Spiritualno putovanje je, per se, individualno, svaka kolektivna priča mi vuče na indukovane transeve, sektu, obrede inicijacije i slično. Pritom ne mislim na masu ljudi na liturgiji npr, svako od njih putuje sam, iako su fizički u istoj prostoriji.. Prvi korak je svakako kad ustaneš iz kreveta i samom sebi kažeš "OVAKO VIŠE JEBENO NE IDE" i kreneš na put, e sad neko krene put joge, neko put pravoslavlja, neko krene na psihoterapiju, neko čak i na jutjub (preporučujem kanal millenial thinker, zoomerska filozofija koja gađa samu srž), ali krene.

Problem je što većina nas nigde nije krenulo. Moja religija je delta planet niš, steam rasprodaja, pica sa donesi.com i boli me to, i ne vidim kako to da promenim. Konzumerizam je moja religija nažalost