Tripovanje svemira
Rekli o sajtu
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
I meni se to čini kao realnija varijanta. Ili štancovanje tabula rasa ljudskih tela, pa usađivanje duše, tj. uma u njih.
ovo je tema o svemiru
tripovanje svemira
znaci da udjem i divim se vrhunskim linkovima i zapisima vezanim za SVEMIR
a trolcici i ovi koji pricu o naukama i o robotima i sranjima nek se nose u 3 crne rupe materine...
naravno da će da bude moguće.
ja danas sa decom gledala " povratak u budućnost" i videli štaje spilberg video '85, kako će da bude dve hiljade i neke.
moj muž prokomentariše kako smo nekad gledali onu emisiju " posle 2000" i kako se ništa nije ostvarilo...
aj sad zamisli da ti je neko pre 20 godina rekao da ćeš imati telefon sa kojim možeš da odeš u šumu i da razgovaraš s nekim? da ćeš moći da ga kupiš bez problema i da će skoro svaka kuća imati računar i preko skajpa razgovarati sa nekim na drugom kraju planete, da mu vidi i sliku?
odmrznuće oni i oživeti i diznija....
Izvinjavam se za odtemisanje. Ubuduće samo SVEMIR. Kako moćno zvuči
ipče šuplje znanje i o organiki i o algoritmima i neorganiki, od svega po malo ali baš ono amaterski, Vald je potkovan u svojoj oblasti, ima smisla to što je napisao, ali ovo za bakterije što si nam izneo i analogije sa neorganskim sistemima baš na nekom niskom nivou. Mnogo je tanja linija između neorganskih i organskih sistema nego što si misliš.
Pekićeva "Atlantida"
ako je moguce zakljucati ovo temu na par sati,jer ovo je tema koju ne zelim videti da se unistava,prelepa tema,a u zadnjih nekoliko strana sam procitao bljuvotine od kojih mi se okrece zeludac i mislim da nece stati da se lose havarise ovde...
BRUCE RAZOTKRIVA!
ma nije citat iz Atlantide, samo je tamo lepo obrađena ta tema :)
Pa zato si ljudsko biće a ne program. Nema undo.
Čitao sam 1999, ne i Atlantidu, ali to je to, da. S tim što je problem mnogo stariji od Pekića.
+100000
Slažem se, samo navodim da je on imao zube da se uhvati u koštac :)
Ne serite vas dvojica, prelepa tema usrana ovim, ajde mrš. Idite guglajte "nebula" ili tako nešto i gledajte kompjuterski obojene slike visoke rezolucije što je slikao Habl. Smarate. Ko da ćete da umrete od dve strane ovoga.
Šta sam sad rekao?
Ne ti, Advokado i Olanik.
Tema o svemiru otisla do price o tome da li ce roboti jednog imati nagon da radjaju male robote i da ih ljuljaju u krilu. Nadmasili ste i jutjub komentatore.
ne kazem da nije zanimljiva ta tema o tehnologiji i robotima,al nije za ovde
to sam nekako i svario
al spika o tome koja je nauka bolja od koje-bljuuuv
i oni satro trolovi,sto kaze njari,vonabi valsinarbi
zajebite to u temi koja objasnjava
sto se tice robota i napredne tehnologije,toga sasvim sigurno ima na pretek vec sada u svemiru...ih,matori,pa mi smo sigurno oni nubovi najmanji...na nivou smo puzeva
neke civilizacije su stvorene tako i instant...znate zasto...zato sto je svemir beskonacan i postoje sve kombinacije materije...
Pošto obožavam sve što se tiče svemira, nebeskih tijela, zvijezda, kosmosa, univerzuma, dosta sam razmišljao o teoriji velikog praska.
Malo je to meni onako šuplje, prije toga ništa postojalo nije, ni vrijeme ni prostor nijedna dimenzija i onda se desilo nešto. Nešto u onoj maloj tačkici je šutnulo i onda je to moralo da podrigne jer nije izdržalo...
Postavio sam sebi jednu totalno amatersku teoriju, nadam se da sam se ja prvi toga sjetio, mada možda sam je nekada negdje u čuo pa mi se zakopala u podsvjest i onda u nekom momentu izašla pod pretpostavkom da sam ja to smislio.
Da počnem sa obrazlaganjem.
Gotovo svi naučnici se slažu da postoji tamna materija, materija čija gravitacija zadržava galaksije da se ne rasipaju, po proračunima nijedna crna rupa u centru galaksije nije dovoljno jaka da zadrži sve one zvijezde u takvoj formi, da kruže oko crne rupe.
Pretpostavka je i da tamna materija čini 80% univerzuma, da ostalih 20% otpada na zvijezde, galaksije, klastere galaksija, jednom riječju sve što vidimo je samo 20% ukupne težine svemira.
U centru gotovo svake galaksije nalazi se crna rupa koja usisava sve oko nje, i ta crna rupa neće prestati da fercera dokle god ima materijala da žvaće. Tamna materija po pretpostavci drži na okupu sve te zvijezde u galaksijama, ne da im da se jednostavno raspu na sve strane. Kada se tako stvari postave, galaksije bi trebalo da se smanjuju vremenom, crne rupe će da gutaju zvijezde, platene, tamna materija će da gravitaciom gura te sve zvijezde prema crnoj rupi.
Na kraju, poslije nekog ogromnog vremena, od svega će ostati 99% tamne materije i samo možda 1% svega ostalog, vjerovatno sabijenog u neki vid energije, nešto malo, neku formaciju, nevjerovatne gustine.
Tako će ostati sve dok energija tog malog dijela ne postane jača, tj pritisak tog malog ekstremno gustog ostatka univerzuma ne nadjača gravitaciju tamne materije oko njega.
I onda će se desiti oslobađanje te energije, eksplozija poput velikog praska i onda opet ispočetka.
U čemu je razlika između standardne verzije i ovoga što sam ja razmišljao?
U prostoru i vremenu i dimenzijama.
Po današljim teorijama, prije big benga nije ništa postojalo.
Ja to postavljam ovako, da je gravitacija tamne materije uspjela da sabije čitav univerzum u jedan ekstremno malo prostor (ne za naše zemaljske pojmove mali prostor), i da ga je tako držala sve do trenutka kada je pritisak u tom prostoru počeo da po energiji nadjačava tamnu materiju i onda dolazi do eksplozije, ponovnog oslobađanja svega što se sprčilo u tako malom prostoru, dolazi do ponovnog širenja, do nekog odnosa 60-70% tamna materija, a ostatak pripada svemu tome iz tog malog prostora koji se širi.
I širiće se opet do trenutka kada energija te eksplozije počne da slabi, kada gravitacija tamne materije ne počne opet da sabija sav taj materijal, sve te zvijezde, materiju.
I opet će se desiti isto, sabijanje svega na veoma mali prostor, sve će biti tamna materija okolo, pa onda opet eksplozija i tako u krug.
Jest ovo dugo u pičku materinu, ali kontam da će pročitati neko koga zanima.
Што се тиче триповања свемира, ја сам поборник теорије да време не постоји.
Да је време само производ наших чула. Ја савршено разумем то, сада ћу покушати да вам објасним.
Постоји само једна могућност да је јаје цело.
Постоји неколико могућности да је напукло
и постоји милијарду могућности да је разбијено.
Зашто? Због ентропије.
Ентропија је курва. Тежња ка нереду.
Када је свемир имао 300 000 000 година тада је био савршено уређен. замислите га као балон испуњен жутилом. Онда је почео да се шири из непознатих разлога.
Почело је хлађење.
Сада је температура свемира, она просечна једва нешто изнад апсолутне нуле.
И наравно и даље се хлади.
Много зајебана ствар.
Него рекох време.
Шта ми сматрамо под протоком времена?
Прелазак будућности у прошлост.
Постоји га више врста, постоји Психолошко време, то је субјективни осећај пролазности, свакоме друкши, зависи од расположења. Када кажемо да се јебени октобар отеглио као гладна година, кажемо у ствари да нам је успорено Психолошко време. Када кажемо: ИДУПИЧКУ МАТЕРИНУ ВЕЋ ДЕСЕТ САТИ!!! Онда нам је психолошко време убрзано.
Постоји и оно време које мере Часовници. То време је физичко време и варира од тога да ли часовник мирује или се креће. То је зајебано врло. Рецимо, два идентична часовника наштелована у пициметар да заједно мере време и раде на полураспаду неког зајебаног тачног елемента из мендељејевог система, значи идентични у сваком погледу, неће приказивати исто време након једно годину дана ако је један био закачен за праг врата а други два метра више, на рагасто.
Ко разуме схватиће.
Иначе колико брзо пролази време? Па рецимо да време иде секунд у једној секунди. Типична људска творевина, индивидуална. Не постоји ништа на шта би се ослонили као на апсолутно време. Зато имамо ове стреле времена за сваки јебени мион у васколиком Свемиру. И свако од нас има своју стрелу времена.
Шта значи то стрела?
Значи да се ентропишемо ка тачци где ће нас кремирати или саранити. Стрела се не може окренути, али је индивидуално на коју фору ћемо ићи по њој.
Сад се питате како то шта? Можете да скачете по вашој стрели времена напред назад? Наравно то радите чак и у овом тренутку. Иако ваша чула перцепирају околину. Мало пре сте били на чету сада сте овде, можда сте били или ћете бити или сте и даље на чету, али ваша чула кажу да сте овде, и да је прошла реченица почињала словом И.
Како то скачете по индивидуалној стрели времена?
Упоредимо са овим.
Један докон човек премерава свој регал, оће да купи неке књиге да попуне полицу. Он сазнаје да је полица широка 74 цм.
У његовој индивидуалној прошлости на стрели времена није постојала никаква информација о тој полици. Није знао да је то дугачко 74 цм. Пре него што је узео да мери, број 74 је за њега била непозната будућност. Иако је све време ту крај њега, само је требало да је докучи. Ентропија и теорија хаоса су изабрали баш тај тренутак да он дозна фамозних 74 цм. Зашто не пре? Зашто не после?
НЕ!!! НЕ ТРЕБА ПОСТАВИТИ ТО ПИТАЊЕ. Он је само схватио величину од 74, она је увек била ту! Увек. Није се створила. Увек је била ту.
Сваки део нашег живота је увек ту крај нас, на стрели времена, једино ми перцепцијом, чулима и полуограниченим мозгом креирамо проточност времена схватајући ентропију, узроке, последице и остала гомна која нам стварају лажни осећај времена.
Ето.
Толико.
Ima tu samo jedan problem. Ti kažeš da je tok iluzija, a ipak u jednom trenutku vidiš jedan deo tog toka, a u drugom drugi. Da vremena nema, ne bi bilo dešavanje, već bi bio integralno biće, lopta od početka do kraja. Pošto nisi, to znači da ipak teče dešavanje, a ono može biti samo u vremenu. Ako vreme kao dimenziju staviš u istu vrst sa ove tri spacijalne dimenzije, onda moraš da podrazumevaš neko metavreme u kome se ipak dešava prelaz tvoje svesti od ovog do onog trenutka u tvom životu. Ne znam koliko je to logično.