Američki školski sistem - zna li neko da objasni neke stvari?
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Nešto sam čitao o američkom sistemu visokog obrazovanja. Iako sam sve ovo znao i ranije, shvatio sam da mi neke stvari nikad nisu bile do kraja jasne, pa ako neko zna, bilo bi lijepo da objasni.
Naime, kod njih se poslije srednje škole (High School), prvo ide na koledž, koji može biti za sebe, a može biti dio nekog univerziteta. Na koledžu se može maksimalno dobiti titula bečelora - (Bachelor's Degree), i koliko sam ja skontao, kod njih su koledži veoma slični našoj gimnaziji - naime tu se uglavnom uče opšte stvari iz svih nauka i tu ti samo biraš određene predmete kojima ćeš se maksimalno posvetiti (Majors) i određene koje ćeš usput izučavati (Minors). I valjda zavisno od izabranog Major-a dobiješ titulu bečelor ovoga ili onoga. Ono što je tu meni čudno je to da se kod njih većina poslova koji se kod nas obavljaju sa fakultetskom diplomom NE MOŽE obavljati po završetku koledža i po sticanju titule bečelora. Titula bečelora ti je samo neophodan uslov da se upišeš na neku konkretnu visoku školu pri nekom univerzitetu, i tek po završetku te škole možeš na primer da budeš pravnik, ljekar, psiholog i sl.
Zanimljivo je da je i u Evropi u srednjem vijeku bio sistem vrlo sličan današnjem američkom. Naime postojali su "viši" i "niži" fakulteti.
Da bi se upisao viši, morao si prvo da završiš niži - kao što danas u Americi moraš prvo završiti neki koledž, da bi uopšte mogao da se upišeš na pravo ili medicinu.
evo to je ovdje opisano:
Once a Bachelor of Arts degree had been conferred, the student could leave the university or pursue further studies, in one of the three other faculties – law, medicine, or theology – in which to pursue the master's degree and doctorate degree. Theology was the most prestigious area of study, and the most difficult.
Dakle, niži fakultet je bio "fakultet slobodnih umjetnosti/vještina", i trajao je čak 6 godina, a tek nakon njega si mogao upisivati, medicinu, pravo ili teologiju.
Mi često govorimo kako je u Americi školski sistem katastrofa zbog uske specijalizacije, tj. kažemo kako se kod njih uči samo ono što ti je uska struka, a sve ostalo zanemaruju, i imaju nizak stepen opšteg obrazovanja.
To mi se nikako ne uklapa u ovu sad priču, jer ako oni prvo završavaju opšti koledž, to bi mu onda značilo da steknu poprilično široko obrazovanje. Doduše, možda mi kad govorimo o njihovim sistemu mislimo na prosječnog Amera, koji je navodno zatupast, a možda im je taj obrazovani sloj društva zapravo daleko obrazovaniji nego kod nas, a možda i nego u većem dijelu Evrope.
Koliko znam imaju te junior koledze, sto mu dodje kao nase vise skole. To su ti tipovi koledza gde nasi klinci traze sansu i igraju basket za stipendije. Zna se tamo koji faksevi te sta i koliko nauce.
Имам другара који тренутно студира тамо, одмах након средње је аплицирао и добио стипендију. Сад, ни мени није јасно ово са нижим и вишим колеџима, пошто је он већ на првој години изабрао математику и економију као примарне предмете и тече му школовање у том правцу. Морам да проверим. Ђуска и пар спортова за колеџ, то му је ваљда један од услова стипендије.
Ako se sećate sistema devetog i desetog razreda srednje škole od pre 25 godina (ko se ne seća neka pita tatu i mamu) to je sličan princip - niži koledž je opšte znanje za široke mase i sa tim si osposobljen da prodaješ sojburgere u meku, posle toga odabereš nauku kojoj se posvetiš i teraš dalje. Tako su kod nas svi išli 9. i 10. razred srednje pa se onda odlučivali za zanat, gimnaziju ili ništa.
Liberalno obrazovanje kod amera dozvoljava i da dokažeš znanje koje ti je potrebno tokom junior koledža i da ga preskočiš - uradiš test koji naši mašinbravari prolaze bez muke i odmah upišeš fakultet. Njihovo "široko" obrazovanje obuhvata nabrajanje okena koji zapljuskuju SAD, a naše obuhvata broj kilograma mrkog uglja po glavi stanovnika proizvedenog u Teksasu...
Što se tiče fakulteta, tu stvarno maksimalno vreme posvećuju nauci, ali u užem obimu nego kod nas. Logično, koji će matrak sociologija hirurgu? I dalje, tamo je princip koliko para toliko i muzike - imaš fakultete u maltene svakom selu, ali samo je nekoliko u državi stvarno dobrih.
Jebo njihovo obrazovanje, većina koledža im je ko preslikana iz ovog filma
http://www.imdb.com/title/tt0384793/
http://www.imdb.com/title/tt0384793/
Jel to iz iskustva jer si isao na sve njihove koledze ili si odgledao sve njihove koledz filmove?
ххахахах
Naravno da je iz iskustva, proživeo sam tri života i sva tri sam potrošio na inspekciju američkog obrazovnog sistema. Međunarodni je standard da ima par visokih škola koje valjaju a ostalo je go kurac a nešto ne verujem da su ameri iznad tog standarda, mogu samo ispod da budu.
Kod nas je donedavno bilo bolje jer nismo imali ove magatrendove i singidunume da nam obaraju prosek a državno obrazovanje se donekle držalo, sad smo i mi taman gde treba. Što i nije tako loše, bilo bi dobro da se oformi grupa fakulteta na kojima će da se školuju samo najbolji studenti, o državnom trošku naravno, a ovi što ubivaju vreme na studijama da se školuju po megatrendima i to naravno da se posle i odgovarajuće ne ceni.
Na, šta znam, ETF-u da se drži nastava na nivou koji odgovara ne masama i nabijanju prolaznosti već odabranoj nekolicini, u idealnim uslovima jer studenata ne bi bilo mnogo i da se naprave pravi stručnjaci čija diploma će posle da znači nešto. A, realno, mala smo zemlja i stručnjaka nam mnogo i ne treba. Da, u zamenu za finansiranje školovanja, pokrivene lične troškove i tako to da se obavežu na zaposlenje u zemlji sledećih 5 ili 10 godina, nema beganja u Nemačku.
У јеботе, види га овај се три пута исти рађао.
I nikad se opametio, avaj.
Ne bih se baš složio da samo par fakulteta u državi kod njih valja. Na kom god fakultetu oćeš da upišeš medicinu, moraš imati već završen neki koledž. A u Americi ima više doktora po glavi stanovnika nego kod nas. Dakle svi su oni završili koledž+medicinu, što znači da su solidno obrazovani. Ali ipak - doktor nije prosječan Amer. Ali američki srednji sloj i visokoobrazovani sloj, kojih ima možda 10-ak do 20 posto, mislim da su poprilično obrazovani, i ne moraju završiti Harvard ili MIT, da bi bilo visoko obrazovani.
A što se tiče situacije kod nas, već mi je muka od tog tolikog uzdizanja ETF-a. Ispada da ako nisi ekspert za matematiku i programiranje, ti ne trebaš uopšte studirati i bolje se uvati motike. Jebiga, nisu svi za inženjere. Nekom bolje idu društvene nauke i greota bi bilo da mu propadne taj talenat za društvene nauke i da se nasilu forsira sa ETF-om, građevinom ili nečim tome sličnim, jer ako i završi taj ETF, biće tek osrednji inžinjer, a ovamo bi na nekom društvenom faksu mogao postići mnogo veći uspijeh.
E sad, forsiranje tehničkih fakulteta ima smisla jedino AKO DRŽAVI I PRIVREDI VIŠE TREBAJU PROSJEČNI I LOŠI INŽINJERI NEGO ČAK VRHUNSKI STRUČNJACI U DRUŠTVENIM NAUKAMA. Ako je zaista baš dotle došlo, onda jebiga, sve treba gurati na tehničke fakultete.
Ali time se ipak narušavaju slobode građana i čovjek prestaje biti slobodan čovjek, a postaje samo oruđe i sredstvo u privrednom sistemu.
Uzeo sam kao primer, mogao sam da kažem i pravni, ekonomski... nebitno. Htedoh da kažem da bi bilo dobro da se od ETF-a načini SuperETF, od pravnog SuperPravni, od ekonomskog SuperEkonomski i tako dalje. Na njima da se stiču viša zvanja i da idu samo najbolji o trošku države a boranija da ide u druge ustanove gde bi se nešto plaćalo, ali recimo ne bi mogao da stekneš više zvanje od bachelora.
A što se tehničkih fakulteta tiče ne treba nama ne znam šta odatle, odeljenja za razvoj po ono malo fabrika što još uvek nekako posluju spala su na jednog-dva čoveka a negde su i ugašena. Inženjeri nam ovih dana pretežno ne rade projektovanje već logistiku, testiranje i održavanje a, realno, za to ti inženjer i nije preko potreban.
I ne znam otkud ti ideja da se tehnički fakulteti forsiraju, samo na njima i ostaje mesta za septembar dok se na ekonomskom, fonu i sličnim po petorica guraju. Mašinac zvrji prazan ko grad duhova dok na ekonomskom drže predavanja do 10 uveče jer ne mogu da uklope toliku raju u raspored.
Ја не знам ђе се сви ти људи запошљавају. Него, чини ли се мени или Амери пре, тј. са мање година, дођу до дипломе с којом могу да раде неки посао за који се код нас дуже школују?
Nisam mislio da se forsiraju u smislu da su najpopularniji, već u smislu da se stalno kuka i jadikuje zbog činjenice da nema puno ljudi na tim fakultetima, stalno se oni ističu kao pravi fakulteti koji su u skladu sa stvarnim potrebama privrede, a za društvene se stalno priča kako oni proizvode nepotrebnu radnu snagu, ljude koji će (ako nemaju štelu) godinama visiti na birou.
Pa šta će drugo, trude se ljudi da privuku nekako. Svi znaju da su nam tehnički fakulteti u kurcu, na njima je teže ići u korak s vremenom pa nam je program zastareo i uslovi nikakvi. Tamo retki idu laka srca i s pesmom na usnama, ubeđeni da će steći vredno obrazovanje, štovano zvanje i posle lako naći posao u struci i živeti ko gospoda.
Diskriminacija osnovnih sloboda.....
pa ni kod nas sa bečelor diplomom ne možeš raditi kao stručnjak tog šta si već završio
moja sestra je npr u završila psihologiju, 3 godine i ima bečlelor diplomu je ali ne može raditi kao psiholog jer nije diplomirani psiholog
može samo raditi kao pomoćnik pri radu
u školama ne može da radi ni kao diplomirani - ako je diplomirala posle 2008. godine mora da ima master...
Moram da te ispravim... Ko je upisao po studijskom programu nakon 10.09.2005. da bi radio u školi na poslovima nastavnika ili stručnog saradnika, mora imati master. Nije bitno kada je završio, već kad je upisao...
Kako ti kažeš, moram da ti priznam stručnost :)