У научним круговима познатија као Стендалов синдром, хиперкултуремија представља општу и наглу малаксалост пред импозантним уметничким делом. Иако непризната психијатријска подкатегорија, хиперкултуремија се може јавити и као љубав према кичу, трешу и шунду те се манифестовати као нагли порив за сечењем вена пред песмама Јелене Карлеуше и Минеле (Маринкова бара), несвестица пред импактним и правичним говорима Соње Бисерко, нагли напад знојења пред лингвистичким вештинама Адријане Чортан или замућење вида пред најновијом колекцијом Дарка Костића. У англосаксонској литератури термин се може и поистоветити са drama queen.
Међу скоројевићима, насталим под крилом ренесансне "пинк" културе, Стендалов синдром је веома популаран вид медијског курвања где је свако врсни познавалац уметности када се за то укаже потреба.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
slika...slika AAAAAAAAAAAAHAHAHAHAHA A XDDDDD + ko kuca!!