Potpuno te razumem i ja se isto tako osecam.Imamo potpuno ista shvatanja!
Mislila sam do sada da sam jedina koja tako misli,ali drago mi je sto eto i ti tako mislis.
Uvek sam voljna da odslusam bilokoju pesmu i sama procenim da li vredi ili ne.
Onaj koji se fokusira na samo jedan muzicki pravac taj je muzicki nezreo(to je rekao Struka i svaka mu dala zbog toga)!
Sto se oblacenja tice imam svoj stil!
Ne zelim nikog da kopiram,ali ne zelim ni da me neko kopira i identifikuje se kroz mene.
Bravo Jovičiću! Tu smo negde. Uzmi od svega ono najbolje i ono što ti se sviđa.
Potpuno si u pravu,sto se mene tice.Treba biti otvoren prema svim vrstama muzike, prema razlicitim zanrovima u knjizevnosti, pokretima, religijama...Tek tada mozemo steci znanja neophodna da bismo na pravi nacin mogli da prosudimo njihovu vrednost.To je moj stav i prema ljudima. Ne volim uniformisanost, i lako mesam stilove, jer uvek biram ono sto odgovara mojoj licnosti.
Jovičiću, nadam se da te nisam ja inspirisala da se toliko potreseš i daš u razmišljanje na tu temu :)
Šta i da jesi?
Jovicicu, lepa tema, i ja sam oduvek covek samo- barem se trudim.
Ništa, drago mi je da sam bar nekog nagnala na razmišljanje o tome.
Ma nisi me bolan ti inspirisala, razmišljao sam ja o tom i bez tebe, nego kažem, šta i da jesi, nemaš razloga da se pravdaš.
elenica-pametnica:)
jovičiću, ja počela da čitam pa mi bilo dosadno, izvini jbg, imala sam preča posla, ali vidim sad po ovim komentarima šta si pisao, i slažem se, ono, na neviđeno:))
hihi, pročitaću posle sve, obećavam!:)
Da odmah razjasnim, nije ova tema nikakva prozivka niti ima cilj da bilo koga ponižava.
Kad sam rekao "ništa", nisam mislio na "niko i ništa".
Ono što me u stvari zanima je, koliko ima vas koji nikada sebe niste smatrali ničimo od ovoga:
roker, metalac, emo, gotičar, panker, narodnjak, fenser, reper, šaban, dizelaš, padavičar, ili bilo šta drugo što se krije iza ovakvih subkulturnih etiketa?
Ja ću za sebe odmah reći da nikada nisam bio ništa od svega toga. Ne smatram to ni posebno pozitivnim ni posebno negativnim, nego mi je malo čudno, jer sam dosta primijetio potrebu ljudi da se svrstavaju u neku od pomenutih (ili preskočenih) grupacija.
O svim muzičkim žanrovima koji se povezuju sa tim grupacijama imam bar neko elementarno znanje, a nešto od toga sam i aktivno slušao, npr. rok. Međutim uvijek sam se oblačio najnormalnije i nikad mi nije palo na pamet da usklađujem oblačenje sa vrstom muzike koju slušam. Za mene je slušanje muzike uvijek bilo čisto radi zabave i uživanja, uz eventualno poštovanje nečijeg umjetničkog dostignuća u smislu kvalitetne muzike ili tekstova. Da li sam ja zbog toga čudak?
Volio sam otići na rok veče sa adekvatnom ekipom i upuštasti se u šutku na podijumu, ali ako me zovne ekipa negdje gdje se puštaju najgrđi narodnjaci nikad nisam odbijao (osim ako nemam love ili moram učit), jer prosto bilo mi je do izlaska, zajebancije, a bolio me kurac što će neko reći, vidi onog seljaka ili nešto tome slično.
Što se tiče dokazivanja nekih društvenih stavova, poštovao sam muzičare koji kroz svoju muziku kritikuju vlast, politiku, društvo (politika i ako je dobra svejedno je treba kritikovat, da bi bila još bolja, a s obzirom da je kod nas uglavnom katastrofa, kritikovanje se podrazumijeva), ali nikad nisam imao potrebu da ih slijedim niti da se s njima identifikujem. Isto ko što on po društvu pljuje kroz muziku, tako neko drugi pljuje kroz aforizme, neko treći kroz knjige, neko četvrti kroz definicije na Vukajliji i sl. Za mene su kvalitetni muzičari samo dobri umjetnici i ništa više, nikakvi posebni gurui koje bi trebao slijediti i sl.
A sem toga, postoji jedna istina koju mnogi fanovi zanemaruju, a to je koliko su sve muzičke zvjezde, pa čak i rokeri, često neiskreni, bijesni pomalo i licemjerni. Mnogi od njih imaju teške socijalne tekstove, bore se za neki kurac palac kroz muziku, a s druge strane ne znaju šta će od para i nema kojom drogom se nisu drogirali.
U skladu s tim nikad nisam lijepio sobu ničijim posterima osim u jednom kratkom periodu u osnovnoj školi kad su to svi radili, pa onda i ja, kud svi Turci, tu i mali Mujo.
Što se tiče prihvatanja posebnog stila oblačenja u skladu sa muzikom, ja to doživljavam kao borbu protiv nametnutih kodeksa oblačenja mainstream kulture. To je u suštini pokušaj osporavanja većinske kulture i poziva na neku promjenu, reformu ili revoluciju. Međutim, po meni se mijenjanjem načina oblačenja u suštini ništa u društvu posebno ne mijenja. Sve izopačenosti ostaju, samo u drugoj odjeći. Isto tako pljuvanje po pinku, grandu, rts-u, nema neke posebne vajde, jer se time kritikuju samo pojavni oblici izopačenosti društva, a ne njegova sama izopačenost i suštinski uzroci bolesti društva.
Ako već želimo nešto da mijenjamo trebamo djelovati kao antibiotici, ubijati same uzročnike bolesti i izopačenosti, a ne kao analgetici koji samo odstranjuju simptome (bol), a ispod površine ostaje trulež.
E sad, kako, vrlo teško pitanje, ni sam na njega ne znam odgovor, ali za početak bi možda najbolje bilo da svako počisti sopstveno dvorište.