U naučnim krugovima poznatija kao Stendalov sindrom, hiperkulturemija predstavlja opštu i naglu malaksalost pred impozantnim umetničkim delom. Iako nepriznata psihijatrijska podkategorija, hiperkulturemija se može javiti i kao ljubav prema kiču, trešu i šundu te se manifestovati kao nagli poriv za sečenjem vena pred pesmama Jelene Karleuše i Minele (Marinkova bara), nesvestica pred impaktnim i pravičnim govorima Sonje Biserko, nagli napad znojenja pred lingvističkim veštinama Adrijane Čortan ili zamućenje vida pred najnovijom kolekcijom Darka Kostića. U anglosaksonskoj literaturi termin se može i poistovetiti sa drama queen.
Među skorojevićima, nastalim pod krilom renesansne "pink" kulture, Stendalov sindrom je veoma popularan vid medijskog kurvanja gde je svako vrsni poznavalac umetnosti kada se za to ukaže potreba.
