Psihologija, psihijatrija, psihoterapija
Rekli o sajtu
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Kad popizdim od modernog života, jurnjave i stresa, vratim se korenima i jednostavnom životu. Ovo je moja psihologija i medecina, jaro moj, nema dalje:
http://www.psihijatrija.com/fotoskitnje/images/livada.jpg
http://i.pbase.com/g6/80/489980/2/70641995.jOdYWClS.jpg
http://farm4.static.flickr.com/3532/3900726065_397fa6efb5.jpg
http://zdravlje-prehrana.com/wp-content/uploads/2011/05/tresnja.jpg
JOOOOOOOJ SLIKE! PREMRLA SAM.
Priroda je najjaca terapija.Kad puknem,ona mi je jedini lek,odmah pozelim da odem sto dalje iz grada.Ne mislim da je to bezanje od problema,za mene je to resenje,vratim se kao drugi covek.
Pa nije Univerzitet Banja Luka Harvard, majku mu. :D
Dok sam čitao temu (da ne pametujem sad nešto, videh par zanimljivih linkova) pade mi na pamet nešto što mi je ortak pričao. U Elektro školi BL on je imao neke probleme i ode da popriča sa školskim psihologom. I tu valjda radi neka kurva. I on mi pričao da je išao par puta kod nje da bi onda čuo od profesora fizičkog vaspitanja i jednog profesora Šašiša koji je banjalučka legenda kako se čitava zbornica sprda sa njegovim problemom (išao je na razgovor zbog problema sa devojkom). Odnosno, ta krava je svima u zbornici ispričala o tom problemu i još napravila sprdnju od toga. Lik je popizdeo. Mogu samo zamisliti šta bi bilo da je meni to uradila. Bacio bih je sa drugog sprata. Nemojte me smatrati moronom, ali o takvom problemu nikad ne bih mogao pričati sa psihologom, pogotovo školskim. Toliko o profesionalnom odnosu doktor-pacijent. Pa majku joj jebem u pičku.
Kod mene u školi takođe radi jedna kurva (kurva je jer je dobra, a ja je ne jebem). I sad pošto sam radio na nekoj humanitarnoj akciji sa njom lepili smo neke plakate (a mi se nešto ne gotivimo, jer budala ne zna šta je levo, a šta desno, a ja je podjebavao kad je tek došla u školu da radi - mlada je) kad odjednom poče da me pita ''Sa kim ti živiš kući? Koje su tvoje obaveze?'' Ja u fazonu koji kurac? I odbrusim to se vas ne tiče, je l' jasno?! Ona me pogleda i vidi da sam zapenio i zaveže. Možda sam i ja odreagovao impulsivno i nagonski, ali šta ona mene ima da ispituje dok lepimo jebene plakate za školu, a ni ime mi ne zna kako treba.
Da li si ikad čuo za to da suplementi u ishrani podstiču agresiju? :)
Hahahaha, da, da! To mi je od proteina! :)
Konobar, meni daj sve po jednom.
Bilo je trenutaka kada sam poželela da odem psihoterapeutu i da mu ispričam sve što mi leži na srcu. Želela sam samo potvrdu toga da je sa mnom sve u redu, a da je problem u drugima sa kojima imam problem. (Bila je to konkretna životna situacija).
Ipak sam morala da budem samoteraput i pomognem sebi. Spoznala sam svoju unutrašnju snagui zaista bila ponosna na sebe, u smislu da sam shvatila da sve može da mi se desi, ali da poludim - nikada.(Za šta je, paradoksalno, potrebna neka vrsta odbrambenog urođenog ludila, ha!)
Ipak, mislim da je takva vrsta terapije jako korisna i da je šteta što na ovom podneblju i dalje postoje predrasude o poseti stručnim licima, čak i kada sam ne možeš da prevaziđeš problem.
http://www.psihologijanis.org/clanci/6.pdf
Ovo je dosta dugačak tekst o psihološkim mehanizmima odbrane pod nazivom "Razmatranje mehanizama odbrane
u okviru adaptivnog ponašanja i razvojnih istraživanja", pa koga zanima neka čita!
Inače, evo i link, radi se o ePsihoterapiji, sa listom psihologa koji nude svoje usluge:
http://www.epsihoterapija.com
Inače na ovom sajtu ćete naći informacije o održavanju zanimljivih radionica u BG i NS:
http://www.psihoedukacija.rs
Što manje razmišljaš to ti je bolje...što bi Bora Đorđević reko "O kako je lepo biti glup"...
Trešnje=(
"Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega."
Ne znam da li je neko napisao, ali kažu mudri ljudi i žene da je seks jedno od neopevano dobrih sredstava za borbu protiv skoro svih (lakših) psihičkih smetnji..
to su sve kvazinauke....
kurac ce neko od njih nekom da pomogne....
Eto vidiš da se slažeš :))))))))
Ја сам баш вечерас читала књигу под називом "Шта кажеш после здраво" од поменутог Ерика Берна. На самом почетку каже да се искрени осмех среће углавном код становника острва Фиџи и двадесетогодишњих девојака црне косе, како је он приметио. Мислим да је из овога јасно ко је Ерик Берн и на шта дрка курчину.
У средњој су ме неколико пута слали код школског психолога кад би направио неко срање, а онда сам почео да идем сам. Шта знам, баш бих се кул осећао док причам са њом, а причали смо о свему и свачему. Кад год би ме сморило да блејим на часу, отишао бих код ње, увек би ме понудила неким соком или кафом, и тако уз причу и пиће лако прође тих 30-40 минута. Тема је било колко хоћеш, некад би причали о мени, а неретко и о њој.. Кад бих одлазио, увек сам се осећао некако свеже.. Све док једног дана није хтела да ме прими, под изговором да је заузета, да има неке обавезе и да никако не може сад.. И тако је било сваки наредни дан када би дошао.. А онда једног уторка, уђем у канцеларију и видим неког лика, рече ми да је пребачена у другу школу.. Скењао сам се ко никад.
Evo nekoliko zanimljivih stvar iz stručnih knjiga:
"Opasno je coveku pokazati suviše jasno koliko lici na zveri, a da mu se istovremeno ne predoci njegova vrlina. Takode je opasno dopustiti mu preterano jasnu viziju njegove velicine bez njegove podlosti. Još je opasnije ostaviti ga u neznanju u pogledu obe te stvari"
U knjizi "Individualizacija i oboženje" ima ovo:
"Prema mišljenju Jolande Jakobi, bliske saradnice Karla Gustava Junga, put individualizacije, kao proces psihološkog razvoja, "predstavlja podstupni put sazrevanja ljudske duše do njenih najviših mogucih dometa razvoja i jednostavno njenih svesnih i nesvesnih delova putem ukljucivanja njenih istorijskih korena i sadržaja u njenu svest."
Znamenit psiholog u 20. veku, Šarlota Biler, dostigla je u svojim radovima jedinstveni pogled na celovitost ljudskog bica, dopunjavajuci osnovnu biološku šemu i jednom duševno-duhovnom; ovaj duševno-duhovni razvoj kod svakog coveka dobija tok u odnosu na biološku šemu. Zakljucak koji se može izvesti iz poklapanja, ove dve šeme ljudskog razvoja jeste da je u odnosu na biološki razvoj, razvitak psihološkog života usporen; ovo, dalje, znaci da je mogucnost psihološkog, odnosno duševnog razvoja kod coveka ostvarljiva još u dubokoj starosti tj. da prestaje tek sa smrcu. Ovakav zakljucak, prirodno izveden iz psiholoških radova Šarlote Biler, vraca nas jednom od kljucnih pojmova K. K. Junga - individualizaciji kao doživotnom procesu sazrevanja i usavršavanja coveka."
http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/agresivnost_dece__deciji_gnev.62.html?news_id=174224
Evo jedan zanimljiv članak u listu " Danas" o dečijoj psihologiji.
http://www.medri.uniri.hr/katedre/Psihijatrija/dokumenti_za_novosti/psiholoskirazvojcovjeka.pdf
Ovo je zanimljivo!