Rasprava: "Čudne navike, osobine" 301

Џими 12.12.2011.
Пироман сам, то не проваљује много људи, јер гледам да се клоним предмета који производе ватру. Ипак, несвесно, кад седим с неким ко пуши, ухватим себе како му дркам упаљач или шибице. У школи сам неколико пута запалио нешто и уживао да гледам како се труде да угасе то. Али, то је из зајебанције било више, знао сам да ће лако да угасе.
Одлепљујем налепнице с пивских флашаиз којих у том тренутку пијем. Ове нове флаше Лав пива ми дођу скроз оргазмичне, јер се налепница лепо одлепи и не остане ништа на стаклу, нарочито кад је ладно пиво и мокро од конденза. Мрзим, али МРЗИМ кад почнем да одлепљујем и неће да се одлепи људски, и остаје папир на стаклу.
У стању сам да рокнем човека циглом у вугла кад ми из зајебанције одвеже пертлу. Пар пута сам много испиздео на другара из клупе у средњој.
Уживам у звуку цепања папира.
Шетам док перем зубе, ма колико купатило било мало. Понекад изађем из купатила и шетам по стану док перем зубе.
Страшно се изиритирам кад има много људи иза мене или око мене. У школи и на факсу сам увек преферирао да седим позади. Не прија ми кад људи могу мене да виде, а ја њих не, осетим како немам контролу над ситуацијом и погубим се. Зато гледам да имам што мање људи иза леђа. Кад сам у кафани, увек гледам да седнем до зида или у неки ћошак, мрзим столове који су у средини и на пролазима. У случају да ипак седнем за такав сто, не могу да се сконцентришем на разговор са саговорником, унервозим се, колутам очима, гледам око себе нон-стоп.
Алергичан сам на људску глупост, затуцаност и неукус. Кад ми неко кога иначе готивим прича како се одушевљава неким шит стварима, понављам у себи мантре за смирење, да се не бих посвађао, пошто сам свадљиве природе. Хтео сам да купим бројаницу за ову сврху, али код нас изгледа можеш само бројанице с крстовима да купиш. Па, ако неко зна где има да се купи без крста, нека ми каже. Унапред захвалан.
Гледам људе у руке, то је једна од првих ствари које приметим. Не волим дебеле, свињске прсте код људи. Гледам људе и у чибуље. Кад имају изражену мајонезару на фаци, морам да је гледам кад ме гледа. Такође, гледам у људе с необичним фацама и којекаквим аномалијама у изгледу. Знам да је крајње некултурно, али ме вуче.
Кад се упознајем с неким, у 90% случајева не запамтим име, јер се ваљда усредсредим на руковање, начин на који се та особа рукује и неке споредне ствари.

Mr.RaleQ 14.12.2011.
Kada citam knjige ne belezim do koje sam strane stigao, niti stavljam bilo sta kao oznaku gde sam stao. Uvek pamtim.

Kул је сазнати ко има исте трипове као ти :D

Шетање док перем зубе ми је дошло главе на екскурзији пред излазак када сам другарицама сметала при мацкању и онда сам изашла у ходник да одем до друге собе и оне су ме закључале напољу, и друга соба је била закључана. Зајебано беше. Обавезно се усвињим док перем зубе и зато их перем само у мајицама за по кући.

Не капирам како неко из цуга не зна колико који месец има дана, нервира ме то. Нервира ме и кад не знају која је година преступна.

Слова и бројеви имају своје боје (свако је одређене боје), зато готивим само одређене знакове. Мрзим парне бројеве, непарне подносим, обожавам све просте сем двојке јер је парна.

Морам да знам којом се брзином крећем у датом тренутку. Инструктор смара јер ми поглед лети на контролну таблу сваких 5 секунди, чак иако не џагам гас. Када идем бајсом немам фрку јер ја контролишем кретање. Кад седим назад у ауту седим или иза сувозача или на средини да бих видела брзину. Када морам иза возача дишем му иза лебог рамена, никад десног. Мислим да бих полудела у колима ђе волан десно.

Ако се возим возом укључим штоперицу, бројим бандере, претпостављам да је размак између њих 50 метара, и онда рачунам брзину. Не знам шта ћу кад се будем возила авионом.

Свака особа има своју страну са које хода. Ако су са мном две особе које имају исту страну она нижа иде поред мене (ваљда јер сам мала, ко ће га знати).

Кад радим кардио, зацртам калорије за одређено време и онда мењам само успон, не и брзину, да би испало тачно колико сам хтела.
Кад ми је досадно, читам све одназад. На часу, опет кад ми је досадно, пишем као у огледалу. Пишем небулозе, само ми готиван тај да Вични стил. Своју страну клупе увек гурам напред јер се клатим, тако да клупа често ротира и до 45-50 степени.

Имам једну једину тачку у струку коју ако само пипнете док седим погнута према напред исправићу се веома екплозивно и вероватно дигнути руке. Ово изгледа посебно чудно, зато другарица воли да ме мучи. Ако стојим нема вајде.

Ако кренете да ме додирнете или ударите и одустанете, морам да пипнем део тела који сте ви хтели да пипнете.

Не перем табане јер умирем од смеха тада. Перем горњи део стопала, а табани се само брчкају. Могу да их обришем без фрке, али прати не мерем.

Памтим таблице, поготово нове и одушевљавам се било каквом коинциденцијом на њима. Другарицина кева је добила таблице са својим иницијалима, а број је био број њених година. Ја сам провалила за године :D
Мислим да беше и једна таблица 029-Cu и то ми беше много готивно.

На ћирилици слово Ј велико пишем само тако, као дршку кишобрана, а на латиници стављам ону линију горе са леве стране.

2012-01-09 01:42:41 +0000

StefanKostić

Jok, samo svetlosnom sabljom.

2012-01-09 01:42:07 +0000

Zmia

Ај, ако неко поред њега чита ово тренутно, нек га дрмне једном по ћили за мене.

2012-01-09 01:44:19 +0000

Aj kad sam već tu, da prekopiram ovo što sam napisao davno na ktitoru:

Pamtim detalje. Upoznaj me sa nekim, posle 5 minuta neću znati ni kako se zove, iako mi je konj ponovio 15 puta, ali ću znati kako mu izgleda srebrna narukvica u obliku kanapa, sa pozlaćenom svakom trećom niti i graviranom pločicom sa datumom "18.02.1990"

Do skoro sam imao običaj da brojim aute koji prolaze dok čekam nekoga. Ali samo one najčešće i specifične. Yugo, zastava, golf dvojka, peglica, fića, i pored toga sve ostale marke. Nije mi bilo zanimljivo kada dođem do 26 juga, 13 golfova, 18 zastava, 3 peglice i 6 fića, i toliko i toliko mercedesa, opela, i drugih, pa sam počeo da ih razlažem i na boje. Od 26 juga, 8 je crveno, 6 varijacije plave, 3 žuta, jedan narandžasti, 3 zelena, 7 belih. O njihovim tablicama i onima u autu da ne pričam.

Volim da pamtim takve stvari. Forsiram sebe da popamtim što više i da vidim dokle ću to pamtiti. Za sada, 17 meseci, od ovih gore.

Imao sam OCD što se tiče sreće. Naime, sve sam morao da uradim desnom stranom, jer je leva loša. Ustajem na desnu nogu, iako mi je sa desne strane kreveta zid. Kada sa trotoara zakoračim na ulicu, moram da zakoračim desnom nogom. Kada se penjem na trotoar, moram desnom. Kada ulazim u školu, moram desnom. Ako u neku prostoriju ne uđem prvo desnom nogom, nešto loše će se desiti unutra. I tako te gluposti. Ali sa tim nemam nikakvih problema već dugo.

I naravno:

- Ako mislim na disanje, uspaničim se.
- Ako mislim na treptanje, počeću nekontrolisano da trepćem.

Pored toga, opasni tripovi kada je simetrija u pitanju.