Ваш жешћи трип
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
Мислим да сам био пети или шести основне, дакле пре добрих десет година беше. Беше нека јесен, и ја сам нешто био болешљив тих дана, али набедим некако кеву да изађем испред зграде, пошто су остали клинци из зграде били ту. И тако ја изађем и пошто је било баш досадно набедим једног клинца да ми да тротинет, да се провозам ту по локалним улицама и вратим се наравно за десетак минута. Значи јебем ли га који ми је курац требао да први пут у животу узмем дефинитивно најбесмисленије превозно средство на свету.
Како год, кренем ја и на два ћошка од моје улице, пошто је био мрак, предњи точак оног говнета се забоде у неку рупу на путу, и ја очигледно љоснем на главу. Следећи тренутак, будим се у свом кревету без икакве свести око тога који је датум, доба године, колико ја имам година, шта се десило. Значи ништа. Погледам календар који је био ту поред и обрадујем се што ми је рођендан за пар дана. Улазим у собу у којој кева седи за компом и на путу до ње гледам се у огледало, значи лице ми је било лудило, нос одран и надувен начисто, усне к'о у банту црнца надувене и боле као да сам пеглу љубио. Касније ми је кева причала како сам се појавио скроз крвав код ујне која је била у продавници у комшилуку, како сам имао марамицу код себе (немам појма одакле ми, ја их нисам имао), како нисам чак ни плакао него сам онако хладнокрван био. Причала ми кева да ми је испирала хидрогеном лице и да нисам ни реч пустио. Лудило. Мој неки трип је да сам ја због тога изгубио и гомилу сећања из тог периода, јер ми често причају неке битне догађаје о којима ја појма немам.
Vraćali se par drugova i ja sa nekog rođendana, još smo bili osnovna. Idemo tako nekom uličicom, malom, zabijenom pored kanala odvratnog, možda i najzagađenijeg u Srbiji i pričamo nešto. Bio je duvao neki vetar i padala sitna kišica. Pošto je ulica jako strašna i bez svetla, počele, kao i uvek, strašne priče. Dolazimo do raskrsnice i na ćošku jedna stara kuća i umesto jedno prozora naređane cigle i vidi se kroz rupice svetlo, a ostali prozori okej, malo stari al funkcionišu. Kapija, bela, metalna se raspada i od vetra lupa i mi se tu skenjali i kaže drug zamisli kao u hororu nekom da izađe neka u beloj spavaćici i počne da nas vija. Nećete verovati, u tom trenutku izlazi neka baba, suva ko kurac, u beloj spavaćici da zatvori jebenu kapiju. Počeli da bežimo, nismo se ni okretali više. Tada sam se utripovao da postoje duhovi neki i od onda nisam išao tom ulicom. Jebena slučajnost.
Ima onaj čedin, pitaj njega
Najžešći trip koji mi se desio. Budim se naglo usred noći i rukom dodirnem nešto što mi se učinilo tuđim, nečija ruka jbt. Onako bunovna, samo mi kroz glavu prošlo da sama spavam u krevetu i da je ta ruka ko zna čija, i uhvatim tu tuđu ruku i tresnem je svom snagom o zid. Posle par sekundi mi prostruji krv ponovo, i skontam da je to bila moja ruka, samo je bila utrnula. Da me je neko gledao u tom trenutku, poslao bi me na posmatranje garant.
Jedno samo izašli u grad i razneli se kao svinje. Pušio neku travu, malo više, i nisam znao gde je levo, bukvalno.
Dođem kući nešto ranije i zaspem pre nego što sam pao na krevet. Budim se u 3, pola 4 ujutru i vidim neku likušu pored mene. Naravno sve mi se to priviđalo, to mi je do sada možda i najveći trip. Dijalog između mene i nje teče ovako:
Ja: Alo bre! Šta se dereš 4 sata je! Jesi normalna. Deda mi spava!
Ona: (smeje se ko lud na brašno) Ma ne derem se ja, ti se dereš.
Ja: (ja kao u fazonu slušaj ovu ležem opet i grlim je, tad sam skontao da ona NE POSTOJI!)
Koji trip. Nekako čudan osećaj, ne može da se opiše. Samo mi žao što je prvo nisam kar'o, pa tek onda da je nestala.. lolololol :D
LOL
ahahahahahaha, jebem vam sve, plačem već 10 minuta... voleo bih da mi se ovo desi hahaha
Sedeo u basti nekog kafica s ortakom i drugaricom. Ali sedeo sam na ljuljasci onoj. I tako jedno 2 cuke se ljuljam i odemo mi. Kasnije kad sam otisao u krevet imao sam trip da se ljulja. I bas je realno bilo.
Milion puta mi se dešavalo da sanjam da treba nešto da zapišem i u snu mi ispadne hemijska, a u tom trenutku se i probudim, i onako istripovan krenem da tražim hemijsku po krevetu o.O
Kad god odem na neko putovanje, budim se u sred noći i imam tripove. Jebem li ga zašto, ali priviđaju mi se crni, dim koji izlazi iz zemlje i tako to. Tek posle par sekundi ukapiram da tripujem.
Previše gledaš seriju LOST ili vučeš neke traume od gledanja iste :)
Ili ti se jednostavno priviđaju demoni što je možda razlog da se čak malo i zabrineš.
Trebam ja nešto hitno u Tuzlu (55 kilometara od mene), sjednem u kola, nagarim momački, do samih granica. Stignem u Tuzlu za 25 minuta. Obavim posao u Tuzli, ma nisam ni dvije minute ostao, kad zvoni telefon, ajde nazad što brže možeš, hitno, gori zemlja!
Ja opet u kola i gari nazad, motor oće iskoči, gume vrele.
I sve to super, pozavršavam ja poslove, odem kući, legnem malo da odspavam i ležim ja tako kad naleti osjećaj ko kad ubrzavaš na motoru. Vuče neka sila, pa popusti, pa opet ubrzava, pa pusti. Kao da sam i dalje bio u autu i kao da i dalje vozim. I tako me handrilo jedno pola sata i onda popusti.
Jednom sam sanjao neka vrata i da mi je to bio neki izlaz,a vrata su se polako zatvarala pa sam morao da pozurim. I ja da krenem, kad ono ne mogu. Ja se napinjem i tek onda uspem da krenem. Ustvari, ja sam ustao iz kreveta i sve sto sam radio u javi radio sam i u snu. I onako bunovan krenem da trcim a vrata samo sto se nisu zatvorila. Trcim ja trcim kad odjednom ispred mene izleti neka niska ograda. Ja ko iz picke preskocim i uskocim u vrata ko u bazen. Odjednom sam osetio jak bol u glavi, tad sam se probudio i skontao da sam uskocio u krevetac koji je moja mama kupila za poklon nekim prijateljima koji su dobili sina. Najveci trip ikad
Najjači trip je kada te u snu vija murija ili neka džukela a ti ne mož da potrčiš.
Strašna stvar, tilt, vorteks, neki kurac, i danas ne mogu da ga objasnim..Nego:
Četvrta srednje, vraćamo se autobusom sa maturske nas pun kurac. U busu neopisiva galama, svi sredjuju utiske u glas, ne možeš sopstvene misli da čuješ. Na početku počnem da vičem na 50 ljudi, pretim, vredjam, psujem..Ne jebe me niko ni dva posto. Viknem - glupani (valda mi je ponestalo uvreda) - svi zaćute par sekundi, posle toga opet dernjava. Viknem opet glupani, opet tajac. Viknem treći put, opet svi ćute. A niko ni da me pogleda jebote. Krenem ponovo - idioti, kreteni, stoko, niko ni da me pogleda. Opet glupani - opet tišina par sekundi. Posle osmog - devetog puta riba što je sedela pored mene uhvati me za ruku i kaže poluuplašeno - E ajde nemoj više molim te!
Ja i moj ortak smo doživeli jedan baš baš žešći trip kojeg se sećamo i dan-danas iako je prošlo oko tri godine od toga. Elem, bilo oko 1 ujutru i nas dvojica smo sedeli u dnevnoj sobi i gledali TV. Na kraju nečega što smo gledali (jebem li ga čega) ide on u kuhinju po sok a ja idem do predsoblja da zaključam ulazna vrata. Predsoblje inače može da se vidi iz kuhinje i iz dnevne sobe. Izađem ja na vrata koja vode u predsoblje, zaključam ulazna vrata, ugasim svetlo u predsoblju, vratim se unutra i zatvorim vrata od predsoblja. Ortak je već krenuo u moju sobu (daleko odatle) ali je još bio u kuhinji. Elem, stižem pred kuhinju i primetimo obojica da je zid odjednom posvetleo. Okrenemo se obojica i začudili se. Ne samo da je u predsoblju bilo upaljeno svetlo već su i vrata bila širom otvorena i zatvarala su se sama od sebe. Ja se iskreno nisam nimalo usro, valjda nije ni on. Vratim se ja, proverim da li je zaključano, zaključano je. Ugasim svetlo, zatvorim vrata i odemo obojica u moju sobu. Napominjem da nismo ni pili ni rivali (ovo drugo nikad u životu). Nakon toga smo obojica dosta razmišljali i diskutovali jer je to stvarno blago paranormalno. Jedino sam se usro kad sam video datum, 1.3.2010. Tj. 16. godišnjica očeve smrti... E to mi je verovatno jedini trip kojeg se sećam odlično.
Мрзим онај тренутак кад само што нисам заспао, већ ми се свест губи полако, и ту се истрипујем да падам па се цимнем као коњ. Једном сам се толико утриповао да сам пао са кревета колико сам се ритнуо. Пао сам јер сам мислио да сам пао, који трип...
E da, sad sam video tripove za spavanje, ja sam se jednom u snu okrenuo i nekako čudno podigao ruku i ruka mi je pala pravo na cufa i puko sam sebi šamar da sam odjednom skočio i zgrabio nož i stao da slušam ko je u gajbi (bio sam sam). Nakon par sekundi mi se louduje mozak i počeo sam da se smejem iako mi se crveneo obraz od jačine šamara.
Hahaha price su pisanje.
ja sam jednom lego i spavam, i vidim neke indijance, i odjednom iskače Jim Morison i kaže, alo bre pajseru, budi se moraš u školu...ja usto, spremio se, kreno u školu, došo do stanice, čekam bus i onda skontam da ja ne idem u školu :/
Trip koji traje još od 2004. Dakle, do juče sam bio u tripu da nam je Đinobili te 2004 na SP u basketu dao trojku sa poda. Baš sam pre neki dan prič'o sa drugom i ja mu rek'o za tu trojku on u bio u fazonu kao ne sećam se bio sam kliac a ja sve ubeđivao da se to desilo llololo