne vežbe su mi se uvek, ali uvek završavale sat vremena ranije. I jednom ja zakažem sastanak sa jednim od asistenata na drugoj katedri, tačno nakon tih sat vremena. I kao u inat profesorka održala vežbe puno radno vreme, čak ga je i probila. I jebiga, ceo moj raspored je morao da se menja. Imati organizaciju je dobro, ali ne treba trošiti energiju ako stvari koje zavise od drugih ljudi i ne idu tebi na ruku. Dešava se.
Znači od korisnijih stvari sam pročitao: hladan tuš, sakrivanje telefona i organizacija radnog prostora... Hajmo sada na ono najgore. Kako ugasiti prokleti internet. Jer, tipa, učim i kao ok mi ide. Fejsbuk. Iako ništa nema, ja ću naći nešto, pa onda jutjub, zaglavim od jedne pesme do nereda u Pakistanu. Sve bespotrebno. A opet, nesvesno to radim. Internet je droga najveća i krade energiju. Kako se s tim borite?
Stvar volje. Učiti u drugoj sobi.
Баш.
Марвелос, јеби га, и ја се питам како угасити интернет. За почетак не плаћај претплату да те искључе. Хехе. Или једноставно ископчај пар каблова, и дај их ћалету или некоме да их сакрије и да не можеш палити комп или ићи на нет.
Због овога никада не планирам ништа јер кад год испланирам нешто тако испадне.
Svaka cast na ovoj temi,prvi put sam zavirio u ovaj kutak vukajlije (dobro ne bas prvi al ajde) i lepo sam se obradovao.Ovo mi u poslednje vreme treba,i to mnogo,to da sebe nateras da uradis nesto u cemu znas da neces uzivati u trenutku,ali bice bolje na duge staze,to je zajebano.Najlakse mi da sisnem dugme,legnem i da gledam nesto,nego da sednem i da radim nesto pametno.Valjda se to zove lenjost,jebem li ga.
Ja imam specifican slucaj gde imam previse slobodnog vremena (jebiga,osnovna skola),i onda ga bukvalno bacim u konejner sedeci za ovom kantom i gledajuci neke bezvezne stvari,trazeci zanimaciju.Da bi to potamanio,sednem uvece i zapisem gomilu stvari koje bi mogao da uradim sutra,bilo da su obaveze ili mogucnosti.Obavezno zapisem i stavim negde gde mi moral ne bi dozvolio da ga sklonim,i tako pokusavam da ispunim sve to.Ako ispunim,lepo,ako ne,jebiga.Nemam neki sistem samonagradjivanja,to mi dodje ko da drzim stap sa kanapom i sargarepom ispred sebe,i sad trcim da stignem.U svakom trenutku moja svest moze da mi kaze - budalo jedna,zasto radis to kad mozes i bez toga da dobijes.Tako da to ne pije vodu.
Teza stvar je kad dodje do trenutka kad te stvari treba da ispunis - ako su neke stalne mogucnosti ili obaveze,dobro je da ih pretvoris u navike,jer onda i ne bude tolko tesko da ih ispunjavas - tipa trcanje,vezbe,ucenje i tako to.Kad nesto radis jednom u nedelju,dve,najteze je.
To za cupanje kablova i pretplate,mozda je efektivno al' onda od sebe pravis budalu.Jednostavno nadji sebi meru,i pokazi da si covek koji vlada svojim postupcima.Ceo zivot da cupas kablove ne mozes,a sad kako ces to da resis na drugi,pametniji nacin,to je tvoja stvar.
Jednostavno najbolja tehnika je da shvatite zasto to radite i zasto je bolje da to radite nego da radite nesto drugo.Kad date mozgu vestacku prepreku,kao sto je cupanje kablova i tako te stvari,on ce naci nacin da je izbegne,ili u potpunosti ukloni.Kad mu date prirodnu prepreku,onda je vec neka druga prica.
Nasrah se ja ovde ziv,al trebalo mi je da ovo istresem iz sebe,i bas mi je lepo sad ;)
E ovo me živo zanima. Pošto sam opčinjen pravilnim rasporedom vremena (koje mrzim da bacam u etar), pored silnog truda uloženog u rasno planiranje na kojem bi mi pozavideli i Malteški iluminati, nikad ne uspem da 'skoristim maksimalno ovu četvrtu dimenziju. Kako vi ostali, ono kao, naterate sebe da ustanete iz toplog kreveta, odete na doručak, zaista sednete da učite itd.
Voleo bih da date konstruktivne savete, nikako da se nakanim duzmem knjigu u ruke. I 'ajte bez glupog trolovanja? Tema je ozbiljnija nego što se čini na prvi pogled.
P.S., treba Z gore. Kostiću, hilfe!