Pošteno, ne sećam se baš trenutaka kad sam bio gladan jer nije imalo šta da se jede. Ali mi nema jebenijeg osećaja nego kad se vratim iz grada pred zoru, ono hleba nema, stoka sve pojela, ima hladno jelo koje ja ne umem da podgrejem, onda legnem gladan ko pašče.

Nije me besparica naterala, već splet nesrećnih okolnosti.
Prošle godine, za Uskršnji post, poslednje nedelje kevi nešto nije bilo dobro, ćale radio ko mazga, a ja ko debil postio, kao da ne bih pravio ostalima zazubice.
Jedno 3-4 dana sam bukvalno živeo na hlebu, sitno seckanom luku i vodi.
Onda sam oterao sve u kurac ( figurativno) i naždrao se ko stoka. Otad dana nisam postio, i mrsim pa makar crkli od gladi

Са мојом дваесједном годином једини период кога се сећам по недостатку хране је бомбардовање. Већи део бомбардовања сам провео у селу, у кући неких рођака који живе у Војводини. У суштини доручак или ручак су се сводили на џем или маргарин, и тако сваки дан. Најближе месу су биле јебене пилеће ногице које смо јели сваки јебени дан. Тамо у селу се недалеко од наше куће налазила јебена кланица пилића, или како се то већ зове (пилићарница?). Пара за батаке, карабатаке и бело месо није било, тако да смо на сваких пар дана одлазили на то смрдљиво место и узимали пешес тих пилећих ногица. У суштини, то су танке кошчице пресвучене месом дебљине милиметар и кожицом исте дебљине. Кева је то спремала тако што са неколико тих ногица поскида "месо" и кожицу, и онда то прокува, и плус дода преосталих пар комада да после ручка чепркамо и имамо неки доживљај да заправо једемо месо. У ствари се само умажеш као стока и поједеш неких 5-10 грама меса.

У почетку рата памтим да смо се крили у подруму куће, тј. и повећем шпајзу. С обзиром да смо нас седморо живели од две минималац пензије и једне учитељске плате, добар део оброка се сводио на грицкање просушеног хлеба. Заправо имали смо пар џакова пуних хлеба исецканог на коцкице, који је био толико стар да је био ко бејк ролс. И не капирам како се није убуђавао, и дан данас ми то ето није јасно...

Вуле, баш си нашао где ћеш да кукаш због тога. И мени се понекад деси исто то, али што да кукам кад сам стока која је морала још то једно пиво да попије и ко нас јебе кад нећемо да оставимо паре бар за једну кифлу.

Елем, имам 23 још мало и никад нисам био гладан зато што нема. Јебем ли га, никад се нисмо ваљали у парама, једва се склапао крај с крајем кад смо дошли у Србију (ни сада није сјајно), али су се моји увек сналазили да не останемо гладни. Умем да будем избирљив и кад читам и слушам шта су све људи морали да издрже буде ме срамота што сам таки. Потпуно је у праву стари народ кад каже "еее, ниси ти био гладан..."

Da, mnogi se osećaju krivim jer nisu gladovali. Planiraju da otvore temu "Svi mi koji nismo gladovali a hteli bismo" i da tako upotpune ovu prazničnu atmosferu na sajtu, uz već postojeće teme "Šta jedem danas", "Šta sam najgore pojeo" i "Neću da jedem modifikovano".

Mrzelo me da iščitam sve al vidim da se svašta hasalo.
Par puta sam morao(govedo spičkalo pare na alkohol) da sa 100-200 kinti preživljavam vikend i ponedeljak. Ima neka posebna, neki parizer ogavni sve mu jebem za 160 dinara kilo uzimao sam to za 60 kinti i za 40 leba, jednom sam samo to jeo tri dana. Imao sam utisak da parizer isparava iz mene, nisam ga jeo narednih nekoliko meseci. Par puta sam uz to imao i neki džem e to je već bilo kurčenje. Uglavnom je krompir keva za takve situacije pa se trudim da uvek imam bar par komada da ne bi hasao parizer više. Krompir, lukac i pErinač pa zbudžiš nešto. Ili ako imaš malo više keša uzmeš jajca i u njih staviš sve što imaš u frižideru, 10 komata tri dnevno i imaš 3 dana klope. Jes da možeš 4 komada za obrok al dijeta malo.
Svaki put kad sam ostajao bez keša i morao da se hranim raznim sranjima sam psovao sebi sve po spisku zbog toga što nisam hteo da produžim karticu za menzu.

Ниси разумела шта је форумаш хтео да каже.

Ma ne kukam bre, baš zato sam i na pisao da nikad nisam gladovao zbog toga što nema, već zato što sam lenjo govedo.

Na kog forumaša misliš, i kako misliš da bolje možeš tumačiti kome ja hoću i šta da kažem. Ali objasni, šta je hteo da kaže. Izaberi nekog zanimljivog, ne mogu svakog čitati.

EDIT: Evo pročitala sam šta kaže Vule, on kaže da ne gladuje pa je lenjo govedo. Onako je zanimljivo, ali ne mnogo.

Цивилизација је од варварства удаљена 48 часова и два оброка.

jebeno odlična tema. na prvoj godini studija: jer sam bio u mogućnosti, tri sam dana gladovao, pojedem jedan obrok u menzi, pa onda dva ponovo gladujem. bilo je još takvih, da kažem, gladnih "četvrtaka". jedared sam ostao na kifli i onom malom pakovanju majoneza tri ili četiri dana. najgori mogući period je bio posle toga, kada sam malo bolje novčano stajao, a ostao mi je urezan osjećaj gladi do te mjere da sam se nenormalno udebljao, jer sam pri samoj pomisli na glad postao strašno nervozan i morao da jedem, svako malo u ogromnim količinama. užasan period

Мислио сам да је то на рачун мог поста, па ми није било јасно како си закључила тако нешто из њега и имам осећај да ово пишем сад без потребе, у ствари прилично сам сигуран... Гладан сам, идем да једем и да се бичујем због тога :)

Bravo Stivene, to si dobro rekao! :)

Meni se brat žali kako gladuje na fakultetu jer je gužva u menzi, a njega mrzi da čeka u redu.

Ko je ovo rekao? Lepo sročeno

Никад (недо Бог) се нисам нешто претерано патио око исхране у животу али памтим лудачки излет на море у Црну Гору 1992. .. да не давим народ задњег дана, пошто смо сви остали без пара (али не и без ракије и хране) ујутру скувамо пет кафа, а бус за Ниш полази у седам поподне .. елем, од талога тих пет кафа ми кували још две до седам увече .. свако своју .. мош мислити она сиктеруша на шта је личила .. али болео ме пенис .. тад сам бијо заљубљен ..

Па и ја се сјећам времена кад се преживљавало са 20 марака недељно, па и 10 евра касније, ал' живим на селу тако да не могу да гријешим душу. Нема кризе кад сатара по свињи удари.

e i hasao sam puževe, a skoro sam saznao da to sad jedu bogati ljudi.. odvratni su

Ja sam jednom na moru ostao bez novčanika i karte za povratak, pa su moji morali da skupljaju novce da mi pošalju, i trajalo je dva dana dok nisam dobio pare, pa nisam imao šta da jedem. Morao sam da ronim u potrazi za školjkama, onim crnim mušljama. Kad nakupiš kilo-dva, pa ih očistiš, baciš u rernu onako otvorene, prelivene sokom limuna i blago posoljene i pobiberene... Mmmmm... Nikad nisam ukusnije gladovao.

peceno, brate, peceno