Razočarana sam. Uopšte ne umete da uživate. Sve to vaše nekako sterilno, čisto, da drugi obavi. Na brzinu. S leđa, kukavički. Nema prave strasti. Nema laganog isčekivanja, nema dugog pogleda koji moli za smrt i u vašem završnom činu vidi spas.
Treba vremena, al gde si ti tu?
To sve na daljinski. Unesi se malo više. Počni da se družiš sa njima, da zajedno pijete kafu. Budi prisutan! Drži ih za ruku dok umiru i šapni: ja sma ti sve to uradio. Kupi najveći venac od ruža i plači neutešno na sahrani....
Ja ne znam... Ubistvo, koga nije mamilo. Ali ne mogu se izraziti putem iznošenja svojih fantazija o ubijanju. Umesto toga postaviću jednu pesmu o ubistvu iz moje poslednje zbirke. Nešto kao iznošenje alibija i priznanje na kraju.
Неко те је убио, ножем у црној шуми:
ја рану да ти видим, крај тебе нисам био.
И твој се убица у шуми густој и црној затим сакрио,
те постао је као ветар што вреба из густих крошњи.
Убио те је неко, док нисам ја крај тебе био.
Ја нисам био крај тебе да заштитим ти тело,
а тек што ставио сам шаку на дрво голе коре длана,
угледао сам звук твог тела као тежак топот звона,
и тебе само тело испод топлог мога длана,
и повикао сам у суву грану изван себе као у опело:
Убио те је неко док сам о теби певао у песми!
А сада гледам јануар како ти клија из тела,
и оплакује се само твоје тело мирисом опојних јела,
И чини ми се, да сам те убио ножем сам у црној песми.
Valde, divna pesma. Samo, trebao si biti prisutan. :P
Celtik, ondak nek se ne bave tim. Nolajfer mora imati vremena. To je ozbiljan posao kojem se treba pristupiti sa punom pažnjom i potpuno posvećen.
Prvo bih oteo Smorku Megatronku, zatvorio je u podrum, puštao joj da gleda Transformerse i ne bih je pustio dok mi ne smućka posebnu vrstu bojnog otrova, nešto sasvim novo na našem tržištou. Otrov bi bio aerobni, bez boje i mirisa, pogodan za puštanje kroz ventilaciju velikih kongresnih sala u momentu dok se u njima održava godišnja konvencija Mladih Nezavisnih Socijaldemokrata ili Omladine SDS-a.
Sad ide ono najbolje - otrov bi imao odloženo dejstvo od tri mjeseca (da pobijem jedne, pa da mi se drugi razbježe- oće kurac) i ubijao bi žrtve ko švajcarski sat - tačno devedeseti dan. Iscimao bih se da osamdesettreći dan nazovem svakog ponaosob. Kad se dotični javi izgovorio bi najprokletijim mogućim glasom "seven dejs" i prekinuo vezu.
Sad ide agonija. Četvrti dan do dana D, žrtva kreće sa halucinacijama punim pauka, crva i anakondi, koje se sa kraćim prekidima nastavljaju do samog kraja, kad žrtva umire usled vađenja sopstvene slazene zarđalom kašikom za cipele powered by Vojo Šešelj.
Podmladak suprotne stranke, koji je konvenciju isto imao u sali hotela Kardijal u Tesliću, ali 10 dana kasnije, pravi trodnevno slavlje jer je komšiji crkla krava i komšija zajedno s njom. Pred kraj slavlja jedno po jedno dobijaju telefonski poziv, pogađate kakve sadržine, i kreće masovna histerija koja se završava sedam dana kasnije - hepiendom sa 0 preživjelih.
Otrov u tijelima ne bi ostavio nikakve tragove, ne bi se znalo ko je inicijator i egzekutor, nisam ti ja neko ko voli da se eksponira. Dovoljno bi mi bilo saznanje da sam društvo učinio boljim.
Хајлендеру, надам се да си свестан да, када убијеш страначког војничића, или било коју другу врсту активисте, каријеристе, и преамбициозног медиокритета, овај по аутоматизму постаје народни херој. Погледај само како су остали запамћени поједини СКОЈевци само зато што су живот изгубили на насилан начин за време рата. У мирнодопским условима би исти били најобичнији паразити и лапрдала, који би избледели. Погледај само ове клинце што их је Брејвик решио. Уместо да су њега прогласили за јунака који је сам неутралисао камп пун будућих терориста и непријатеља државе, он испаде терориста и болесник. И да, ово што си ти написао би вероватно било класификовано као масовно, а не серијско убиство. Једино што би те приближило серијским убицама је тај телефонски позив, који би дао тзв. интимну ноту лишавању живота.
Kad si ti počeo da pišeš pesme za policiju? Ne sviđa mi se to. Mislim da ću prekinuti komunikaciju sa tobom. Postaješ opasan. Seti se gde je Dante stavio te što se druže sa prestavnicima reda i zakona.
Ključna reč - VERZIJA. I nije nešto što sam napisao specijalno za policiju, nego je to samo verzija prema kojoj policija ne bi mogla da me okrivi. Ja ne znam.. kažeš da ćeš prekinuti zbog toga komunikaciju sa mnom, a ja kao poetski nastrojen psihopata nisam previše potresen, psihopate nikad nisu... Eventualno ću napisati pesmu o takvom prekidu komunikacije i poslati ti je. No hard feelings.
Inače, ne bi želela da ti neko pošalje verziju takve pesme posvećenu tebi.
gde u detalje objašnjava kako je tip našao bivšu ženu koja mu je zapalila pre ko zna koliko godina, radi kao konobarica i udala se za vlasnika bara koji ništa ne zna. Prvi muž pokušao da je ubije, ali se ona na vreme sakrila pod sto i ubila njega, ostavila neku kintu da pokrije troškove čišćenja kafane i otišla u nepoznatom pravcu.
There's something inside me
It's, it's coming out
I feel like killing you
Let loose the anger, held back too long
My blood runs cold
Through my anatomy, dwells another being
Rooted in my cortex, a servant to its bidding
Brutality now becomes my appetite
Violence is now a way of life
The sledge my tool to torture
As it pounds down on your forehead
Eyes bulging from their sockets
With every swing of my mallet
I smash your fucking head in, until brains seep in
through the cracks, blood does leak
distorted beauty, catastrophe
Steaming slop, splattered all over me
Lifeless body, slouching dead
Lecherous abcess, where you once had a head
Avoiding the prophecy of my new found lust
You will never live again, soon your life will end
I'll see you die at my feet, eternally I smash your face
facial bones collapse as I crack your skull in half
Crushing, cranial, contents
Draining the snot, I rip out the eyes
Squeezing them in my hands nerves are incised
Peeling the flesh off the bottom of my weapon
Involuntarily pulpifying facial regions
Suffer, and then you die
Torture, pulverized
At one with my sixth sense, I feel free
To kill as I please, no one can stop me
Created to kill, the carnage continues
Violently reshaping human facial tissue
Brutality becomes my appetite
Violence is now a way of life
The sledge my tool to torture
As it pounds down on your forehead
Vukajlija, lijek koji je potisnuo iz upotrebe Edronax, Zoloft, Prozac, Aktivin H i ostale antidepresive. Nuspojave su: grčevi u trbušnim mišićima, suzenje očiju, ludački osmjeh i lako se navući na njega.
Hahaha, zanimljiva titula, kolega Rađ.
Razočarana sam. Uopšte ne umete da uživate. Sve to vaše nekako sterilno, čisto, da drugi obavi. Na brzinu. S leđa, kukavički. Nema prave strasti. Nema laganog isčekivanja, nema dugog pogleda koji moli za smrt i u vašem završnom činu vidi spas.
Jes' ti procitala moj modus operandi? Za to treba vremena :D
http://vukajlija.com/forum/teme/71044-vukajlija-serial-killer?strana=4#post_3599192
Treba vremena, al gde si ti tu?
To sve na daljinski. Unesi se malo više. Počni da se družiš sa njima, da zajedno pijete kafu. Budi prisutan! Drži ih za ruku dok umiru i šapni: ja sma ti sve to uradio. Kupi najveći venac od ruža i plači neutešno na sahrani....
Partizanka, mislim da bi ti se ovaj tip svideo.
Baja je kidnapovao cure, a u prikolici šlepera imao imorovizovanu tamnicu za mučenje.
Lisicama bile vezane za krov prikolice da vise a on ih svacime mucio. Posle i ubijao.
http://murderpedia.org/male.R/images/rhoades_robert_ben/rhoades000.jpg
Šta znam. Te su devojke nepoznate njemu bile. Nije imam nikakvih osećaja. Samo meso neko. Mora to lično da bude.
Ja ne znam... Ubistvo, koga nije mamilo. Ali ne mogu se izraziti putem iznošenja svojih fantazija o ubijanju. Umesto toga postaviću jednu pesmu o ubistvu iz moje poslednje zbirke. Nešto kao iznošenje alibija i priznanje na kraju.
Неко те је убио, ножем у црној шуми:
ја рану да ти видим, крај тебе нисам био.
И твој се убица у шуми густој и црној затим сакрио,
те постао је као ветар што вреба из густих крошњи.
Убио те је неко, док нисам ја крај тебе био.
Ја нисам био крај тебе да заштитим ти тело,
а тек што ставио сам шаку на дрво голе коре длана,
угледао сам звук твог тела као тежак топот звона,
и тебе само тело испод топлог мога длана,
и повикао сам у суву грану изван себе као у опело:
Убио те је неко док сам о теби певао у песми!
А сада гледам јануар како ти клија из тела,
и оплакује се само твоје тело мирисом опојних јела,
И чини ми се, да сам те убио ножем сам у црној песми.
Drugarice Katrin, ima zauzetih ljudi, koji ne mogu ubijati polako, nemaju kad, imaju obaveza.
Valde, divna pesma. Samo, trebao si biti prisutan. :P
Celtik, ondak nek se ne bave tim. Nolajfer mora imati vremena. To je ozbiljan posao kojem se treba pristupiti sa punom pažnjom i potpuno posvećen.
Da vidimo...
Prvo bih oteo Smorku Megatronku, zatvorio je u podrum, puštao joj da gleda Transformerse i ne bih je pustio dok mi ne smućka posebnu vrstu bojnog otrova, nešto sasvim novo na našem tržištou. Otrov bi bio aerobni, bez boje i mirisa, pogodan za puštanje kroz ventilaciju velikih kongresnih sala u momentu dok se u njima održava godišnja konvencija Mladih Nezavisnih Socijaldemokrata ili Omladine SDS-a.
Sad ide ono najbolje - otrov bi imao odloženo dejstvo od tri mjeseca (da pobijem jedne, pa da mi se drugi razbježe- oće kurac) i ubijao bi žrtve ko švajcarski sat - tačno devedeseti dan. Iscimao bih se da osamdesettreći dan nazovem svakog ponaosob. Kad se dotični javi izgovorio bi najprokletijim mogućim glasom "seven dejs" i prekinuo vezu.
Sad ide agonija. Četvrti dan do dana D, žrtva kreće sa halucinacijama punim pauka, crva i anakondi, koje se sa kraćim prekidima nastavljaju do samog kraja, kad žrtva umire usled vađenja sopstvene slazene zarđalom kašikom za cipele powered by Vojo Šešelj.
Podmladak suprotne stranke, koji je konvenciju isto imao u sali hotela Kardijal u Tesliću, ali 10 dana kasnije, pravi trodnevno slavlje jer je komšiji crkla krava i komšija zajedno s njom. Pred kraj slavlja jedno po jedno dobijaju telefonski poziv, pogađate kakve sadržine, i kreće masovna histerija koja se završava sedam dana kasnije - hepiendom sa 0 preživjelih.
Otrov u tijelima ne bi ostavio nikakve tragove, ne bi se znalo ko je inicijator i egzekutor, nisam ti ja neko ko voli da se eksponira. Dovoljno bi mi bilo saznanje da sam društvo učinio boljim.
Хајлендеру, надам се да си свестан да, када убијеш страначког војничића, или било коју другу врсту активисте, каријеристе, и преамбициозног медиокритета, овај по аутоматизму постаје народни херој. Погледај само како су остали запамћени поједини СКОЈевци само зато што су живот изгубили на насилан начин за време рата. У мирнодопским условима би исти били најобичнији паразити и лапрдала, који би избледели. Погледај само ове клинце што их је Брејвик решио. Уместо да су њега прогласили за јунака који је сам неутралисао камп пун будућих терориста и непријатеља државе, он испаде терориста и болесник. И да, ово што си ти написао би вероватно било класификовано као масовно, а не серијско убиство. Једино што би те приближило серијским убицама је тај телефонски позив, који би дао тзв. интимну ноту лишавању живота.
Hm, bio sam prisutan,ako pogledaš bolje, čovek i u pesmi može lagati, a da se to vidi u pesmi, uglavnom, ovo je verzija pesme za policiju.
Kad si ti počeo da pišeš pesme za policiju? Ne sviđa mi se to. Mislim da ću prekinuti komunikaciju sa tobom. Postaješ opasan. Seti se gde je Dante stavio te što se druže sa prestavnicima reda i zakona.
Pun forum psihopata, posle se čudite što su pune i crne hronike.
Ključna reč - VERZIJA. I nije nešto što sam napisao specijalno za policiju, nego je to samo verzija prema kojoj policija ne bi mogla da me okrivi. Ja ne znam.. kažeš da ćeš prekinuti zbog toga komunikaciju sa mnom, a ja kao poetski nastrojen psihopata nisam previše potresen, psihopate nikad nisu... Eventualno ću napisati pesmu o takvom prekidu komunikacije i poslati ti je. No hard feelings.
Inače, ne bi želela da ti neko pošalje verziju takve pesme posvećenu tebi.
Nije Vald to izmislio, evo mu ga kolega
https://en.wikipedia.org/wiki/Murder_Ballads
Moja omiljena
O'Malley's Bar
gde u detalje objašnjava kako je tip našao bivšu ženu koja mu je zapalila pre ko zna koliko godina, radi kao konobarica i udala se za vlasnika bara koji ništa ne zna. Prvi muž pokušao da je ubije, ali se ona na vreme sakrila pod sto i ubila njega, ostavila neku kintu da pokrije troškove čišćenja kafane i otišla u nepoznatom pravcu.
El vidiš, Mortriša, optužuju me da radim za policiju, a ja sam samo hteo da budem umetnički suptilan. No, evo jednog nesuptilnog.
https://www.youtube.com/watch?v=g1Zmkevry5g
There's something inside me
It's, it's coming out
I feel like killing you
Let loose the anger, held back too long
My blood runs cold
Through my anatomy, dwells another being
Rooted in my cortex, a servant to its bidding
Brutality now becomes my appetite
Violence is now a way of life
The sledge my tool to torture
As it pounds down on your forehead
Eyes bulging from their sockets
With every swing of my mallet
I smash your fucking head in, until brains seep in
through the cracks, blood does leak
distorted beauty, catastrophe
Steaming slop, splattered all over me
Lifeless body, slouching dead
Lecherous abcess, where you once had a head
Avoiding the prophecy of my new found lust
You will never live again, soon your life will end
I'll see you die at my feet, eternally I smash your face
facial bones collapse as I crack your skull in half
Crushing, cranial, contents
Draining the snot, I rip out the eyes
Squeezing them in my hands nerves are incised
Peeling the flesh off the bottom of my weapon
Involuntarily pulpifying facial regions
Suffer, and then you die
Torture, pulverized
At one with my sixth sense, I feel free
To kill as I please, no one can stop me
Created to kill, the carnage continues
Violently reshaping human facial tissue
Brutality becomes my appetite
Violence is now a way of life
The sledge my tool to torture
As it pounds down on your forehead
Baš umetnička
Pod hitno da se otvori tema Vukajlija psycho, da nam se ne razbežite po forumu.