Sećam se da sam 90-tih jeo klot pasulj koji je danima bio glavni i jedini obrok, sve dok se ne pokvari... Kasnije, za vreme studija, džem, med i hleb su bili nekako dovoljni za spremanje ispita, a u menzu se ulazilo, kao što reče Učitelj, k'o u Hilton...
Raskoljnikov, Karamazovi, Vronski... sve je to meni isto, ne čitam te pisce što su pisali na kilo... izvini zbog pogrešne asocijacije.
Kuku... Robuješ stereotipima. Sabrana dela Dostojevskog mogu da stanu na jednu policu. Samo ga prati ta fama zbog lenjih klinaca koji u srednoj neće da čitaju lektiru.
dovoljni su mi braća Strugacki, Zamjatin i Čapek što se tiče istoka - Dostojevski mi je nasmrt dosadan, a to je stvarno mnogo kad ti kaže čovek kome je rečnik stranih reči i izraza Bratoljuba Klaića bio interesantan za čitanje :)
Dobro, možda nemaš taj senzibilitet, ali opet - Zamjatin i Dostojevski uopšte nisu na toliko različitim frekvencijama... Ajd da ne tupim, tema je o hrani :)
5 дана терена у војсци на СДО-у, што и не би било лоше да ја једем пасуљ. Овако сам 5 дана живео на пола хлеба, конзерви нареска и витаминским бомбонама.
Haha, ja sam tako proveo skoro dva meseca. Čudo jedno šta sve može da se radi sa nareskom. Najviše smo voleli da ga seckamo na ražnjiće, nižemo na onu šipku za čišćenje puške, pa u vatru, prste da oližeš. Uvek kad se setim toga, padne mi ovaj skeč na pamet
https://www.youtube.com/watch?v=M_eYSuPKP3Y
da dodam nešto na ovu temu
http://www.dodaj.rs/f/25/2c/4kIsSI1p/img0028.jpg
Ja Manijače ovoliko mesa nisam imao, ni kada sam onomad zaklao babu.
2006 novembar 4. u džepu 1500 dinara i to mi je za ceo mesec. Svaki dan sam jeo bonžitu i pola litra nemasnog mleka što je bilo okruglo 50 dinara dnevno, ništa sem boravka na predavanjima nisam radio, dobro se sećam da sam 3. Decembra sedeo kod vukovog spomenika u parku i da sam imao 100 dinara u metalu, još taj dan nisam jeo kad mi je prišla neka prepička i pitala da li imam pljugu, naravno da nisam imao. Pola sata kasnije sam sa njom sedeo u menzi u Loli i hasao bečku i pomfrit, docije to veče sam prvi put jebao kvalitet, pušio i kenjao posle 20 dana...
vaš Čarls Bukovski :P
MA ĐI JA!
Ja tako jednom kad nisam imao da jedem, namerno sam otišao tu na jedno mesto gde znam da se skupljaju najbolje ribe.
Zamalo da umrem gladan.
Lolo
јбт кад читам ово скењам се... и ја сам често гладан ал то зато што скидам килажу за такмичења. оно, јесте иста последица ал и даље....
za vreme sankcija se nekako domognemo džaka krompira, pa udri. dva meseca samo krompir, bez išta, a na razne načine. sada po čitav mesec u krug vrtim boraniju, pasulj i kiseli kupus, takođe bez išta.... to za ručak. doručak preskočim, za večeru leba i pavlake, ili leba i margarina (tostiram leb, pa metnem margarin, pa malo origana i belog luka, pa neko sveže povrće tipa paradajz ili krastavac, i eto brusketa!)
krompir, rizoto i tjestenine razne, ostalo improvizacija... to kupis kad imas para, kad nemas para zahvalan si sam sebi.
jednom smo na faksu krali rastan u sred zime iz komsijske baste, jer bukvalno nismo imali sta da jedemo, i nikad bolji rastan nisam jela. od tad me podsjeca na to.
Jednom sam pojeo samo dva obroka za ceo dan. Baš mi je teško palo. :(
Ја немам шта да поделим, јер сам доста млад, а одрастам у неком мало бољем времену, па ме то није могло ни задесити.
Мада, сећам се, био сам 7. или 8. основне, нису моји имали да ми дају за ужину (плаћало се месечно у школи), па сам носио понекад. И један дан ништа нисам понео, а није кући ништа било спремљено. У школи за ужину била нека панцерота, тако нешто. И другарица није хтела да једе, другар и ја тражили да нам да, она баци у смеће. Били смо гладни само тако, узели смо из смећа и појели.
Није то било неко велико смеће, већ је било бачено у ону пластичну канту у учионици где режемо оловке и бацамо папире.
То је неко моје "најгоре" искуство. За сад.
Jedno kampovanje devedesetih.kao neku pomoc dobili od vojske dvopek koji ne da nije mogao da se jede nego leba nismo okusili...na kraju posle napornog dana iscrpljeni nismo imali ni gde da sednemo...kisa je padala i tako natopila livadu da se nije moglo sesti na stolicu jer se zabadala u blato...ortak izvadi po 2 dvopeka i stavi ispod svake nogare i sedne ko covek...nece da pukne a ni stolica da tone...tako da od smeha vise niko nije mislio na klopu...