Pa još uvijek boli, samo kad se sjetim. Ne mogu vjerovati da sam se skenjao kad sam odgledao klip.
A sjećam se naslova iz novina, prije turnira, koji je glasio:" Popećemo se na krov sveta." I Mijat u Realovom dresu sa onim sponzorom Teka/Iteka/Fiteka.
Хвала Богу, имао сам само седам година, а и фудбал ме тад није занимао, па се не сећам те пречке. Сазнао сам за то пре 7-8 година. Једноставно ме фудбал није интересовао уопште, више сам волео да се играм пушкама и тако тим курцима. Да сам рођен десетак година раније, мислим да тај тренутак не бих преживео јер бих сабио главом у зид од муке.
Много се нервирам око спорта, сви ми живци одоше. Кад је била ова несрећа са Бордоом залетео сам да ногом спичим у врата и поклизао се на ламинату. За мало сам промашио главом дрвени наслон фотеље кад сам пао. Прсла би ми главуџа ко тиква.
Ja jedva suzdržao suze, a kad ono govno Berkamp nagazi mihu kod korner zastavice, gotovo, plakao ko gladna godina...
Meni u tom momentu nije izgledalo tako strašno, mislio sam da mećemo još jedan do kraja sigurno. Malo nakon toga je čini mi se Bergkamp krvnički nagazio Mihajlovića i nije dobio crveni, tad mi je zazvonilo da je po ko zna koji put skovana urota protiv Nebeskog naroda. Srećom, već sutradan sam otišao po prvi put bez roditelja na ljetovanje i odmah uspio da zarijem jezik u usta jedne trebe starije 3-4 godine, tako da mi je automatski počeo pucati kurac i za prvenstvo i za Mijata i za prečku...
Međutim, tek sad nakon skoro 15 godina, kada iza sebe imamo ukopan skor sa Holandijom jedno 12:1, Azerbejdžan, Honduras, Australiju... vidim kakva je prilika propuštena, pa mi dođe krivo što tad nisam pljunuo TV ili bar ošamario malog komšiju s kojim sam gledao tekmu.
9 годиница сам имао и сећам се само слике тог догађаја, чак није ни видео запис :)) остала ми слика дневне собе, тевеа, ћалета и фамилије како сви гледамо и негодовање после пречке ал без тона. Осећања није било, можда и јесте ал се не сећам.
Ал се сећам утакмице са Немачком кацмо водили 2:0 и на крају 2:2 лолок.
Malo da se ispolira, dobro uglača a može i da se namontira pa da se radujemo. ;)
да је пречка била 2 центиметра дебља српски фудбал не би доживео крах
замисли то, 2 центиметра су уништила српски фудбал.
Nisam se previše iznervirao jer mu se po unezverenom pogledu dok je išao ka beloj tački, videlo da se usrao kao grlica. Promašaj je bio očekivani epilog.
Ni danas mi nije jasno zašto Piksi nije bio izvođač.
I da smo poveli sa 2:1, plašim se da bi konačni ishod bio isti. Naši su i ovako crkli i da (beše li Davids) nije dao gol pred kraj regularnog dela, u produžecima ne bismo imali nikakve šanse.
Da smo pobedili Švabe u grupi, kao što je trebalo u osmini finala bismo išli na Meksikance...
Напунио сам пелене говнима а у себи мислио Мијате наједи их се.
Како је вама женама лако...
Nato, ti ovako gledaš i VOS.
Pa stvarno...Mijat? Šta drugo i očekivati od fluoroscentnih patika?
Bilo je jasno iz aviona unapred.
Nisu bile fluoroscentne, nego zlatne...mada ima velike istine u ovoj opservaciji... :-)
Pardon, od zlatnih... Kopačaka :)
Сећам се јеботе, још био у соби неки пријатељ који је и овако гласан у пичку материну, како се драо, онако риђ и крупан, био је потпуно црвен, ћале је имао благу срчку а ја сам плакао. Она врста детињег плача кад видиш кеву са лего коцкицама и скапираш да носе некоме за поклон. Био сам таман толико матор да попиздим и да развијем доживотну курцобољу за репрезентацију, мајку им јебем. МИЈАТЕ ПИЗДА ТИ МАТЕРИНА ДАО СИ МИ ДОЖИВОТНИ ОЖИЉАК НА ДУШИ ЈЕБЕМ ТИ СВЕ!
http://1.bp.blogspot.com/-CZio7XQmjd8/T75y3UF505I/AAAAAAAABOw/a-rv2e29riQ/s1600/john-goodman.gif