Имам јебени проблем са тиком. Некако затежем жилу на врату са десне стране. Не знам зашто је то тако. Некад ухватим себе у крајње ретардираном положају лица. Сам себе нервирам а не могу никако то да решим. Је л' може неко да ми помогне, ако има неки систем по ком' може то да се реши. Молим вас без спема јер је ово, бар мени, велики проблем.

Sad bih te ispemovo za sve pare ali ću te ispoštujem...

Претпостављам што радиш...

Пази овако, имао сам ја тик кад сам био у основној још, тј имао сам два тика, први је био да умјесто да почешем нос горњу усну спуштам доље преко горњих зуба, а други је био гори, сврбјеле су ме очи од прашине вјероватно, немам појма, и ја сам био јелте исто лијен и онда умјесто да их протрљам или почешем, ја сам радио јако чудну ствар, затворим капке и натегнем очи према једној страни и онда их отворим и тачно се види како их враћам са стране у нормалу... Два друга су ме прозвала жмигавац тих дана...

Како сам престао, то тебе занима, лако, хватао сам себе сваки пут кад бих то урадио, стално, у било које доба дана и ноћи, свјестан сам био тога и стално сам мислио на то, онда временом престанеш....

Ето неко моје искуство :)

Ja sam isto to radila sa nosem kao Smarko. Bilo mi je ba[ teško da prestanem. Moraš svesno da se odupreš. Zajebano je to.

Тај рад, свјесно или га престајат' нећеш :)
Али кад почнеш да се уносиш у то, тј да размишљаш о томе да баталиш и почнеш себе да хваташ, биће ти све мање и мање :)

Tikovi su samo reakcija na poveću koncentraciju nervoze. Pronađi uzrok nervoze i rešio si problem.

Drugar iz srednje bio dukokos ceo život, padala mu kosa preko lica pa je sklanjao cimanjem glave. Sad se ošišao na keca i ostao mu je taj tik, ali mu se smanjuje, kaže da je sve stvar navike, kao cigare.

Не знам, оно, јако ми је тешко да се решим овог проблема. Вероватно је нервоза, што каже неша, имао сам неку фрку и тако. Ал' ово већ дуже време вучем за собом. Размишљам доста о томе и покушавам да престанем и самог себе терам да не радим то, ал' некако не могу. И попиздим, оно, жешће. А кад не размишљам о томе још горе ми, хватам себе у ненормално ретардираним цртама лица.

Хвала свима на помоћи, знам да је јебено, ал' ћу ја да се потрудим да се ратосиљам овог буђавог тика. Не знам да л' треба да се закључа тема, или ће пак још да се води дискусија о овоме. Модератори, одлучите :)

Pa nervoza i naravno skrivanje neke tajne prouzrokuju tikove.

Не кријем ништа, једноставно сам нервозан. Може бити да је то. Мада, мени је нестајао и враћао се овај тик. Пун ми га је курац више :С

Ja imam tik da cimnem desnom nogom bez nekog posebnog razloga. Cimnem kao da hoću da šutnem nešto. I skontam ja šta je - čim mislim o treningu, ili o nekoj borbi (svojoj ili tuđoj) nesvjesno mi noga poskoči kao da trebam uraditi mavaši. U par navrata je bilo to skakanje noge i bez ikakvog povoda, jednostavno cimnem, ali kontam da je to neki nervni impuls zalutao duboko u podsvijest.

Znači - sve je u glavu, idi psihijatru.

Isto iskustvo sam imala i ja kad sam bila manja. To zatezanje vratnih žila, ali ja sa obe strane. Bilo još tušta i tma tikova, ali je sve to bilo kao reakcija na konstantan stres i nervozu. Kako sam po prirodi oduvek bila nervozno dete/odrasla, to hoće ponovo da se javi (vrat) kad sam u nekoj jakoj nervozi. Mada, zanemarljivo je i brzo prođe.
Ali, treba da lociraš konkretno ("to i to me ždere") , radiš na rešenju ili bar zamisliš kako rešavaš problem, to će prilično da te smiri. Javiće se to još, ponekad i u gorem obliku, ali što više vežbaš i shvatiš da je to itekako prolazno i izlečivo. Nešto za opuštanje mišića bi ti pomoglo,(za vrat pričam, pošto ti je to "primarni" tik) kao i masaža uljem od lavande, geranijuma..ima po apotekama.

Razumem se u tikove jer sam imao dosta tikova dok sam bio mlađi.
I sad imam jedan al jako retko.
Treptao sam očima.
Nekad uzmem desnim okom i žmirkam ali pazeći da samo krajnji deo do slepoočnice zatvorim.
Mrdao sa nosom tako da mi nozdrva uštine parče obraza.
Češem bradom o ključnu kost.

Sada ponekad stežem desnu ruku al sve ređe jer sam nekako slobodniji.

ја кад случајно приметим себе у неком кретенском тику одмах га искореним и евентуално се појави нови касније али не дозвољавам да се неки запати.

Ово већ може да буде флеш.

Имао сам и ја штошта од тикова, ал ово је некако остало. Јебо му матер решићу га се. :С

Мени се дигне кад видим добру рибу у минићу. И моји другари се често жале, баш распрострањен тик.

http://25.media.tumblr.com/tumblr_lq2u0cmb2s1qii6tmo1_500.gif

Tikovi su jako zajebana stvar ... Ja sam imao jedan u školi,mrdao sam glavom ali da ja to praktično nisam ni primećivao već drugi oko mene.Uspeo sam da se toga rešim vežbanjem i koncentracijom kao što mi je rekao jedan psiholog.Znam jednog lika u mom mestu koji ima ozbiljan problem trzanje glavom i nema šanse nikada da ga se reši ...
Mnogi govore ovde nervoza stvara tik i tako to,ali ja mislim da se najviše tikovi pojavljuju kod ljudi koji su doživeli neku traumu u detinjstvu.

Aj da ne kenjamo vise i pravimo se ludi.
Vec postoji ovakva tema.

А зашто људи увек професионалну помоћ траже на вукајлији, а не код лекара, сервисера рачунара, аутомеханичара или врачаре?