FK Budućnost Konarevo - FK Sevojno, koliko se sećam. To je bila jedina godina kada je Konarevo dospelo u Srpsku ligu i celo se selo radovalo tome. Bilo je po prvi put ozbiljnijih sponzora, uređivana je trava, bilo raznih novina na terenu i van njega. Prosto je fudbal uneo novi
život meštanima. Naravno, niko nije očekivao da ćemo dugo opstati u toj ligi. I tako, igramo mi sa Sevojnom, gomila ljudi došla da gleda, da pljuje i baca petarde. I krenu oni nas da pune, 1:0, 2:0, 3:0. I jedan mali popizdi i reši da uzme stvar u svoje ruke, te uze neku motku i tu kod jednog svinjca u blizini stadiona krene skupljati svinjska govna na motku i zabijati u auspuh njihovog autobusa (a bio lep, nov), sve dok ga ne zapuši, a onda krenuo da maže govna po busu u pokušaju da nešto napiše, ko zna šta.
Jednom kad sam bio mali igrao se iza kuce i nasao neku motku, ja je uzmem a ona izmazana govnima, ker je posro na nju. Uvek se toga setim kad neko pomene izraz "govnjiva motka"
Nemam pojma, dosao, seo, ispustio preradjeni rucak, pogledao i izneverovao.
Sto bi reko Djura u Nadrealistima: "Ja sam tog dana obavljao najnormalnije funkcije jutarnje, ... , kada sam s lijeve strane primetio neki objekat nepoznat".
Jednom mi se na času u srednjoj opasno prisralo, neku prolivčinu sam imao, pitam da izađem, kaže profesor ajde. Čim sam ja ustao pita još jedan ortak da ide i on (no homo), a profesor kaže da sačeka dok se ja ne vratim. Iserem se ja na brzaka, ikao sam spor kenjač, ali nije bila ona vodena prolivčina nego sve nešto na rate, onako gnjecavo. Ranije sam jeo neku salatu od kukuruza šećerca, pa je bilo dosta nesvarenog zrnevlja. Elem, kad sam hteo da obrišem guzicu, vidim da nema nikakvog WC papira, ubrusa, maramica, nikoji kurac. Stoka sve pokupi čim tetkice zamene. Obrisao sam dupe sa deset dinara. Imao sam i po dvadeset, ali nisam hteo da oskrnavim svešteno lice sa tog apoena, a i skuplje bi bilo. Ubrzo se ispostavilo da je i vodkotlić stoka takođe razjebala, jedva da je litar vode izašao, pa sam ostavio šolju onako usranu sa sve izgužvanih deset dindži. Jebiga. Vratim se ja na čas, ortak budala pita onako naglas "jebote, ostao si sto godina, jesi li kenjao haha" i izađe. Vraća se on posle pola minuta, i kaže "auuu, brate, šta si tamo radio, treba staviti žute trake preko vrata". Svi su galamili pošto je čas bio pri kraju, pa je samo nas nekoliko iz prvih klupa to čulo, uključujući i profesora koji je bio car. Ode drugi lik odmah da vidi i on (pošto se inače oduševljava govnima, verovatno prati ovu temu), vraća se u učionicu i odmah sa vrata viče "ajde reci nam sad svima šta si jeo, nemoj da se stidiš". Profesor budala legao na katedru, ostali koji su pratili razvoj situacije takođe umiru, smejem se i ja i pravim se da me boli kurac, ali nije mi bilo baš svejedno. Pričali su još dan-dva o tome, dok se nije pojavio novi megalit u kabini pored, ali to je neka druga priča.
Bila jedna seoska utakmica.
FK Budućnost Konarevo - FK Sevojno, koliko se sećam. To je bila jedina godina kada je Konarevo dospelo u Srpsku ligu i celo se selo radovalo tome. Bilo je po prvi put ozbiljnijih sponzora, uređivana je trava, bilo raznih novina na terenu i van njega. Prosto je fudbal uneo novi
život meštanima. Naravno, niko nije očekivao da ćemo dugo opstati u toj ligi. I tako, igramo mi sa Sevojnom, gomila ljudi došla da gleda, da pljuje i baca petarde. I krenu oni nas da pune, 1:0, 2:0, 3:0. I jedan mali popizdi i reši da uzme stvar u svoje ruke, te uze neku motku i tu kod jednog svinjca u blizini stadiona krene skupljati svinjska govna na motku i zabijati u auspuh njihovog autobusa (a bio lep, nov), sve dok ga ne zapuši, a onda krenuo da maže govna po busu u pokušaju da nešto napiše, ko zna šta.
I tako, makar smo ih ispratili sgovnima
Пре неки дан дошло неко говно из Шиптарије. Све остало је прешло у мит о говнима.
Nije anegdota al je interesantno, neki dan sam iskenjao govno u obliku kvadrata. Ako je neko zainteresovan za fotku, nek se javi porukom.
SHALJI
хахахахахах
evo jedna zanimljiva anegdota koja ime veze s govnetom: Upoznam ti ja Dilana Doga...
лооооооооооол
Znam nekog ko je govnetom gađao dečka u facu, i pogodio. Ostli su zajedno nakon toga još neko vreme.
заједно, мислиш као у вези?
Jednom kad sam bio mali igrao se iza kuce i nasao neku motku, ja je uzmem a ona izmazana govnima, ker je posro na nju. Uvek se toga setim kad neko pomene izraz "govnjiva motka"
и овде упао педерски лоби јебем ти све више гаси сајт
Zajedno u vezi, upravo tako.
ja znam lika koji je ispraćao društvo sa svoje žurke i kad su bili u dvorištu baja se skinuo posro se u ruku i gađao ortake
http://img-9gag-ftw.9cache.com/photo/a9LbWwj_700b.jpg
Докле ти си Бог кењања, како си успео оно?
Nemam pojma, dosao, seo, ispustio preradjeni rucak, pogledao i izneverovao.
Sto bi reko Djura u Nadrealistima: "Ja sam tog dana obavljao najnormalnije funkcije jutarnje, ... , kada sam s lijeve strane primetio neki objekat nepoznat".
drugar na ekskurziji u rimu se isro u kesu i zafrljacio je nekom liku u facu.
Jednom mi se na času u srednjoj opasno prisralo, neku prolivčinu sam imao, pitam da izađem, kaže profesor ajde. Čim sam ja ustao pita još jedan ortak da ide i on (no homo), a profesor kaže da sačeka dok se ja ne vratim. Iserem se ja na brzaka, ikao sam spor kenjač, ali nije bila ona vodena prolivčina nego sve nešto na rate, onako gnjecavo. Ranije sam jeo neku salatu od kukuruza šećerca, pa je bilo dosta nesvarenog zrnevlja. Elem, kad sam hteo da obrišem guzicu, vidim da nema nikakvog WC papira, ubrusa, maramica, nikoji kurac. Stoka sve pokupi čim tetkice zamene. Obrisao sam dupe sa deset dinara. Imao sam i po dvadeset, ali nisam hteo da oskrnavim svešteno lice sa tog apoena, a i skuplje bi bilo. Ubrzo se ispostavilo da je i vodkotlić stoka takođe razjebala, jedva da je litar vode izašao, pa sam ostavio šolju onako usranu sa sve izgužvanih deset dindži. Jebiga. Vratim se ja na čas, ortak budala pita onako naglas "jebote, ostao si sto godina, jesi li kenjao haha" i izađe. Vraća se on posle pola minuta, i kaže "auuu, brate, šta si tamo radio, treba staviti žute trake preko vrata". Svi su galamili pošto je čas bio pri kraju, pa je samo nas nekoliko iz prvih klupa to čulo, uključujući i profesora koji je bio car. Ode drugi lik odmah da vidi i on (pošto se inače oduševljava govnima, verovatno prati ovu temu), vraća se u učionicu i odmah sa vrata viče "ajde reci nam sad svima šta si jeo, nemoj da se stidiš". Profesor budala legao na katedru, ostali koji su pratili razvoj situacije takođe umiru, smejem se i ja i pravim se da me boli kurac, ali nije mi bilo baš svejedno. Pričali su još dan-dva o tome, dok se nije pojavio novi megalit u kabini pored, ali to je neka druga priča.
Hhahahah do jaja priča.
Prelol.
hahahaha