Igr'o sam na fejsu dok sam imo to gomno. Igram u klikere. Pratio sam nešto malo kad je ono bilo na Sportklubu. Ubedljivo omiljeni mi je Negranu. Koji je to car od čoveka. :) Što se igranja tiče, pa promenljivo, zavisi od mog raspoloženja. :) E, da, onaj Dvon (ili Dvan, isti kurac) je isto dosta dobar igrač, ali je čovek definicija agresije. :D Više volim kad neko igra agresivno, ali on ga čo'ek pretera. :)
Nije lose to da se propusti dizanje na flopu, ali i tada zavisi od flopa jer cesto moze neko da ti se kupi. A i bitno je da znas da naplatis ruku, jer je bolje za sat vremena odigrati dve ruke i naplatiti ih kako treba nego deset osrednjih. I treba znati kada da foldujes. Jos kad sam se registrovao na vuku imam ideju da definisem pokeraski sleng ali nesto sam uvek u stisci sa vremenom i lenj sam. Imam bas dosta ideja za druge definicije i izraza ali u zadnje vreme nemam inspiracije.
Loose-agressive sam igrač i to baš do jaja agresivan u cash-game-u, u turnirskim igrama obično samo branim blajndove i čekam da uzmem nekih 40 posto ukupnih čipova na stolu pa pustim druge da se pobiju da bih ušao sa prednošću u heads up. Ima dobar film, koga zanima, Rounders sa Edom Nortonom i Metom dejmondom. Od literature bih preporučio Bronsonov Super Sistem, ace on the river od Berija Grinštajna i caro book of poker tells- Mike Caro.
Nego jel koristi neko Nešov ekvalibrijum ili nešto od psihologije u igri?
Cash game jedino i moze da se igra agresivno, vrlo je tesko blefirati, jer ljudi imaju "ledja" u cipsovima, pa se igra rizicnije. Zato vise i volim turnire, tu se stisnu, i 20 cipsova im je mnogo da daju. Tajna laganog ulaska u finis turnira je da se na samom pocetku osvoji neka rezerva, i da se maltene svaka ruka plati, sve osim govnjivog 27. Posto vecina turnire igra ziheraski, dosta je lakse ostati poslednji, jer je lakse igrati ruku protiv 2 igraca nego protiv celog stola.
Tačno je da se u sit'n'go više stisnu zato što imaju ograničen broj čipova, bez mogućnosti rebuy-a, ali brate i u cash game-u može da se blefira samo tako, to je po meni i tajna konstantne pobedničke igra, stalno pokušavaš da 'ukradeš' pot, pogotovu sa pozicije, tako stvoriš imidž agresivnog igrača koji mnogo blefira, i onda kad imaš jaku ruku ljudi će da te isprate. Ovako kad si tight, ljudi se poseru čim rejzuješ i nikad ne možeš da naplatiš ruku, čekaš 2 sata dobru ruku samo da bi na kraju pokupio blajndove sa njom.
Uživo igram uglavnom keš i to sve limite (50-100, 100-200, 200-400, 500-1000 samo jaši, svi smo naši). Turnire ponekad jer ih nema baš mnogo, osim onih govnjivih u Grandu. Sad upravo igram ove kurce micro millions na Starsu. Bleja.
Za cash game je najbitnije da ne misle da si čučko, jer takve najviše mrze. A i ja, pošteno, lolo. :)
Igram par godina poker aktivno, igrao sam i sa nekim jakim igracima (osvajali sitne turnirnire i zgrnuli brdo novca na kes igrama) ali nikad nisam igrao u veliku kintu. Planiram vec neko vreme da odem u kazino i objasnim neke stvari, ali nikako da nadjem pravi turnir. Npr. video sam u grand kazinu cetvrtkom ulaz 2500 ali neogranicen broj rebuy-ova i svi su nesto na tu foru. Elem, interesuje me da li neko zna gde u bg-u mogu da se igraju normalni turniri (sto se tice novca)?
Od igraca najvise volim Phil Laak-a zato sto je nepredvidiv. I sam se trudim da igram tako. Stalno menjam stil igre. Jedino sto uvek radim je da na Q9 pre flopa gotovo uvek ispratim (omiljene karte) a kada su na flopu dve iste nikad ne blefiram (bas zato sto gotovo svi igraci precute taj triling).
Psiholoski element je takodje bitan. Mozes cesto po reakciji ljudi da prepoznas kako stoje, posebno ako igras bar neko vreme sa njima. A i sam imam foru: Kad blefiram, napravim malo ozbiljniju (sigurnu facu) - stisnem zube, rasisirim malo nozdrve, izostrim pogled i ne sklanjam ga par sekundi sa protivnika. To su sitnice koje su tesko da se primete, a opet mnogo uticu podsvesno na protivnika. Suprotno radim kad imam nesto - napravim neku blago blentavu-uplasenu facu. Svaki put kada sam ovako postupio - dobio sam. Cak sam jednom kad sam bio ubedljiv cip lider slucajno uradio suprotno i izgubio :)
U Grandu su debilni skroz, loto turniri u prvih sat(ili dokle već traje re-buy), a to te onda smori. Dobri su jedino oni što se održavaju dva puta godišnje kao serija turnira, od 100, 200, 500 i hiljadu evra. Ti su kul.
Inače retko gde imaju dobri turniri kod nas. Ako je neko zainteresovan, imaju u Novoj Gorici svakog meseca baš dobri turnir. Al' ko će ići čak tamo...
Šta mislite o onome što Dojl Branson kaže da AQ ne treba nikad igrati zato što sa tom rukom možeš malo da dobiješ a mnogo da izgubiš, a da su najbolje ruke mali suited konektori, tipa 67s?
U Grandu su debilni skroz, loto turniri u prvih sat(ili dokle već traje re-buy), a to te onda smori
Upravo to. Mada nemam ja ni para toliko da odradim više od jednog ribaja :)
Dobri su jedino oni što se održavaju dva puta godišnje kao serija turnira, od 100, 200, 500 i hiljadu evra. Ti su kul.
A kad se ovo otprilike održava i koliko je ulaz?
Šta mislite o onome što Dojl Branson kaže da AQ ne treba nikad igrati zato što sa tom rukom možeš malo da dobiješ a mnogo da izgubiš, a da su najbolje ruke mali suited konektori, tipa 67s?
Niske karte su dobre zato što su najmanje sumnjive. Ali problem kod njih je npr. u toj situaciji sa 67 suited izađe ti boja, a ti ne mož baš previše da se uzdaš u tu boju jer je moguće da neko ima jaču. A opet, AQ će se igrati u 99% situacija... Jbg, mnogo je to hipotetički ''mož da izgubiš mnogo, a malo da dobiješ''. Sve zavisi od pozicije, uloga, itd... Radije ću igrati na AQ nego na 67, čini mi se da više mogu da se sjebem na ovom drugom :) Al što reče Tulumbac: sve je to relativno, nema pravila nikad
Не картам се ја шаха. Слабо ја то...
Igr'o sam na fejsu dok sam imo to gomno. Igram u klikere. Pratio sam nešto malo kad je ono bilo na Sportklubu. Ubedljivo omiljeni mi je Negranu. Koji je to car od čoveka. :) Što se igranja tiče, pa promenljivo, zavisi od mog raspoloženja. :) E, da, onaj Dvon (ili Dvan, isti kurac) je isto dosta dobar igrač, ali je čovek definicija agresije. :D Više volim kad neko igra agresivno, ali on ga čo'ek pretera. :)
Nije lose to da se propusti dizanje na flopu, ali i tada zavisi od flopa jer cesto moze neko da ti se kupi. A i bitno je da znas da naplatis ruku, jer je bolje za sat vremena odigrati dve ruke i naplatiti ih kako treba nego deset osrednjih. I treba znati kada da foldujes. Jos kad sam se registrovao na vuku imam ideju da definisem pokeraski sleng ali nesto sam uvek u stisci sa vremenom i lenj sam. Imam bas dosta ideja za druge definicije i izraza ali u zadnje vreme nemam inspiracije.
Loose-agressive sam igrač i to baš do jaja agresivan u cash-game-u, u turnirskim igrama obično samo branim blajndove i čekam da uzmem nekih 40 posto ukupnih čipova na stolu pa pustim druge da se pobiju da bih ušao sa prednošću u heads up. Ima dobar film, koga zanima, Rounders sa Edom Nortonom i Metom dejmondom. Od literature bih preporučio Bronsonov Super Sistem, ace on the river od Berija Grinštajna i caro book of poker tells- Mike Caro.
Nego jel koristi neko Nešov ekvalibrijum ili nešto od psihologije u igri?
Cash game jedino i moze da se igra agresivno, vrlo je tesko blefirati, jer ljudi imaju "ledja" u cipsovima, pa se igra rizicnije. Zato vise i volim turnire, tu se stisnu, i 20 cipsova im je mnogo da daju. Tajna laganog ulaska u finis turnira je da se na samom pocetku osvoji neka rezerva, i da se maltene svaka ruka plati, sve osim govnjivog 27. Posto vecina turnire igra ziheraski, dosta je lakse ostati poslednji, jer je lakse igrati ruku protiv 2 igraca nego protiv celog stola.
E a jel zna neko da li imaju gde kod nas da se kupe knjige o pokeru na srpskom?
Tačno je da se u sit'n'go više stisnu zato što imaju ograničen broj čipova, bez mogućnosti rebuy-a, ali brate i u cash game-u može da se blefira samo tako, to je po meni i tajna konstantne pobedničke igra, stalno pokušavaš da 'ukradeš' pot, pogotovu sa pozicije, tako stvoriš imidž agresivnog igrača koji mnogo blefira, i onda kad imaš jaku ruku ljudi će da te isprate. Ovako kad si tight, ljudi se poseru čim rejzuješ i nikad ne možeš da naplatiš ruku, čekaš 2 sata dobru ruku samo da bi na kraju pokupio blajndove sa njom.
Uživo igram uglavnom keš i to sve limite (50-100, 100-200, 200-400, 500-1000 samo jaši, svi smo naši). Turnire ponekad jer ih nema baš mnogo, osim onih govnjivih u Grandu. Sad upravo igram ove kurce micro millions na Starsu. Bleja.
Za cash game je najbitnije da ne misle da si čučko, jer takve najviše mrze. A i ja, pošteno, lolo. :)
Usta ih jebem.
Igram par godina poker aktivno, igrao sam i sa nekim jakim igracima (osvajali sitne turnirnire i zgrnuli brdo novca na kes igrama) ali nikad nisam igrao u veliku kintu. Planiram vec neko vreme da odem u kazino i objasnim neke stvari, ali nikako da nadjem pravi turnir. Npr. video sam u grand kazinu cetvrtkom ulaz 2500 ali neogranicen broj rebuy-ova i svi su nesto na tu foru. Elem, interesuje me da li neko zna gde u bg-u mogu da se igraju normalni turniri (sto se tice novca)?
Od igraca najvise volim Phil Laak-a zato sto je nepredvidiv. I sam se trudim da igram tako. Stalno menjam stil igre. Jedino sto uvek radim je da na Q9 pre flopa gotovo uvek ispratim (omiljene karte) a kada su na flopu dve iste nikad ne blefiram (bas zato sto gotovo svi igraci precute taj triling).
Psiholoski element je takodje bitan. Mozes cesto po reakciji ljudi da prepoznas kako stoje, posebno ako igras bar neko vreme sa njima. A i sam imam foru: Kad blefiram, napravim malo ozbiljniju (sigurnu facu) - stisnem zube, rasisirim malo nozdrve, izostrim pogled i ne sklanjam ga par sekundi sa protivnika. To su sitnice koje su tesko da se primete, a opet mnogo uticu podsvesno na protivnika. Suprotno radim kad imam nesto - napravim neku blago blentavu-uplasenu facu. Svaki put kada sam ovako postupio - dobio sam. Cak sam jednom kad sam bio ubedljiv cip lider slucajno uradio suprotno i izgubio :)
U Grandu su debilni skroz, loto turniri u prvih sat(ili dokle već traje re-buy), a to te onda smori. Dobri su jedino oni što se održavaju dva puta godišnje kao serija turnira, od 100, 200, 500 i hiljadu evra. Ti su kul.
Inače retko gde imaju dobri turniri kod nas. Ako je neko zainteresovan, imaju u Novoj Gorici svakog meseca baš dobri turnir. Al' ko će ići čak tamo...
Šta mislite o onome što Dojl Branson kaže da AQ ne treba nikad igrati zato što sa tom rukom možeš malo da dobiješ a mnogo da izgubiš, a da su najbolje ruke mali suited konektori, tipa 67s?
AQ je najveća spermuša od karti koja postoji. Nekad kad mi prekurči bacim i za blind, neću da je igram, teraj to u kurac. Koštala me milion do sad.
Kako kad, mada se ne bih složio da su najbolje. Možeš i sa tim dobro da najebeš. Mada je to sve relativno, nema pravila nikad.
Upravo to. Mada nemam ja ni para toliko da odradim više od jednog ribaja :)
A kad se ovo otprilike održava i koliko je ulaz?
Niske karte su dobre zato što su najmanje sumnjive. Ali problem kod njih je npr. u toj situaciji sa 67 suited izađe ti boja, a ti ne mož baš previše da se uzdaš u tu boju jer je moguće da neko ima jaču. A opet, AQ će se igrati u 99% situacija... Jbg, mnogo je to hipotetički ''mož da izgubiš mnogo, a malo da dobiješ''. Sve zavisi od pozicije, uloga, itd... Radije ću igrati na AQ nego na 67, čini mi se da više mogu da se sjebem na ovom drugom :) Al što reče Tulumbac: sve je to relativno, nema pravila nikad
Pičimo mi u društvu, za sitnu kintu, nisam neki preterani ljubitelj.
Održava se u maju i septembru. Danube poker masters ili tako neki kurac. Rekoh ti za ulaz, 110, 220, 550 i 1100 evra.
Inače, igra li ko keš uživo?
Prodajem 740k cipova na Texas HoldEm Pokeru na fejsbuku. Ko oce nek se javi......
Da krenem od nule, 740k cu da napravim za sat vremena. Aj u 100 evra da mogu?
Je l' ste dobijali Royal Flush?
Ja nikad...
Slagacu te, cini mi se da sam jednom dobio, ali svi su foldovali i pre nego sto sam mogao da naplatim.
U stvari, cek' da pogledam, pise koja je najjaca ruka.