Ovako, desilo mi se prošle godine da sam dva dana jeo samo ren i hleb, jer tako sam novčano bio u mogućnosti. Takođe sam jednom za Uskrs par dana tamanio samo jaja, iz istog razloga. Pa ako imate sličnih priča raspalite...

kada sam bio studenat, udrobis leba u vodu, kvalitetno napuni stomak.

hleb od pet dana, jajca, i eto moča!

a i to se dešavalo, mada ja udrobim u čaj. Sirotinja.

Ја се сећам попаре кад сам био маји. Сад је то високобуџетно јело.

Живео сам пет дана са 100 кинти. Поделио хлеб на 5 делова и по једна кришка дневно. Исто сам урадио са паштетом.

U ratu nismo nešto gladovali, uvek je bilo slanine, jaja i brašna. Nije bio neki izbor ali nismo makar gladovali, hvala bogu.
Posle rata, u periodu srednje škole smo bili toliko siromašni da smo jeli brašno sa sosim od paradajza uprženo, mast i hleba, nekog povrća koje smo imali, i kad nam neko da šta drugo. Jebeno najgori period života.
Sedmicu dana sa bruto 10 evra sam znao često proguravati dok sam bio studentarija. Džem, hleb i mekike. Studentska menza Hilton hotel!

Nekoliko puta, jbg kad sam mator.:-)

Izdvojio bih prvi put, kad sam kao tinejdžer kuvao "supu" od vode, griza, aleve paprike, soli i zejtina 4 dana. Samo to imalo u kući gde sam bio...sam, naravno.
I drugi put je bilo zanimljivo, zato što smo nas četvorica jeli jednu kutiju "Zdenka" sira i jednu veknu 'leba skoro nedelju dana. Tad sam prvi put jeo mlado bukovo lišće, koje svi pominju kao super salatu za takve prilike.
Sranje je, lažu partizani!

Ja sam jednom tako ostao bez para pa sam imao samo tri jajeta i hteo sam da se počastim za ručak, a za sutra nisam imao šta da jedem. I onda sam hteo da napravim kajganu, razbijem u tanjir jedno, razbijem drugo, kad ono treće mućak, i pokvari mi ona dva, i tako ostanem bez sva tri jajeta i zavrljačim tanjir u zid i gorko zaplačem.

Ja sam dve godine živeo sam i opet ću, mada retko bejah u situaciji da baš gladujem i improvizujem. Uglavnom ženske osobe donesu hranu, ja obezbedim smeštaj (smestim im).

Proviron žigolo, prodaje telo za komad leba, hahaha.

Tri dana na margarinu "Dobro jutro" i vekni hleba, bez cigareta, uz iscrpljujuće učenje (sa jako malo sna) je najveće dno do kojeg sam se spustio...
Od tada ne prilazim aparatima.

Ja sam jednom se kockao celu noc i izgubio 15ak hiljada dinara i dolazim u sest ujutru a gladan i imao samo dvadeset dinara u dzepu i kupim pola hleba i u stanu imali nekog meda i namazah to na hleb. Posle sam legao da spavam. Inace nisam nesto gladovao al se desavalo da ja i drug dodjemo u pet iz grada i onako pijani jedemo zaledjene sarme stare nedelju dana.

U vreme kad sam prvi put napustio fakultet živeo sam sam nekoliko godina. Plata mi bila dosta da gazdi platim stan, struju i vodu i da mi ostane novca za otprilike deset dana normalne hrane ili ceo mesec kursa preživljavanja. Sećam se da sam uspevao da kupim killogram pasulja, pet kila krompira i prateće začine i to kuvam i jedem ceo mesec. Najbolja stvar iz tog perioda bila je ampre supa (napraviš klasičnu zapršku od brašna i mlevene paprike i onda sipaš litar vode i prokuvaš pa sa tim popariš hleb), ali je taj isti hleb često bio problem jer ne može da stoji 4-5 dana bez da se udrveni. Onda ja okrenem kvarcnu "na leđa" i na njoj prepečem hleb pa tako jedem.

Imao sam 56 kila od 1992-ge do 1998-e. Najveću radost mi je mogao prirediti poneki ortak kad pravi žurku pa me zovne da kuvam za sve.

Ja kad sam bio student nisam imao od čega da živim. Onda sam smislio kako da dođem do para: ubiću staru zelenašicu i novac iskoristiti u plemenite svrhe, a grehe ću već okajati. Ubio sam matoru gaduru, al nesrećnim slučajem ucmekam i njenu debilnu sestru. Sakrijem pare, grize me savest, neki inspektor me nanjuši, svašta se izdešavalo, smuvam se sa nekom ribom, na kraju priznam, osude me na Sibir, a ova riba tamo ode sa mnom. Posle sam izašao i završio faks.

Karamazove?

Rodion Romanovič Raskoljnikov. Karamazov sam na drugoj temi :)

Ok.

ostao pet dana do kraja mjeseca dekintiran, u stanu ništa nisam imao, nego srećom bilo je ljeto pa sam sangejzovao. Baš sam sit ostao..

znači da ipak nisam gladovao!