Površno gledano, ima li ičeg lakšeg? Isečeš krompir na štapiće i baciš na ulje. Ili, još bolje, u fritezu. I kroz 10-12 minuta pomfrit je gotov. I jeste jednostavno. Skoro da ne može biti jednostavnije. ALI.
Svi ste probali onaj pomfrit kod McDonald'sa. Savršen. Hrskav, a mekan.
Žuta boja. Nije puno natopljen uljem. Čudesan pomfrit.
Koliko vas je uspelo da napravi baš takav pomfrit?
Nisam ni ja, da se razumemo.
Međutim, za razliku od vas, ja sam sebi postavio i ono nezgodno pitanje. ZAŠTO? zašto ja ne mogu da napravim isi pomfrit kao onaj koji jedem u Meku?
Osnovni razlog je vrsta krompira. Kod nas se gaji oko 270 vrsta krompira. Ukoliko vas je ovaj podatak iznenadio, verujem da ćete se šokirati kad čujete da u Peruu, inače zemlji porekla krompira, ima oko 3000 vrsta.
Kada je McDonald's otvarao prvi restoran u tadašnjoj Jugoslaviji, znate onaj na Slaviji, sećam se da sam pročitao konkurs u novinama gde Mek traži snabdevače krompirom. Naziv krompira je bio "taj i taj" i nogu bih svoju pojeo što nisam zapamtio taj naziv.
Čak i da sam zapamtio kako se taj krompir zove, možete li da zamislite lice onog seljaka na pijaci kad bih ja došao i rekao, na primer, "Dobar dan. Da li imate "Russet Burbank" krompir?" "Šta bre? Ma ono ti je Ivanjički krompir..." Ne bi nam ime mnogo pomoglo.
Tako da je nemoguće napraviti kućni McDonald's pomfrit. Imamo šanse da napravimo nešto jako slično, a meni je to sasvim dovoljno. Nisam ja toliko zadrt, da mora da bude isti. Jesam malo, priznajem, ali TOLIKO nisam.
