Jova Kuranović

Posrbljena i vulgarizovana verzija imena britanske rok i bluz zvezde Džoa Kokera. No, ovo nije definicija o njemu, već o jednom širem sindromu, proisteklom iz Kokerovog stila. Naime, veselih 60ih, on je bio pripadnik hipi-pokreta i jedan od začetnika hard-roka. Pošto su ideali ovog pokreta iznevereni, Koker je rešio da ostane dosledan sebi i već 30 godina razvija svojevrsni "klošarski" stil (što, naravno, ne znači da je i sam klošar, naprotiv, ima plemićku titulu).
Slično njemu, poneseni tadašnjom modom, u bivšoj Jugoslaviji su se pojavili mnogi mladići koji su želeli da ova već komunistička zemlja postane- još više komunistička (odnosno: ukidanje razlike između sela i grada, intelektualca i seljaka, političara i portira,...). Kada je komunizam sasvim nestao, Kuranovići, sada već na ivici starosti, rešili su da se solidarišu sa najvećim "stradalnicima" tranzicije (koja, jelte, još nije ni gotova), ukoliko i sami ne spadaju u tu kategoriju. To praktično znači: kupanje jednom nedeljno (hladnom vodom i to bez sapuna i šampona), nošenje garderobe kupljene pre najmanje 20 godina, puštanje (uglavnom duge) brade, neretko i "Če Gevara" šapke, ili makar majice. Neretko se garderobom snabdevaju po šumama (uzimaju ono što drugi odbace), čak i kontejnerima, a u najboljem slučaju idu na buvljak. Kuranovići odbijaju da koriste "te đavolje kapitalističke naprave" mobilne telefone i kompjutere (a ako neko od njih to čini i još većim čudom čita ovaj tekst, neka bude pozdravljen!). U novije vreme, nadu u njihov život, donela je pojava Pokreta Cajtgajst, zbog čega su u njihovim očima porasle šanse da se dogodi Svetska revolucija.