Његово Царско Височанство Путин Велики
Rekli o sajtu
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Управо ово што рече Валдемар. Љубав није сасвим рационална емоција. Друга ствар је што та љубав према нацији многе уздиже у сопственим очима, даје им неку плитку мотивацију и вишу вредност. То је што се тиче појединаца. А са друге стране, увек је лакше контролисати хипнотисану гомилу, људе који имају клониране мисли него неколико милиона индивидуа. Разлика између истока и запада је управо у путу до тог једноумља.
Грешиш. :)
A ja treba da nastojim da budem iracionalna kako bi mi to podarilo lepotu u životu? Vi pojma nemate! :) Hajde da budem opsesivna, nestabilna, ravnodušna prema realnosti, a da joj pripisujem šta ja hoću, da bi mi to podiglo nivo sagledavanja. Željeni nivo, preporučen nivo? Ajoj. Pa ne. Treba truda da ne bude tako.
reci im, marcipan.
Jok, budi Tito, šuruj sa oba. :) Povremeni izleti u iracionalno su kul.
O kome ili čemu sada. :) O lično nama, ili o nekom pojedincu koji se loži na neku naciju pa krene u ime nje da ubija neistomišljenike, i da to pravda višim smislom.
Mnogo to povremeno izleće ako mene pitaš :)
Ne ne ne, nisi ne razumela. Ne pričam o ekstremima. Bolesna ljubav prema naciji i mržnja prema ostalim nacijama je ekstrem. Dakle, ljubav je lepo osećanje. Preterana ljubav prema naciji je nametnuto iracionalno osećanje. Kad kažem iracionalno mislim na ono što je Valde nazvao lepotom.
ne znam, mnogo je naporno biti racionalan, makar meni. Treba se odmoriti i od toga. :)
ako ode do ekstrema, gubi kontakt sa onim drugim. I više nije Tito. :(
Znači, preterana ljubav je ugodno osećanje, i lepota? :) Imam potrebu da volim Rusiju, npr, jer dobijam osećaj divljenja i lepote, iz razloga, ne znam: Dostojevski genije, Staljin pametan, Putin isto? Dobro. Razumela sam. Kao kod nas ono sa Đokovićem? Ili već šta ko voli, i koga. Divno. Odoh bezosećajno na počinak, lišena svake lepote iz života, i dalje. :)
Lepota je krajnje racionlalna, oko toga se svi slažu :) Realnost, to je zacrtano flomasterom, debelim. Imam potrebu da sad napišem esej kojim ću objasniti ono što mislim, do detalja, ali se ne bi uklopilo, prođe već par komentara :)
Baš bih voleo da pročitam ovde od tebe nešto afirmativno, u vezi bilo sa čim... Recimo, šta voliš, šta je lepo... Oprosti ako preterah.
Уф, упетљах се, а нисам дао добро објашњење, мада у суштини мислим да знаш на шта мислим. Али објаснићу сутра, јер сада су ми растрзане мисли, спремам испит и покушавам овде да објасним нешто. :)
Генерализација. Али да, ок је волети Русију због таквих ствари. Није ок убијати људе који не воле Русију. Или вређати. Љубав је осећање које треба да извуче најбоље из тебе, а не да извлачи најгоре из тебе када наиђеш на неистомишљеника. То друго је опсесија. Људи су опседнути и Ђоковићем, уско је повезано са "љубављу према нацији". Осећају се важнијим јер је њихов суграђанин успео, али то је опет друга крајност ирационалног осећања. Ок је поштовати га, навијати за њега и волети га, али мрзети оне који га не воле, није.
Јако је танка нит између опсесије и љубави. Опсесија је много плиће осећање од љубави. И опасније. Зато и кажем да треба да знаш да шурујеш са оба. Да не идеш из крајности у крајност. Хајде сутра ћу пробати боље да објасним.
Валде, Марципан је већи сањар од мене и од тебе заједно, макар колико је познајем. Само, чини ми се да јој је забавно да макар и на тај начин продужи дискусију, јер бисмо у супротном упали у једноумље и ништа од дискусије. :)
Фазон дебате, ти добијеш улогу да браниш неки став, а неко други да напада тај или брани други став.
Eh, onda bi morao da znaš i koliki sam ja sanjar (ah kako to romantično zvuči).
О теби могу да судим на основу само на основу сајта. Њу знам и овако. Не могу да знам, али могу да претпоставим. Опет се лоше изразих горе. :)
Pročitaj naslov teme. Ne mogu van teme... :) EDIT: Ali sam anacionalna, možda imam neki lokalpatriotizam, kada neko sa strane dođe i kaže da mi je grad loš. Osećam da bih branila nekritički tada. Znači ono što bih sebi dozvolila da mislim za svoj grad, ne dozvoljavam da za njega ružno govori neko ko je došao. To su konkretni slučajevi, prema konkretnom pojedincu. To je najdalje gde idem kada je reč o ljubavi prema nekoj grupi, geografskom prostoru. Ne volim da budem romantična na takav način, gadni su mi ti zanosi.
Фазон дебате, ти добијеш улогу да браниш неки став, а неко други да напада тај или брани други став.
Jeste! :) :* EDIT: I sasvim stojim iza svega što sam rekla, pokušavam da razumem nedoslednost. To je motiv, nije baš da volim da održavam diskusije.. :)
Zvučati ili biti, nije isto! :)
Oprosti mi, gospo, neću se složiti:
potpuno je isto, zvučati i biti.
(ovo kao parodija: Miljković)
Nemoj da me teraš iz malog mozga da čupam sonet :)
Rusi, moje bivše komšije, koji su iz istog grada ko i Putin, su mnogo hejtovali Vladicu.
E sad, oni su malo vukli na gejeve, pa može biti da su jadni iz negejevske Rusije pobjegli u pedersku Srbiju.
Романтика и сањарење су измишљени да би човек лакше превазишао своју менталну и физичку ограниченост, да би прогутао говна која мора да прогута и да стегне зубе и настави даље да се бори за оно што је он замислио да има неку вредност. Али ни у томе не треба претеривати. Љубав је оно што ми мислимо да она јесте за нас, иако је стварност пречесто демантује (и нас и њу), мада ми и даље верујемо у њу (чак и острашћени атеисти и антитеисти који као не верују ни у шта).
Путинка је управо тип који претерује у самољубљу које већ форсира на бљутав и неромантичан начин. То рађа фанатизам и иде у крајност.
ПС. Тема није руска политика, нити живот Руса, већ само понашање једног човека који превазилази мерила доброг укуса.
Ne vidim u čemu je problem. Uostalom isto rade i Ameri sa svojim predsednicima, samo mnogo suptilnije, ovde se još oseća dašak komunističke ere kada su vođe bile omipotentne i otkrivale sve, od gravitacije do erogenih zona.
Ta-da! Sistem funkcioniše...
Kom treba da ulije sigurnost da sledi velikog vođu i strah da ne drpa njemu verovatno uliva, kom ne treba, ima materijala da se smeje i zajebava na tu temu.
Dakle, služi svrsi.
Tu se ne bih složio sa tobom. Ponašanje koje prevazilazi merila dobrog ukusa, u smislu preterivanja, karakteristično je za rusku naciju i ruski život uopšte. Pogledaj Rogozina, Miću, Dimitrija i Ivana, Smerdjakova, Nastasju Filipovnu, Raspućina, Grušenjku, Oblomova, Pečorina, Onjegina... Da pomenem samo najpoznatije... Ma da... Sve je to produkt tog mentaliteta. Još jesetra od tries kila na stolu, a prethodno meze od mariniranih pečurki, krastavčića i votke, pirozi punjeni seckanim mesom divljači, i punjene prepelice, ohlađen šampanjac sa jagodama, i porto, naravno! I usput kvas, zbitenj, votka, kvas, votka... Diskusije o večitim pitanjima, zločin, ubistvo, kazna, Bog, Đavo, moral, etc. Evropska aristokratija u jednom trenutku prestala da uživa, pa je pošteđena. Rusku su poklali proleteri, zbog hedonizma.