Čudne navike, osobine
Rekli o sajtu
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Pratim sijenke ljudi koji hodaju iza mene i spremam efektivnu odbranu od napada s leđa: sa koje strane mi dolazi sijenka, da li je normalna ili nešto štrči izvan (da li ima neko oružje ili oruđe....) i slične stvari.
Pratim ponašanje ljudi koji mi idu u susret i gledam njihove slabe tačke, da li imaju šta u rukama što mogu upotrijebiti u napadu na mene, u svakom momentu imam spreman plan evakuacije u kriznim situacijama, sagledane sve slabe tačke svih ljudi oko mene i tako to.
Profesionalna deformacija.
Drška na šolji uvijek desno, kašičica uvijek pod 90°, nikako ukrivo, reklama na čaši uvijek prema meni. Uvijek svjestan okoline i u stanju sam da znam sva dešavanja u prostoriji iako se i ne trudim (znam i ko je šušnuo, i ko piše i ko pije, puši, šta puši, kako je svezan čvor na pertlama...) al' se trudim da to izbacujem iz navike i moj psiholog mi dosta pomaže u tome.
Ја док ходам увече, поглед држим фиксиран на своју сенку и покушавам да дођем до следеће бандере, да ми се појави нова сенка, а да ми ова не нестане из видокруга.
Pratim ponašanje ljudi koji mi idu u susret i gledam njihove slabe tačke, da li imaju šta u rukama što mogu upotrijebiti u napadu na mene, u svakom momentu imam spreman plan evakuacije u kriznim situacijama, sagledane sve slabe tačke svih ljudi oko mene i tako to.
Знао сам да си Чак Норис у приватном животу.
Da bih zaspao prvo moram da se okrenem na stomak sa desnom rukom na srcu a levom ispod jastuka, onda da se okrenem na ledja, pa da se vratim u prvobitni polozaj.
Jebote, a ja mislila da sam jedina...
Hodam po ivičnjacima.
Jedem bananu kašikom.
- Na starim registracijma sam uvek sabirao brojeve i radovao se ako je zbir 10, 20, 30 itd...
- Ne gazim linije izmedju plocica ili pukotine. (Ovakvih nas ima dosta)
- Uvek drzim jedan YouTube tab otvoren.
- Pogdjam broj koraka koji mi treba da predjem npr. ulicu, od jednog do drugog plocnika, od jednih do drugih stepenica u ulazu itd.
- Full time sam desnjak, s tim sto rukobludnicim levom. (The fuck o.O)
- Poslednja radnja pre izlaska iz kuce mora da mi bude pijenje vode. Popijem dve case, i vratim se, npr. da stavim kapu, moram da popijem jos malo vode.
- Uvek skidam rukavicu kada se pozdravljam. Cak i ako je samo "high-five". (Ovo mozda i nije cudno vec neka kultura).
- Kada hodam pored nekog do koga mi je stalo na neki nacin uvek ja hodam do ulice. Ovo mi je ostalo od keve koje me je uvek drzala podalje od ulice dok smo setali, kada sam bio klinac.
- Kada spavam jastuk mora da mi bude izuzetno nizak, ponekad cak i sklonim jastuk i spavam bez istog. Ali dok gledam TV, citam ili radim bilo sta, stavim dva jastuka, i jos ruku ispod glave.
Extra bonus: Ne verujem u raznorazne gluposti tipa ako prodjes ispod merdevina ili ako otvoris kisobran u kuci i slicno. Ali mi je jedan od drugara rekao da kada hodamo zajedno ulicom uvek prodjemo sa iste strane neke prepreke (bandera, drvo i sl.), jer cemo se posvadjati ako nesto prodje izmedju nas. Nikada nisam obracao paznju na to.Cak sam i namerno prolazi da nesto bude izmedju nas cisto da dokazem da su to glupisti. A kada se setam sa najboljom drugaricom uvek pazim da nista ne prodje izmedju nas. Ironicno je sto se sa drugom nikada nisam posvadjao, a sa njom vise ne razgovaram, tako da je to bivsa najbolja drugarica. (I nesudjena ljubav btw).
Rale , nemoj da se naljutiš sad, ali sve ovo što si opisao jesu kompulzije, deo opsesivno-kompulzivne neuroze. Moj ti savet da porazgovaraš sa nekim o tome ili da, ako imaš želju za tako nešto, pokušaš svesno da se odupireš ovim navikama, pod onom-znam da se ništa loše neće desiti ako uradim drugačije. E sad zašto-zato što te stvari uvek postaju sve brojnije vremenom i počnu da ometaju tvoj društveni život i posao.
izvini još jednom što ovako psihijatrišem bez pedigrea, ali nadam se da ćeš osetiti da je dobronameran savet.
Za svaku pesmu koju slusam vec pravim spot u glavi i sebe stavljam kao aktera spota.
@rockangel, ja odmah zamišljam kako bih ja to otpevao da imam neki glas iz mašte, pošto sam vokalno jak za Grand šampione.
Naci vako: prema dosadasnjoj anketi, da se zakljuciti da ste svi orjentisani ka jednoj strani (levoj ili desnoj), imate decije rituale na koje ste navikli od malih nogu - preskakanje pukotina u podovima, povremeno se pitate ko bi zalio za vama da vas nema, gledate se u ogledalu, volite da zaspite u odredjenom polozaju, lecite nervozu kuglicama od ambalaze cigareta, gubite vreme po prevozu razmisljajuci ili brojeci sve i svasta napolju....
Meni zvuci kao da ste normalni. A i ja sa vama. Valjda...
Ali me do jaja nervira kad mi ne radi srpska tastatura.
Baš to. I pred spavanje po dvaput pijem vodu uvek.
Ne volim da me svi vide kad radim nešto, u kafiću uvek biram sto negde u ćošku, nikad u sredini.
E da, i uvek sabiram brojeve nekog datuma koji čujem ili tablice na automobilima kad su bile one stare, sad više ne. Ne znam zašto.
Ја десну ставим под главом тако да ми десно уво легне на бицепс,а леву шаку на левом увету. Навикао сам тако као клинац да се успавам, да ме евентуална галама не би пробудила, јер се при најмањем шуму будим. Исто, у ком положају легнем у том се и будим, осим ако ми није превруће па се ознојим.
@ Liblet
Ja to vec znam. Moj OKP mi je najmanji problem. Kako psihicki tako i zivotni. Pogotovu sada. Ovo gde sam trenutno resava samo saka valijuma, prozaka i morfijuma.
Hm, kad šetam s nekim, volim da sam sa njegove leve strane. Navikla sam tako.
Odlepim kad stvari ne stoje paralelno sa objektom na kojem se nalaze. 'nači, komp mora da stoji paralelno sa ivicom stola, a ako je nešto koso postavljeno, to mora biti pod uglom od 45 stepeni. Jesam frik, al mora biti sve na svom mestu. xD
Evo da se malo oraspoložiš, a mene mrzi da se cimam do one muzičARske teme ololool
http://www.youtube.com/watch?v=-FREoDKJX6s&ob=av3e
U ljudi imate toliko fobija sa levom stranom da to vise nije ni cudno nesto...
То је колико се сећам по бонтону - да мушко прими воду са улице ако налети ауто.
U praksi to funkcionise drugacije lolo
Sve sto uradim na jednoj strani tela ili lica, moram i na drugoj. Primer, prodjem pored stola i zakacim ga jednom rukom, moram da se vratim i to uradim i drugom, na priblizno istom mestu. Ako osetim da sam zgazila kamencic jednom nogom, trazim drugi da zgazim i drugom, pa ako ne bude na istom delu stopala, ja onda moram prvom da zgazim na tom delu gde sam drugom, sve tako dok ne izjednacim. To je islo dotle da sam, kad se udarim slucajno na jednoj strani, namerno udaram i drugu dok se ne izjednaci bol. Onda sam shvatila da nisam citava i pocela polako da se vracam u normalu. Danas samo ponekad uhvatim sebe kako npr. cesem oba palca kad me svrbi samo jedan, ali jako retko, i brzo se osvestim i prestanem.