Zeleo,ne zeleo,moras da ga imas...a da stvar bude gora,dobijas ga na najgori moguci nacin,zbog lapsusa,gluposti,nacina govora,kretanja,itd...Nas narod toliko ide u krajnost,da cak ima i nadimke za ljude koje licno ne poznaje,ali ih ponekad sretne...Nadimke naravno dobijate i po prezimenima,delu grada u kome zivite,pa je Podric-Podra,Miskovic-Miske,decko sa Dorcola-Dorcolac,itd,ali oni nisu toliko zabavni i smesni kao ostali...

Pomirljivo prihvatanje sagovornikove odluke, koja se od naše želje razilazi poput zenica Ivana Bosiljčića.

Al' zamalo. Atak na njegovu sigurnost pri donošenju odluke, u nadi da će doći do povlačenja iste, ako ni zbog čega drugog onda da nam se ne bi zamerio, ili delima učiniti da do povlačenja dođe sigurno, ako smo tako u mogućnosti...

Kasperizovana sjena prve ruke, prekrivena plaštom koji pravi leguru Hari Potera i vazduha, stvarajući jedno veliko ništa.

Ograđen od svake sumnjive priče na sumnjiv način svima stran sem njemu, šetkara se podzemljem držeći u rukama sve konce i drveni štap sa glavom bika na vrhu. Ne pozlaćenom, već glavom od čist-čistoga zlata, dobijenom na poklon baš u trenutku kada je posao koji je on odrađivao za nekoga i koji je, bez lažne skromnosti, obećavao, nekim čudom izgubio ravnotežu i krenuo da leluja labavo se držeći rukama za klizavu lijanu, boreći se svim silama da ne padne u provaliju. Riječima Rukavice: Kada je saradnik postao težak za saradnju. Čovjek sa pedigreom i renomeom kakav je on stekao prolazeći godinama kroz zategnute situacije zna da će posao biti obavljen, tu nema dvojbe, nego eto, načuo je da njegova stranka može da ponudi mnogo više od para i hektara. Ovoga puta se zadovoljio zlatnom glavom bika za štap.

Vođen je mantrom ''Muzi ovčurinu dok ti ruke ne utrnu''. Ruke koje budu čistije poslije nego prije muzidbe. Ruke kojim baca avione od papirnog novca u visokom prizemlju.

Skraceno od komsija ali se uglavnom koristi kao naziv za radnika prodavnice u komsiluku,prodavac u trafici ili nesrecni covek koji prodaje mirisljave papirice,minty zvake i stare stripove ispred osnovne skole.Na taj nacin izrazavamo prisnost i neku vrstu postovanja no ipak treba ograniciti upotrebu ovog nadimka kako nebiste izgubili pola sata slusajuci razne dogodovstine pomenutog.

Osoba koja ne preza za ničim. Ne jebe živu silu. Koristi glavu kao ovan da prođe kroz zid. Super Mario u životu. Terminator ga gleda kao senseja. Hrabro Srce kad ga vidi kaže da nije toliko hrabar. Kamikaze ga štuju kao Boga.
Ujedno, ono što razlikuje ubojicu u ratu od ubojice u miru.

Jaca je seoska frizerka koja cene svojih usluga naplaćuje do 30% skuplje nego gradski frizerski salon. Ona ima nekih četrdesetak godina, pomalo je bucmasta i širokih kukova a najveći deo svog slobodnog vremena provodi u kući. Shvativši da ima dosta "praznog" termina u svom životu, odlučuje da otvori svoj frizerski salon u lokalnom selu a pošto se on nalazi u samom centru sela, pored jedine prodavnice, Jaci neki poseban marketing i ne treba.

Ona deluje smireno, opušteno i relaksirajuće, nasmejano i uvek spremno za šalu. Niko je nikad nije video smrknutu, čak ni u situaciji kada neki meštanin, vraćajući se iz njive, odluči da časti sebe "na dvojku", pa unese šurnjaes kila blata u salon. Međutim, ona kaže da nema veze iako bi mu rado odsekla uvo makazama.

Jaci je pravo ime Jasmina, ali je od milošte zovu Jaca i njoj se to sviđa. Jer, jebiga, tako je i logično. Ovi mlađi je zovu teta Jasmina jer ih je blam da kažu Jaca (?!). Kao da će, ne daj Bože, na kurac da ih baca. Elem...

Pošto je blizu "lepih" godina a dosta je kasno stala na ludi kamen, njen klinac tek sledeće godine polazi u predškolsko. Mali je idiot, generalno gledano, jer koristi činjenicu što mu je majka frizerka pa izvodi svakakve besne gliste, tipa "Hoću frizuru k'o Bakari Sanja!" a kad ona kaže da ne ume tako nešto da izvede, mali je u fazonu "Sve šišaš, mene nećeš, a frizerka si!". Dete joj je, voli ga i svima priča o njemu.

Jaca se bori svim silama da sačuva mušterije iako cena muškog šišanja iznosi 200 dinara dok kod gradskog frizera Coneta dobiješ novine, šišanje, odgovor na pitanja "Ko se s kim jebe u njegovoj zgradi?" i "Do koliko je jutros zaginuo sa ortacima?", par saveta šta da koristiš protiv peruti (isključivo ako ga sam pitaš) i sve to staje u 150 kinti. Jaca to zna i takođe zna da time navlači na sebe gnev seoskih baba koje su sve videle i čule u životu ali "takav bezobrazluk još videle nisu". Da bi tih 50 kinti nekako opravdala, mlađoj populaciji postavlja retoričko pitanje "Da li želiš da ti stavim gel?", a ko ne želi? Iako znaju da će on trajati samo dok ne odu kući pod tuš, klincima je gotivno da kroz selo prođu a da im je dignuto, ako me razumeš. Ovim ih je Jaca samo privukla k sebi i zacementirala sigurne mušterije pa čak i u vreme pauze od 14 do 16h, nema nikakvih problema da ih smandrlja.

Zato je Jaca bogotac.

Škrt do bola. Miks Piroćanca i Hercegovca, čije poreklo vuče najčešće iz Škotske.

Suptilan način da u sportskom maniru odbijete ekstremno visoku devojku.

Magarac koji mi je jutros rekao da jedem govna.

Preludijum za potvrdu katastrofe.
Riječi kojim započinjemo pitanje, koje je opet u većini slučajeva retoričke prirode a za cilj ima da sagovorniku stavi do znanja kako su stvari otišle u kurac više nego što smo isprva očekivali.

Tip propale nesrećnice, koja po difoltu izgleda ispod proseka ili tragično loše, a uz to je i priglupa, te zbog toga ima komplekse pa se nada da će nekim UMOM I ZNANJEM I HARIZMOM nekako privući pažnju na sebe. Kao klinka, to je ona riba koja na kraju časa podseti profesora da zada domaći, i nikad ti ne pomogne na testu, iako završi prva. Kad odraste krene da studira neku sprdačinu tipa filozofiju, književnost, režiju i ta sranja. Ako se bavi muzikom ili slikarstvom još gore.
Ovakve spodobe se lože da su 'umetničke neshvaćene pesničke duše koje samo žele da pomognu ovom napaćenom svetu i da vole život svojim velikim srcem'. Neko im je nekada rekao da treba da se pipaju na patetiku I dramu I da ljudi to vole. Ko I zašto ne znam. Na društvenim mrežama religiozno prate one kretenske stranice gde debili sa 2 razreda osnovne pišu/šeruju neke pesmice na nivou gorem od slupanog, trulog juga u kanalu u kome se jebu neki pacovi, i to zovu poezija. Tipa neki lik mudro drži pesnicu na bradi, u crno beloj varijanti, i ide neki tekst pisanim slovima kao:'Oh njena bleda ruka grli tako jako, njeno srce slomljeno u tami kuca, njene oči bistro posmatraju ovaj mutan svet kroz prozor čistote i nevinosti'. Od muzike se sluša nešto nabeđeno, ali ne tradicija na foru ja imam kola pare drogu bogatog muža bole me jaja, neee. Njima je to ispod časti jer ona nije drolja, ona je DAMA. Stoga sluša kao neki jazz i pop rok, gde iste takve kompleksašice, samo one koje su našle sponzora, stenjkaju nešto ROMATIČNO, dok nose rukavice do ramena in one ogromne damske šešire.
Naravno dama gospođa riba će otići u neku sranje polu hipi kafanu , napiti se i nagutati svega, i igrati uz neki narkomanski tehno, dok ne padne u komu i sabere se kod nekog lika u krevetu, kog ni ne zna ali nema veze, romantika. Nije prvi put, a zasigurno ni zadnji. Pošto su očajne a utripovane do srži, daće sve da ubede nekog lika da ih posmatra kao osobu, a kad uspeju onda će da ga polako pretvaraju u simpa jer kao i svaka nesrećnica tripuju dominaciju. Naravno u većini slučajeva to ne radi, i tretiraju ih kao najgore kurave,( što i jesu realno). Mada je ovo donekle i dobro jer čak i simpovi imaju standarde. Izgleda. Možda. Dok gotičarke seru o depri I teškom životu većinom iz fazona, ove zaista jebeno tripuju da su nešto posebno i neka enigma.

Posmatrati nekoga sa nenaklonošću i nezadovoljstvom. Napraviti facijalnu ekspresiju ljutnje ili pretnje. Streljati pogledom. Navući jebene obrve i naoblačiti lice. Jer to jedino i smeš, pičketino jedna!

Matori balegar beše već godinama unazad u stabilnoj vezi sa zunzarom, takođe dosta odrtavelom ali po letačkim kriterijumima i dalje držećom, sa tim nekim iskonskim šmekom za lov, te veštim manevrom eskivacije tepalice. Deliše isti plen, istu muku i radost, sve na ravne časti. Živeše ne baš u izobilju, ali krotko i domaćinski, bar uvek kol'ko se za valjano najesti i poslužiti gosta.

Međutim, jednog dana, zunzara ponešena pričama svojih vršnjakinja i nezadovoljna skromnim životom sa balegarom, reši da ode u beli svet, da potraži bolje mesto i sreću, lepše i obilnije obroke. U svet, gde postoje pravda, red i rad, gde se svaki preleteni krug broji, gde se proporcionalno radu dobija obrok. Gde se zarad napretka ne mora javno opštiti sa raznim bumbarima i stršljenima, gde postoji i mogućnost mutacija po želji, naravno ako voleš. Eto, jedino začkoljica ta prostorna ograničenost i nostalgija. Ali zar je to sad važno, pored svih blagodeti? Hmm?!

- Zar da me napustiš sada kada sam taman našao solidnu domaćinsku štalu sa dve simentalke? Pa znaš li ti koliko tu ima materije, kotrljaću godinama ubuduće, i decu ću čak tu uposliti, a i svi iz tvoje familije su dobrodošli. Uvek, na gozbu naravno, ništa ne moraju da rade.
- Neka hvala! Dosta je bilo! Odoh ja, sita sam tvoga doma!

I tako ode zunzara, a balegar osta skrhan, dade se u očaj i prestade da kotrlja, prestade i da jede i bilo šta da radi, povremeno bi samo popio kakav kvalitetan proliv i očajavao. Sve više je shvatao suštinu Džonijeve: Balegari ne veruju sreći! A onda čvrsto reši da sve zaboravi i krene iz početka.

Ali kao što to obično biva, eto nazad jednog dana prezasićene zunzare. Očajna sa suzama u očima i razočaranjem u veliki svet, složi priču da je pogrešila, da ipak tuđe govno ne miriše lepše. Zatraži milost i oprost od balegara pozivajući se na ondašnju slabost, gladne oči, te na kraju i na svoju čast, pa i na samu uzvišenost i zapise Svetog Fekalija. Balegar, nemaše kud, onako glup i musav, zagoreo pride... sve joj oprosti i jadno ali opet s prikrivenom radošću prihvati njen zagrljaj. Proguta govno još jednom. Jer tako je najbolje, tako je ljudski, tako je balegarski.

Trougao srpskog voajerizma. Tuđa intima koja najlakše zagolica maštu i o kojoj se najslađe tračari. Najprostija gimnastika zabadanja nosa. Aktuelna dešavanja u komšijinom dvorištu mogu il' da nam upotpune zabavu u našem, il' da nam prekrate dosadu. Komšinija lokalizacija u koordinatnom sistemu društvene zbunjenosti pomaže i nama da se orijentišemo koji nam je kurac.

Najbolje opravdanje za kašnjenje.

Ljudi koji imaju neizmerivu potrebu da slučajnim prolaznicima, prijateljima, prijateljicama, i ostalom nedužnom narodu - ispričaju šta su to oni večeras/sinoć/preksinoć pili te kakako je išao tačan sled tih događaja.
Uglavnom, prepričavanja izlaska se svodji na navođenje pića koje su popili.

Kad ekipica počne da te jebe u mozak. Podjebava, sprda se sa tobom. Staje na muku. Pomeraju ti bulju kol'ko te tovare.

Kad si već dobio posao, red bi bio i da se adekvatno uklopiš. Pošto su poslovi sa kravatom za pičke, uzećemo pravi muški posao, gradjevina.

1. Odelo čini čoveka - Nemoj da te kakav djavo natera da dodješ sa rukavicama ili još gore zaštitnim šljemom na posao. Ako je to obavezno, dobićeš ih. Oblačenje, ako ti firma nije dala radno odelo, je dosta komplikovano. Ova tema će ti znatno pomoći u tome.

2. Prvi utisak - Moraš da imaš nadimak. Ne predstavljaj se kolegama punim imenom i prezimenom. Ako već nemaš nadimak smisli neki. Bolje ti da ga smisliš nego oni. Naručuj isto što i ostali. Kafa, pivo ili rakija. U suprotnom će ti naći neki posao dok oni kafenišu.

3. Lov profajl - Čućeš razne loše priče o šefu. Samo klimaj glavom, tebe to ne zanima, ti si novi. Verovatno jeste loš, jer da je šef dobar bio bi otpušten od svog šefa.

4. Samo rad - Ne samo da bi se dokazao. Kada radiš onda te neće slati po pivo a to je najbitnije, da ne postaneš vodonoša. Ako te šef ili većina natera da odeš po pivo budi Džek i ti časti. Nemoj da bude baš providno, možeš reći da si dobio na kladži, da si prodao auto, smisli već nešto.

5. Žene i seks - Obavezna tema, ali sve u zajebanciji. Dobacuj snajkama sa gradjevine, ispričaj matorcima neku anegdotu kako si zguzio neku u onom autu koje si prodao, vole oni to da čuju. Ako već nisi jebao, ovde ti je objašnjeno kako da to prikriješ.

6. Ne petljaj se u svaku raspravu - Šta ti ima da pričaš sa matorim brkajlijom o tome kako je bilo lepo otići u Šibenik preko firme, zašto je pao Knin ili kako se branila Manjača. Imaš ti svoje teme. Automobili, pivo, kladža, sport, izlasci, mlada pičetina i(li) u šta se već razumeš.

7. Psovanje - Kad nešto zabrljaš ili sjebeš psuj kao kočijaš. Boga, sunce, hleb, kuran, državu.. šta god ti padne na pamet. Ako se usereš kad nešto zajebeš, tek tad si najebo. Psovanje za vreme rada su dve unakrsno povezane radnje, kao češkanje muda za vreme pranja zuba.

8. Čuvaj kičmu - Mlad si momak , možeš da podigneš i ralo i volove, ali nemoj. Radi onoliko koliko je dovoljno da ne izgleda kao da se izvlačiš, jer ćeš za cirka pet godina osediti posledice. Stavljaćeš obloge, kukati i ustajati u slowmošnu. Zato umereno i pametno.

9. Podjebavanje - To moraš da znaš. Ako ne da napadaš onda barem da se adekvatno odbraniš. Ako već ne znaš da se braniš smej se na svaku foru, jer ako vide da se buniš gotov si. Premazani su oni, ne udaraj na intelektulane fore. Humor iz tehničke školе je prolazna opcija. Bilo bi dobro se uortačiš sa nekim. Dva loša ubiše Miloša.

10. Nisi više novajlija - Došao je novi lik u firmu. Mlad, zelen, neiskusan. Daj mu nadimak, daj mu pare da ode po pivo, zezaj ga. On hoće da se dokaže, pomozi mu u tome. Neka slomi kičmu dok ti purnjaš i izvlačiš se na sjeban zglob. U tome će ti i ortak pomoći. Shvatiće i on kako stvari funkcionišu ali tek kad prodje sito i rešeto i kad mu kičma bude u obliku slova "S".

Ponašanje osobe koja izlazi na sastanke sa jedinom namerom da se najede i napije na tuđ račun.

Ona ima nešto preko trideset godina. Završila je fakultet i govori dva strana jezika. Redovno posećuje teretanu i ide na pilates. Čita Kosmopoliten, prati modne trendove i sebe opisuje kao kupoholičarku sa posebnim fetišom za cipele. Pasionirani je obožavalac serije "Seks i Grad", posebno lika Samante, zato što je slobodoumna, sposobna i neposredna. Njenu kućnu biblioteku sačinjavaju knjige o tome kako se udati, pronaći pravog i postati boginja u krevetu, zatim opusi Anabele Basalo i Isidore Bjelice, autobiografija Marjane Mateus i Znakovi pored puta i Mali princ.
Ona ima dve najbolje prijateljice i jednog gej priajtelja i obavezno nalazi vremena da sa njima poseti najpopularnije klubove i splavove, izložbe i premijere filmova; a naravno i za redovno tračarenje uz kafu u toku kojeg im objašnjava kako onaj od sinoć ipak nije "pravi" jer su mu premale šake, prevelike uši, ima bradavicu na prstu, malformacije genitalne regije u pogledu veličine, debljine i fukncije, previše mladeža ili premalo dlaka, ili daje neki drugi podjednako apsurdan razlog za odbacivanje potencijalnog partnera, a prećutkuje pravi -da nije dovoljno bogat.. Muškarci uživaju u njenom društvu jer ona vešto obigrava oko linije između koketiranja i drugarstva, pa je doživljavaju kao vrlo interesantnu sagovornicu.
Pošto veruje da svojim izgledom, obrazovanjem i kulturom zaslužuje da živi u vili, nosi markiranu garderobu i kreće se i društvu koje će to primetiti, ima nekoliko kućnih pomoćnica koje će njenom mužu stvoriti "topli dom" umesto nje, jer su njoj svi kućni poslovi ispod časti, kao i da ima novu mutaciju ćelave zelene čivave i praseta, koja je najnoviji trend kućnih ljubimaca; ona se dok ne nađe nekoga ko će joj sve ovo pružiti, zadovoljava vezama za jedno veče, da bar malo podmiri svoje prirodne potrebe.
Kada zađe u kasne tridesete, shvata da je na pragu klimaksa, a još bez potomstva, i za nju mnogo važnije- da ima mnogo istomišljenica u dvadesetim godinama, sa kojima teško da može da se takmiči. Zato se udaje za osrednjeg krimobiznismena, koji je srednje imućan, ali dovoljno neiskusan da je oceni kao dobru priliku. Rađa mu dete, a onda se posle par meseci razvodi uz pozamašnnu finansijsku naknadu i pritajenu želju da on zatraži starateljstvo nad detetom.
Sada spada u novu kategoriju razvedene MILF i više joj nisu takmac dvadesetogodišnjakinje, jer se ona sada baca na mlađe muškarce koji će biti fascinirani njenim umećem u krevetu, a sve u nadi da će nekom od njih biti Fame Fatale.
Kada pređe pedesetu, živi sa tri mačke i dva psa, a sinu koji joj jednom nedeljno dolazi u posetu objašnjava kakva je riba bila u koliko su ludeli za njom i prosili je, a ona dozovlila da je obrlati njegov otac, za koga je ubrzo shvatila koliki je kreten. Sin ove reči sluša prilično hladnokrvno, jer je odavno upoznat sa majčinom reputacijom iz kuloarskih priča koje je hteo-ne hteo često slušao. Boli ga samo što vidi u njenim očima da razgovara sa osobom kojoj su emocije nepoznanica i koja nije sposobna da ih oseti i istinski se veže za bilo šta nematerijalno.