Iako je pocelo kao jedno mirno jutro, u ulici kao i svakoj koja ima svoje tajne, vrlo brzo je od obicne price, nastao skandal velikih razmera.
Pava je tek ustala iz kreveta i zatrazila svog medu od mame Svetlane, kada je uspanicen, niz ulicu, pored razbijenih postanskih sanducica na vrata pokucao neki nepoznat chovjek. Zastrasheno je gledao oko sebe kao da ne razumije shta se deshava...
Svetlana je odshkrinula vrata, bojeci se pogleda tog chudnog chovjeka. Jedina osoba upucena u to shta se deshava tog jutra, bila je Pava koja je krishom virila iza zavjese posmatrajuci kako se njen idilichan svijet rushi. Chvrsto je stezala svog medvjedica u strahu da ce se njene najgore nocne more ostvariti.
Pava nije mnogo pricala, ali je mnogo govorila.
Nikola, dok je bio ziv se uvek cudio kako to da jos nije progovorila, a vec cita.
Dok su bili srecni svi su se tome smejali, ali sada kada je sve bilo poruseno, a oni daleko, Pava je jednostavno odustala da ikada nauci da govori.Ali njene slike i zive boje su govorile umesto nje.
I opet je taj covek bio tu, ispred njenih vrata, razgovarajuci sa njenom majkom. - Da je bar Zvezdan tu - mislila je - On bi me zastitio.
Niko nije znao ko je Zvezdan. Ni njena majka, ni pokojni otac. Znali su samo da se na njenim crtezima u pozadini uvijek pojavljuje neki chovjek. Vishe sjenka, nego zivo bice. Kad bi je pitali ko je to, ona bi ih samo pogledala i lagano odmahnula glavom. Ne bi je razumjeli. Ne bi shvatili da im je katastrofa sve blize. Ne bi joj povjerovali.
Zvezdan je uvjek bio sa njom. U vrticu, na igralishtu, naveche pored kreveta kad joj mama chita prichu za spavanje. Kad ga je prvi put ugledala pkushavala je da objasni roditeljima njegovo prisustvo kroz crteze, ali je nikad nisu razumjeli.
Nestao je nekoliko dana pre nego shto se chudni chovjek pojavio na vratima. Pava nije zalila, znala je da je to neizbjezno, ali joj je bilo krivo shto ju je ostavio samu da se bori sa nesrecom koja je dolazila. Nijemo je posmatrala kako chovjek uzurbanim pokretima ruku objashnjava neshto njenoj majci.
Nije se mogla podvlachiti jer je bila pored prostora i posmatrala.
Posmatrala je,nemo otvorila usta ali nije htela da progovori.Svojim krupnim sivkasto plavim ocima gledala je u jednu tacku,ali nije bila svesna slike,jer je osluskivala.
Osluskivala reci koje ce joj promeniti zivot i celokupno odrastanje.
"Ovde je prosao Zvezdan Canovic koji je pobegao iz Centralnog zatvora.Osumnjicen je za petostruko ubistvo.Ako ga vidite javite nam se u policiji."-promrmljao je covek koji je izgleda bio policijski inspektor
Pavin dobri Zvezdan iz maste je nestao,i sada se stvorio los Zvezdan koji je dosao u ovaj kraj da je nadje zbog toga sto ga je nacrtala.Cvrsto je zagrlila svog medu i zaronila svoju glavicu u njegov meki cupavi stomak i ostala nepomicna na hladnim plocicama poda.
Ubrzo se zbog predugog lezanja na podu razbolela i dospela u stanje frasa iste veceri.Ona nije bila svesna od trenutka kad je zaronila u medu,nije ni osetila majcine tople ruke kako je prenose u sobu u krevet,silne obloge koje su joj stavljane da bi joj snizili temperaturu.Njeno stanje se svakog minuta sve vise i vise pogorsavalo i Svetlana je pozvala doktora.Odmah po obavljenom pozivu Pava je dobila fras.Rucice i nozice su joj se zgrcili a vilica podrhtavala.Svetlana je bila nemocna da ucini bilosta.Plakala je i molila boga da joj ne uzme Pavu jer posle nece imati dece.Naime Svetlana je teskom mukom ostala u drugom stanju i kad je rodila Pavu morali su da joj odstrane matericu jer imala zlocudnu cistu na grlicu materice.
Dok je u stvarnom svetu majka prozivljala najgore patnje i muke,Svetlana se nalazila u svom svetu crteza i boja.
Te predivne boje koje su slivale na cisto belom papiru ili mozda nebu u tom svetu su je sve vise odvlacile od stvarnog zivota i od majke.
Nalazila se izmedju dva magicna drveta oslikanim vostanim bojama i brala nacrtano cvece najrazlicitijih oblika i sara.Odjednom se pojavio sivi oblak nacrtan mastilom njenog pokojnog oca i bacio senku na sve.U pozadini se cuo Zvezdanov glas,i Pava se uplasila.Nije znala da li je to Dobar Zvezdan ili onaj los.
Zvezdan ju je zvao u dublje crnilo oblaka od mastila da razgovaraju,ali kako da razgovaraju kad ona ne zeli da govori?!
Insistirao je i navaljivao sve dok nije sam izasao,onako siv i od flomastera kako ga je nacrtala i uhvatio je za rucicu.
"mozes sa mnom razgovarati,ja sam Zvezdan.Sa mnom si oduvek zelela da razgovaras zar ne?!"-progovori Zvezdan
Pava je najzad progovorila prigusenim piskavim glasom:"Jesi li ti dobar ili los Zvezdan?"
-"Ja vise nisam ni dobar ni los,ja sam mrtav!Prvi put sam se osetio bespomocnim da ti pomognem i onda sam zbog toga umro!Ti jos ne treba da umres,barem ne dok ne progovoris da te cuje tvoj svet!"
Kad je te reci izustio poceo je da bledi,a boja njegova da se razara na sitne cestice praha.
Pava je povikala:NE!Ne ostavljaj me sada molim te!NEEEEEEEEEEEeeeeeeeeeee!!!
Crni mastiljavi oblak je takodje poceo da bledi i da se razara na sitne cestice praska kao i sve sto je bilo pre tog oblaka.Poslednje sto je nestalo bilo je snezno belo papirnato nebo.
Pava je otvorila oci.
Mati Svetlana je pocela da place od srece i da zahvaljuje bogu i obgrila je cvrsto Pavu i ljubeci je po znojavih obrazima i celu od groznice ponavljala:"Duso moja,devojcice moja mila..."
Pava nije progovorila,I sada je njena zelja da ne progovori postala cvrsca.
**
Mesec dana kasnije su Svetlana I njena devetnaestogodisnja sestra Ana Petrija,Pavina tetka spremali za predstojecu slavu Sveti Alimpije(9.decembar).Planirano je bilo da dodju malo ljudi samo kumovi I najblizi rodjaci na rucak I kolace.
Ana petrija je pravila kolace dok je Svetlana kuvala rucak I mesila slavski kolac.
Svetlana I Ana Petrija nisu uopste licile.Svetlana je 16 godina bila starija od Ane Petrije I vec je imala bore na celu,I njena nekadasnja crna kosa je pocela da sedi,a obrve da se proredjuju.Ana Petrija je bila plava sa plavim ocima I licila je na pokojnog njihovog oca,Pavinog dedu.
Pava ih je gledala sta rade ali bez ikakvog izraza lica I potpuno ravnodusno I kao sto je sebi obecala-cutala.
Uvece je Pava izasla u park sa tetkom blizu stare osnovne skole,obrasle brsljenom koja je pretrpela I ispratila mnoge generacije.
Igrale su se dok se nije pojavila prva zvezda na nebu I zlosluteci pun mesec.
Uskoro je stigao Ana Petrijin decko Stefan.U stvari Ani Petriji je to sto izvodi Pavu bio izgovor da se vidi sa Stefanom.
Dok su se Ana petrija I Stefan ljubili iza drveta Pava je odlutala.
Dok je lutala parkom grane poleglih tuja su je milovale po obrazu I tako sve dok nije izasla iz parka I usla u seoski vocnjak gde je drvece bilo golo I izgledalo ko da ce je to drvece zgrabiti svojim drugim suvim prstima I da ce je uvuci dublje u rasadnik,ali mala nema devojcica krupnih ociju,crne loknave kose se nije plasila.Jedno drvo joj je vec na ulazu skinulo njenu braon vunenu kapicu pa je ubrzo njena glava bila puna inja I decembarskog snega.Negde na pola puta joj je stoto drvo skinulo braon sal I ona je ostala da seta samo u malom crvenom kaputicu I teskim toplim crnim zimskim cipelicama.
Nije se plasila,nije ni slutila.Nijedan zvuk,sustanje u rasadniku nije joj bilo sumnjivo.
Ona je samo besciljno trazila svog izgubljenog I odavno mrtvog Zvezdana.
Odjednom je njeno malo stopalo stalo u jedan veliki trag od velike muske grube zimske cipele,a ubrzo zatim ju je tako malu I sicusnu zaklonila jedna debela zastrasujuce crna senka.Ona je podigla svoju glavicu I prostrelila stranca pogledom.
Odvazno ga je upitala I po prvi put u stvarnom zivotu progovorila da je neko zaista I cuje u stvarnom zivotu:”Jesi li ti moj Zvezdan?”
-“Ja sam Zvezdan,ali ja nisam tvoj!”-odjeknuo je dubok glas kao munja
-“Jesi ti si moj Zvezdan,ti si onaj sivi covek kojeg sam nacrtala I ti nisi mrtav,ti se neces rasprsiti u prah…”
-“Mala,bezi kuci mora da te traze sad!”-ostro ju je prekinuo Zvezdan
Pava se nije dala I pocela je I dalje da prica s njim I da ga gleda u njegove velike crne oci uokvirene velikim gustim crnim trepavicama koje su jedino virile iz njegove guste subare.
Trenutno ledeno Zvezdanovo srce se u trenutku rastopilo I poceo je da prica sa njom.
Niko ne bi rekao da je on taj odbegli robijas koji je robijao punih 3 godine za krvavi zlocin I ostalo mu da odrobija jos 18 godina.
Tihi,ovo je zato sto si me ti podstako!:)))))
E narode, samo da kažem svaka čast odlična vam je priča sviđa mi se samo ovako nastavite :)
Jedino je ona znala istinu i nosila svoj teret na dusi.
Sve sto je htela jeste da bude srecna ali cinilo se njoj sami da srecu nije dostigla.Inace,odbegli robijas Zvezdan bio je njena neostvarena ljubav.Nikad mu nije priznala svoja osecanja i ostala je sama sa svojim krstom i na kraju kad joj se ucinio pretezak i vise nego sto moze da podnese resila je sebi da skrati muke i ubije se.
Mozda je tog jutra dosao Zvezdan kod nje i rekao joj nesto da je toliko zaboli da omrzne svoj zivot.
Niko nikad nece saznati pravi razlog.
Niko ne bi poveravao Pavi da je videla Zvezdana iako je on oznacen kao opasan i drazi ga drzavna policija.
Niko joj ne bi verovao sta joj je poverio!U stvari niko joj ne bi poverovao da je na takav nacin svojstven samo njoj razgovara sa njim.
Za to vreme dok je mala Pava sedela u rasadniku praveci od njega svet samo za njenog Zvezdana i sebe i ne znajuci u kakvoj se opasnosti nalazi,Ana Petrija i Stefan su je trazili bezuspesno i pomisljali su na ono najgore-da se susrela sa odbeglim robijasem.
Bila je od njega starija 13 godina i strast medju njima se ugasila pre mnogo godina kada je ona na licu dobila prvu boru.Bila je trudna sa njim i kad ju je ostavio ona je pokusala da se ubije tabletama za spavanje ali bezuspesno.Samo je uspela da ubije to malo nevino bice koje je raslo u njenoj utrobi.Za to niko pa ni Zvezdan nije znao sem nje i doktora koji ju je primio u urgentni centar i spasao joj zivot.
To je doktor Misovic koji je jedan od pet zrtava petostrukog ubistva za koje je Zvezdan bio osumnjicen.
Za svako od tih ubistava nije bio poznat motiv.Nije cak ni poznato da li se Zvezdan Canovic poznavao sa zrtvama.
Prva zrtva je bila petnaestogodisnja devojcica Zorana M.Druga zrtva bio je vlasnik kladionice "Martin"
cetrdesetsedmogodisnji Tugomir Ragolj.Treca zrtva je bio dvadesetpetogodisnji Aleksandar Jokul za koga se saznalo da je bio pripadnik satanisticke sekte i diler droge.Cetvrta zrtva je bio pedesetogodisnji Luka Lukic kojeg su nasli mrtvog na Adi Ciganliji i poslednja zrtva bio je doktor Misovic.Svi su ubijeni na isti nacin sa tri metka i iz istog pistolja kalibra "Magnum" devetnaestica.Prvi metak je bio u celu,drugi u srce,a treci u stomak.Ubijeni su istog dana,ali na razlicitim lokacijama.Odmah je pokrenuta istraga i pronasli su tri dana kasnije pistolj istog kalibra koji je iskoriscen u ubistvima na Kosutnjaku sa otiscima prstiju koji su pripadali Zvezdanu Canovicu.
Ali krupne okice sivkasto plave boje male Pave su izazivacki terali Zvezdana da nastavi sa svojom pricom.
On joj je ispricao sve to,a ona se nije plasila vec je zelela da cuje jos.Bilo im je zajednicko to sto sto traze zaokret u svojim zivotima.
Osecaj da treba cutati ubrzo je kod begunca od pravde nestalo.
Polako,malo po malo,joj je otvarao dusu kao da je pijan.
Ovamo van tog sveta su se desavale mnoge stvari.
Ana Petrija je otisla kuci placuci i rekla d da ne moze da nadje Pavu.Stefan je odmah cim je zagustilo pobegao.Svetlana je u trenutnom besu i bolu pretukla Anu Petriju prvim sto joj se naslo u ruci.
Devojka je pala na pod i zgrcila se,ali je |Svetlana nastavila da je bije sve dok nisu naisle komsije da sprece tragediju.Ubrzo su pozvali policiju i ubrzo je zapoceta potera ali pitanje je bilo za kim-da li za malenom Pavom ili za odbeglim robijasem ili ne dao Bog njima dvoma zajedno.
Meni se ovo vishe ne svidja...pochinje da mi lichi na priche iz moje ljubavi, romanse i sl. plachopichljivih gluposti. Ja cu da sudjelujem u sledecoj prichi.
Pava i dalje nije progovorila iako je napunila sedamnaest godina.
Deca u srednjoj skoli su je izbegavala i ogovarala.
Na hodniku su je svi u guzvi gurali i potiskivali u coskove jer je bila sitna i krhka.Profesori su je voleli i bila je odlikas sa svim peticama.
Njoj to nije bilo bitno jer je zivela u svom svetu i kreirala ga prema sebi.Nije imala drugarice i drugove jer je smatrala da joj nisu potrebni i da je nece razumeti.Njena ljubav prema slikarstvu je rasla iz dana u dan.Svakog dana je sve vise usavrsavala svoju tehniku i ispadala su prava umetnicka dela.
Nije htela nikad nikome da ih pokaze niti da ih izlozi.Cuvala ih je samo za sebe,od kad joj je majka u bolnici na hemoterapiji,a tetka njena stalno uz nju.
*
Jednog tmurnog zimskog jutra,kada je sneg poceo da se topi i mesa se sa izduvnim gasovima automobila i blatom i suznezica je padala,Pava se resila na jedan opasan poduhvat-da ode u 160km daleki Beograd da poseti sada vec mnogo starog Zvezdana u zatvoru.Spakovala se i krenula tog jutra na autobusku stanicu.
Peron je bio prazan i od strane gradjana male varosi u kojoj je zivela zaboravljen,kao sto je i Beograd u njihovim ocima bio zaboravljen.Autobus iz Beograda stizao bi tu samo sa dva tri putnika koji su taj autobus uhvatili u drugim gradovima kroz koje je prolazio.
Dok ga je cekala gutala je sivi asfalt oko nje svojim sivkasto plavim ocima,i kozna po koji put se u mislima stopila sa tom neograniceno sivom bojom asfalta.Po njemu je mislima svojim crtala svoje crteze.Hladan vetar je duvao,a poneki put bi se Pava stresla od hladnoce i gurnula svoje tanke ruke u dzepove zutog kaputa.
Odjadnom je doslo neko masivno bice i pregazilo njeno umetnicko delo na asfaltu-autobus za Beograd.
Usla je nemo i sela na sediste koje joj je bilo odredjeno na autobuskoj karti.
Hladan vazduh uskoro je ispunio autobus cim su se vrata otvorila i ljudi poceli da izlaze.Na poslednjem stepeniku autobusa pojavile su se bele tackice.Padao je sneg.
Pava je izasla iz autobusa sa svojom putnom torbom u kojoj je nosila samo malo odece posto nije planirala duze da ostane.Setala je besciljno ulicom kojoj nije znala naziv.Njen mastiljavi oblak u glavi nisu mogli ni da rasprse gramzivi taksisti koji vrebaju musterije koje ne poznaju grad da bi im izvukli sto vise para.
To za nju nije bio Beograd grad dobra i zla,metropola,prestonica nasa,to je za nju bilo ogroman oblak mastila koji je nacrtala pre 15 godina,tacnije prosula po svom radu.
Nije poznavala grad,ulice nije ni znala gde je Centralni zatvor,nije se ni usudjivala da pita jer bi tad progovorila i izdala samu sebe.Kada bi progovorila sa nekim ko nije Zvezdan,onda to vise ne bi bila ona.Raspala bi se u piksele i izbledela.
Mrzi me da čitam!
Koj te pito da citas?!:D
Alo ljudovi ima li neko inspiracije??????Tihi???!!
Imam inspiracije k'o u Tuzli vode.
Za to vreme su Svetlana i Ana Petrija pocele da traze Pavu i da se raspituju u skoli,u biblioteci i na svim mestima gde bi Pava boravila posle skole.
Ubrzo su pozvale policiju i istraga je zapocela.
Jedini podatak je bio da je Pava tog jutra otisla u skolu i nista vise.
**
U centralnom zatvoru vec osedeli, kosmati covek osedele duge brade drhtavom rukom je primicao kasiku supe ka sebi u kantini.
Pogledi zatvorenika su pratili svaki njegov zalogaj.Neki sazaljivo,neki apaticno,a neki podrugljivo.
Kad je zavrsio s jelom ostao je posle da opere sudove,da pocisti kantinu i obrise stolove.
Hteo je jos jedan preokret u zivotu pre nego sto mu nemilosrdni tihi ubica iznutra-maligni tumor debelog creva ne uzme zivot.A to je da smrt doceka na slobodi,pod celim beskrajnim nebom,a ne pod komadicem neba koje je dopiralo kroz prozor njegove zatvorske celije.Zeleo je da njegove poslednje reci cuje Pava i niko drugi.
*
Tog jutra cule su se zavijajuce sirene hitne pomoci kroz grad sve do urgentnog centra.U urgentnom centru se culo uzurbano klepetanje klompama zdravstvenih radnika i zvuci tockova nosila.
Na nosilima je lezalo jedno zgrceno promrzlo telo u groznici.Citavih pet sati trajala je borba lekara da se sacuva jedan zivot-Pavin.
"Promrzline!Ne znamo dalje sta ce biti!Pacijentkinja je i dalje u nesvesti!Dobio sam izvestaj da je devojcica sedela na hladnom betonu i da je uskoro utonula u san i smrzla se!Zamrznuto stanje je verovatno trajlo citavu noc,cudo da je prezivela obzirom da je napolju bilo minus dvadeset stepeni!"
Izjavio je doktor Cojic za "Blic".
U isto vreme je u urgentni centar primljen zatvorenik iz Centralnog zatvora jer je dobio napad.Zvezdan je lezao na spratu prikljucen na aparate za odrzavanje u zivotu samo sprat iznad Pave.
To je bilo spoljasnje odvijanje dogadjaja,dok za unutrasnje dusevne niko niko nije imao dijagnozu i sta da izjavi za novine.
"Zvezdane,znam da si to ti?!Imas li gumicu da obrisem ovaj crni oblik mastila da te vidim?"
"Tu sam ali nemam gumicu.Gumica za mastilo ne postoji,kao sto ni za sudbinu ne postoji.Ono sto je zapisano,zacrtano ili zamrljano u sudbini to i ostaje,ali treba teziti ka tome da iz toga i zadjemo.Treba stvarati jos belog prostora za ispunjavanje lepsim stvarima."
"Ovoga puta idem sa tobom!"
"Gde?"
"Zvezdane ako umres,umrecu i ja!"
"Ti ne smes umreti sada,ti treba da zivis i da progovoris!"
Odjednom se mastiljavi papir smenio sa belim papirom i Pava se nasla u bez tezinskom prostoru.
"Pavo,crtaj!Nacrtaj ono sto zelis ostvariti!Samo brzo!"
Pava je prstom pocela da prelazi kroz beli prostor i da crta.U pocetku je crtala nepoznate oblike i geometrijska tela,sve dok joj se nije pojavila slika pred ocima,a kada je tu sliku pogledala istog momenta je otvorila oci u spoljasnosti i pomerila prst.Ugledala je sliku i u spoljasnjosti.
Zvezdan je bio kraj nje i sedeo je u kolicima.Pobegao je iz bolnicke sobe kada je ustao iz nesvesti i uzeo kolica.
Zvezdan joj tada rece:"Doktori mi predvidjaju jos ovaj dan zivota i zelim da danas umrem pod otvorenim beskrajnim nebom na slobodi"
Pava:Ali napolju je hladno,zima je.
Zvezdan:Bilo zima ili ne ja vise ne osecam!Polako mi se oduzimaju delovi tela...
Pava je ustala i izvadila infuziju iz vene.
Svojim tankim prstima obuhvatila je kolica i pocela da ih gura.
Izasli su napolje na otvoreno.
Pava je na snegu nartala ono sto zeli u zivotu.U trenutku kada je zavrsila sa crtezom culo se sustanje stranih cipela u snegu.Covek u crnom uperio je pistolj u Zvezdana i rekao:
"Ovo ti je za moju sestru"
Cula su se tri pucnja i kolica sa mrtvim zoranom su se prevrnula.
"Dzabe si pucao on je vec bio mrtav!"-po prvi put u zivotu Pava je progovorila sa drugom osobom.Covek u crnom je skinuo svoju masku i ukazala se crna kosa srednje duzine,tanka crna bradica i krupne oci boje meda.Onako visok i snazan stao je ispred Pave i zaklonio je svojom senkom i uperio joj je pistolj u glavu.Sitna devojcica gledala je u njega svojim plavicasto-sivkastim ocima i cutala.
Ubrzo je naisla policija i crni covek se predao dobrovoljno policiji i spustio oruzje.*
Ubrzo su u Beograd stigle Svetlana i Ana Petrija cim su saznale gde je Pava.
Pavu su otpustili na kucno lecenje i svetri su se vratile zadovoljne i Bogu zahvalne sto je sve u redu svojem toplom domu.
Dodatna radost je bila jos sto je Pava pocela da prica s njima.
U skoli je stekla puno vise drugara.Jednostavno nije prestajala da prica.
Predvidjamo joj najsvetliju mogucu buducnost.Bice to kroz desetak godina jedna umetnica koja ce se proslaviti svuda u svetu i bice prisutna svuda i rado vidjen gost.
A da li ce ikad biti napisan autobiografski roman o njoj,zavisi od njene odluke i zelje da celom svetu isprica svoje malo je reci neobicno iskustvo.
Ovoj prici necu staviti famoznu recenicu "kraj",ostavljamo mi autori na vama citaocima da mastate i da dalje osmislite Pavinu pricu.Pavin svet je svet maste kroz realnost ili svet realnosti kroz mastu,tako da je i ova prica nastala kao plod nase beskrajne maste.Neka i vasa citalacka masta bude beskrajna i zato cemo umesto reci "kraj" staviti rec
BESKRAJ
I zato ce naslov ove beskrajne price nositi naslov BESKRAJNA BAJKA ili BESKRAJ.:D
Iako je pocelo kao jedno mirno jutro, u ulici kao i svakoj koja ima svoje tajne, vrlo brzo je od obicne price, nastao skandal velikih razmera.
Pava je tek ustala iz kreveta i zatrazila svog medu od mame Svetlane, kada je uspanicen, niz ulicu, pored razbijenih postanskih sanducica na vrata pokucao neki nepoznat chovjek. Zastrasheno je gledao oko sebe kao da ne razumije shta se deshava...
Svetlana je odshkrinula vrata, bojeci se pogleda tog chudnog chovjeka. Jedina osoba upucena u to shta se deshava tog jutra, bila je Pava koja je krishom virila iza zavjese posmatrajuci kako se njen idilichan svijet rushi. Chvrsto je stezala svog medvjedica u strahu da ce se njene najgore nocne more ostvariti.