Чињеница да овај албум и није новост, али реших да метнем утиске о њему управо овде.
Nešto novo, gitarsko, višejezičko - uživajte:
https://soundcloud.com/sasa-paljenkas/sets/s4s4-p4lj3nk4s-b4b1lon
First Communion - avgust 2010 - Dobar album koji je postavio temelje rada ovog benda. Odlične četiri pesme, trajanje albuma je 40-41 minut. Vrhunski ritmovi i odlična ideja. Omiljena pesma Black Woods. Odličan uvod u naredni album, koji je po mom mišljenju njihov najbolji.
Seven Thunders Roar - mart 2012 - vrhunski album, od prvog do poslednjeg minuta. Stoner, doom, progresiv rok, sa primesama psihodeličnog roka i tako dalje. Od stvari sa albuma izdvajam definitivno Electric Mistress, I'm The mountain, Stormy Monday. Mada ni ostale dve nisu daleko. Odlični rifovi, odlična zamisao i jako dobri tekstovi.
Fino ga odradiše Ukrajinci.
The Seeds, vol. I - avgust 2013 - Iako nije studijski album, ovo je takoreći zbirka par radova. Instrumentali sve pesme sa "albuma", ali je celokupan album meni savršen kao takav. Jaka preporuka!
The Harvest - februar 2015 - Previše ubrzani rifovi, melodija tako ubrzana mi često deluje naporno i ono što primećujem je da vokalu više leži stil sa prethodnih albuma. Jednostavno, ovaj album mi je malo razočaranje. Daleko od toga da je teško sranje, ali nije ono što ja očekujem od ovog benda. Ok su mi Rituals of the Sun, YFS i Black Church. Ostale tri su slabije dosta.
First Communion - avgust 2010 - Dobar album koji je postavio temelje rada ovog benda. Odlične četiri pesme, trajanje albuma je 40-41 minut. Vrhunski ritmovi i odlična ideja. Omiljena pesma Black Woods. Odličan uvod u naredni album, koji je po mom mišljenju njihov najbolji.
Seven Thunders Roar - mart 2012 - vrhunski album, od prvog do poslednjeg minuta. Stoner, doom, progresiv rok, sa primesama psihodeličnog roka i tako dalje. Od stvari sa albuma izdvajam definitivno Electric Mistress, I'm The mountain, Stormy Monday. Mada ni ostale dve nisu daleko. Odlični rifovi, odlična zamisao i jako dobri tekstovi.
Fino ga odradiše Ukrajinci.
The Seeds, vol. I - avgust 2013 - Iako nije studijski album, ovo je takoreći zbirka par radova. Instrumentali sve pesme sa "albuma", ali je celokupan album meni savršen kao takav. Jaka preporuka!
The Harvest - februar 2015 - Previše ubrzani rifovi, melodija tako ubrzana mi često deluje naporno i ono što primećujem je da vokalu više leži stil sa prethodnih albuma. Jednostavno, ovaj album mi je malo razočaranje. Daleko od toga da je teško sranje, ali nije ono što ja očekujem od ovog benda. Ok su mi Rituals of the Sun, YFS i Black Church. Ostale tri su slabije dosta.
Ае мрш, ретарду.
Ко ти подмеће глутен билде?
Без размишљања могу да кажем да је ово суво злато од албума и да дуго, дуго ништа боље нисам чуо. Подсећа мало на рани Џенезис, али, цео албум је тако слојевит и добро одрађен, одмерен да сам остао без речи. Открио сам га пре два-три дана и преслушао сам га већ пет/шест пута сигурно.
Мрачнији арт рок из 2014. директ из Украјине. Јебига, има нешто у томе да срања у земљи имају прилично утицаја на уметнички исказ.
Фантастично, немојте пропустити ово благо. Препорука да не може јача.
ПРЕСВРШ!
Slow Season
Poslednji album je Mountains - novembar 2014.
http://5low5ea5on.bandcamp.com/album/mountains
Lični favoriti sa ovog albuma su mi Sixty-Eight, Endless Mountain, The Defector, uz njih, vrhunska stvar je Synanon (pre svega zbog atmosfere koju nosi sa sobom). Preporuka za album, i preslušati ga od A do Š. Nećete zažaliti.
Još jedan novi album:
Yes još uvijek nije u kući slavnih rnr-a... Još jedan u nizu dokaza da ti silni kritičari baš nemaju pojma...
jakon cudan kriterijum.parpli pre par godina usli,a prosle grin dej.
ima miljardu izvodjaca/bendova koji su pre njih trebali da udju.
edit:parpli ove
Audio-vizuelna novost:
http://en.wikipedia.org/wiki/Now_What%3F!
Ја не знам по којим критеријумима је ово сврстано у хард рок и хеви метал, ал' ајде. Ајде што је гитара обесмишљена досадним дављењем исте, него нема ни никакве креативности у стварању песама. Фазон, као да су комплет бенду одсекли муда. У суштини, већ годинама им музика не ваља ни за курац, али ово је оставило посебан утисак на мене. Гилан који кроз цео албум пева исту песму, а остатак бенда као да је на екскурзији у петом основне кад један клинац понесе џитру да би окидао једну жицу и смувао неку четвртакињу. Безидејно, досадно, смарачки. Притом Гилан као да певуши, дави се док пева, нема снаге да макар мало подигне песму или било шта. Звучи као да му се иде у клоњу па се врпољи и покушава што пре да заврши са песмом.
Притом, звук је тако једнослојан да је то невероватно.