Ја и даље тврдим да нисам пропушио ради кулоће... Каква је то кулоћа кад се кријеш да пушиш?
Porodični prijatelj je umro pre 8 meseci od raka pluća a pre toga je pušio po više od 2 pakle dnevno, hvala što si mi otkrio kako bi i inače umro u 45. godini života.
Ko ne pusi MNOOOGO se vise nervira, a bivsi pusaci pogotovu. Kad je cimer ostavljao cigarete dolazilo mi je u vise navrata da ga ispalim iz topa. Sad ne pusi vec 3 godine i veci je zivac nego dok je bio pusac. Po nekoj mojoj logici oksidativni stres vise srozava organizam od duvana tako da ja izbegavam da se nerviram, bolje da pusim nego da celavim od stresa...
Palim cigaru i ne verujem šta piše.
Šta oš, naživeo se čovek, tj nauživao. Ja ako doguram 45 biću srećan.
Propušila sam sa 17, pre 4 godine sam prestala da bih ponovo zapalila prošle zime.
Ova tema mi je došla u pravom trenutku, sve sam pažljivo pročitala i dosta mi je pomogla u rešenosti da batalim cigare, ali ovog puta zauvek. Razmišljala sam intenzivno o tome već par nedelja, a danas mi je prvi dan bez cigara. Ne znam još kako mi je, nije organizam stigao da provali :)
Kada sam prošli put ostavila, ostavila sam ih za dan, jednostavno mi je puk'o film zbog smrada, kašlja, nesanice, podočnjaka, žućkastih beonjača i sivog lica...Imala sam jedino tu krizu gestikulacije, jer nisam znala šta sa rukama, sa usnama: uvuci, povuci, izbaci, a i bio mi je problem onaj "prazan hod" kada nešto radim, pa napravim pauzu, kao šta sad?
To je prošlo za nekoliko dana i počela sam da se osećam fenomenalno. Posle mesec dana se nisam ni sećala da sam ikada pušila. Nisam se ni ugojila, jer sam vozila bajs i trošila se, jedino što sam jela kokice svaki dan, a posle mi je i to dosadilo. Ne mogu vam opisati kako se sve promenilo na bolje! Ten, kosa, zubi, nokti, san, buđenje, raspoloženje...sve!
Kafu sam i dalje pila, pivo takođe (a to mi je kao bio najveći problem, kao kako ću to bez cigara).
Zimus sam propušila jer sam ispala slabić...prolazeći kroz najteži period u životu, slagala sam sebe da će mi lakše biti uz cigarete i tako je to krenulo ponovo. Poslednjih para dana sam bila težak mazohista, prosto sam JELA cigare da bih se osećala gore nego inače
i da bih sama sebi pokazala koliko mi ustvari smetaju. Ni jednu jedinu pozitivnu stvar mi duvan ne donosi.
Na stranu to da sam za poslednjih godinu dana na cigare potrošila oko 70.000 dinara!
Ako se budem ovih dana nešto ne daj Bože zakolebala, rešila sam da sednem i ritualno u piksli zapalim 170 dinara koliko sada košta Winston. Baš me zanima koliko će to da me čačne!
Poznajem mnogo više nepušača od pušača i verujte mi - ništa im ne fali u životu :)))
i mene zanima kako ćeš podnijeti :-D
Ne verujem da će doći do toga, mada svakom pušaču toplo preporučujem :)
Šalu na stranu, verujem da ću prestati da pušim tek ako se pojave neki osetni, ali opet u neku ruku minimalni zdravstveni problemi vezani za duvanski dim, nedobog.
Manijače, neke probleme i ne osetiš dok pušiš, ali oni postoje. Tek kada prestaneš da pušiš postaneš ih svestan jer odjednom shvatiš da ih više nemaš.
pa znam, pravio sam par puta pauze i preko godinu dana, i osim za nijansu bolje fizičke spremnosti i 2-3 kg više, nikakav drugi napredak nisam osetio. doduše, fizički sam dosta aktivan, dugo sam i igrao fudbal, tako da ono, ne vidim neku naročitu razliku pre i posle.
ali verujem da će se to da primetiti tek kad budem ušao u 5. deceniju života.
EDIT: inače, ne iskašljavam zelene vanzemaljce i nemam podočnjake, sivilo u faci i te fore, nikad i nisam imao tako nešto kao neki što su naveli pre.
Nepusenje cigara je krajnji stepen flaficastosti. Gelje je od pederastije.
Kad nekoga ponudim cigar a on rece da ne pusi dodje mi da mu zalijepim samo takvu samarcinu.
Ko si bre ti da udises sveti srpski vazduh kad neces da das svoja pluca za njega oca ti jebem.
Istina je stvarno da volim ponekad da se izivljavam na cigari tako sto krvnicki gazim opusak jer ipak je na neki nacin i on dusman
sad kad natnat pomenu cifru koja se troši godišnje za pljuge, shvatih da je to jedno lepo letovanje na nekoj egzotičnoj destinaciji... tačno ću morati da počnem da prestajem da pušim
kakvo je to ljetovanje bez cigara. "sa cigaretom nisi sam" bješe slogan cigareta koje sam trošio kao student...
Odreko bi se godišnje zalihe pljuga zarad 10 dana letovanja na halkidikiju?
Misliš, uspomene blede, a čađ na plućima ostaje večno?
:)))
ne samo zbog letovanja, nego uopšte i zbog troška, i zbog zdravlja leb mu jebem... kažu da će od nove godine najjeftinija pakla biti 200 dinara.
Pušio ne pušio isti ti je nivo raspoloženja. Pušenje je u početku gotiva, a kasnije ti samo treba da bi održavao normalan nivo raspoloženja koji nepušači imaju stalno i bez pljuga. Dakle, dugogodišnji pušači i nepušači imaju isti nivo raspoloženja, samo prvi uz drogu, a drugi bez droge. To pokazuje da duvan kao droga žestoko fejluje, jer ne ostvaruje svoj prvi i osnovni cilj, a to je da ti diže raspoloženje i da čini da u njemu uživaš. To što pušači kažu da u duvanu uživaju to je ustvari varka. Oni se samo vraćaju iz depresivnog stanja (kad im fali nikotin) u normalno stanje (kad puše) i taj prelaz iz mučenja u normalu oni doživljavaju kao gotivu. A to je ustvari onaj isti prelaz koji se inače dešava kad sereš ili pišaš. Iz stanja muke (sere ti se) u stanje normale (ne sere ti se više). Dakle pušački merak nije ništa viši od meraka kad sereš. A objektivan nivo raspoloženja kod pušača varira od muke do normale, a kod nepušača je stalno na normali, što znači da je nivo raspoloženja nepušača u prosjeku čak i veći. Dakle duvan kao droga koja bi trebalo da popravlja raspoloženje, zapravo ga u prosjeku i kvari. Epski fejl. A pritom uništava i zdravlje i finansije. I još nešto, sjebava uživanje u svim ostalim aspektima života - ništa ti više ne valja bez cigare. Ne možeš uživati u autentičnoj pivskoj gotivi, ne možeš uživati u autentičnoj kofeinskoj gotivi, ne možeš uživati u filmu u bioskopu koji traje duže od dva sata. Ne možeš uživati u klopi kako treba, gubi ti se osjećaj ukusa i mirisa i sve ostalo. Efekat: Smanjen kvalitet života. Pošto je to negativan rezultat, logično bi bilo da za njega dobijamo neku kompenzaciju, tj. da nam fabrike duvana plaćaju da pušimo. Ali jok: plaćamo mi njima i parama i zdravljem.
Ovo je moj post koji je tu da ovaj drugi ne bi bio na dnu.
Ја због овога и престао да пушим, иако сам обожавао да на клупици поред Дунава смотам дуван онако лагано и исто тако лагано да је довршим, нема, нећу тотално је дебилна радња.