Pa zar ti i cigarete nisu bile hedonizam?
Пљуге јесу изистински хедонизам!
Мој хедонизам не зна за боље
Baš tako, ja sam obožavala da duvanim i nisam prestala zbog para, niti zato što su nezdrave.
Jesu, ali mi je iskočila neka kvržica u grlu, i počela gadno da raste, i onda sam se istraumirao, a nisam smeo da odem doktoru, jelte, ko zna šta bi mi rekao... Za sedam dana ta kvržica počela da se smanjuje i na kraju nestala, a međuvremenu sam se već opraštao sa svetom. Tad sam rekao sebi, bem ti život i cigare da umrem ko poslednji idiot sa razjedenim grlom, zašto, da bih mogao udisati smotuljak dima... I ostavim.
Огребем се понекад за сигар. Једну, двије седмично, максимално.
Осим кад је 1. мај, тад изконзумирам цирка пола штеке.
Мулти недефинисан.
Mene djelimično bacaju u rebus osobe koje nisu aktivni pušači, tj. koji sebe ne smatraju aktivnim, ali zapale uz pivo, kafu, kada se opijaju, blalbla. Nije mi jasno kako mogu samo pušiti ponekada...
EDIT: Niti mi je jasno kako nikada nisam znao da sastavim prosto proširenu rečenicu...
+1
I meni je to rebus. Ostavljao sam i ranije cigare, i kad god bi se desilo da zapalim jednu - gotovo. Sutradan paklo i po.
Isti slučaj.
Prva pljuga koju sam zapalio bila je sarajevska drina, umalo umro nisam :D
Цигарете ослобађају од стреса. Нисам Башар Ел Асад, да ми треба кутија дневно.
Ne razumijem tu paralelu, ali nema veze :)
Eh, da li zaista osloboadjaju od stresa...
Ne samo to, realno meni su stvarno prijale možda deset cigareta od cele pakle.
To su baš te, uz jutarnju kafu, posle dobrog ručka, itd... ostale pušiš po inerciji a i ne stigneš da uživaš u tome.
Мене опуштају и ослобађају од стреса. За неки генерални утисак ме није брига.
Поента је: Зашто пушиш? Ако си говедо и пушиш зато што си шатро хедониста, твоја ствар. Ако је због стреса, запитај се од чега је настао такав стрес. По мени није нормално да пушиш кутију, двије, дневно. Онда имаш проблем. Скоро све је добро у нормалним количинама.
Mislim da je umerenost veće zlo nego preterivanje.
Uživao sam u svakoj od trideset i kusur cigara dnevno.
Kad sam prestajo nisam prestao što sam hteo, nego uglavnom jer znam da nije zdravo pa kao aj moram se i na to odlucuti kad tad.
Uglavnom, volim pušenje, i sad evo posle više od godinu dana nepušenja uzmem pet ali baaaš tipa 6-7 komada sve ukupno u protekla tri meseca pijanstvu.
Problem je što već vidim da ima tendenciju da preraste u generalno pravilo da se puši uz alkohol a ne bih da se vratim na status pušač al puši mi se još.
Pritom samo prestajanje onda uopšte nije bilo toliko teško al jesam bio ojačao par kila.
Jeste, pokrenu hemijsku reakciju koja je mnoga jača od stresne reakcije, sigurno... :)
Kakav generalni utisak?
Pušim iz razloga jer robujem pljugama. A, kako šatro hedonista? Taj sklop ne ide, ili jesi, ili nisi, ili znaš, ili ne znaš.
Pa, u redu, neću da idem okolo i da moju normalnost koja je inače fleksibilna namećem svima. Šta je normalna količina nečega? Treba pretjerivati!
Ista priča, samo je ista od mene napravila totalnog nepušača. :D
Koga boli kurac. Ako se ljudima puši, neka puše. Ionako ćemo svi da izginemo od smaka sveta ili neke druge apokalipse. Eno, najavili ljudi, još nekoliko papa će se zamene i ćao.
Nisam pušač, ne zbog telegentnih, eko-frendli i helkćuko, da ne kažem heltker razloga, nego me ne privlači. Kao dete nisam imao sobu svoju, spavao sam u dnevnom boravku i često sećanje iz detinjstva je da me budio dim kad moji u kući začade neku Vekčinu ili Moravu uz jutarnju kafu, a svi svu bili pušači. Imao sam i bronhitis, što mi je još više stvorilo averziju prema duvanskom dimu. Ne histerišem kad neko kraj mene zapali, ali šansa da ja bez neke novčane nadoknade (sto i više evra, nisam skup) povučem dim cigarete je jednaka apsolutnoj nuli. Nisam u životu nijednom popušio. ;-)
Upravo cu da zavijem cigaretu.
Ja te pare potrošim na hedonizam.