Većina ljudi i ne zna šta je. Smatraju da ga imaš samo pod par uslova: da se maksimalno kurčiš njim i da je primeren onom što se očekuje od tebe (ako si muško, ako si Srbin, ako si ljubitelj neke vrste muzike,...). Naravno, poza mnogo lakše i češće zadovoljava ove dve kategorije, pa ljudi, kada kažu stav, u stvari misle na pozu. A, kao, svi se tako lože na stav.

A stav bi bio neko opšte mišljenje o opštoj temi, do kog si došao iskustveno i promenom. Ne mora da se reklamira. Primarno služi vlasniku, kao start nekog razmatranja, kad ne želimo baš od nule da krećemo. Znajući u kakvim vodama plivamo, za neke je pametnije da ga ne dele sa drugima.

Nagla promena. Bilo da je društvena,kulturna,naučna ili neka druga,uvek ima pristalice onih koji se osećaju nejednako i drugačije od većine,odnosno "elite" . Nalazi se u svim oblicima i u svakom vremenu,i u prošlosti ,i u sadašnjosti. Ako se govori o sadašnjosti,kakva-takva, revolucija postoji u savremenoj formi,kroz internet i elektronske medije.

Zlatno pravilo za svakog prizetka. Za slučaj da njena braća odluče da ispune predbračni ugovor i pošalju nesrećnika svojim putem sa par šavova. Bežanija mora da bude brza i efikasna.

Sredstvo za utepuvanje i sa'ranjivanje matematičke telegencije.

Pored Nade i Šojke, jedno od božanstava koje je u jednom periodu bilo obožavano od strane kulta čiji pripadnici vole sami sebe da nazivaju imenom "Nišlije". Razlog ovolikog obožavanja predstavlja činjenica da je Mićko svetu podario najbolji poklon koji je ovaj mogao da primi - takozvani "Burek kod Mićka". Ovaj Burek kod Mićka, svojevrsna pojava koja je jedno vreme držala titulu Svetskog čuda (jednog jedinog, pre nego što su shvatili da nijedna druga kreacija neće moći da je zaseni, pa su odabrali sedam drugih kao pokušak zamene - bezuspešan, mora se dodati), predstavlja sve ono što je ambrozija pokušala da bude, ali nije uspela. On hrani gladne, poji žedne i krepi umorne. Njegovo dejstvo se prostire tako široko, da su zabeleženi i slučajevi mrtvih ljudi koje je uspeo da vrati u život. Na veliku žalost pripadnika ovog kulta, Mićko je u jednog trenutku - koji je inače među njima sada poznat kao Velika Fornetizacija ili Dan Kada Je Svet Utihnuo - odlučio da je Burek ipak previše za obične smrtnike, te im ukinuo zalihe istog i ponudio nešto zvano Forneti, za šta su Nišlije shvatile da predstavlja bednu zamenu za čudotvorni Burek. Kao posledica toga, Mićko je ubrzo pao u zaborav, i kod današnjih generacija, potomaka pripadnika tog kulta, priča o Mićku i njegovom bureku je već prerasla u mit. Vredi još pomenuti i da se u vreme pada Mićka, pojavio izvesni Rajko, koji je tvrdio da poseduje recept kojim može da restaurira Burek, ali je nedugo potom raskrinkan kao lažni prorok.

Endemska vrsta široko raširena diljem Evrope, Amerike, ali i ostalih kontinenata. Mentalni sklop od kojeg se ne može pobeći u 21. veku. Profesionalni usrećitelji, filantropi, univerzalni borci za prava, iz ličnog interesa, taštine i narcisoidnosti koje su obmotali u plašt ideala. Shvatili da utopija nije ideal, već materijalno isplativ i udoban cilj. Hipi buržuji, u isto vreme i neshvaćene boemske dušice i visoko produktivni članovi društva koji se bore za bolje sutra celog čovečanstva. Oni brinu svetske brige, a ne makar šta... Deca u Africi, pederi u Srbiji, crnci u Amerikama, žene diljem muške planete. Čovečanstvo je njihova briga, a ne granicama omeđani matorci. Vole da čuju i drugačije mišljenje, no šokirani su kada saznaju da druga mišljenja zapravo postoje. Drugi, to su oni, isti, to su oni drugi. Oni sve razumeju jer sve shvataju, nema za njih zagonetke pod kapom nebeskom, od ekonomije do umetnosti i religije. Voleli bi da se otkriju vanzemaljci, pa da se napaćeno čovečanstvo više ne deli na rase, klase, nacije i polove, već da svi budu puki ljudi. Ne vole uska shvatanja, no svode sve na svetu na Diznilend opšteljudske sreće i blagostanja, a ljudsko biće srozavaju na fizička merila. Nisu pristalice konkretne ideologije, više se radi o raspoloženju i mentalnom sklopu porobljenom utilitarizmom, hedonizmom, filantropijom, pop-kulturom i ostalim nusproduktima zapadne civilizacije, te ne vide nikakvu vrednost do univerzalne sreće i blagostanja, čije dostizanje smatraju obavezom svega živog. Što je prepreka sreći i zadovoljstvu - mora biti obrisano. Češće su ženskog nego muškog pola. Brace yourself, zombie liberals are coming!

Kaže se kad je desna ruka zauzeta,pa ste prinuđeni da se rukujete levom rukom,sa nekim kome je jako stalo do formalnosti oko rukovanja.
Stisak mora biti divljački (snage ugriz pit-bula) i desnicom rukom.

"Odbrambeni mehanizam" nafuranih klinki koji se aktivira kada ih u klubu startuje neki lik. Ona je bomba i svesna je svoje jedinstvenosti, pa ne može da bude u društvu svakojakih tipova, zar ne? Igra i smeje se ne razmišljajući o požudnim pogledima koji je svlače jer oni jednostavno nisu njen nivo. Tako ona misli, a realnost je malo drugačija.

Po srpski rečeno, ona je samo još jedna pijana i drogirana kurva koja čeka da joj priđe neko ko ispunjava njene kriterijumime, pa da mu se baci prvo u naručje, a posle na kolena. Valjda se bolje oseća ako malo tvrdi pazar pre nego što da pičke.

У односу на град гдје је храна из продавнице нужно зло, на селу је то апсолутни маст хев. Иако ће она сигурно задуго да чами у сијенци сланине пршута и чварака, негдје на полици испод сира и кајмака, тога у кући мора да има.

Лако је домаћину домаћина дочекати, комадина сланине, мало сланог сира да се жеља за ракијом повећа за који литар и пјесма се низ долину ори.
Није сељаку ни због њега. Љети у башту, убери што ти је под руком, пљуни, обриши мајицом и назад на пос'о. Зими за чакију па у пушницу.

Како дочекати оног из града? Оног што крај краве није прош'о.
Они ти не једу ту сељачку храну. Они се хране у продавници. Па купује оне саламе,паштет, јогурте, и све тако нешто без масти, са витаминима, све оно са рекламе. Не воле ти да једу оно што на реклами видјели нису. Ваљда је то та нека мода. Нисам паметан. Нек једу шта им воља, широко им поље.

А домаћин гладна госта из куће не пушта. Гдје ту бруку да доживи.
Домаћин човјек да госта неспреман дочека. Јок море!
Неко би гадно страдо кад би до те бруке дошло. Црно му се пише, а неко зато одговарати мора. Ваљда се зна неки ред у кући. Мајка му стара.
Кад се домаћин човјек зацрвени, то на добро изаћи не може.

Kad se zahvaljujući viznoj liberalizaciji negde u Nemačkoj nađu Litvanac i Srpkinja pa požele da se spoje, a sve što se spoji po zakonu akcije i reakcije se i raspoji onda Litvanac oduči ne samo da raskine na nemačkom s bivšovoljenom nego i da joj svoju rešenost utuvi u glavu na njenom jeziku. Uzme google translate i ukuca oproštajno pismo puno boli i gorčine.
Posle svega jedino mu nije jasno zašto se ona grohotom smeje svaki sledeći put kad ga vidi.

Da mobilni telefoni zaista ugrožavaju dečije zdravlje dokazala je švedska naučna studija. Tanje kosti lobanje ne mogu da zaustave zračenja iz telefona, pa decu čine podložnijim tumoru.
Da mobilni telefoni zaista ugrožavaju dečije zdravlje dokazala je švedska naučna studija.

Tanje kosti lobanje ne mogu da zaustave zračenja iz telefona, pa decu čine podložnijim tumoru.

Profesor Kjel Mild sa švedskog univerziteta Orebro naglasio je da deca uopšte ne bi smela da koriste mobilni. Njegovi zaključci stigli su samo mesec dana nakon što je otkriveno da postoji „nejasna veza“ između dugotrajnog korišćenja mobilnog i tumora na mozgu.

Mnogi naučnici imali su teškoća u dosadašnjim istraživanjima ove teme jer je korišćenje mobilnih postalo široko rasprostranjeno tek u kasnim devedesetim. Profesor Mid istakao je da je opasnost možda još i veća jer je deset godina minimalno razdoblje potrebno da se razvije rak. Takođe je rekao da mu je veoma čudno kada čuje javne prezentatore kako tvrde da ne postoji nikakav rizik od korišćenja mobilnih telefona. Jer, kako naglašava profesor Mild, postoje jake indikacije za to da se nešto događa nakon deset godina.

Profesor Mild je odlučio da se detaljnije pozabavi ovim problemom i istraži moguću povezanost Alchajmerove i Parkinsonove bolesti s upotrebom mobilnog s obzirom na to da postoji sumnja i na tu povezanost.

Drugi talas istraživanja finansiraće vlade i industrija mobilnih uređaja, a uključivaće dugoročni uticaj mobilnih na zdravlje više od 200.000 korisnika mobilnih u Velikoj Britaniji, Danskoj, Švedskoj i Finskoj.

Cilj je detaljna revizija standarda stepena zračenja mobilnih telefona i drugih izvora zračenja koji se opisuju kao „neprikladna“.

Народски речено, љубоморан назив.
Како данас лопови(НЕ ПОПОВИ) имају добре куће, кола и живот ко Хју Хефнер, тако се долина лопова односи на буржујско насеље у граду, онако одвојено, приватно, у чопору, као Муслимани од Срба у БЕИХА.

Па како просечан Србин да живи у долини лопова, да купи некретнину, изгради нешто, засади нешто, да се ситуира, данас, у Србији, па никако ваљда или баш баш тешко, енигма БРЕ!
Шалим се, покради мало, немој бити стидљив, очерупај ако можеш.

Долина лопова је оно парче Швице или Немачке, па и Америке у вашем граду.
Углавном у долини лопова обитавају људи који шљакају годинама, можда и деценијама по дијаспори, како би зарадили довољно кеша да све спискају на гајбу у долини лопова. Можда су имали и приватан бизнис, ко ће га знати.
Али, ако је млађи, сиг(СИГ) се накрао.

Двоспратна, неретко троспратна кућа нове градња чини медиокритет у долини лопова. Подно гријање, интимно бријање, двориште величине помоћног терена на стадиону, зенба, летећи ауто двехиљадепедесето(2050) годиште, капија пет метра, видео надзор.
Широкооо, нема шта.

Просечан Србeнда(као ја), кад види ове куће, односно КУЋЕРИНЕ и ово насеље, помисли само једно, овај се сигурно добрано накрао негде, некад, некако.
Можда грешим, дај Боже дај Боже, ипак важимо за сналажљив народ, тако кажу.
Шта ћу јадан друго мислити, програмирана сиротиља.

Postoje razni stilovi izbacivanja da se tako stručno izrazim - slina -
Naime, Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu (a koji bi drugi bili) su proučavali ovu od vajkada poznatu čovjekovu potrebu, i došli do nevjerovatnih zaključaka da se iz stila izbacivanja slina može saznati dosta o karakteru istog... Izdvojiću tri stila

Prvi: Svima poznat i široko korišćen. Za ovaj stil treba vam samo paloma (papirna), lagano korišćenje središnjih trbušnjaka uz što manje buke i voala,izađoše napolje.
Korisnici prvog stila su poslovni ljudi, učtivi, lijepo vaspitani sa manirima, to su ljudi koji imaju strpljenja i koji ne gube lako glavu.

Drugi: Koristi se kad je crni iksan bolestan, kad curi k'o iz kabla, koristi se paloma, toalet papir, rukav od majice, majica... Dovoljno je samo da se prisloni nosu jer ako budemo duvali zacrveniće nam se . Korisnici drugog stila su umjetnici, oni će u svemu da nađu ljepšu stranu, humanisti su i vole da brinu o drugima.

Treći: Meni omiljeni, koristi se isključivo na otvorenom bez dodatnih rekvizita osim onih koje nam je majka priroda podarila (ruke) u ovom slučaju samo jedna ruka, tačnije palac od desne ruke. Ovaj stil je rasprostranjen obično na sjeveru Crne Gore u seoskim naseljima. Koristi se tako što se palac prisloni uz desnu nozdrvu, silovito i brzo se izbaci sve što ima u njoj i prelazi se na lijevu nozdrvu uz blagi pokret ruke (lomi se u laktu) sa ispruženim palcom na gore i ista radnja se obavlja kao i sa prethodnom i sav sadrzaj se izbaci na livadu ili asfalt. O ovom tipu ljudi Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu još nisu dobili nikakva saznanja...

Urota svih osoba starijih od 60 godina usmerena protivu mlade čeljadi, kod celivanja. Naročito razvijena u južnim krajevima Stradije.
(Može slobodno da se potraži i pod 'Teorije zavere')

Postoji muško i šensko šišanje. Muškarci gotovo i da ne pričaju o tome, tek ponekad spomenu. Međutim sa ženama je malo složenija situacija...

Napraviti značajan korak ka ostvarenju jednog ili više rendom ciljeva. Poboljšati sopstvene šanse za krajni uspeh, biti ovoliko bliži željenom cilju. Naterati vodu na svoju vodenicu. Ende i pozdrav.

Na muzički ukus skoro sigurno najviše utiče okruženje, od malih nogu, šta se sluša u kući, onda još više društvo u tim nekim (pred)pubertetskim godinama. Kad se ukus donekle profiliše, to je čak jedan elemenat za izbor društva, što vodi daljem razvoju muzičkog ukusa.
Pre turbo-folk revolucije, nekih osamdesetih, čak i prvih devedesetih, narodnjaci nisu odgovarali mnogo senzibilitetu urbanije omladine, često ih ni roditelji nisu slušali, a među društvom iz škole/kraja nisu bili IN. Pa ipak, već u nekim starijim tinejdžerskim godinama (kod nekih i ranije) dolazi se do saznanja da pod dejstvom alkohola najbolje ipak ide istočnjački melos. I onda počijnu da se slušaju narodnjaci, mnogi batale sve što su slušali ranije...
Ipak pravo vatreno krštenje, u tom smislu, sledi tek odlaskom u vojsku. Prisustvo ljudi iz svih slojeva društva (dok je bila SFRJ bilo je iz svih naroda i narodnosti), težak rad ili dobar deo vremena kad se dosađuje, sistem u kojem iskakanje u smislu pameti nije mnogo zdravo - čine svoje. U slobodno vreme se prate samo adekvatne muzičke emisije, jer tako većina hoće. Preko razglasa piči uglavnom ista narodna muzika (mada dogodi se svašta, pa i da se pusti Metallica). Ima i onih koji imaju pevačke sposobnosti, ili uglavnom samo misle da imaju, pa ih široko demonstriraju ostalima. Sve to vodi usvajanju jednog novog ukusa u kojem Ceca, Mira, Dragana, Seka i ostale postaju sasvim prihvatljive za gledanje i slušanje. I ko nije išao u vojsku počinje da trpi ove uticaje, preko žurki i tome slično. No to je već druga priča...
To ne mora da znači da se batale druge vrste muzike. Jer kako se odrastanje završava (posle vojske) muzika postaje sve više stvar trenutnog osećanja, a ne nekog identiteta. Čovek spoznaje istinu da može slušati bilo šta što mu u datom trenutku odgovara, bez toga da se stidi ili nekome pravda.

Da, precednik. Ne predsednik. Nikako to. On je ono, baš precednik pravi. Ni Kupinovo ne mora da bude Kupinovo. Može da bude bilo koje mestašce tipa Kupinovo. Sve mu se 'vata na isto.

Na isto mu se i 'vata i precednik. Kao da je kloniran jedan te isti lik, ne fizički, nego mentalno i postavljen na tu stranačku funkciju širom cele Srbije. Mada i neke fizičke karakteristike se podudaraju. Iguana fazon, izuzetno razvijeni organi za varenje, guste obrve, kratke noge i tako to.

Stajling mu je takođe izuzetno zanimljiv sa stanovišta arheologa i sastoji se iz odela, koje je na svoju žalost morao da obuče kako bi izgledao ozbiljno, ali ne da kupi novo, nego ga je izvadio iz najsurovijeg budžaka u kući, gde stoje stvari koje nisu pomerane decenijama. Old skul. Tri dugmeta, naramenice od pola metra, široko i obavezno sivo. Bela košulja naravno. Mislim ono, ima li neka druga boja? Kravata mu ne treba. Ne može da raskopča košulju i onda se ne vide dlake. Dobro, može i šešulja, ali samo zbog narodne i radničke boje, mada ne podržava Šešelja jer konta da će mu Vojvoda biti najveći protivnik i rival kada dođe iz Ševeningena, pošto ne planira da se zadrži u Kupinovu. Planira da osvoji svet i pretvori ga u Kupinovo.

Ne-da Kosovo. Nikada i nikome. Doduše, ako nešto izbije tamo ikada, komandovaće svojim kupinovačkim korpusima iz fotelje, ali ne-da bre i spreman je da se oždere i opije u to ime uvek i svuda. Radikale ne voli. Zato što su čru. Zato što deluju kao da bi stvarno otišli tamo da se kidaju. Demokrate ne voli. Zato što su se prodali Evropi gde on ne bi da ide, nego bi samo da im izvozi prasiće. Liberale ne voli jer su pederi, a on podržava samo heteroseksualne odnose u načelu. Nema ih. Nego podržava.

Spoljnu politiku drži u malom prstu. Postoje Rusi i postoje Ameri. On će da bude neutralan, ali bliži Rusiji jer je pravoslavac, što dokazuje time da može da pojede najviše prasetine na svojoj slavi na kojoj tera svoju decu da nose narodnu nošnju. Zbog gostiju.

Kompjuter mu ne treba. Šta koji kurac kopi, pejst, print, miš, monitor, fleš, tastatura, skener, mejl. Koji će mu to kurac. Papir, pečat i čvrsto stisnuta ruka. Eventualno mobilni, ali nikako tač-skrin. Treba mu da zove i da se javi. Punktum.

1.Stil Karton city-ija
Uglavnom vrlo jeftini i jednostavni objekti napravljeni od sekundarnih sirovina i samim tim opisuju delatnost kojom se njeni ukućani bave.Romski neimari su vremenom usavršili patent i ovaj tip objekata je široko rasprostranjen.Uglavnom su objekti manji,ali vam za njih ne treba nikakva dozvola i građevinski materijal je besplatan,a ako vam kuća dojadi možete isti besplatni građevinski materijal da prodate.

2.Kaluđerički stil
Iako je najveća koncentracija objekata ovog tipa u najvećem divljem naselju u ovom delu Evrope,ovakve kuće su prilično rasprostranjene u Srbiji.Da bi ste napravili kuću u ovom stilu,obavezno je da objekat gradite na divlje,odnosno bez dozvole.Uglavnom su sa prizemljem i jednim spratom iznad,kao i sa obaveznom neozidanošću.Ovi objekti se prepoznaju po narandžasto-braon cigli i neuseljenom spratu koji služi kao ostava.Gradnja ovakvih kuća je jeftina,ali postoji rizik od inspekcije,osim ako živite u prestonici ovog graditeljskog stila,Kaluđerici.

3.Privatnički
Stil nastao nakon petoktobarskih promena i nosi karakteristike države,odnosno ne zna se ko pije,a ko plaća.Uglavnom se zidaju zgrade,onakve kakve se svide neimaru.Stanovi mogu da imaju manju površinu nego što je navedeno,mogu da se prodaju po više puta i da imaju očigledne nedostatke.Nije retkost da slavina u kuhinji uključuje svetlo u kupatilu ili da ima termite u parketu i osinjak na terasi.Iako im je spoljašnjost obojena prelepim kičastim bojama,uglavnom su lošijeg kvaliteta od onog koji očekujete,a cena kvadrata je viša od one koje ste očekivali.

4.Gastarbajterski
Stil odlikuje gradnja ogromnih palata,sa skulpturama lavova i orlova,olimpijskim bazenom,gigantskom garažom,petometarskom ogradom od kovanog gvožđa i heliodromom.Novac pomoću kojeg su ove kuće sagrađene je stranog porekla(Austrija,Nemačka,Švedska...).Ono što ove kuće još karakteriše je to što u njima skoro niko ne živi i ima sličnu funkciju kao rimski votivni ari,odnosno da pokaže moć i bogatstvo vlasnika i da napravi lokalne paore ljubomornim.

Ko nije pravi muškarac: Ne to nije osoba iz rubrika magazina Kosmo ili Džoj, taj mačo tip da depiliranim prsima koji plače na dok gleda srceparajuću scenu romantične komedije sa Meg Rajan, da bi posle uz sveće pred čin vođenja ljubavi recitovao pesme francuskih romantičara sa originalnim pariškim akcentom. Ne to nije osoba iz Mens Helt magazina, koja vaja trbušnjake vodeći se joga-dijet programima od 21 dan, dok na ruci ima švajcarski Roleks sat, kao dodatak stilu i imidžu stabilnog muškarca, nalik na servirani protopip muškosti iz visokobudžetnih reklama sa Antoniom Banderasem ili Džordžom Klunijem. Ne to nije neandertalna životinja koja vođena testosteronom pobuđenim instinktima iz malog mozga, ženku mlatne bukovom toljagom, pa je odvuče da je siluje u svojoj pećini sa enterijerom od stalaktita, i kamenom ocrtanim slikama sa motivima iz lova na bizone.

Ko jeste pravi muškarac: Pravi muškarac je nešto dosta bliže, kategorija koja je na ovim područijima bila široko zastupljena u dužem vremenskom periodu, nažalost sada ta vrsta muškaraca zamire polako. Pravog muškarca možete da vidite u slikama iz starih albuma iz sedamdesetih i osamdesetih godina iz bivše Juge. Veseo čovek, stabilan, odgovoran prema ženi i deci. Imao je žutog Fiću ili belu VW Bubu, obučen je bio u farmerke i teksas jaknu sa univerzalkama patikama. Odlužio je narodnu armiju, imao JNA tetovažu. Karao Slovenke, Slovakinje, Čehinje, Makedonke. (Šta je istina od ovih ljubavnih pohoda, a šta legenda, tu ne ulazim u analizu.) Zaposlio se u firmi, oženio se sa nasmejanom, lepom ženom, sa dugom kosom, jedrim butinama, koja je lepa bila i bez nekih dijeta iz časopisa i majmunskog pućenja usana. U slobodno vreme išao na fudbal sa prijateljima, za Prvi maj okretao prase uz gajbu piva. Nije se gledalo ko sluša rok a ko narodnjake, bitno je bilo da se raja veseli.
Pravi muškarac nikada nije veliki materijalista i karijerista jer dobro zna da materijalizam ubija dušu. Nikada ne vodi prosebno računa o izgledu, jer je stabilan i siguran u sebe. Ali, daleko od toga da je neuredan. Pravi muškarac je većinom preldžija. Žene je zavodio šalom, muvao ih je tako što je svirao gitaru sedeći na klupi u parku.

Takvog pamtim svog pokojnog starog. Takav otac nas je učio na ne budemo pička od čoveka, da muški podnosimo poraze. Kad nas siledžije u školi diraju, da ne plačemo, neko da im razbijemo pičku, da se borimo za sebe. Naučili su nas da odrastemo sa nekim vrednostima, znalo se kad igramo fudbal da se sklanjamo kad dođu stariji na igralište, znalo se šta je brak, da se koliko-toliko poštuju roditelji i neke druge ljudske vrednosti.