cepam nalepnice sa flaša, uvek, i mrzim kad neće lepo da seskine nalepnica,pa moram da je noktima grebem,ali neću stati dok je ne skinem skroz.
ne mogu da gledam u lavabo ili kadu u kojoj ima dlaka.mrzim dlake, odvratne su,ali ne kada su na nekome, već kada otpadnu.
šetam se dok perem zube
veoma retko sušim kosu obučena
kad sam nervozna, šišam sebi šiške. rezultat je uvek katastrofa, ali me smiri.
uživam u pranju sudova koliko i u jedenju sladoleda, obožavam da perem sudove, ispunjava me i smiruje.
grizem donju usnu manijakalno, stalno,čaprkampo kosi svojoj takođe, mislim da ljudi cene da imam buve, ali nemam,samo radim to
idem na groblje i istražujem ko je kako umro
moram da otcepim onaj broj sa oglasa, ma koliko me ne zanimao
često odlutam mislima kad je veće duštvo i ne primećujem ljude oko sebe
često krenem da se smejem kad sedim sama u busu ili šetam ulicom,idem negde,ali jako,naglas, da ljudi počnu da me gledaju, ne znam zašto, setim se nekih stvari i samo krene lavina iz mene
ne mogu da radim bilo šta kad mi neko stoji iza leđa, spucala bih ga ciglom samo da se pomeri
pišem desnom, ponekad jedem desnom, ostalo levom
u stanju sam da ubijem čoveka koji mi dira potkolenice
čuvam sve živo, papiriće, igračke, sve sveske,knjige, rokovnike, sve, mada ovoga pokušavam da se rešim već neko vreme jer mi ubija životni prostor
pričam sama sa sobom na glas, kao da sam dve osobe,pogotovo kad sam sama i pijana, onda čak započnem raspravu o bitnim temama
sve prevodim na engleski u svojoj glavi, ma koliko nemalo smisla
uvek nosim potkošulju, ako je jako toplo, nosim potkošulju kao majicu, inače se osećam golo
setiću se još nečega
ne smem rukama da uhvatim prljave sudove. nađem 2 kvadratna milimetara čistog prostora i onda s dva prsta pod mlaz vode pa u mašinu. obično mi sklizne pa porazbijam nešto
Eh ovako. Ambidekster sam, što znači da sve mogu da radim sa obe ruke, pišem, jedem, igram bilijar, bilo šta. Uvek ustajem iz kreveta na desnu nogu, i isto tako izlazim iz stana na desnu, to je jednostavno nešto što moram uraditi. Imam momente u kojima se potpuno isključim i postanem krajnje depresivan, iako inače nisam ni d od depresivnog čoveka, baš sam opozit potpuni, zato me to najviše i čudi, i samo odem od društva, na jedno pola sata - sat, da prošetam i ispričam se sam sa sobom. Imam uobičajen put gde god da idem, tačno gde moram prelaziti ulicu, gde dodirnuti neka mesta, etc. Ne volim kad ljudi stoje preblizu mene, u stanju sam da nekoga spucam šakom kad stoji preko 20 sekundi toliko blizu, ali samo kad stoje, kad sede uopšte mi to ne smeta. Imam fotografsko pamćenje, koje mi je dosta puta pomoglo u životu. Šta ja znam, ima toga još dosta, napišem ako se setim. :)
Прво често ми се деси да ми се глава испразни и да буљим у једну тачку пола сата а да се ничега не сјетим. Увијек скидам етикете са флаша, поколопце са кутија и тегли. Грицкам нокте и кожу око ноктију, нешта ми мора бити у руци да вртим и ломим. Често трупкам ногама у неком неодређеном ритму и особе око мене то нервира. Ако се изнервирам 95 % добијам напад дисања (додуше то је ради астме)али ајде, волим да ја организујем све, и мрзим групне радове у којима морам само да гледам, увијек кад устанем 2 чаше воде смлатим и тако пред спавање.
Има тога још али ајде за почетак ово :)
имам своју маршуту било где да идем не одступам од ње. страшно се плашим да закасним било где, па долазим по 15 минута раније. бројим колико ми је секунди потребно да се испишам. бројим гутљаје док пијем воду. воду пијем само у купатилу. пуцкетам палцима и на рукама и на ногама. одлепљујем огласе на бандерама. не волим гужву. када се рукујем не гледам у очи већ се трудим да што јаче стиснем руку.
имам своју маршуту било где да идем не одступам од ње. страшно се плашим да закасним било где, па долазим по 15 минута раније. бројим колико ми је секунди потребно да се испишам. бројим гутљаје док пијем воду. воду пијем само у купатилу. пуцкетам палцима и на рукама и на ногама. одлепљујем огласе на бандерама. не волим гужву. када се рукујем не гледам у очи већ се трудим да што јаче стиснем руку.
Лололо 90 % ствари смо исти :)))
И да... велики сам пироман, свесно или не.
Кад смо спремали кућу горе на селу све оно што се требало бацити накупио сам на гомилу 2 метра високу и 3 метра широку, запалио и гледао док је горило, ни метар од ватре.
У кафани док сам гледао дерби узео сам седмичну и несвјесно запалио и изгорела ми је скоро до руке ја нисам ни сконтао. Да ми нису ови угасили ко зна шта би било.
Počela sam u zadnje vreme da pričam sama sa sobom neke izmišljotine i to ponekad na engleskom, a ponekad na španskom.. I tako serem po ceo dan.. Još kad učim pa se preslišavam, ja počnem sebi da dajem kontra argumente pa nastane haos... Oooo jebem ti filosofju, još ću i da poludim! Sve mi se otvaraju nove dimenzije, pa se primim k'o ruža u beton...
Još kad učim pa se preslišavam, ja počnem sebi da dajem kontra argumente pa nastane haos...
Haha,pa bolje da se nađemo,pa normalno da se svađamo,a ne ovako same sa sobom.
EDIT:Brojim rupice na krovu autobusa,kojih ima hiljade i hiljade.To nijesu rupice bukvalno,nije autobus probušen,nego kao okrugla udubljenja.Ako sjedim do prozora.
Dok sjedim u autobusu brojim koliko me je ljudi dodirnulo,ako ne sjedim do prozora.
cepam nalepnice sa flaša, uvek, i mrzim kad neće lepo da seskine nalepnica,pa moram da je noktima grebem,ali neću stati dok je ne skinem skroz.
ne mogu da gledam u lavabo ili kadu u kojoj ima dlaka.mrzim dlake, odvratne su,ali ne kada su na nekome, već kada otpadnu.
šetam se dok perem zube
veoma retko sušim kosu obučena
kad sam nervozna, šišam sebi šiške. rezultat je uvek katastrofa, ali me smiri.
uživam u pranju sudova koliko i u jedenju sladoleda, obožavam da perem sudove, ispunjava me i smiruje.
grizem donju usnu manijakalno, stalno,čaprkampo kosi svojoj takođe, mislim da ljudi cene da imam buve, ali nemam,samo radim to
idem na groblje i istražujem ko je kako umro
moram da otcepim onaj broj sa oglasa, ma koliko me ne zanimao
često odlutam mislima kad je veće duštvo i ne primećujem ljude oko sebe
često krenem da se smejem kad sedim sama u busu ili šetam ulicom,idem negde,ali jako,naglas, da ljudi počnu da me gledaju, ne znam zašto, setim se nekih stvari i samo krene lavina iz mene
ne mogu da radim bilo šta kad mi neko stoji iza leđa, spucala bih ga ciglom samo da se pomeri
pišem desnom, ponekad jedem desnom, ostalo levom
u stanju sam da ubijem čoveka koji mi dira potkolenice
čuvam sve živo, papiriće, igračke, sve sveske,knjige, rokovnike, sve, mada ovoga pokušavam da se rešim već neko vreme jer mi ubija životni prostor
pričam sama sa sobom na glas, kao da sam dve osobe,pogotovo kad sam sama i pijana, onda čak započnem raspravu o bitnim temama
sve prevodim na engleski u svojoj glavi, ma koliko nemalo smisla
uvek nosim potkošulju, ako je jako toplo, nosim potkošulju kao majicu, inače se osećam golo
setiću se još nečega
Murš!
Ексхумираш па радиш обдукцију? :)
raspitam se, grobar dolazi kod tetke moje, pa ga pitam, ili pitam babe po selu ili bilo koga, ali ne da mi mira koa ne znam
Zanimljivo lolo
udaj se za mene lolo
hahhahahahha Boice, šizenje kotebe
Bolje da si napisala šta ne radiš. Manje bi se patila kucajući
Crna, mačko, ae peremo kosu skupa... Ja sušim!
ne smem rukama da uhvatim prljave sudove. nađem 2 kvadratna milimetara čistog prostora i onda s dva prsta pod mlaz vode pa u mašinu. obično mi sklizne pa porazbijam nešto
Ne mogu da zaspim dok ne odigram neku igricu na telefonu.
Maro ima još toga, al' me sramota sad kad vidim koliko ga ima xD
Eh ovako. Ambidekster sam, što znači da sve mogu da radim sa obe ruke, pišem, jedem, igram bilijar, bilo šta. Uvek ustajem iz kreveta na desnu nogu, i isto tako izlazim iz stana na desnu, to je jednostavno nešto što moram uraditi. Imam momente u kojima se potpuno isključim i postanem krajnje depresivan, iako inače nisam ni d od depresivnog čoveka, baš sam opozit potpuni, zato me to najviše i čudi, i samo odem od društva, na jedno pola sata - sat, da prošetam i ispričam se sam sa sobom. Imam uobičajen put gde god da idem, tačno gde moram prelaziti ulicu, gde dodirnuti neka mesta, etc. Ne volim kad ljudi stoje preblizu mene, u stanju sam da nekoga spucam šakom kad stoji preko 20 sekundi toliko blizu, ali samo kad stoje, kad sede uopšte mi to ne smeta. Imam fotografsko pamćenje, koje mi je dosta puta pomoglo u životu. Šta ja znam, ima toga još dosta, napišem ako se setim. :)
Ауууууууу много тога имам.
Прво често ми се деси да ми се глава испразни и да буљим у једну тачку пола сата а да се ничега не сјетим. Увијек скидам етикете са флаша, поколопце са кутија и тегли. Грицкам нокте и кожу око ноктију, нешта ми мора бити у руци да вртим и ломим. Често трупкам ногама у неком неодређеном ритму и особе око мене то нервира. Ако се изнервирам 95 % добијам напад дисања (додуше то је ради астме)али ајде, волим да ја организујем све, и мрзим групне радове у којима морам само да гледам, увијек кад устанем 2 чаше воде смлатим и тако пред спавање.
Има тога још али ајде за почетак ово :)
имам своју маршуту било где да идем не одступам од ње. страшно се плашим да закасним било где, па долазим по 15 минута раније. бројим колико ми је секунди потребно да се испишам. бројим гутљаје док пијем воду. воду пијем само у купатилу. пуцкетам палцима и на рукама и на ногама. одлепљујем огласе на бандерама. не волим гужву. када се рукујем не гледам у очи већ се трудим да што јаче стиснем руку.
Лололо 90 % ствари смо исти :)))
И да... велики сам пироман, свесно или не.
Кад смо спремали кућу горе на селу све оно што се требало бацити накупио сам на гомилу 2 метра високу и 3 метра широку, запалио и гледао док је горило, ни метар од ватре.
У кафани док сам гледао дерби узео сам седмичну и несвјесно запалио и изгорела ми је скоро до руке ја нисам ни сконтао. Да ми нису ови угасили ко зна шта би било.
Боли те курац
Počela sam u zadnje vreme da pričam sama sa sobom neke izmišljotine i to ponekad na engleskom, a ponekad na španskom.. I tako serem po ceo dan.. Još kad učim pa se preslišavam, ja počnem sebi da dajem kontra argumente pa nastane haos... Oooo jebem ti filosofju, još ću i da poludim! Sve mi se otvaraju nove dimenzije, pa se primim k'o ruža u beton...
Haha,pa bolje da se nađemo,pa normalno da se svađamo,a ne ovako same sa sobom.
EDIT:Brojim rupice na krovu autobusa,kojih ima hiljade i hiljade.To nijesu rupice bukvalno,nije autobus probušen,nego kao okrugla udubljenja.Ako sjedim do prozora.
Dok sjedim u autobusu brojim koliko me je ljudi dodirnulo,ako ne sjedim do prozora.
Hajde :)
hahahahahahaha ne znam zasto se smejem na ovaj ajaxov post toliko da mi skripe pluca