Aj da kažem nešto što nije povraćanje po temi i svima na njoj.
Nešto mi je zasmetalo u poslednjih par strana vašeg drvljenja kurca.
"pišete po kalupu"-"ne nismo mi takvi. nismo mi za to"
Kalup nije problem. Niti su mi jasni ovi što taj "kalup" koriste kao argument da vređaju tarzane, niti su mi jasni tarzani koji žele da pobegnu od toga da pišu po kalupu.
To što je nešto po kalupu koji je autor sam stvorio, nema veze sa dobrim ili lošim kvalitetom.
Bukovski je pisao po kalupu. Svom kalupu. Kao i svako ko je ikada pisao i bio čitan.
I kapiram da, kada pišeš tekst nedeljno, moraš da pišeš po kalupu, jer je nemoguće imati inspiraciju za pisanje svake nedelje u godini.
To što par njih ima isti kalup, i to je prirodno. Valjda ti se svidja stil pisanja kojim pišeš, pa ti se svidi i kad ga prepoznaš kod nekog drugog. To ih je i sastavilo tamo valjda.
Nije teško iskopirati taj kalup, i to stoji.
Ali pišu za kintu i popularnost, pa moraju da paze i na glupu masurdu koja to čita, a ne samo uzvišene intelektualce koje verovatno i zabole patka da čita blogove po netu, jer izmišljaju teleport i mašinu za put kroz vreme u tom trenutku.
Spominjete burzine tekstove, oni su upravo bolji jer su pisani u naletima inspiracije. Zato verovatno više i ne piše, jer ne može da ima inspiraciju svake nedelje. A da piše za likove koji ne tolerišu tekst koji ima više od 500 reči ga verovatno zabole.
U to da li je kvalitetno ili ne, ne ulazim. Bilo simpa u početku, barem meni, posle me smorilo.
Да, додао бих да је прилично ускогрудно размишљање да се вансеријски интелектуалац не би насмејао фори ''морао сам баби чукљеве да тестеришем па нисам завршио факс''. Такође, додао бих и да текстови у којима су обрађене неке озбиљније теме преовладавају, е сад, што ''69 начина за то и то'' или како их ми зовемо ''набрајања'' боље прођу, а ови остали оду испод радара, не значи да ми непрекидно фурамо тај фазон.
Текстови са набрајањима су увек ишли одлично јер се маса ложи на то. Оно што је кад је то у питању фазон је што су одређени чланови вашег сајта повраћали по дефиницијама са набрајањем и ауторима који су форсирали то некада раније кад је стварно било популарно, а онда отишли тамо и писали то. Сад, капирам да је део писања таквих текстова пародија на тај стил писања, али је опет некако некул постало.
Гледаш, је ли, мога коња,
Господару стари?
Не знаш је ли коњ ил' птица
Ластавица?
Скидај наочари —
Не можеш се нагледати,
Већ хајде пазари!
Ти још питаш за Путаља
Да ли ваља!
Немај бриге!
Да не ваља, не би био
Он код Циге,
Не можеш га у царевој
Наћи штали —
Само Цига што не уме
Да га хвали.
Да га поспе сувим златом
Ко не штеди,
Још и онда један дукат
Више вреди.
Ако имаш, једе сено,
зоб и сламу,
Ако немаш, он не иште,
Не треба му.
Немој да му гледаш зубе,
Мој голубе,
Ни ја му их нисам гледо,
Немој ни ти —
Тај не може остарити.
— Што га дуже тераш, куме,
Све је млађи,
Па де сад му
Пара нађи!
А што питаш: хоће л' моћи
Какав јендек да прескочи,
Јендек, јендек — какав јендек!
Тај се није још родио
Кој' он није прескочио —
Прескочи га тако лако
Као да је пиле неко,
И то уздуж, не попреко.
Ја га јашем без седла —
Седласта му леђа.
— За пасош га не питај,
Јер — то њега вређа.
Иди, куме, иди, иди —
Још ме питаш: како види?
То је да се приповеда:
Види остраг ко и спреда,
Види ноћу ко на дану,
А на дану ко у ноћи —
Такве су му очи.
А што питаш, мој пријане,
Има л' мане —
па зато га и продајем,
Мој пријане,
Јербо нема мане —
Такви коњи нису за нас,
за Цигане.
А брзина каква му је?
Малко ј' бржи од олује.
Сад ћеш чути,
Казаћу ти:
Једном сам се из Ердута
Враћо с пута.
Мада нас је пљусак вијо,
Он се није уморио.
Муња севне, а он рже —
Пљусак брзо, а он брже;
Пљусак пишман на мог хата,
Па га хвата,
А Путаљ га преко гледа,
Па се не да.
Пљусак лети да полије —
Тек што није!
Кад стигосмо под шатора,
У цигански дворац леп,
На мом коњу све је суво,
Покисо му само
— Реп.
Spominjete burzine tekstove, oni su upravo bolji jer su pisani u naletima inspiracije. Zato verovatno više i ne piše, jer ne može da ima inspiraciju svake nedelje. A da piše za likove koji ne tolerišu tekst koji ima više od 500 reči ga verovatno zabole.
Šta znači ovo za 500 reči, čini mi se da nisam razumeo kako valja?
Suština je da Burzuma boli kurac da piše aforizme u tri reda koji krase naslovnu stranu Vukajlije, što je okej. Čovek ne forsira kvantitet tekstova, već pokušava da izbaci kvalitet u dužoj formi, a nekima to ne odgovara.
То ко да је писао овај лик
https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-frc3/1392097_10202153929584804_1919263015_n.jpg
cukenbergov podanik
Okle znaš tog čika?
Ишо са мном у средњу.
Ишао је на ЕТФ претходне две године.
Знам.
Aj da kažem nešto što nije povraćanje po temi i svima na njoj.
Nešto mi je zasmetalo u poslednjih par strana vašeg drvljenja kurca.
"pišete po kalupu"-"ne nismo mi takvi. nismo mi za to"
Kalup nije problem. Niti su mi jasni ovi što taj "kalup" koriste kao argument da vređaju tarzane, niti su mi jasni tarzani koji žele da pobegnu od toga da pišu po kalupu.
To što je nešto po kalupu koji je autor sam stvorio, nema veze sa dobrim ili lošim kvalitetom.
Bukovski je pisao po kalupu. Svom kalupu. Kao i svako ko je ikada pisao i bio čitan.
I kapiram da, kada pišeš tekst nedeljno, moraš da pišeš po kalupu, jer je nemoguće imati inspiraciju za pisanje svake nedelje u godini.
To što par njih ima isti kalup, i to je prirodno. Valjda ti se svidja stil pisanja kojim pišeš, pa ti se svidi i kad ga prepoznaš kod nekog drugog. To ih je i sastavilo tamo valjda.
Nije teško iskopirati taj kalup, i to stoji.
Ali pišu za kintu i popularnost, pa moraju da paze i na glupu masurdu koja to čita, a ne samo uzvišene intelektualce koje verovatno i zabole patka da čita blogove po netu, jer izmišljaju teleport i mašinu za put kroz vreme u tom trenutku.
Spominjete burzine tekstove, oni su upravo bolji jer su pisani u naletima inspiracije. Zato verovatno više i ne piše, jer ne može da ima inspiraciju svake nedelje. A da piše za likove koji ne tolerišu tekst koji ima više od 500 reči ga verovatno zabole.
U to da li je kvalitetno ili ne, ne ulazim. Bilo simpa u početku, barem meni, posle me smorilo.
Бушмане, пошаљи неки текст.
Да, додао бих да је прилично ускогрудно размишљање да се вансеријски интелектуалац не би насмејао фори ''морао сам баби чукљеве да тестеришем па нисам завршио факс''. Такође, додао бих и да текстови у којима су обрађене неке озбиљније теме преовладавају, е сад, што ''69 начина за то и то'' или како их ми зовемо ''набрајања'' боље прођу, а ови остали оду испод радара, не значи да ми непрекидно фурамо тај фазон.
Текстови са набрајањима су увек ишли одлично јер се маса ложи на то. Оно што је кад је то у питању фазон је што су одређени чланови вашег сајта повраћали по дефиницијама са набрајањем и ауторима који су форсирали то некада раније кад је стварно било популарно, а онда отишли тамо и писали то. Сад, капирам да је део писања таквих текстова пародија на тај стил писања, али је опет некако некул постало.
Гледаш, је ли, мога коња,
Господару стари?
Не знаш је ли коњ ил' птица
Ластавица?
Скидај наочари —
Не можеш се нагледати,
Већ хајде пазари!
Ти још питаш за Путаља
Да ли ваља!
Немај бриге!
Да не ваља, не би био
Он код Циге,
Не можеш га у царевој
Наћи штали —
Само Цига што не уме
Да га хвали.
Да га поспе сувим златом
Ко не штеди,
Још и онда један дукат
Више вреди.
Ако имаш, једе сено,
зоб и сламу,
Ако немаш, он не иште,
Не треба му.
Немој да му гледаш зубе,
Мој голубе,
Ни ја му их нисам гледо,
Немој ни ти —
Тај не може остарити.
— Што га дуже тераш, куме,
Све је млађи,
Па де сад му
Пара нађи!
А што питаш: хоће л' моћи
Какав јендек да прескочи,
Јендек, јендек — какав јендек!
Тај се није још родио
Кој' он није прескочио —
Прескочи га тако лако
Као да је пиле неко,
И то уздуж, не попреко.
Ја га јашем без седла —
Седласта му леђа.
— За пасош га не питај,
Јер — то њега вређа.
Иди, куме, иди, иди —
Још ме питаш: како види?
То је да се приповеда:
Види остраг ко и спреда,
Види ноћу ко на дану,
А на дану ко у ноћи —
Такве су му очи.
А што питаш, мој пријане,
Има л' мане —
па зато га и продајем,
Мој пријане,
Јербо нема мане —
Такви коњи нису за нас,
за Цигане.
А брзина каква му је?
Малко ј' бржи од олује.
Сад ћеш чути,
Казаћу ти:
Једном сам се из Ердута
Враћо с пута.
Мада нас је пљусак вијо,
Он се није уморио.
Муња севне, а он рже —
Пљусак брзо, а он брже;
Пљусак пишман на мог хата,
Па га хвата,
А Путаљ га преко гледа,
Па се не да.
Пљусак лети да полије —
Тек што није!
Кад стигосмо под шатора,
У цигански дворац леп,
На мом коњу све је суво,
Покисо му само
— Реп.
gde je ta tema za nezavisno novinarstvo
Šta znači ovo za 500 reči, čini mi se da nisam razumeo kako valja?
Suština je da Burzuma boli kurac da piše aforizme u tri reda koji krase naslovnu stranu Vukajlije, što je okej. Čovek ne forsira kvantitet tekstova, već pokušava da izbaci kvalitet u dužoj formi, a nekima to ne odgovara.
Pišite knjige i budite Ivi Andrići.
a da mi lepo krenemo da ih napusavamo po komentarima na fejsu i tanzaniji? uh ala bi prsli
Ne, nego se ja nisam izrazio kako valja. 500 karaktera sam mislio, ali mi je droga uništila prst u kome se nalazi organ za razmišljanje
Des Buš, šta ima?
Umro mendela :(
toe do jaja za tarzane
sacu samo oni glavni
u africi