Ко последњи побједник 130
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Pa sad, ja mislim da je postavljanje poljoprivrednih alatki i priključnih mašina ovde ako ne propuštanje nečega drugog i boljeg, a ono gubljenje vremena, svog i tuđeg.
Edit :)
Moj sin ladno pokupio ovo "šizenje" sa Borom Drljačom sa Vuke i počeo da primenjuje u školi. U sastavu iz nemeckog je napisao da mu je dotični najbolji drug, da Bora ima 58 godina (iz perspektive klinca se to čini ko da ima sto eona), da je debo i nosi trenerke, helanke i patike...moram da uvedem parental control, ova Vuka mi uništi dete!
Ja to ne kapiram. Ajd, kao, treš, ironija... Ali opet... Ne, ne.
On se pokido od smeha, kaže da se i nastavnik smejao. Meni se pomešala osećanja.
Zanimljivo je naše školstvo. Brat od tetke sad završava drugi razred osnovne i neverovatna je ta količina debilizma koju unose kroz obrazovanje. Činjenica je ta, da će školovanje izbacivati sve više priglupe dece, što je zapravo i dobra stvar. Gud džob Jovanoviću Tomislave.
Ma, meni je smešno to što moj sin ima odličan smisao za humor, pametan je i ne pali se na fore tipa Kursadžije; ali, kad među vršnjacima "prodaje" fore sa Vuke, više od polovine dece ne kapira, niti se interesuju za tako nešto. Malo me samo plaši da i ostali nastavnici neće imati "sluha" za humor takve vrste, pa da ne napravi sebi međeđu uslugu. Inače, kad bolje razmislim, ja bih bila oduševljena (dok sam radila u školi) da mi je neko klinče napisalo tako nešto na času (sve gramatički ispravno).
Ovde, u ovoj zemlji, ne smeš ni da si previše pametan, ni duhovit, ni radoznao, ni da se podsmevaš narodnjakanju...oma pečat na čelenku!
Pa to sa Drljačom nije samo fora sa Vukajlije, to je neka opšteprisutna internet trešerica, kao svima smešno, šire i podruguju se, a zašto? Ili Ipče, Jašar, šta? Meni nije jasno, ubij me. Možda je to neka kategorija izražavanja koju nisam savladao. Zašto bi to uopšte bilo u mom vidokrugu, meni smešno? Ako je nešto meni irelevantno, šta ja imam veze s tim? Kao, neko lansirao kao dobru foru, prenesi dalje? Ne razumem. Ako ima neko pametan da mi objasni, bilo bi mi drago.
Ništa Valdemare, krenulo je šizenje sa dnevnim dozama u kome se vrte manje-više iste fore sa čedom narkomanom, golubovićem koji je glupi mafijaš, bora alfa kosmički mužijak itd. a kao i sve u životu na tebi je da proceniš da li ti je to ok ili ne.
Pa ok, ali zašto je to smešno? Ono, objašnjen vic - uništen vic, ali ja i ne želim da se smejem, već da razumem.
Valdemare jel postoji neka, knjiga/tv emisija/slika/pesma koja ume da te nasmeje?
Хумор који се мени допада на Вукајлији се налази у фрагментима, и развила сам сјајну способност да игноришем неподобан садржај, као и оне који га стварају, односно репродукују. Јесте ми то необично, пар пута сам питала за тумачења, али нисам задовољна, јер, и када разумем, поновљена употреба тих шала ми буде бесмислена.
Па добро, децу треба одгајати као један илегалан посао, све док се не заборави да се то не сме. И ако цела ствар ипак дође до социјалне службе, све негирати. Обавезно се позвати на Конвенцију о правима детета, неће одмоћи. ;)
......
Član 13
1. Dete ima pravo na slobodu izražavanja koja obuhvata i slobodu da traži, prima i daje informacije i ideje svih vrsta, bez obzira na granice, bilo usmeno ili pismeno ili preko štampe, umetnosti ili nekog drugog medija po izboru deteta.
......
Orlovi rano lete, Alan Ford, Monti Pajton, tako to. Originalan humor, ne reciklirane internet fore, gotovi obrasci koje popunjavaju referencama na nešto drugo, i onda humor proističe iz disproporcije prikazanog ili iznenađujućeg podudaranja forme i onoga čime je ispunjena. Ali, da, imaju deca pravo da saznaju sve o svemu, ne možeš im ništa. I ja sam lud što pokušavam da saznam šta je tu u stvari smešno. Ili nisam? Opet, voleo bih da mi neko to objasni, pošto vidim i starije da se kidaju na reciklirane meme... Ali valjda nisam još naleteo na pravog.
Ali moguće jednostavno da Jašar ili Drljača ne učestvuju dovoljno u mom životu da bi zezanje na njihov račun kod mene izazvalo potrebnu dozu smeha. Kao recimo kad bi pravili fore na račun Tereze Kesovije. Ko je Tereza Kesovija, isto bih se pitao.
Kažu da smeh nastaje kao reakcija ''iznenađenja''. Praktično vidiš nešto što nisi očekivao, iznenadio si se i reaguješ kroz smeh, zato se neki ljudi kao npr. ja smeju na sahranama jer mozak ne zna kako da odreaguje drugačije. Ista priča sa Borom Drljačom. Ljudi znaju da se radi o klasičnom slepcu/seljaku/ljaljanu kako voliš, koji je predstavljen kontra, kao alfa-sajber-kosmički-mužijak u kombinaciji sa ha-ha rečenicama iz skandi homora i viceva iz sredine kurira na šta mozak odreaguje kroz smeh. Opet ide ona priča to što je nekom smešno ne mora da znači da je i drugom. Meni recimo Alan Ford nikako nije smešan, ali zato verovatno nisu tebi sahrane, na primer. Naveo sam Drljaču zato što ga Van Goga spomenula gore, slična je priča sa ostalim glavama.
Shvatam, Ironični, ne mogu se preneti u nekoga drugog. Za mene taj čovek sticajem okolnosti ne postoji, valjda nemam kontakta s njim, i zato mi nije smešan. Ok, da bi shvatio parodiju nekog žanra, moraš dovoljno poznavati taj žanr. Ja sam crkavao od smeha čitajući Vodič kroz galaksiju za autostopere, par ljudi nije moglo dalje od dvadesete strane. Ista stvar i sa tim Alan Fordom, verovatno si mlađi, a primetio sam da mlađi prosto ne mogu da čitaju stripove na isti način kao stariji, to mu dođe kao zastareo vid izražavanja :) Ali zato je moderno ismevanje pop anti-ikona. Slika-fora, bez suvišne priče, skapiraš na blic i pičiš dalje. Aforizam u grafičkoj formi itd. Možda i kapiram, da.
To je to. Čisto da se ogradim, ne volim stripove ali čitam mangu. :)
Al nisu manga i Alan Ford isto, manga je zabava, a ovo je literatura za vaspitavanje, bar meni bila... Nego, da ne tupim suviše :)
Ima li neka klauzula tu da ga treba zaštititi od oštećenja mozga? :)
Znam ljude koji su izbacili Pink iz memorisanih kanala da im ćerka ne bi gledala, a na njeno pitanje kako sve drugarice u školi imaju Pink a oni nemaju, kažu: Znaš, mi smo siromašni, ne možemo da platimo sve kanale. Jedan od originalnijih pristupa :)
E, sad. Ono od čega štitiš (ili misliš da štitiš) dete-kad - tad će da isproba. Formula je: istina. Jednom ga slaži, više nikad neće da ti veruje. "Jel boli boca? - Boli, ali ne toliko da ne možeš da izdržiš." "Zašto svi slušaju tu muziku?" "Zato što nisu imali nikog da im objasni šta je kvalitetna muzika i da im pruži šansu da izaberu ono što se njima sviđa".
"Zašto mi nemamo Pink? -Zato što je to TV kanal koji može samo da te pošašavi i da zauzima mesto na daljinskom". Istina.
Takav odnos donosi mnogo dobrog roditeljima, stvara dobru vezu između njih i deteta. Dete zna da će roditelji uvek da mu kažu istinu, ne oseća se ugroženo, nego ravnopravno. Roditelji znaju da od deteta mogu da očekuju iskren i istinit odgovor, jer nema potrebe da ih laže.
О томе су чланови 17 и 29. :) Најважније је да је примање тих информација усмерено на "razvoj detetove ličnosti, talenta i mentalnih i fizičkih
sposobnosti do njihovih krajnjih mogućnosti...", ако информисање и приступ информацијама није у ту сврху, онда се крше права детета. И ако Дрљача спада у садржај који подстиче све те способности и таленте, онда је у реду.
Добар је то приступ, све је оправдано у том случају рећи. :) И ја знам људе којима је успело да им дете не гледа Пинк. Не бране му, али детету је Пинк досадан, заокупљен је стварима које су много интересантније, родитељи су му понудили друге ствари, добру музику, филмове. Та понуда није само у смислу "еј, имаш нешто на другом програму", него му пуштају класичну музику, џез, објашњавају је, и пуштају га да открије који спорт воли.. али му пре тога све објасне. :) Родитељи су као неки ментори за стварност. Оно што је њихова реалност, биће и дететова.
Takoeee! :)
Ako smo sestra i ja imale mogućnost (i naučile) da same biramo šta ćemo da slušamo, gledamo ili studiramo-ne vidim zašto bih ja uskratila to pravo svom (ili bilo kom) detetu.
Mnoge majke me nisu shvatale i gledale me ko ludu (dok je dete bilo malo, pa po parkićima ili savetovalištima) kad sam pričala da ja svoje dete poštujem, osim što ga "samo" volim. Da ga od rođenja uvažavam kao ličnost (iako on mene nije, jer me morio nesanicom, hihihi). Da od viška ljubavi (ne bekeljenja) detetu neće ništa loše biti. Da ga nisam rodila da ga dresiram, nego da ga volim. I slične stvari. Zato sad mogu da svima preporučim takav pristup, jer daje dobre rezultate. Nikad ništa drugačije ne bih uradila.