
У научним круговима познатија као Стендалов синдром, хиперкултуремија представља општу и наглу малаксалост пред импозантним уметничким делом. Иако непризната психијатријска подкатегорија, хиперкултуремија се може јавити и као љубав према кичу, трешу и шунду те се манифестовати као нагли порив за сечењем вена пред песмама Јелене Карлеуше и Минеле (Маринкова бара), несвестица пред импактним и правичним говорима Соње Бисерко, нагли напад знојења пред лингвистичким вештинама Адријане Чортан или замућење вида пред најновијом колекцијом Дарка Костића. У англосаксонској литератури термин се може и поистоветити са drama queen.
Међу скоројевићима, насталим под крилом ренесансне "пинк" културе, Стендалов синдром је веома популаран вид медијског курвања где је свако врсни познавалац уметности када се за то укаже потреба.
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
slika...slika AAAAAAAAAAAAHAHAHAHAHA A XDDDDD + ko kuca!!