Spomenuo sam u ranijem postu, pušio sam 25 godina, 2-3 pakle dnevno, najgori sam bio, budio se noću da spržim dve, tri. Lice mi je bilo zelenkasto smedje tonirano, imao sam podočnjake kao rakun a kapacitet pluća u nivou akvarijumske ribice. Nisam ni pomišljao da batalim duvan do jedne noći pre par godina kada sam se ozbilno gušio preko dva sata. Sledeće jutro sam kupio Laki, otpakovao stavio u džep i nosio sa sobom dva meseca. Nisam zapalio ni jednom od tada, nikad nisam rekao da ostavljam duvan, nego hajde da probam, da vidim, da mu ja jebem majku mrtvu. Moja ekipa tvrdi da sam ja poslednji čovek na ovom svetu na kojeg bi se kladili da će da batali duvan. Strah me je savladao, bio sam se užasno uplašio u momentu tog gušenja da ću se ozbiljno razboleti i da se nalazim na prekretnici. Tako sam se bio uplašio da ni krize nisam imao a ni šlajmario nisam. Ne pušim dve i po godine i ne mogu vam opisati koliko sam zbog toga srećan. Nemam više onu bolesnu boju, podočnjaci su se povukli, pluća dosta oporavila. O povećanom libidu preko PVT a jedino što sam dobio par kila zbog promene u režimu rada metabolizma ali i to se lako reguliše. Ima još jedna bitna stavka a to je odkad sam prestao uvek imam višak nekih para po džepovima, ne puno ali se ipak oseti. Na kraju što kaže jedan moj drugar, kad cugaš napiješ se, kad se drogiraš naradiš se a kad pušiš jedino se otruješ.
Је л истина то да се осећаш свежије и да имаш више енергије, да си снажнији или како би већ то назвали, када престанеш са цигаретама, или је то неприметно?
Nisi ti jeo riblje filete pohovane u pivu, šitaki gljive na tri načina i pasulj salatu kod Brusa, inače bi došao i sam :)
Jova majke ti od koga si to čuo da pušači smatraju nepušače za nekakve izrode, koji kreten ti je to rekao? Čoveče ja sam pušač (oko pakle dnevno), moja devojka ne puši i nikada u životu nisam pomislio da je nekakav izrod. Kolika budala treba da budeš da bi tako nešto pomislio o ljudima koji ne konzumiraju pljuge.
Uz to uzeo si kao nekakav bitan primer za svoje razmišljanje definicije na Vuki i Tarzaniju kao nekakav reper preovlađujućeg mišljenja, dva sajta koji služe za zajebanciju. Ko uopšte defke na Vuki shvata ozbiljno i prema njima živi život jebem mu miša?
Pa i ja sam malo prećerao da bi bila rasprava interesantnija. Ne mislim da pušači bukvalno smatraju nepušače izrodima, ali pomalo kroz zajebanciju provejava taj stav da je normalno i podrazumijevano za svakog "pravog čoeka" da puši.
Ја пушим већ 9 година...
Могу рећ' да веће смеће од цигара не постоји, ето страствени сам пушач, али упорно причам људима који не пуше да никад и не почну јер је беспотребно потпуно, бачање је пара, нарушавање здравља и вазда неки смрад около...
Никад нисам глорификова' пушење, штавише савјетовао сам млађим људима који кажу оно као ЈА ЗАПАЛИМ ПОНЕКАД АЛИ НЕ УВЛАЧИМ или ВОЛИО БИХ ДА ПУШИМ да се ману тога јер је то говно највеће...
Не знам чему то уздизање пушења и наркоманизма, мислим то је зајебанција више него што је обиљно...
Ово.
мада има болида, ка' да да нашња ђеца знају што, додуше и ја сам дијете, али мало веће, причам за млађе генерације које су чукнуте мало у тинтару.
SMarko upravo to što kažeš. Rođenoj sestri sam hiljadu puta rekao da se bez veze ne zanosi cigarama jer joj to đubre ne treba u životu. Ako sam se ja zajebao, ne mora i ona. Rekla mi je da je probala, ali joj se nije dopalo i odlično što je tako.
A i ja sam neki mentol, čim sam prestao da treniram košarku posle tri meseca sam počeo da čadim jebem ti cigare. :)
Pusaci duvane dim jer je pusenje kul. Mozda oni sami nisu kul, ali je pusenje kul.
Ako ikada budem morao da prestanem da pusim, najveci strah mi je to sto cu morati da postanem jedan od nepusaca.
Lako je prestati pušiti, ja sam čadio 4-5-6 godina, i jedno jutro kažem E NEŠ KOLEGA! Nit sam imao krize, nit sam kašljao vanzemaljce, nit sam se češao..... Ništa, jednostavno nastavio sa životom samo bez cigarešina :D
Ljudi hoće da prestanu ali se plaše kako će i šta će da rade bez cigare uz kafu, pivu, poslije ručka, seksa.... Kada savladaš taj strah, npr. kažeš - od sad poslije ručka ne palim cigaru i ne liježem već šetam 15 minuta, makar i po stanu lako ćeš se riješiti cigare.
20 minuta nakon zadnje popušene cigare krvni pritisak se stabilizuje, vraća ti se srčani ritam u normalnu, nakon 24 sata izbacio si sav ugljen-monoksid, nakon 2 dana više nema ni nikotina. Za 6 mjeseci kapacitet pluća ti se polako vraća u normalu...
Skočimiše brate zamisli kako je meni. Ne pamtim kada sam zapalio pljugu posle seksa jer mi je devojka nepušač. :)
Смарко, пушиш од 12. године?
Moj cale je aktivno pusio skoro 20 godina, i iako je prestao pre skoro 10 i dalje ima problema sa disanjem. Kada sam u nekoj emisiji video kako izgledaju pluca dugogodisnjeg pusaca i cuo od prijatelja hirurga kako pluca pusaca zapravo smrde, odlucio sam da nikad necu pusiti. Jbg, oslobadjacu se stresa na drugaciji nacin.
Ја сам бивши пушач. Истина, не могу то још да кажем пошто сам престао пре непуна два месеца коначно, али више не осећам никакву потребу за цигаром, чак и кад седим у друштву од 4-5 људи који су пушачи. Дође ми она мисао где замислим себе са цигаром док седимо у кафани рецимо, ал' то је само слика, није више потреба.
Нисам ни нешто дуго пушио, две године, можда и мало више, а ни много, 15-ак цигара дневно у просеку, али довољно да знам шта је кризирање и потреба за никотином.
Пробао сам да их баталим три пута, и сматрам да су сва три начина била одлична мотивација, али сам ја тад био некарактеран.
Први пут из опкладе, прошле године, да ћу баталити пљуге на месец дана а да заузврат добијем дупло кеша од онога што бих попушио. И успео сам, месец дана без цигаре, али сам купио паклицу пар дана након тога, и наставио.
Други пут, кад сам навукао неку жестоку упалу плућа јер сам ишао пијан у кошуљи у децембру, и још пушио тих дана ненормално у односу на оно како сам навикао. Три дана после тога заглавио у болници на пар дана, рекли да је напад астме, имао сам бронхитис као клинац, шта знам. И усрао сам се жив, не зато што сам страховао да ће ме то убити полако, него зато што сам видео људе који леже тамо. Спавају увече са апаратима, јер би им плућа у супротном отказала, а ујутру скину оно и изађу да запале. То увече кашље, не може да спава, гуши се, одвратан један призор. И кад сам изашао након 3 дана, рекао себи да нећу, због тога. И би тако готово месец дана, а онда наиђе нова година и оне зајебанције, а ја опет без карактера.
Трећи пут их оставим сад, пре готово два месеца, и немам намеру да ме ишта спречи у томе. Дошао тад из Гуче, поново претерао, сео код друга на кафу, запалио три можда, вратио се кући и оставио их са стране. Нити сам планирао да баталим, нит' било шта. И за сад се држим, прегурао сам и испитни рок без њих што сам мислио да је немогуће, и то јако успешно, иако је психички било тешко.
Моји су пушили тридесет година, и у септембру 2010. се договоре да оставе. Ћале је тукао две пакле дрине, и оставио, још му стоји недовршена паклица у фиоци. И сад ноћу кашље, и сигуран сам да је то од цигара, ал' не помишља да запали. Комшија први је исто баталио, тетка и теча, тако да сам имао мотивацију ("ако могу они након толико година, могу и ја"). Још уз то, ова поскупљења, девојка која је непушач, имао сам лакшу стартну позицију.
Јуче ми друг прича да он и ћале дневно стуку 900 динара на цигаре сад (две пакле марлбора и три винстона), што изађе на неких 25-27 'иљада месечно. 200 евра. Могли би месечну рату кредита за стан овде у Крагујевцу да отплаћују са тим парама.
Што се моторике тиче, мени је спас раније била пластична кашичица из кафића коју сам вртео по рукама, гризао, нека чачкалица, било шта. Иначе, саветујем и спортске активности, биће свакако тешко док се пробије она баријера, ал' после је одвратно запалити цигару. Такође и избегавање у почетку свега где је дуван обавезан (кафа, кафана, кладионица). А коме ни то не помогне, нек' оде у болницу на пулмологију, и нек' проведе сат времена тамо, схватиће зашто је лоше. А оно што причају да се штеди, нема о'та курца ништа: кад си пушач, увек ћеш имати за цигаре, макар 'леба не јео, а кад их оставиш, никакав финансијски напредак не осећаш.
Од осмог разреда, брате...
Што се тиче престајања, мени је намртво тешко падало... Престао сам пар пута али по кратко нешто...
Нпр сад кад помислим да нећу пушит' више, одма' ми организам тражи цигар :)
ja sam počeo na fakultetu. spadam u militantne pušače.
Samo odeš na turnir i istreseš krizu iz sebe i govna iz protivnika :)
Ja sam pušač i vegeterijanac, pa mi ništa ne fali (sem zdravlja).
Ne znam da l' bih ostavljala cigare, pošto sam provalila danas dok sam blejala na faksu (nisam uzimala ovih dana cigare pošto me grlo ludački steže i boli me kad jedem ili pijem)
da ne znam šta bih drugo radila na silnim pauzama koje imamo. Jednog dana imamo pauzu od 4 ipo sata. A i ostajemo po 10 sati na faksu. Ne mogu da čitam knjigu, a ni da gledam film, jedino mogu da blejim sa društvom po kafićima za to vreme.
Mislim da pušenje nije kul, ali na neki način popuni praznine u danu, tj. čini da vreme brže prolazi.
можда учила? :)
иначе бар ја нисам приметио да пушачи нешто третирају непушаче као стоку...чак скоро сви које знам тврде како то зло и кад би вратили време у назад не би пушили али навика их јебе и тако даље и тако даље.
Ti jedi štapiće ili kikiriki dok piješ, a i jeftinije je :D