Био сам мало хард, али то због форе. Манијак дао кључ успеха, живети на селу па отићи у град и онда се повремено враћати на село.
Juče me kiša sobalila napo njive dok sam okopavo sadićki kompir. Ućero joj Bajro Rabić, mionički golubar, našla u nevakat da se prospe, a taman sam dopola okopo bijo. A prije toga sam dese' struka duhana posadio, poskupile cigare u zadrugi, mora se sad na havan sjeći i puš'ti.
Иде ли неко ових дана ваздушном пушком скидати грлице? Један од омиљенијих спортова у мом селу, још увек нисам сазнао разлог. Да ли је вишак грлица па се чисте или се усавршава техника на пушци, јебем ли га.
Посадијо сам два јутра куруза, а кише ни закурац, јеба је ја. Нема га видети десет центи од земље.
Jedno vrijeme sam tamanio golubove, al to je bilo prije 17 godina.
Rekla ja Anđi Perinoj da napravi zavjese one kratke,, kae ona meni napravću veli izaće te dvaes maraka ja kaem njoj nemoj gledati pošto je de napravi da valja ona meni rekne dobro. Došla stora okačla ja na prozor ono predugačko. jebla t majku svoju jesam rekla da napraviš sedamdes centi a ono ima i po metera.
Ja sam najbolji elektrčar u firmi, a i šire.
Jednoč ja došo kući s posla i uzo kosu da uvatim par otkosa ispred kuće, da malo pomlacam onu ambroziju, Kosim ja tako, kad ozgo se uzletio neki helikopter jebo mater svoju. gleam ja šta će biti kad ono kreno da se spušta dole, Uvatio ja onu kosu reko valja izgint. sleti stroj na avliju, žena istrčala na verandu. Iziđe čoek iz helikoptera i ide meni. Stego ja kosu, velim u sebi ko zna ko je. dođe čoek men, kae dobar dan, ja njemu dobar dan. Kae on meni čuli smo da si ti najbolji električar u okruženju. Kaem ja možda i jesam. Veli on meni pomagaj čoeče, ima problem, stao đerdap po srbije nea struje. Kaem ja njemu, šta treba, jel neki konsalting ili šta. Kae on aj sa nama pa ti vidi. Velim ja njemu, e moj čoeče ja sam uvatio kositi ovo nea meni nikuda ići. Moli on mene, a žena viče s verande kaki ići! Gleam ja žao m bi čoeka, odem po kištru alata u radijonu i velim ženi da ne čeka s večerom. uniđem ja u helikopter uzletimo mi kaem ja šta je s mojom travom ko će to pokositi. Kae čoek, niki problem nije. Okrenu oni helikopter naopako i s onim propelerom pokosi sve u 5 ssekundi, i uze s onim malim što bude nazad malo oko šljiva da sredi. došli mi u Đerdap, kad ono pogledam ja osigurače, zamjenim licnu na jednom i radi sve.
Dasupišem samo.
E moj Glavni, pričao meni jedan komšija, kae kosi on , pritisa žega , kad ide onaj lik sa eliopterom, maše mu. Veli prika, manem i ja njemu,. Kad on jope maše. Ne znaš šat oće... I oblijeći, oblijeći, povika pilot sklonider se. Ovaj se sklono, kad ovaj okrenu eliopter naopako i elisom pokosi ovo oko šljiva da se ne pati moj prika...Kasnije ga častio u zaddruzi
Da s' utefterim, selo Kukulje, Lijevče polje, đe za zbor ima više piva no u Pragu.
Људи, дедер ви мени реците, видим сви сте домаћини одреда, има ли љепшег осјећаја од скидања 'шен'це с њиве? Устанем ујутру, онако још крмељав проџгиљим кроз окно прозора, Сунце већ црвеном зраком бразда небеса. Умијем се под лозом на чесми, све ми неки жмарци шпартају леђима. Уђем у кујну, матера већ спремила доручак, ка'е једи сине добро, дуг је дан данас, ваља издржати. Напуцам се ја добро, откинем батак пилета дивљачета, а оно се за прсте лијепи како је слатко. Убацим и мало к'омпира и ко Бог. Поћерам маторог, ваља ић' за послом. Ишћерам фергу, шаји се како сам га опр'о прије неки дан. Јакојимој, ваља ић до млина, мора бит' најљевши у колони за предају 'шен'це. Закачим приколицу, убацим ручну косу, белегију, мајка напаковала цегер са 'ладним пићем, да се преброди данашња врућина. Тек је одскочило сунце, а упекло већ, гори ваздух. Нека, хвала Богу, биће сува 'шен'ца, неће моћ' они лопови у силосу да одбијају за влажност ништа.
Већ је ту неких 10 сати, посадим маторог на приколицу, а ја натакарим сламени шешир, па лагано убацим у брзи ход, што прије да се стигне до њиве. Вијуга пут лагано, а у мени неки понос само врти филм како смо то некад радили. Јебо те наћве, па трчо сам у њиву са 6 година да помогнем ђеду, оцу и тетку. Сад нема ни ђеда ни тетка, нека ме сјета саватава, ал' нећемо туговати, данас је дан жетве. Да су и они ту, били би поносни да ме виде овако полетног. А и род, чини ми се никад бољи. Јуче сам пред сутон пола сата стајао у житу, удисао мирис што га је вјетар распиривао. Клас пун ко шипак, све једно зрно на другом. Са десне стране се указа и злаћано море, ја паркирам трактор и ухватим косу да у вратинама помлатим класје што не море комбајн доитит'. Размано се ја, падају откоси, а чујем урлик комбајна иза кривине. Стиже рођак тачно у једанес', ко што је обећао. Матори нам сун'о три ракијице, за срећног почетка жетве, па да се ради. Клизи она ракија, мешчини, когођ да је млијеко. Рек'о ја матором, одморидер ти, ја ћу везиват' вреће горе, немој ти д асе прашиш џаба. Ради комбајн, зрнке пуне вреће, ја, како ови млади из града воле рећ', сав хепи. Дваес дунума, бато мој, родило, никад ко сад. Помлати то рођак, натоваримо вреће на приколицу, па залегнемо мало у лад под приколицу да се дрмне ладно пиво. Лијеже ко будали шамар. По рукама сврби прашина, ко да хоће да каже да никаквог посла нема без муке. Нека, истрпиће се и то, само да се оконча ова мукотрпна серија пољских радова. Дао Бог, има доста, није било улуд.
Кад смо одморили тако мало, посадим маторог на вреће горјена, он се извалио, кол'ко је дуг. Велим му, држ се матори, немој ми спанеш озго, нема те ко до болнице возит. Ја сједнем у кабину, отвотим рајбере на стаклима да ми дува промаја, натакарим шешир, па збожјом помоћу, у силос. Свирнем комши, и он данас скида своје усјеве, маше, родило и код њега. Ако је, волим брате кад је свима добро. Маше он да станем, ја му показујем да се видимо пред силосом, журим да заузмем мјесто. Изађем на главну џаду, упалим ротаљку, све по пе есу, ферго вуче, просто меље усијани асфалт под гумама. Гледају цурице са стране лолу за воланом, свирнем покојој кад видим лијепе ногице, јаче од мене. Окренем се да провјерим да ми матори није склизн'о са приколице, он одмахује главом и смије се, зна да сам бекрија на ђеда. А цурице, кад им свирнеш, праве се да смјерно гледају у земљу, а овамо облетио кез око главе, виде да им домаћин чоек свирка. Импонује то, бато мој, мисли она баш је мени свирно, бегенисо ме, јебо гаће своје. А ја лола ко лола, свирнем свакој, знам да ће ме послије свака погледнути кад будем пролазио селом.
Дам десни жмигавац и паркирам у колону, отегао се ред има једно 10 трактора предамном. искочим из кабине, каем матором да нам отвори по пиво, а оно клизи, страота. Прилазе домаћини, питамо једни друге одакле је ко, колико је бацило, зна ли се шта колика ће цијена жита бит', 'оће л' бит' ка'ки' премија и тако. Убије се тако вријеме, дођемо на ред за вагу, онај технолог вели, сува ти домаћине ко барут, а ја сунчам зубе, не покривам их уснама. Све добро, и хектолитарска тежина, ка'е, поћерај у "Гошу", истреси то, па дођи да те празног извагамо. Истресемо то, уставим трактор поред чесме, умијем се мало оном леденом водом, окрепим се па на вагу. Издају ми потврду, ка'ем ја матором, на, нек чучи котебе, немој после да ме питаш ђе сам затурио. Окренем опет у њиву шибнем у трећу брзи ход, јека стоји мог фергу, језди по нову туру. И тако три пута, док сунце не потоне за хоризонт, а небо не постане пепељасто плаво. ено и сјеверњача се назире. Наравно измеђ' тура, матера нам убаци цегер са ручком да мало заложимо док чекамо предају, и издржи се тако до вечери.
Доћераш и ту посљедњу туру, вратиш фергу кући, откачиш приколицу, паркираш све на своје мјесто, као си јутрос затек'о, па се примакнеш за софру. Ту је и рођак, завршио је данас вршај људима по селу, дошао да се договоримо око балирања. А на столу, испод лозе матера поставила кајмака, сира, питу гужвару илити питу заљевушу, она сва дрхти онако заливена млијеком. Јадна ти мајка, како се у сласт пуца вечера, не д'о Бог, ко да је задња. Послије тога се истуширам на брзака, и изиђем напоље, увалим се у мрежу разапету измеђ' двије шљиве и онако на ивици сна сводим утиске како је прошао дан. Родило, лијепо, ко сисићи код оне Ђојине, ваља мој Митке поћерати ту ствар мало... Их како ти се само насмија кад си јој свирн'о... УАААААААХХ-ХХААА-ХАААХ, јесам уморан браћо моја мила. Видии мјесеца курве како се смијуљи, и њему је драго...
пјесма црвчака успава душу, а полагани вјетрић залутао са Дрине распирује дах свјежине преко тек опране косе, милује ме ноћ као за награду што сам био вриједан данас
Фала, Богу добро прође све. Ваља ујутру са рођаком побалирати све. Излази мајка, виче да уђем у кућу, касно је већ, реко јој, нека стара, спаваћу ја под шљивом ноћас, видиш да је оковала звијезда по небу, неће бит салауке. Почнем лагано да пјевушим: "Испод шљиве на сред њиве, 'ладовина мека", и тако склопим уморне очи и одем на заслужени одмор, до сутра.
Чиста душа!!
Мени само није јасно што сељаци дозвољавају да им накупци отимају храну за ситне паре, па их онда нама у градовима уваљују по 10 пута већим ценама? И докле сељаци мисле да продају сировине уместо готових производа и да их Словенци зајебавају и искоришћавају целог века? Шта, Словенци су паметнији од наших сељака? Поздрав за Жикину Шареницу.
Помоз Бог и добар дан у кућу!
http://www.057info.hr/images/vijesti/velike/domaca_rakija_kruskovaca_slika_3656255_1323629062.jpg
Granjka, Зато што кад сељак устане, блокира граничне терминале, у граду нема никакву подршу, штавише, а скупље то плаћају ови из града него сељак. Компликовано, ма и није баш...
Грањка, све ти је то закон тржишта. Оно што се производи код нас, може се по мањој цијени увести из околних земаља. Држава уцјењује наше произвођаче ниским цијенама због тога па су сељаци принуђени да продају своје производе било коме, само да макар извуку уложено. Зато препродавци имају највећу корист.
Код нас код Бијељине има једно село 7 хиљада становника. У том селу скоро свака кућа има по један тамић. Људи су у вријеме бивше Југославије долазили специјално из Марибора да виде за кога производе толико камиона. Сад се тамо само производња у огромним количинама исплати, а људи који немају толико земље буквално пропадају. Много њих се увалило у кредите, а знаш и сам да у пољопривреди једна сезона може комплетно да те уништи. Није ријетко да се свако мало чује да се неко објесио јер се завалио у дугове. Шта ћеш...
Надам се да сам ти макар мало појаснио. :)
Jel iko čuo za podsticaje države?
може ли неко да ми каже нешто о производњи лешника код нас? укратко шта и како.
пааа, од лешника се прави крем и такоо
Бог ти помого. Види шта ти је домаћин човјек, пуних руку долази у госте! Знао сам да си људина. :)
Slažem se. Ima svojih prednosti, kao i mana. Baš kao i gradić. Balans je ključ svega.