Čekaj. To na šta se pozivaš rekao je ili napisao neki čovek pre cirka 2000 godina. Šta mi znamo o njemu? Možda je autor bio istinski taknut proviđenjem, možda antihrist lično sa ciljem da nas zavede i na pogrešan put odvede. Možda oboleo od sizofrenije ili ono samo maštovit?
To 'možda' je za neke dovoljno da vjeruju u nešto.
Ako je cijela hrišćanska religija zasnovana samo na nekim legendama i mitovima, onda razumijem da neko može cinično sa strane posmatrati nekoga ko je posvećen vjeri i reći "heh, potpuno iracionalan pristup životu"
Ali kakav je to racionalan pristup životu? Možemo eventualno govoriti o racionalnom pristupu suživotu kao racionalnom društvu - građanskom društvu savremenom (koje opet ima gomilu nedostataka ali ako ga gledaš kao dinamičnu kategoriju ili samo jednu od etapa na putu do neke utopije onda okej)... E sad to isto društvo u kom živimo se zasniva na slobodi (ne samo u privrednim odnosima kako je to bilo isprva, nego i u međuljudskim odnosima) uz neka ograničenja.
Svako ima pravo da izabere da li će da vjeruje u nešto ili ne. Ako izabere da želi da vjeruje, drugi svakako imaju pravo da pokušaju uticati na njegov stav ali moraju shvatiti da je uticaj koji obavljaju samo jedan u nizu mehanizama društvene dinamike a ne neka 'sveta' krusada protiv glupih i neobrazovanih kako često to ispadne u praksi... mada to opet ima dosta veze sa tim što je najveći dio ateista koji su bučni mlađih godina tako da generalno imaju problema sa izražavanjem i tripuju da ako su čuli za par najosnovnijih metoda logičkog tumačenja pojava, da su odjednom kompetentni da određuju kako i u kom smjeru treba društvo da se kreće...
Inače ovo je najgora demagogija od posta ikad vjerovatno ali morao sam napisati jebi ga
Ja kapiram da imaš izgrađen stav, pogled na svet, ne znam, koji je autoreferentan, te nemoš ne biti u pravu. Ponekad to nije toliko duhovno oslobađajuće, već vodi u rigidnost u mišljenju. Ali ko sam ja... Neka ljubi ko god koga hoćeeeee....
Ne brate, samo imam muda da kažem da je nešto sranje kad ga vidim, a ne da cinculiram okolo "a pa to su mudri ljudi seli i razmišljali".
Sve što je iko ikada napisao o Bogu je autoreferentno, njegov jebeni, posrani, ispišani doživljaj nekog koncepta, neke ideje. Kao takav on može da bude zanimljiv nekome, ali nema težinu činjenice ništa više nego moj stav "Voleo bih da Bog postoji, ali čisto sumnjam", samo zato što se neko samonabio u pustinju pre 1000 godina jer ga je odjebala naj pička iz sela iako je ponudio sasvim korektnu cenu u vidu 10 koza njenom ocu, pa je eto u međuvremnu on nakon dugoog razmišljanja on spoznao istinu. Sranje.
Svaka budala može da sedne i da teologiše i biće jednako merodavna kao i prethodna, zato što se ne temelji ni na čemu konkretnom. Prema tome zašto bi gubio vreme na nečije gubljenje vremena?
Da li bi čitao tako obimnu literaturu da se bavi jednorozima, vilama ili leprikonima?
Inače hrišćanske teološke stvari Bibliju i njena tumačenje, popovske besede i ostalo sam sam sebi zabranio, pošto mi budi neki poriv za jednim lepim, temeljnim genocidom, i nezdravo razumevanje za Hitlera, Staljina i ostale koji su trebili ljudski rod.
Dzimi ti li si? Govna su 46 presla iz uzickih sela na Dedinje, nikakva jednakost njima nije bila u glavi, vec samo hocu i ja malo tog. Sjebali su vas, a sad ce vam biti i onozemaljski sudjeno. Ko vas jebe kad ste glupi.
Ma nemam potrebu bilo kaga da u nešto ubeđujem. Ovo raspravljam da bi meni neke stvari dosle na mesto.
Ne mora kvecalkoatl. Al recimo da uzmemo za primer ilijadu i odiseju. To jeste jedno vidjenje i doživljaj božanstva ljudi tog vremene. I kapiramo svi to kao mitologiju. Da je Ahil živ verovatno bi nas probio kopljem nekim da to javno kažemo. Al opet. Zasnivamo 70% tumačenja grčke mitologije na pisanju jednog čoveka. Šta ako je on bio Tolkin svog vremena?
E aj nemoj te fore iz politikinog zabavnika bombas.
Ne moraš imati lični dozivljaj i uvid u nešto da bi znao da nešto postoji. Nisam nikad bila u Amerikama. Al ipak nikad ne bi postavila stvari tako da verujem u postojanje samo onoga što vidim sopstvenim očima.
Ne brate, samo imam muda da kažem da je nešto sranje kad ga vidim, a ne da cinculiram okolo "a pa to su mudri ljudi seli i razmišljali".
Pazi, ne pretrgoh se ni ja od vere. Al dobro je znati. Ako nisi čitao, preporučujem ti Elijadea i Hamvaša. Ne možeš odvojiti religiju od čoveka, jer ona je bila tu kad je on nastao, činjenica, arheološki nalazi itd. To možda nešto govori, možda ne o postojanju Boga, već o postojanju čoveka. Iskreno, te priče "jedu govna popovi lopovi pička manipulacija jebe koze" itd. nisu baš, znaš... Zvučiš nekako... Ne znam šta da ti kažem. O vilama i jednorozima nisam čitao toliko obimne literature, jer ta bića, fiktivna ili ne, nisu ni oblikovala društvo u kojem živim, niti mentalni sklop u čijim okvirima se krećem. Što se tiče tvoje sopstvene autocenzure, nije produktivna. Treba čitati i Hitlera, i Staljina (ako je išta smisleno napisao, mislim da nije), treba znati. Makar da bi na kraju to odbacio. Mišljenje se ne gradi ogradom (umalo da napravim vic).
Svaka pripizdina ima svoje božastvo i svoja neka pravila. Jebem li ga da li možeš da radiš bilo koju radnju a da pri tom ne vređaš neko božanstvo negde. O tome kolko su one sve međusobno kontradiktorne, da ne pričam.
Toliko o tome koliko je čovekov doživljaj Boga precizan.
Zasnivamo 70% tumačenja grčke mitologije na pisanju jednog čoveka. Šta ako je on bio Tolkin svog vremena?
Zahtev nauke je da ima izvore za istraživanje. Ne moš istraživati nešto što ne postoji. Ali postoji Homer, postoji Hesiod pre njega, zatim postoje tragičari, pre svega ona tri velika, i posle još neke interpretacije, pomešane sa rimskim. Verujem da su svi oni pričali priče, ali nisam frojdovac, već jungovac :) Pa mislim da su te priče nužne i da govore o onome ko ih govori. Uostalom, nemam pojma, negde u nekoj knjizi imam Borhesov spisak osnovnih zapleta i tema u svim pričama, mitovima, lepo je čovek sve sveo. Ne pišem sad zato što nisam siguran da se sećam svega sasvim. Kad nađem, poslaću ti.
Valdemare, da li si ikada imao priliku da vidish svoj mozak?
Nisam. Jesi li ti ikad dobio nepobitan dokaz da neko drugo biće zaista postoji? Ono, da nije neki mehanizam koji oponaša radnje svesnog bića, već da je to stvarno, svesno biće?
Toliko o tome koliko je čovekov doživljaj Boga precizan.
To su spoljašnje stvari. Ali postoje i određene univerzalije u ljudskom poimanju božanskog. Mnogo, mnogo univerzalija. Nisam ovde da prosipam mudrosti, tako da, ako te interesuje, informiši se sam. Ali vidim da te ne interesuje, pa onda ostani neinformisan :)
Prva, najstarija, govori o utvrđenom gradu koji opsedaju i brane hrabri ljudi. Branioci znaju da će grad biti prepušten maču i ognju i da je njihova borba uzaludna; najugledniji među napadačima, Ahil, zna da je njegova sudbina da umre pre pobede. Stoleća su dodala magijske elemente. Govorilo se da je Jelena Trojanska, zbog koje su vojske ginule, lep oblak, senka; govorilo se da je veliki šuplji konj u kome se behu sakrili Grci takođe priviđenje. Homer neće biti prvi pesnik koji je ispričao tu priču; neko je, u XIV stoleću, napisao ovaj stih koji je ostao u mom sećanju: The borgh brittened and brent to brondes and askes. Dante Gabrijel Roseti je izgleda smatrao da je sudbina Troje bila zapečaćena u onom trenutku kada je u Parisu zaplamtela ljubav prema Jeleni; Jejts će izabrati trenutak kada se spajaju Leda i labud koji je bio jedan bog.
Jedna druga priča koja se nadovezuje na prethodnu, govori o jednom povratku. O povratku Odiseja koji se, posle desetogodišnjeg lutanja opasnim morima i boravka na začaranim ostrvima, vraća na svoju Itaku; o povratku božanstava Severa, koja, nakon propasti Zemlje, gledaju kako ova izranja iz mora, zelena i svetla, i nalaze izgubljene šahovske figure sa kojima su nekad igrali.
Treća priča govori o jednoj potrazi. U njoj možemo videti varijantu prethodne forme. Jason i Runo; trideset Persijančevih ptica prelaze gore i mora i ugledaju lice svoga boga Simurga koji je svaka od njih i sve. U prošlosti svaki poduhvat je bio uspešan. Neko bi, na kraju, ukrao zabranjene zlatne jabuke; neko bi, na kraju, zaslužio da osvoji Gral. Danas je potraga osuđena na neuspeh. Kapetan Ahab nalazi kita, a kit ga rastrže. Džejmsovi i Kafkini junaci mogu se nadati samo porazu. Toliko oskudevamo u hrabrosti i u veri da je happy ending danas samo industrijsko podilaženje. Ne možemo da verujemo u raj, ali verujemo u pakao.
Poslednja priča govori o žrtvi jednog boga. Atis u Frigiji osakaćuje sebe i ubija; Odin, žrtvovan Odinu; Sam Sebi. Visi na drvetu čitavih sedam noći i ranjen je kopljem; Hrista raspinju Rimljani.
Postoje četiri priče. Tokom vremena koje nam preostaje nastavićemo da ih pričamo, izmenjene.
Ne mora kvecalkoatl. Al recimo da uzmemo za primer ilijadu i odiseju. To jeste jedno vidjenje i doživljaj božanstva ljudi tog vremene. I kapiramo svi to kao mitologiju. Da je Ahil živ verovatno bi nas probio kopljem nekim da to javno kažemo. Al opet. Zasnivamo 70% tumačenja grčke mitologije na pisanju jednog čoveka. Šta ako je on bio Tolkin svog vremena?
Proguta mi post koji sam pisao, pa ću sad malo sažetije ti odgovoriti.
U ovom slučaju, razlika između Ilijade i Odiseje sa jedne, i Gospodara prstenova (uzećemo to djelo kao primjer) sa druge strane je u cilju koji je autor želio ostvariti tim djelima.
Triologija 'Gospodar prstenova' se sastoji iz romana, i to ne istorijskih, niti ih autor želi kao takav prestaviti. To je jednostavno djelo epske fantastike koje je najvjerovatnije pisano sa ciljem da njegov autor ostvari materijalnu korist i zadovolji svoje i želje svojih čitalaca... Možda ima i neki intervju sa njim u kom on eksplicitno govori na ovu temu... Ja samo pretpostavljam da je ovo po sredi jer mi djeluje kao najrealnija mogućnost
Sa druge strane Ilijada i Odiseja su mitovi (jer opisuju navodne istorijske događaje za koje ne možemo sa sigurnošću utvrditi da li su se, i na koji način, odigrali u prošlosti), mada imaju i elemenata legendi (umješanost Bogova u sukob između ljudi).
Homer ih je najvjerovatnije pisao sa ciljem da ostvari neki uticaj na grčko društvo, prvenstveno na njegovu kulturu ili bar na atmosferu u društvu, pa možemo reći da ta djela imaju i političku a ne samo umjetničku dimenziju
Inače plot twist - ima i onih koji misle da je i Homer kao onakav kakvog ga opisuje istorija zapravo mitska ličnost
Pazi, ne pretrgoh se ni ja od vere. Al dobro je znati. Ako nisi čitao, preporučujem ti Elijadea i Hamvaša. Ne možeš odvojiti religiju od čoveka, jer ona je bila tu kad je on nastao, činjenica, arheološki nalazi itd. To možda nešto govori, možda ne o postojanju Boga, već o postojanju čoveka. Iskreno, te priče "jedu govna popovi lopovi pička manipulacija jebe koze" itd. nisu baš, znaš... Zvučiš nekako... Ne znam šta da ti kažem. O vilama i jednorozima nisam čitao toliko obimne literature, jer ta bića, fiktivna ili ne, nisu ni oblikovala društvo u kojem živim, niti mentalni sklop u čijim okvirima se krećem. Što se tiče tvoje sopstvene autocenzure, nije produktivna. Treba čitati i Hitlera, i Staljina (ako je išta smisleno napisao, mislim da nije), treba znati. Makar da bi na kraju to odbacio. Mišljenje se ne gradi ogradom (umalo da napravim vic).
Izvini, malo sam nadrkan pa nisam raspoložen za frljanje visokoparnim izrazima. Tako da popovi prevaranti i pustinjski kozojbci će da posluže.
To da religija govori mnogo o ljudima a nimalo o Bogu (jer i ne može kolko god da se mukica trudila) se slažem. I da je dobar izvor za proučavanje ljudske vrste i sa istoriske, antroploške i koje god oćeš strane, i to je tačno.
Ali da služi ikakvom kurcu, da je stvarno, praktično ikome potrebna, osim kao štaka? Da se treba prema njoj odnositi sa nekim pijetetom? I da su ljudi koji doslovno veruju u hrišćastvo, islam ili bilo koju drugu pričicu drugo nešto osim kretena? Da me zajebeš. Da me zajebeš sa političku korektnost.
Nemam uopšte problema sa političkom korektnošću, nego ako hoćeš da pojmiš čoveka kao biće, pojmi ga kao religiozno biće, mislim, ne možeš poreći faktor religije od postanka čoveka pa do danas. Ti sad naravno kažeš: to je atavizam, stigli smo do tačke kad nam ne treba, odbaci štaku, ozdravila ti noga, ajmo dalje. Ja opet mislim, nevezano za bilo koju konkretnu, da religija (bar onaj njen sakralni, a ne institucionalni deo) izražava određeno ljudsko spoznanje stvarnosti koje nije izrazivo jednačima, nejednačinama i tabelama. Da ne ulazim dublje, naučio sam da ne pišem duge postove. Nego, usput, dozvoljavam ja i mogućnost da nisam u pravu. Ali ti - jok.
To su spoljašnje stvari. Ali postoje i određene univerzalije u ljudskom poimanju božanskog.
Postoje neke univerzalije kako jedna ista vrsta poima nešto? Hranu, ljubav, mržnju, rat, sreću. Sereš?!
Aleluja, velečasni Valdemar mi je otvorio oči! Bejah slep, al sad vidim! To što priče koje ljidi širom sveta pričaju imaju neke podudarnosti, nije posledica što ih pričaju, pa ljudi jebi ga, nego su nesumnjiv je dokaz da tu ima nešto više. Briljantna dedukcija...
To 'možda' je za neke dovoljno da vjeruju u nešto.
Ako je cijela hrišćanska religija zasnovana samo na nekim legendama i mitovima, onda razumijem da neko može cinično sa strane posmatrati nekoga ko je posvećen vjeri i reći "heh, potpuno iracionalan pristup životu"
Ali kakav je to racionalan pristup životu? Možemo eventualno govoriti o racionalnom pristupu suživotu kao racionalnom društvu - građanskom društvu savremenom (koje opet ima gomilu nedostataka ali ako ga gledaš kao dinamičnu kategoriju ili samo jednu od etapa na putu do neke utopije onda okej)... E sad to isto društvo u kom živimo se zasniva na slobodi (ne samo u privrednim odnosima kako je to bilo isprva, nego i u međuljudskim odnosima) uz neka ograničenja.
Svako ima pravo da izabere da li će da vjeruje u nešto ili ne. Ako izabere da želi da vjeruje, drugi svakako imaju pravo da pokušaju uticati na njegov stav ali moraju shvatiti da je uticaj koji obavljaju samo jedan u nizu mehanizama društvene dinamike a ne neka 'sveta' krusada protiv glupih i neobrazovanih kako često to ispadne u praksi... mada to opet ima dosta veze sa tim što je najveći dio ateista koji su bučni mlađih godina tako da generalno imaju problema sa izražavanjem i tripuju da ako su čuli za par najosnovnijih metoda logičkog tumačenja pojava, da su odjednom kompetentni da određuju kako i u kom smjeru treba društvo da se kreće...
Inače ovo je najgora demagogija od posta ikad vjerovatno ali morao sam napisati jebi ga
Kome u inat je jedes, hehe sah mat
Pazle, a da se ti prijaviš za neku stipendiju EU? :)
Inače, mogao si to da kažeš manje demagoški, ali sasvim se slažem.
Ne brate, samo imam muda da kažem da je nešto sranje kad ga vidim, a ne da cinculiram okolo "a pa to su mudri ljudi seli i razmišljali".
Sve što je iko ikada napisao o Bogu je autoreferentno, njegov jebeni, posrani, ispišani doživljaj nekog koncepta, neke ideje. Kao takav on može da bude zanimljiv nekome, ali nema težinu činjenice ništa više nego moj stav "Voleo bih da Bog postoji, ali čisto sumnjam", samo zato što se neko samonabio u pustinju pre 1000 godina jer ga je odjebala naj pička iz sela iako je ponudio sasvim korektnu cenu u vidu 10 koza njenom ocu, pa je eto u međuvremnu on nakon dugoog razmišljanja on spoznao istinu. Sranje.
Svaka budala može da sedne i da teologiše i biće jednako merodavna kao i prethodna, zato što se ne temelji ni na čemu konkretnom. Prema tome zašto bi gubio vreme na nečije gubljenje vremena?
Da li bi čitao tako obimnu literaturu da se bavi jednorozima, vilama ili leprikonima?
Ne razumijem
EDIT: Htjedoh reći:
Inače hrišćanske teološke stvari Bibliju i njena tumačenje, popovske besede i ostalo sam sam sebi zabranio, pošto mi budi neki poriv za jednim lepim, temeljnim genocidom, i nezdravo razumevanje za Hitlera, Staljina i ostale koji su trebili ljudski rod.
Dzimi ti li si? Govna su 46 presla iz uzickih sela na Dedinje, nikakva jednakost njima nije bila u glavi, vec samo hocu i ja malo tog. Sjebali su vas, a sad ce vam biti i onozemaljski sudjeno. Ko vas jebe kad ste glupi.
Ma nemam potrebu bilo kaga da u nešto ubeđujem. Ovo raspravljam da bi meni neke stvari dosle na mesto.
Ne mora kvecalkoatl. Al recimo da uzmemo za primer ilijadu i odiseju. To jeste jedno vidjenje i doživljaj božanstva ljudi tog vremene. I kapiramo svi to kao mitologiju. Da je Ahil živ verovatno bi nas probio kopljem nekim da to javno kažemo. Al opet. Zasnivamo 70% tumačenja grčke mitologije na pisanju jednog čoveka. Šta ako je on bio Tolkin svog vremena?
Valdemare, da li si ikada imao priliku da vidish svoj mozak?
E aj nemoj te fore iz politikinog zabavnika bombas.
Ne moraš imati lični dozivljaj i uvid u nešto da bi znao da nešto postoji. Nisam nikad bila u Amerikama. Al ipak nikad ne bi postavila stvari tako da verujem u postojanje samo onoga što vidim sopstvenim očima.
Pazi, ne pretrgoh se ni ja od vere. Al dobro je znati. Ako nisi čitao, preporučujem ti Elijadea i Hamvaša. Ne možeš odvojiti religiju od čoveka, jer ona je bila tu kad je on nastao, činjenica, arheološki nalazi itd. To možda nešto govori, možda ne o postojanju Boga, već o postojanju čoveka. Iskreno, te priče "jedu govna popovi lopovi pička manipulacija jebe koze" itd. nisu baš, znaš... Zvučiš nekako... Ne znam šta da ti kažem. O vilama i jednorozima nisam čitao toliko obimne literature, jer ta bića, fiktivna ili ne, nisu ni oblikovala društvo u kojem živim, niti mentalni sklop u čijim okvirima se krećem. Što se tiče tvoje sopstvene autocenzure, nije produktivna. Treba čitati i Hitlera, i Staljina (ako je išta smisleno napisao, mislim da nije), treba znati. Makar da bi na kraju to odbacio. Mišljenje se ne gradi ogradom (umalo da napravim vic).
Svaka pripizdina ima svoje božastvo i svoja neka pravila. Jebem li ga da li možeš da radiš bilo koju radnju a da pri tom ne vređaš neko božanstvo negde. O tome kolko su one sve međusobno kontradiktorne, da ne pričam.
Toliko o tome koliko je čovekov doživljaj Boga precizan.
Zahtev nauke je da ima izvore za istraživanje. Ne moš istraživati nešto što ne postoji. Ali postoji Homer, postoji Hesiod pre njega, zatim postoje tragičari, pre svega ona tri velika, i posle još neke interpretacije, pomešane sa rimskim. Verujem da su svi oni pričali priče, ali nisam frojdovac, već jungovac :) Pa mislim da su te priče nužne i da govore o onome ko ih govori. Uostalom, nemam pojma, negde u nekoj knjizi imam Borhesov spisak osnovnih zapleta i tema u svim pričama, mitovima, lepo je čovek sve sveo. Ne pišem sad zato što nisam siguran da se sećam svega sasvim. Kad nađem, poslaću ti.
Nisam. Jesi li ti ikad dobio nepobitan dokaz da neko drugo biće zaista postoji? Ono, da nije neki mehanizam koji oponaša radnje svesnog bića, već da je to stvarno, svesno biće?
To su spoljašnje stvari. Ali postoje i određene univerzalije u ljudskom poimanju božanskog. Mnogo, mnogo univerzalija. Nisam ovde da prosipam mudrosti, tako da, ako te interesuje, informiši se sam. Ali vidim da te ne interesuje, pa onda ostani neinformisan :)
Moze Borhes.
Evo Borhesa, našao priču na netu.
Prva, najstarija, govori o utvrđenom gradu koji opsedaju i brane hrabri ljudi. Branioci znaju da će grad biti prepušten maču i ognju i da je njihova borba uzaludna; najugledniji među napadačima, Ahil, zna da je njegova sudbina da umre pre pobede. Stoleća su dodala magijske elemente. Govorilo se da je Jelena Trojanska, zbog koje su vojske ginule, lep oblak, senka; govorilo se da je veliki šuplji konj u kome se behu sakrili Grci takođe priviđenje. Homer neće biti prvi pesnik koji je ispričao tu priču; neko je, u XIV stoleću, napisao ovaj stih koji je ostao u mom sećanju: The borgh brittened and brent to brondes and askes. Dante Gabrijel Roseti je izgleda smatrao da je sudbina Troje bila zapečaćena u onom trenutku kada je u Parisu zaplamtela ljubav prema Jeleni; Jejts će izabrati trenutak kada se spajaju Leda i labud koji je bio jedan bog.
Jedna druga priča koja se nadovezuje na prethodnu, govori o jednom povratku. O povratku Odiseja koji se, posle desetogodišnjeg lutanja opasnim morima i boravka na začaranim ostrvima, vraća na svoju Itaku; o povratku božanstava Severa, koja, nakon propasti Zemlje, gledaju kako ova izranja iz mora, zelena i svetla, i nalaze izgubljene šahovske figure sa kojima su nekad igrali.
Treća priča govori o jednoj potrazi. U njoj možemo videti varijantu prethodne forme. Jason i Runo; trideset Persijančevih ptica prelaze gore i mora i ugledaju lice svoga boga Simurga koji je svaka od njih i sve. U prošlosti svaki poduhvat je bio uspešan. Neko bi, na kraju, ukrao zabranjene zlatne jabuke; neko bi, na kraju, zaslužio da osvoji Gral. Danas je potraga osuđena na neuspeh. Kapetan Ahab nalazi kita, a kit ga rastrže. Džejmsovi i Kafkini junaci mogu se nadati samo porazu. Toliko oskudevamo u hrabrosti i u veri da je happy ending danas samo industrijsko podilaženje. Ne možemo da verujemo u raj, ali verujemo u pakao.
Poslednja priča govori o žrtvi jednog boga. Atis u Frigiji osakaćuje sebe i ubija; Odin, žrtvovan Odinu; Sam Sebi. Visi na drvetu čitavih sedam noći i ranjen je kopljem; Hrista raspinju Rimljani.
Postoje četiri priče. Tokom vremena koje nam preostaje nastavićemo da ih pričamo, izmenjene.
Proguta mi post koji sam pisao, pa ću sad malo sažetije ti odgovoriti.
U ovom slučaju, razlika između Ilijade i Odiseje sa jedne, i Gospodara prstenova (uzećemo to djelo kao primjer) sa druge strane je u cilju koji je autor želio ostvariti tim djelima.
Triologija 'Gospodar prstenova' se sastoji iz romana, i to ne istorijskih, niti ih autor želi kao takav prestaviti. To je jednostavno djelo epske fantastike koje je najvjerovatnije pisano sa ciljem da njegov autor ostvari materijalnu korist i zadovolji svoje i želje svojih čitalaca... Možda ima i neki intervju sa njim u kom on eksplicitno govori na ovu temu... Ja samo pretpostavljam da je ovo po sredi jer mi djeluje kao najrealnija mogućnost
Sa druge strane Ilijada i Odiseja su mitovi (jer opisuju navodne istorijske događaje za koje ne možemo sa sigurnošću utvrditi da li su se, i na koji način, odigrali u prošlosti), mada imaju i elemenata legendi (umješanost Bogova u sukob između ljudi).
Homer ih je najvjerovatnije pisao sa ciljem da ostvari neki uticaj na grčko društvo, prvenstveno na njegovu kulturu ili bar na atmosferu u društvu, pa možemo reći da ta djela imaju i političku a ne samo umjetničku dimenziju
Inače plot twist - ima i onih koji misle da je i Homer kao onakav kakvog ga opisuje istorija zapravo mitska ličnost
Izvini, malo sam nadrkan pa nisam raspoložen za frljanje visokoparnim izrazima. Tako da popovi prevaranti i pustinjski kozojbci će da posluže.
To da religija govori mnogo o ljudima a nimalo o Bogu (jer i ne može kolko god da se mukica trudila) se slažem. I da je dobar izvor za proučavanje ljudske vrste i sa istoriske, antroploške i koje god oćeš strane, i to je tačno.
Ali da služi ikakvom kurcu, da je stvarno, praktično ikome potrebna, osim kao štaka? Da se treba prema njoj odnositi sa nekim pijetetom? I da su ljudi koji doslovno veruju u hrišćastvo, islam ili bilo koju drugu pričicu drugo nešto osim kretena? Da me zajebeš. Da me zajebeš sa političku korektnost.
Nemam uopšte problema sa političkom korektnošću, nego ako hoćeš da pojmiš čoveka kao biće, pojmi ga kao religiozno biće, mislim, ne možeš poreći faktor religije od postanka čoveka pa do danas. Ti sad naravno kažeš: to je atavizam, stigli smo do tačke kad nam ne treba, odbaci štaku, ozdravila ti noga, ajmo dalje. Ja opet mislim, nevezano za bilo koju konkretnu, da religija (bar onaj njen sakralni, a ne institucionalni deo) izražava određeno ljudsko spoznanje stvarnosti koje nije izrazivo jednačima, nejednačinama i tabelama. Da ne ulazim dublje, naučio sam da ne pišem duge postove. Nego, usput, dozvoljavam ja i mogućnost da nisam u pravu. Ali ti - jok.
Postoje neke univerzalije kako jedna ista vrsta poima nešto? Hranu, ljubav, mržnju, rat, sreću. Sereš?!
Aleluja, velečasni Valdemar mi je otvorio oči! Bejah slep, al sad vidim! To što priče koje ljidi širom sveta pričaju imaju neke podudarnosti, nije posledica što ih pričaju, pa ljudi jebi ga, nego su nesumnjiv je dokaz da tu ima nešto više. Briljantna dedukcija...