Subota ujutru, ustaješ i kontaš brate konačno ta subota, večeras izlazim s ekipom , biće ludnica, spremaš se ceo dan, kao ajde jednu rakijicu vamo jednu tamo, pokoji zaječarac čisto onako da se malo zagreješ, onda tuširanje, sapunjanje, skidanje viška dlaka (da ne zalazimo dublje), stavljaš ćaletov Brion , navlačiš onu njegovu košulju kako je on zove Košulja iz mladosti i krećes da se nadješ sa ekipom u nadi da ćeš večeras konačno da zbariš nešto posle višemesečnog posta.

Očekivanja: Prvo ćemo krenuti malo u "Veseljak" ( jedna krezuba konobarica i četiri stola) da drmnemo još koji zaječarac, jer brate politra 50 kinti, a u klubu samo služe 'ajneken bogati koji košta ko Svetog Peru kajgana, mogu popit 2 uvr' glave, posle valja preći na špricer, sirotinjo i bogu si teška. Onda ću da ošmekan neku "Damu" po mogućnosti pijaniju od mene, jer mora da padne na moj šarm, mora , jer nema na šta drugo ako vidi moj Yugo 45 potonula ladja. Otići ćemo do nje i onda sve po redu, sutra šta bude.

Stvarnost: Odlaziš pripit u klub,cela ekipa sedi i pijucka onaj jedan špricer, posmatrajući okolo kako kojekakvi ćelavi mungosi u trenerkama odvode dobre ribe, jbg ljudi imaju najbolji mamac današnjice ključeve od bwm, mečka, audi. A na tebe niko ne obraća pažnju, ne postojiš, još jedno zrno peska u pustinji. Uzimaš još par špricera onako od muke, i pogadja te svaka pjesma od sinana do ipčeta EJ TI NOĆI SESTRO MOJA PRIMI ME ZA BRATAAAA. Negde u zoru kreneš polako kući ( Ako Yugo 45 upali ) i nadaš se da će se sledeća subota biti tvoj dan D.

To je srpska verzija Ajnštajnove zagonetke.

Reč koju koriste vozači za proklizavanje auta na vlažnom putu, majstori raznih struka za obrađivanje tvrdih površina šmirglanjem i poliranjem, a ima bar još jedno značenje u svakodnevnom životu. Vrsta proklizavajućeg obrađivanja.

Ime za skracenu lovacku pusku sacmaru (skracuju se cevi i kundak radi lakseg sakrivanja), ali isto tako i za oruzje izradjeno u kucnoj varijanti za koje se koristi lovacka municija.
Svaki bolji strugar je mogao da napravi ovo oruzje.
Kvalitet je obicno zavisio od umesnosti majstora, posto je bilo primeraka za izlozbu, a isto tako je bilo i onih koji su svoje vlasnike lisavali bez par prstiju ili cele sake.
Bilo je bitno samo napraviti dobar sistem zatvaranja cevi da se ona ne otvori prilikom opaljenja. Matrijal koji se obicno koristio bila je cev od volana "fice" i neka sjebana vazdusna puska , pa da se od nje makne kundak i malo potkrati, radi skracivanja gabarita oruzja.
Sistem za opaljivanje je obicno kopiran sa pistolja za ubijanje stoke, zato sto ga je bilo najlakse napraviti.
Izuzetno zajebano oruzje na malim rastojanjima i veoma demoralisuce za protivnika koji zna sta ovo cudo moze da uradi na nekoliko metara...

Lik koji je, po misljenju sve dece imao nebeske visine.Ako je verovati deci, pogotovu muskoj, lik je zajebao i Slavka Vranesa.

Vadili ste zubni živac. Kad ste bili mali, đilkoši iz kraja su vam napucavali specijalku u jaja. Bivša riba vam je svakodnevno prepričavala knjigu 1000 zašto ( da živimo zajedno ) – 1000 zato. Prebrojali ste sva zrna praška za veš Duel iz pakovanja od 3 kg, dok ste slušali novi CD Zdravka Čolića. Preživeli ste psihofizičku torturu koliko i prosečni logoraš u Jasenovcu. Na red je došlo i vađenje lične karte.

Neophod: hrana za nekoliko dana, voda takođe, hoklica, vreća za spavanje (kamp kućica, ko ima), mp3 plejer sa 5 giga različitih žanrova muzike, 2 para gaća, kenj papir, vlažne maramice, kišobran, ćebe, peškir, nešto slatko, bele semenke i živci ko brodski konopci.

Čuli ste da treba da se pojavite oko ponoći, kako biste imali kakvu-takvu šansu da JOŠ TOGA DANA izvadite dokument koji život znači. Tako i radite. Po dospeću percipirate atmosferu iz Kusturičinih filmova: Alfa Ciga sa 8-članom porodicom leži na betonu ispred ulaza u stanicu i nešto mrmlja. (Očekujete WTF momenat kad oni polete, kao i neke guske koje tumaraju unaokolo. Naravno, i usranu facu Slavka Štimca). Master čekač vas obeshrabruje rečima da već 10 dana puši za izdavanje l.k. i da ste došli kasno. Mudroser sa vaše leve strane nešto zapisuje i broji. 3 babe iz potaje bacaju hejt na omladinu. Jedina osoba vredna zadržavanja pogleda je došla sa dečkom i spava mu na ramenu. Kako se bliži zora, noge se oduzimaju. Hranu ste pojeli, vodu popili, i skljokavate se na stazu sa slušalicama u ušima i tonete u polusan. Trzaj. 04:09. Trzaj 04:05. Nemoguće, ovo je ružan san. Zažmurićete, i kad budete otvorili oči, probudićete se u svom krevetu, a na ramenu će vam spavati nega megapička koju ste satima seksualno vozdizali u nebesa. Otvarate oči. Sedite na betonu, a na ramenu vam spava Ciga sa osmočlanom porodicom. Bože, uzmi me...telo više ne može da izdrži, padate u san.

Budi vas komešanje. Već se uveliko razdanilo. Na početak reda je stigao ćelavi glavonja sa zlatnom kajlom i napravio gužvu. Svi protestuju, pominju majke, očeve, sestre, Tita, Slobu, Đinđića, Koštunicu, Tadića. Nalaze kompromisno rešenje i konsenzus oko toga da je Tito kriv za sva ova sranja i slom moralnih vrednosti. Jedino se sa tim ne slaže Master čekač, kome je dokurčilo desetodnevno pušenje u redu i uzima stvar u svoje ruke, te glavonju spičava hoklicom u ćeletinu. Haos. Rasulo. Vijetnam. Policija istrčava i privodi 20-ak najratobornijih: ćelavog, Master čekača, Cigu sa osmočlanom porodicom, Mudrosera, tri babe iz potaje, dečka jedine osobe na kojoj vredi zadržati pogled...

8h. Otvaraju se vrata pakla. Izlazi FT1P teta i po redu upisuje imena današnjih srećnih dobitnika. Jedina osoba na kojoj vredi zadržati pogled se nalazi tik iza vas i vi kao pravi džentlmen joj ustupate mesto ispred. Posle par minuta shvatate da je prokleta kurva poslednja na spisku za danas, a FTJP teta ljubazno saopštava da vam želi više sreće u sledećem izvlačenju. Nadrealizam koga bi se i Dali postideo.

Djevojka koja je na sebe navukla žestoki hejt "trve" pankera i metalaca, zato što se predstavlja kao pank i koketira s metalom, a u stvari nema veze ni s jednim ni sa drugim. Jedino što je veže za metal i pank je korišćenje nekih elemenata tih pravaca u njenim pjesmama, koje su inače po žanru uglavnom pop-rok. Međutim, posmatrano iz ugla ljudi koji prate opšte tokove u muzici i koji nisu opterećeni pankersko-metalskim klanovima i podjelama na "trve" i "pozere", Avril Lavigne je donijela dosta svježine i energije u savremeni mejnstrim i talenat ne može da joj se ospori. E sad, kakve je sve gluposti navaljala, to je više stvar njene informisanosti ili inteligencije, a ja ovdje ne govorim o tome već o muzici. Što se tiče krađe tuđih pjesama, ni tu nije jedina, ali je činjenica, da finalni proizvod "fercera". Za mnoge stvari tu treba optuživati više njene menadžere i producente nego nju samu, jer je ona mlada, a pogotovo na početku karijere je bila vrlo mlada djevojka, i nije imala dovoljno autoriteta da sama kroji put svoje karijere. Međutim, producenti su u njoj prepoznali talenat i stvorili vrlo atraktivan (za njenu ciljnu grupu - uglavnom tinejdžerke), komercijalan proizvod i da sam ja na njenom mjestu, ne bi se uopšte bunio, s obzirom na lovu koja ide uz to sve.

I još nešto - prva dva albuma joj uopšte nisu loša; naravno, ako im pristupimo očekujući neki žestoki pank ili metal razočaraćemo se, ali ako krenemo od pretpostavke da se radi o pop-rok albumima, možemo se na mnogim mjestima prijatno iznenaditi.

Šupljina u koju se stavlja to'let papir.

Česta pretnja koju dobijamo od strane roditelja kada nam više puta kažu da uzmemo knjigu u ruke, a mi i dalje sjedimo za kompom.

Jedan mali narod sakupio se na ovaj sajt i krenuo na daleke pute.Tokom puta svasta im se desava.Bivaju banovani, bivaju hejtovani, ali oni sve stoicki podnose.Na kraju kada putu dodje kraj svi ce biti bombardovani super egom, a samo jedan covek ce izaci iz rusevina i otpevati ovu pesmu sto je u primeru.I to na harmonici.

1.Pretežno ćelavi, trenerka-stil, kajla-je-brate-zakon-i-ćaletov-BMW-znači-brate momci

Ovakvi momci se sreću svuda. Na ulicama, u parkovima, lokalima, diskotekama. Većina su recidivi Miloševićevog režima dok su drugi novi talas onoga što je godinama potpadalo pod kategoriju ’džiber’ i ’dizelaš’. Momci ovog kalibra su najčešće skloni (mada nije pravilo) da se kreću u grupama, okruženi svojom ’braćom po zvanju i uverenju’ i imaju tendenciju da počinju huške.
Često su im bicepsi veći od prosečnog prečnika stola, te ih je vrlo lako primetiti a još lakše uplašiti ih se. Glave su im najčešće umanjene uplašene masom mišića koja ih okružuje, mada im to ne smanjuje volju za pokretanjem disko-ustanaka. Budite pametni i klonite se dubljeg kontakta sa ovakvim momcima. Osmehnite se u prolazu i biće dovoljno. Pazite, doduše, da osmeh ne odahne podsmehom, jer, ako to bude slučaj, verovatno nećete dobro proći.

2.Titovi pioniri
Ako vam ciljevi u životu prevazilaze bundu od nerca, kabrio porše, zlatan sat, i nekoliko slojeva kože viška koje vam se prosipaju oko brade svaki put kada ste poljubljene, siguran sam da ćete zaobići ’momke’ preko 40 godina. Ukoliko vam je, pak, ta grupacija fetiš, samo napred. Malo će nastojati da vas tretiraju kao ćerkicu, ili, možda, kao sluškinju koju dobro plaćaju i još bolje oblače, ali vam neće naškoditi.Ovi drugi koji ne mogu da ponude ni očinski instinkt ni bundu će samo pokušati da se uz vas osećaju mlado. Platiće koju turu pića, pokušati da vam dodirnu koleno koji put, onda uzeti nešto navalentniji pristup blizak mlađim generacijama, ali će, kao pravi džentlmeni starog kova ubrzo odustati. Izbegavati ih ne iz bezbednosnih razloga, već iz logičkih – zašto biste gubile vreme?

Kažu da malo alkohola ne samo da nije štetno, već naprotiv, da je vrlo korisno. Svako je čuvar svoga zdravlja i svako nosi svoju ludu glavu na svojim ramenima, pa vi vidite šta ćete. Ako ste od onih koji su prekaljeni u mnogim bitkama sa budeljkama vina ili vas neka pivara hoće za njihovog manekaena, a sve to dobro podnosite, onda vam nikakav savet ne treba.
Ako nećete da presisate, onda nemojte pušiti. Tako će vam trebati manje alkohola da se napijete, a sutradan će vam biti lakše! Nikotin sprečava širenje alkohola u krvi, pa se uz cigarete mora potegnuti da bi vas alkohol udario. Ali, svi znamo da ovde jedno povlači drugo.
Ako ste dovoljno ludi i spremni na posledice, a baš vam se banči, svaku žestinu gasite pivom (ili drugom žestinom!). Kako je to, videćete posle!
Kako reče jedan prijatelj posle alkoholne seanse, kada su ga pitali za čvrgu na glavi: 'Idem ti ja putem, kad odjednom, asfalt skoči i udari me u glavu'!
Izvežbani prijatelji čaše, to što nakon pijanke ne osećate posledice ne znači da organizmu nije ništa, nego samo da ste telo naterali da podnosi česte alkoholne šokove. A jačina mamurluka zavisi i od vrste alkohola koji se pije - jeači je ako se neumereno pije crno vino, nego ako se popije malo više nekog bezbojnog pića, na primer, votke. Bar tako kažu eksperti za tamanjenje alkohola.
A ujutro, kad onako, ko letva, zemlja ili majka olešeni jedva čekate da se spustite u krevet, preporučljivo je popiti neko sredstvo protiv bolova. To je mnogo efikasnije nego uzeti tabletu kad se probudite. Jer, ujutro je već kasno i glava vam se najverovatnije već raspada. Najčešće sredstvo protiv bolova, u ovom slučaju i brzog otrežnjenja, je hladan ćaletov šamar i rečenica: " Gde si do sad, barabo?"

Kaže se nekome ko je odbrojao svoje, i sve što mu je preostalo je to da pobije kočiće na lokalnom groblju kako bi mogli da mu iskopaju mesto večnog prebivališta. Ekvivalenti su mu laka ti zemlja, počivaj u miru, zbogom ostaj al' pozdravi Mirka i Slavka, i ne osvrći se sine.

Nepoželjna vrsta ljudi na žurkama i raznim proslavama. Svojim prisustvom kvari svako dobru zabavu i raspoloženje. On nije tu da bi se dobro proveo, opustio ili zezao kao sav normalan svet. On je tu da prati i komentariše ponašanje prisutnih posetilaca. Njegova memorija sadrži neverovatnu bazu podataka o broju i vrsti popijenih pića svake osobe.
- Kratak opis klasičnog snimača:
Počasni je član društva antialkoholičara i zagovornik zdravog načina života. Uvek strejt, ne puši, ne pije, surovo trenira, guta steroide i postiže zavidne rezultate u svetu profesionalnog boksa. Tankih je živaca i lako poteže pesnicu. Otac mu je teški alkoholičar, i zbog njega vuče teške traume od najranijeg detinjstva. Ne voli i ne posećuje mesta gde se toči i služi alkohol. Njegovo omiljeno piće je hladno-cedjeni sok od maline. Obožava i voćne koktele kao što su hladno-cedjeni sokovi od limuna i pomorandže.
Slučajno se pojavio na žurci kao momak tvoje najbolje drugarice iz osnovne škole, ili je tu da bi sa vama proslavio desetogodišnjicu male mature.
Sve prisutne na zabavi koji su došli da se opuste i popiju, gleda sa visine kao najniže oblike zivota. Uglavnom, svaki prisutni lik na zabavi za njega je padavičar ili glupi klošar.
Ali to nije najmračnija strana njegove ličnosti, noćna mora dolazi kada krene da se igra sa svojim mobilnim telefonom i uključi kameru. Dok žurka dostiže svoj vrhunac, snimač se trudi da ulovi svaki kadar pojedine osobe koja se slučajno našla u nezgodnom elementu.
Tako, bez tvog znanja, snimićete kamerom kako pripit ortacima prepričavaš najludju akciju sa Švedjankama koja se dogodila tokom tvog letovanja u Budvi. Snimak će okačiti na jutjub i šerovati tvojoj mladjoj sestri na fejsu.
Ili, drugi primer:
Napokon si rešio da posle toliko godina napornog učenja sa svojim prijateljima i kolegama sa faksa podelite jedan dzoint. Bezbrižan, i ne sanjaš sta se dogadja oko tebe. Za to vreme, budaletina te snima kamerom a da toga nisi ni svestan. Filmski kadar tvoje projekcije glave u krupnom planu dok uzimaš malo jači cim, već je podeljen brzinom svetlosti. Konj koji te snimao, oseća u sebi blago duševno zadovoljstvo, dok ćes ti godinama ubedjivati svog rodjenog oca da nisi član sektaške hipi komune, i da stvarno, ali zaista stvarno nisi peder.

Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.

Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.

Igra se u nekoliko nivoa.
Priprema se sastoji od toga što se s ekipom olešiš od svog omiljenog piva, a onda kreće igra. Prvi nivo se satoji u tome da se iznese sve piće koje postoji u kući i počinješ da mešaš nadajući se da nećeš naleteti na onu ubitačnu kombinaciju koja će te sastaviti sa zemljom k'o iz keca u kec. Onda kreće pijano filozofiranje gde se domaćin nada da se neće stići do baš one jedne škakljive teme koja će rezultovati opštim fajtom i razbijanjem kućnog inventara za koji će gore navedeni da najebe kad se starci vrate kući. Onda, kad se strasti smire, svi skontaju da su gladni a da na gajbi nema ništa da se jede. U sitne sate izlaze u potrazi za nekom roštiljnicom i nalaze neki krš od kioska sa diskutabilnim mesom, u kom radi još diskutabilnija radnica sa dugim crvenim noktima a na pultu, pored zdela sa majonezom i kečapom, stoji pepeljara puna opušaka. Tu naši junaci naručuju hamburgere i sendviče u nadi da neće pohvatati neke bolesti ili, u najboljem slučaju, jutarnje povraćanje zbog pokvarenog mesa. Na putu kući peške, nakon što su pojeli svoju sumnjivu večeru, sreću neke devojke i tu počinje muvaža. Jedan uspeva da zabode i odlazi s ribom na nepoznatu lokaciju a ostatak ekipe se nada da srećnik nakon devet meseci neće postati tata, ili da neće pokupiti neku bolest od nepoznate lepotice. Na kraju svi odlaze svojim kućama, uključujući domaćina koji se sada, nakon što ga je večera bar malo otreznila, nada da gajba nije uništena do neprepoznatljivosti i da su kevine kristalne čaše na broju. Takođe se nada da mu je ostalo dovoljno kinte da nadoknadi ćaletov viski koji je stoka popila.
Zadnji deo ruleta je sutradan, kada naši junaci zovu drugare da pohvataju konce od sinoć i nadaju se, iako je verovatnoća mala, da neće čuti ništa zbog čega će poželeti da su sinoć ostali kod kuće i gledali Top Gear.

Trend koji je sveprisutan na našim prostorima. Jednostavno, da bismo iskazali svoju ljubav prema nečemu, moramo da mrzimo sve tome suprotno. U suprotnom, naša ljubav nije iskrena, i mi smo pičke, hipsteri (štagod ta reč zaista značila), izdajice i ko zna šta sve još. Zašto? Zato što ne možemo da poštujemo tuđ izbor i egzistenciju drugačiju od naše.

Sinonim za upornost. Neracionalnu, bezgraničnu upornost koja gotovo nikada ne daje dobar rezultat. Ali taj se nameračio na nešto, i juriće za ciljem ko Bebi Dol za flašom vinjaka.
Većina je gledala trilogiju "Sam u kući", trilogiju koja je obeležila naše detinjstvo; Hari i Marv jure za malim Kevinom; i ne zaustavljaju se na svom putu da uhvate klinca koga keva x put zaboravlja samog gajbi. On ih gađa ukrasima za jelku, granama, ciglama, elektrodama, debelim Nemicama-ali oni junački nastavljaju dalje. Zapali ih i ugasi više puta tokom filma, svira im orgulje na mudima, ali oni ne staju pa ne staju.

postupak koji izvrsavate svaki put kada dobijete ispitne zadatke na istom.Nakon zapazanja onog najbitnijeg, koja ste grupa, prelazite pogledom i brzo citate sve zadatke kako biste utvrdili koliki vam je procenat istih poznat, koliki procenat mozete lagano da prepisete a koliki procenat pak, nikada u zivotu niste ni videli i ne mozete ni da naslutite o cemu se tu zapravo radi. Postupak nakon koga vam postaje jasno da li uopste vredi pamtiti kada su rezultati i upis ocena.

Hard kor hejt. Netrpeljivost poput one koja vlada između Junajted forsovaca i pripadnika gej populacije, između Šekija i haških pvevavanata, između Srba i raspalih NATO agresora crkli daboga. Mržnja kao ona upućena Olji Bećković od strane prosečne srpske domaćice kada konačno dobije priliku da prozbori pokoju pametnu u Utisku, dok joj veza biva prekinuta u pola druge rečeni...

Dok zavaljeni u fotelje gledamo prenos SP u atletici, Duško Korać uživo na medijskom javnom servisu evropske Srbije, sa ogromnim zadovoljstvom moram naglasiti, opšti po svim segmentima srpskog klupskog i reprezentativnog fudbala. Nije baš eksplicitan kao navijači (Tole lopove, Spasi Srbiju i, Sudiće vam više sudije), ali mora se priznati da je odabrao dobar momenat za omalovažavanje sporta koji je u Srbiji odavno u komi i na aparatima, ali i koji oko bolničkog kreveta ima impozantan broj ljudi koji ga štite da slučajno neko ne isključi te iste aparate iz struje.

Drndajući močugu na svoju plavooku miljenicu Jelenu Isinbajevu i svršavajući za 9,58 sekundi koliko iznosi rekord na 100 metara sprint ''nekada malog siromašnog dečaka koji je živeo u jadu i bedi, a sada višestrukog svetskog prvaka, momka za primer kakvog bi svaka majka poželela za zeta'', Juseina Bolta (Jusi za njega, verovatno su zajedno uzgajali travu na Jamajci), Duško (ne)zasluženo pljuje po fubalerčićima koji trčkaraju ovdašnjim stadionskim pašnjacima, po kvazi rukovodiocima i kvazi trenerima, kao i po čitavom fudbalskom 'sistemu' ove države. Njegovo kraljevsko visočanstvo Fudbal odavno je mrtav, samo se veštački održava u životu. Ako već nema ko, onda bi on rado bio taj koji bi izvukao kabl iz utičnice, pa makar po cenu da ga udari struja. Ili verovatnije, štangla od vernih tifoza. Ili bi ga, još verovatnije, u nekoj mračnoj ulici stigao metak nekog fudbalskog moćnika. Nikad se ne zna...

Prava donkihotovka borba protiv krpenjača.