Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
(Eng. Bullying) Koje je vaše mišljenje koliki procenat dece je izložen ovakvom maltretiranju, kod nas i u inostranstvu?
Da li je prisutnije kod nas ili u inostranstvu (ovo mogu da odgovore samo oni koji žive u inostranstvu)?
Da li je češće u malim naseljima ili velikim?
Ja sam odrastao u mestu srednje veličine (~12k stanovnika) i nisam primetio to zlostavljanje. Doduše postojala je grupa "dominantnih" klinaca, koja je ponekad izvodila neumesne šale, ali suštinski nisu bile ništa do šale i nikad se nisu ponavljale.
To me je navelo da razmislim koliko je stvarno maltretiranje očigledno i kolikom se procentu dece ono dešava. Jeste li vi bili žrtva, ili prisustvovali, koje je vaše mišljenje?
A možda sam i bio silovan pa sam potisnuo...
Mene je otac zlostavljo u dupe, ne znam da li se to računa
Nemam ništa protiv, ako deca uživaju u tome
Bravo. Uspeo si u životu!
https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-ash3/1383625_401755226620829_949757747_n.jpg
Mene je otac zlostavljo u dupe, ne znam da li se to računa
Samo ako ti je otac bio vrsnjak. trololololololo
zanimljivo je koliko ti klinci koji su jako "popularni" i najjaci i staganznam, najribe, slicno kao adolescenti, retko kad mnogo odmaknu od tog vremena, tj, maksimum naprave u tom dobu.
valjda deca glupa jos, zasticena od svega, pa onda sve to izgleda ko zatvor, gde obicno najvece dileje budu glavne.
bilo je bijenja da se vidi ko je jaci, ali retko kad nekog organizovanog maltretiranja. mada ko bi ga znao, bio jedan debeli u odeljenju u osnovnoj pa smo ga non stop zajebavali (recimo da bi to moglo da bude americko bulijing). posle smrso, eno ga danas, lep i posten covek, bez nekih dubokih psihickiih problema ili stavec sto propagiraju da se razvijaju.
ono mozda i to bolje do neke granice, nego da se gura pod tepih i da majke dolaze zato sto im decu kinje i ostalo. sve to prestane kad mu se ne pridaje velika vaznost mislim.
Kod mene je bilo skakanja po jednom mučeniku, pesnaja, kozlića i pendreka u glavu, modrog pleksusa non-stop. Nije mi bilo jasno kako lik ne popizdi i makar jednog ne dovati nekom kamenicom. A onda je stvarno popizdeo, skočio i iščupao šipku iz neke aparature u sali, i krenuo, ni manje, ni više, nego na profesora fizičkog. Kakva budala.
Imam negde i par klipova.
Kod mene ni u osnovnoj, ni u srednjoj toga nije bilo. Jednostavno non-stop su bile organizovane tuče sa drugim školama u okolini pa nije ni bilo vremena :)
inace ja i nisam nesto se posebno isticao ni ovamo ni onamo. malo sam naginjao ka manje popularnoj deci (jebi ga, takmicenja iz matematike i fizike nisu su kontraproduktivna za popularnost u to doba). u srednjoj sam pa bio u nekom skroz drugom svetu, sa sportom i pokusavanjem da budem mangup sto mi nije bas islo (al mi sjebavalo malo ocene) :)
tek na fakultetu su pocele da me dosta primecuju zene, kad im nije bas bilo jasno kako to neko sa skoro svim desetkama nema cvikere i nije sav iskrivljen. zbunim pa jebem!
Код нас у средњој смо једног лика урнисали, додуше ја га никад нисам зајебавао јер нисам такав чоек, ал отприлике је таква била атмосфера у свлачионици лолло. Ал и он је делимично крив јер с њим ниси ни могао да будеш океј, или се нешто дрка или нешто смара, идиот свакако али нико није заслужио да толико буде убивен умозак од првог дана. Ал јбг. Све је ствар тога како се поставиш.
Верујем да данас тога има више, јер су балавци неваспитана разуздана говна коју родитељи погледају једном у недељу дана а не до бог да попричају са њима или их нечему науче, васпитају.
Kod mene u osnovnoj toga nije bilo. Ako neko nekog zajebava, padne šorka. Niko nije trpio podjebavanje, pa da si i 2 puta ponavljao razred(a bilo je i takvih). Isti kurac i u srednjoj, pošoraš se 2-3 puta i niko te više ne zajebava. Kontam da je to zlostavljanje češće u većim gradovima.
A ono američko uzimanje para za sendviče, toga nikad nije bilo.
Код мене и у средњој и у основној врло слабо. Више сам волео да вршим насиље над својим вршњаком кекеке.
da bre, ne znam dal je ono po njihovim serijama filmovima tacno, ali nije bilo toga, (i u vecem gradu).
nije pridavana tolika vaznost tolikom grupisanju dece kao tamo (sportisti, cirlidersice, luzeri, metalci i slicna sranja). jeste bilo svakakvih, ali nisu stvarane toliko jake grupe koje uopste ne komuniciraju medjusobno.
ne znam zbog cega je to tako u americi, ali tamo se to potencira, kod nas suzbija malo.
Koliko se ja sjećam, neke vrste nasilja je oduvijek bilo. Ali ne tipa-uzmeš jednu osobu i zagorčavaš joj život cijelo školovanje, dok se ne ubije ili ne ubije zlostavljača (američki filmovi fazon).
Fajtova je bivalo. I maltretiranja slabijeg od sebe. I čoporativnog premlaćivanja. Mada, u osnovnoj školi i nisi moga nekome preveliku štetu načiniti golim rukama, a ne sjećam se da je neko jurišao noževima ili ne daj Bože čime jačim.
Sve u svemu, ako su tuče zlostavljanje, onda sam i ja zlostavljao i bio zlostavljan, kao i većina ljudi koje poznajem.
Da, taj američki fazon, mi deluje kao da im je nametnut kroz filmove i serije pa se tako ponašaju...neki takav fazon. Ne znam, nisam bio tamo. Stvarno je toga slabo bilo kod mene u Zemunu.
Bio sam mučen i ja sam mukao.
http://www.youtube.com/watch?v=Xeoi4BxU5is
Jedan ciga je doneo bombu sa vojnog otpada, bilo je noževa, onih antena dugačkih, motki.. Jednom liku su polomili obe noge nekim šipkama. Sve u osnovnoj.
U srednjoj ne, svi su sazreli.
Možda u tim tehničkim školama.
Al znalo se tad, stariji su se poštovali. Tek poneki petak udari šestaka. Osmaka nikad. Niti petak četvrtaka, oni su deca.
Čuo sam da se danas deca jebu u šestom razredu.
Nema reda u ovoj državi.