Prijava

Нешто ми скоро паде на памет, па бих хтео да видим ваше мишљење.

Ако религију прихватимо као плод људске маште а не стварни разлог настанка човека, и ако исто тако занемаримо теорију еволуције која се по мом мишљењу своди на то да Бога зовемо амебом и човека прихватимо као јединку која није настала из само једне или две јединке (Адам и Ева) већ из много њих, само на различитим странама света, питање државе (то јест' питање припадности одређеној групацији људи) ми се намеће као сасвим природно схватање.

Људи који расту под истим поднебљем, истом климом временом у складу са том природом у којој живе развију неке заједничке обреде, заједничка схватања, веровања итд. А и оног тренутка кад се чланови једне групације (чопора/племена) раздвоје, свој живот настављају самостално, и опет у том дугачком процесу званом живот развијају опет неке заједничке карактеристике са том мањом заједницом у којој живе. Опет, кад се погледа, у мом понашању се виде утицаји моје породице, код мојих родитеља се виде утицаји њихових родитеља итд. А опет виде се и утицаји средине, који наравно нису занемарљиви. Што значи да цела та машинерија генетике и друштва ствара један посебан менталитет који мене аутоматски ставља на место некога ко је ближи некоме из мог града него америчком трговцу хамбургерима.

Поента приче је то да колико год ја био или се трудио да будем изнад проклете масе, увек ћу у себи носити један део свог града, земље па чак и јебеног континента, што ће ме опет издвајати од некога са тотално другог краја света.

Наравно, то не значи да треба бити бољи према овима или онима, или било шта слично, све зависи од особе до особе, само је питање тог осећаја националне припадности које се пласира као ружно, а по мени никако то није. Искрено, има пар људи који су ми много дражи од 90% мојих земљака а да нису уопште из Србије или бивше Југе, па чак ни из јебене Европе.

Значи, зашто се осећај националне припадности карактерише као назадно схватање, као лош осећај, кад једноставно нема никакве везе са мржњом нити ничим другим? Баш из тог разлога и навијам за нашу репрезентацију и остало, што опет не значи да се са истима идентификујем, него да са неким од њих имам макар нешто заједничко, јебеммуматер па земљаци смо.

ja tebe baš ne skapirah... šta te zanima? što se ljudi ne poistovjećuju sa državom i njenim simbolima? što neki to veličaju, a ove druge smatraju nižom vrstom?

Ja lično ne mislim da genetika ima velikog uticaja na obrazovanje mentaliteta nekog pojedinca.
A što se tiče karakterizacije osjećaja nacionalne pripadnosti kao nazadnog shvatanja smatram da je to posljedica amerikanizacije nas kao društva i jačanja individualnosti nasuprot osjećaju socijalne pripadnosti i jačanju uticaja kulturoloških podgrupa u obrazovanju ličnosti.

Хм, занима ме све везано за култ државе. Између осталог, зашто се осећање националне припадности сматра лошим осећањем међ' форумџијама, и што се то ниже на ниво култа, нечега претерано битног.

Искрено себе не сматрам патриотом, а још мање патриЈотом, али ипак кажем да сам јебени Србин, и није ме срамота због тога.

Ja lično ne mislim da genetika ima velikog uticaja na obrazovanje mentaliteta nekog pojedinca.
A što se tiče karakterizacije osjećaja nacionalne pripadnosti kao nazadnog shvatanja smatram da je to posljedica amerikanizacije nas kao društva i jačanja individualnosti nasuprot osjećaju socijalne pripadnosti i jačanju uticaja kulturoloških podgrupa u obrazovanju ličnosti.

Какве везе има американизација? Искрено, Амери пре сваке утакмице, меча у било ком спорту пуштају своју сопствену химну, и одржавају култ државе међ' својим живљем много више него ми.

Da ali kod njih nacionalno ne predstavlja isto kao kod nas. Mene pitaš za nacionalnu pripadnost i ja kažem Srbin, a Amer kaže Bosanac.

зашто се осећање националне припадности сматра лошим осећањем међ' фурунџијама

Чудни су то људи

одржавају култ државе међ' својим живљем

E to je to. :D Države, ne naroda.

Da ali kod njih nacionalno ne predstavlja isto kao kod nas. Mene pitaš za nacionalnu pripadnost i ja kažem Srbin, a Amer kaže Bosanac.

Управо погрешно. Босанац ће и у Србији рећи да је Босанац, као што ће и Албанац рећи да је Албанац. Али било ко чији су се ђедови, прађедови доселили у Америку ће рећи да је Американац. Питај Обаму.

Значи, зашто се осећај националне припадности карактерише као назадно схватање, као лош осећај, кад једноставно нема никакве везе са мржњом нити ничим другим?

Zemljak, ne znam odakle ti to da se osećaj nacionalne pripadnosti shvata kao nešto nazadno. Štaviše, apsolutno je suprotno, naravno ukoliko je u granicama normale (dakle, da se ponosiš odakle si, da čuvaš svoju tradiciju itd.). Čim taj ponos preraste u mržnju prema drugim narodima, ode sve u kurac. Svaka normalna država teži tome da očuva svoj identitet, a kod nas se isti izgleda prodaje za šaku dolara. A imamo takvu istoriju i takvu tradiciju da bi nam dobar deo Evrope, pa i sveta, prilično pozavideo na istoj. Mada to je prvenstveno zbog nekih mnogo loših donetih odluka u prošlosti, ali džaba nam sad...

E to je to. :D Države, ne naroda.

Колико год то смешно звучало, одржавају и култ народа колико год им то историја дозвољава. Не ради се о гастарбајтерима. Ради се о људима који су тамо цео живот, људима чији су очеви рођени тамо.

Da Srbine, ali mi to nije nacionalnost. Upravo se ohrabruje korišćenje Bosanac kao odrednice nacionalne pripadnosti. Sad mogli bi polemisati i oko toga da je Amerima mnogo draže da se koriste imenicom Serbian nego Serb, mada ja više volim Serb.

nemam pojma zašto reme, al ja nekako više to vežem za kraj... evo recimo neka dva pogranična grada... to su mnogo sličniji ljudi i mnogo više zajedničkog imaju nego ljudi iz dva grada na dva kraja iste držžave... tako da nikako ne mogu biti zemljaci u onom smislu u kom to ja koristim...

a to što je nazadno, pa to je posljedica procesa stalnog tupljenja kako svi treba da budemo jedinstveni, da se ne razlikujemo, da se miješamo i tako... a samo sporadično neko napomene da trebamo nešto svoje očuvati...

Svaka normalna država teži tome da očuva svoj identitet, a kod nas se isti izgleda prodaje za šaku dolara. A imamo takvu istoriju i takvu tradiciju da bi nam dobar deo Evrope, pa i sveta, prilično pozavideo na istoj. Mada to je prvenstveno zbog nekih mnogo loših donetih odluka u prošlosti, ali džaba nam sad...

Не слажем се у потпуности. Нама "национални идентитет" чувају необразовани људи, који су давно прешли границу доброг, позитивног осећања. Ја пар људи са овог форума који причају да су изнад тог националног срања и свега тога, сматрам много већим Србима него оне што по улицама пишу "Косоvо је Срвија!" и то је тако. Национални идентитет се пре свега чува неким јебеним знањем о својој прошлости, познавањем сопствене културе, а не паљењем туђих амбасада и пребијањем педера, као што многи мисле. Кога боли курац за то.

nemam pojma zašto reme, al ja nekako više to vežem za kraj... evo recimo neka dva pogranična grada... to su mnogo sličniji ljudi i mnogo više zajedničkog imaju nego ljudi iz dva grada na dva kraja iste držžave... tako da nikako ne mogu biti zemljaci u onom smislu u kom to ja koristim...

a to što je nazadno, pa to je posljedica procesa stalnog tupljenja kako svi treba da budemo jedinstveni, da se ne razlikujemo, da se miješamo i tako... a samo sporadično neko napomene da trebamo nešto svoje očuvati...

Најпаметнији коментар до сада на овој теми. Слажем се да су од једног сасвим нормалног осећања направили нешто назадно. Али то исто осећање са неким другим размишљањима може бити итекако нормално.

Нама "национални идентитет" чувају необразовани људи, који су давно прешли границу доброг, позитивног осећања.

Pa u tome i jeste problem. Kod nas si Srbin ako mrziš ustaše, šiptare, judeomasonskovatikanskozapadnoorijentisana gomna i te kurce. Kod nas se lako šovinizam upleo u nazovi patriotizam, odnosno u očuvanje nacionalnog identiteta.

Национални идентитет се пре свега чува неким јебеним знањем о својој прошлости, познавањем сопствене културе, а не паљењем туђих амбасада и пребијањем педера, као што многи мисле. Кога боли курац за то.

Pa naravno.