drugi naziv za sibirsku hladnoću

Najpoznatija zamena za prase na posnim slavama.
Mora, bre, mas' da se sliva niz bradu, kakvi, more, smudjevi, pastrmke i ostala posna nejač.

Iliti mnogim neiskusnim pijancima poznat kao ''smrt od bljuvanja''. Beton nastaje kada uroljani alokoholičar odluči da eksperimentiše sa kombnacijom nekoliko pića, najčešće špricer ili pivo sa rakijom najgore vrste... Rezultat se posle petnaest minuta, vidi na podu kafića, a ako jadničak je još i neiskusan u konzumiranju alkohola, bolje za njega da pored sebe ima vernog ortaka i družinu koja će ga odvući do WC-a, oprati pozvati mu taksi sa jasnim instrukcijama ispred koje kuće da ga odbaci...
Inače će se nesrećnik verovatno probuditi ili u nekom jarku ili ne daj neserećo da završi na dnu Save, ili bilo koje veće vodene površine.

Mnogo gadna stvar. Na lestvici gadnih situacija odmah iza one koju ne bi poželeo najljućem neprijatelju.

Tinejdžerski opis čoveka koji je prešao tridesete, a sve mu je ravno. Njega je gotovo nemoguće izbaciti iz takta, uvek je 'ladan k'o špricer. Iskusno izbegava sve provokacije i podjebavanja i okrene ih u svoju korist uz osmeh na usnama. U svakoj situaciji nađe nešto smešno i zabavno, ma koliko crna bila. Videti ga ubedačenog ili besnog je prava retkost i tada svi zaneme i sklanjaju mu se s' puta.
Takav sklop ličnosti je najčešće posledica mehanizma odbrane zbog života u kući gde je odnos žensko : muško bar 3:1 (žena + dve ćerke, a on na drugoj strani, a u ekstremnim slučajevima žena + ćerka + njegova/njena majka). Jer, ako ne razvije takav odbrambeni mehanizam, najebo je i ludara mu ne gine!

Kaže se za mesto koje je pusto ko groblje, i gde nema ama baš nikog. Naročito popularna mesta ovog tipa su zavučene kafančuge, gde i posle 10 odlazaka, opet ne znate da odete, ali jebemu miša, tamo vam šljak drugar iz osnovne, pa gre'ota ne ići.
Mada, ima i stručnjaka koji uporno ova mesta posećuju u nadi da će jedared biti puno ko dupe, pa da njihova teorija izađe na videlo, ali teško.
Druga teorija za koju se takvi stručnjaci zalažu je da je tamo špricer 50 dinara, pa gde ćeš bolje? Pa kući mi je jeftinije a i ima više mase! A i žena!

Nekad, dok sediš sam, u tišini, i ispijaš jutarnje pivo ili večernji špricer, ako si osobito dobrog pamćenja prisetiš se priča koje su ti kao švrći pričali otac, majka, deda, baba ili omiljeni rođak kojeg valjda svako dete ima. Te priče su, strpljivo i s ljubavlju smišljane, bez izuzetka nosile neku svoju mistiku a osobit doživljaj davao im je trenutak u kojem su ispričane. A pričale su se u društvu obično, što većem to boljem, i dok vi deca slušate razrogačenih očiju i otvorenih usta odrasli bi se zagonetno smešili dok kartaju šaha, baš kao da iz tih istih priča izvlače neke svoje, vama još uvek neispričane i neshvatljive.

Imo sam strašnog pevca...

Lik koji igra k`o masina,kao da je programiran.Svaki potez je nerealno dobar i prokleto precizan.Bleji na vrhu ATP liste vec nekoliko godina i cisto sumnjam da ce ga neko uskoro skinuti odatle.Covek koji igra bez ikakvih emocija.Hladan kao spricer,uvek miran,nit` se smeje,nit` place.Njegov izraz lica je uvek isti(bezizrazajan)bilo da gubi ili dobija.Ja budem srecniji kad dobijem basket napolju,nego on kad osvoji Wimbledon.Mnoge tenis patriote ce sad da popizde,ali nazalost,Novak je za njega jos uvek mala beba koja se igra u pesku.I ne samo Novak...svi ostali mogu da mu se sagnu bar za sada,jbg,covek nam je ipak objasnio kako se igra...

Subota ujutru, ustaješ i kontaš brate konačno ta subota, večeras izlazim s ekipom , biće ludnica, spremaš se ceo dan, kao ajde jednu rakijicu vamo jednu tamo, pokoji zaječarac čisto onako da se malo zagreješ, onda tuširanje, sapunjanje, skidanje viška dlaka (da ne zalazimo dublje), stavljaš ćaletov Brion , navlačiš onu njegovu košulju kako je on zove Košulja iz mladosti i krećes da se nadješ sa ekipom u nadi da ćeš večeras konačno da zbariš nešto posle višemesečnog posta.

Očekivanja: Prvo ćemo krenuti malo u "Veseljak" ( jedna krezuba konobarica i četiri stola) da drmnemo još koji zaječarac, jer brate politra 50 kinti, a u klubu samo služe 'ajneken bogati koji košta ko Svetog Peru kajgana, mogu popit 2 uvr' glave, posle valja preći na špricer, sirotinjo i bogu si teška. Onda ću da ošmekan neku "Damu" po mogućnosti pijaniju od mene, jer mora da padne na moj šarm, mora , jer nema na šta drugo ako vidi moj Yugo 45 potonula ladja. Otići ćemo do nje i onda sve po redu, sutra šta bude.

Stvarnost: Odlaziš pripit u klub,cela ekipa sedi i pijucka onaj jedan špricer, posmatrajući okolo kako kojekakvi ćelavi mungosi u trenerkama odvode dobre ribe, jbg ljudi imaju najbolji mamac današnjice ključeve od bwm, mečka, audi. A na tebe niko ne obraća pažnju, ne postojiš, još jedno zrno peska u pustinji. Uzimaš još par špricera onako od muke, i pogadja te svaka pjesma od sinana do ipčeta EJ TI NOĆI SESTRO MOJA PRIMI ME ZA BRATAAAA. Negde u zoru kreneš polako kući ( Ako Yugo 45 upali ) i nadaš se da će se sledeća subota biti tvoj dan D.

Mudrolija alkosa - poredjaju se (postroje) jedna za drugom čaš(ic)e omiljenog pića i tuče se brzinom naših vozova. Pobednik je onaj koji prvi isprazni svoje vagone.

Litar na sat. Oznaka za količinu ispijenog pića, direktan pokazatelj konjske snage jetre.

Tradicionlana manifestacija, gde svi trčkaraju oko mlade, da bi joj udovoljili, i omogućili što bolji (možda) poslednji dan u svojoj kući. Tada je ona, naravno centar svog zbivanja. A mladoženja, on kulira. Venčavaju se u opštini, a po želji i u crkvi (ako smatraju da ih ni smrt neće rastaviti). I tako se završe svi potrebni obredi (kada gostima konačno lakne)E, a onda nastupa sala za veselje, kada svi otkidaju na zvuk trube, harmonike, i sl. Tu se pije, igra jednom rečju veseli, ( ne treba izostaviti suze oca i majke zbog toga što im ćerka odlazi) i pada u trans sve do sitnih sati kada je vreme za polazak kući (samo još jedan špricer). I tako se završava još jedna priča o srećnim mladencima...

Izbijanje klina klinom.

Sistem srednjoškolskog opijanja.

Pesme koje nas na svakom veselju, na svakoj svadbi, slavi, pijanci....ukratko bilo gde da smo sa društvom uz alkohol i muziku, toliko razgale i razvesele da smo primorani da uhvatimo najbližu osobu do nas i posle refrena, koji obavezno otpevamo (bez obzira ako imamo glas kao ranjena mazga), sa tom osobom koju smo prigrlili uz jedno veliko "jaoooo" ispijemo jedan spricer "pod libelu", sto bi rekli. Tokom trajanja naše srčane pesme, zaboravljamo na sve Zemaljske probleme. I na besparicu, i na to što, non-stop, rastu cene, i što je crko bojler i sudopera zapušena....nema veze vreme te pesme je naših 3,4 ili 5 "žutih minuta" koje želimo da iskoristimo najbolje moguće jer, kako i sam naziv kaže, jednostavno nas pogode u srce.

Osoba koja izbegava crno vino.

Nekada davno, u neka srećnija vremena, pre raznih lorazepama i bensedina, pre bljutavih tekila i absenta ovo je bio lek za svaki duševni bol i melem za sve vrste emotivnih ožiljaka. Ovo nije obična porudžbina u kafanama poput putničkog ili piva. Ne, ovo je kafanska svetinja koja se naručuje sa određenom dozom sete u glasu. Čovek koji sedi sam za stolom i konzumira vinjak i kiselu nikad neće biti alkos. Niko se neće usuditi ni da pomisli tako nešto. On će uvek biti mučenik ili boem. Čovek kojeg je napustila ljubav, porodica, prijatelji... Napustila ga je sreća. Sedi sam i pije. Nekad pusti suzu uz neku pesmu, koja se čuje sa starog radija i jedino tada promrmlja nešto u bradu tako da ga niko ne razume sem konobara koji odmah pojačava radio. Vremena se menjaju, pa tako i običaji. Duša se leči kod psihijatra, a kafane vise nisu in pored raznih diskoteka i ostalih rupa, a oni malobrojni koji su ostali verni kafani i svim njenim vrednostima, ostali su isto tako i sa praznim džepovima, pa ne mogu da zadovolje punu terapiju sa kiselom već samo konzumiraju vinjak. Jebi ga.

Tečnosti sasvim različite po sastavu, ukusu i mirisu, kao i po vremenu i načinu konzumacije, ali im je zajedničko to da liče na mokraću, iliti urin.

Locirana u sporednoj ulici tako da je skrivena od osoba koje, onako u prolazu i s' gadjenjem, samo bace pogled kroz njene prljave prozore da vide kakvi ljudi tu mogu da provode vreme i dignutog nosa nastve dalje, nikad ni udju. Nikad i ne trebaju ući, ono što se nalazi unutra nje za njhova fina i najkremastijom kremom ispolirana dupeta.

Posećuje se posle ručka i u nju se društvo ne zove, već ljudi dolaze sami kad završe sa obavezama. Čim se udje odmah sa leve strane se nalazi šank, ali onaj pravi metalni šank idealne visine, pa kad se nalaktiš više se odmoriš nego da si seo. Dok se "laktiš" osetiš miris kafe i domaće rakije, a čuješ i eho silne galame od sinoć. Iza tog šanka se nalazi konobarica kojoj svi znaju ime, gde živi i kolike su joj bradavice(uglavnom su velike kao neki deo automobila ili bele tehnike). Ona ti pravi mali špricer, ali u "burence" čaši ga servira, nikako ne u ovim fensi peharima sa jednom ili više nogica. Staviš taj špricer "pod zub" pa sedneš za jedan od šest pravilno rasporedjenih stolova i naručiš "kilo-kilo". Sto je drveni, pravougaoni sa kariranim stoljnjakom preko, na kom ima desetak rupa od cigareta. Na sredini se nalazi metalna pepeljara stara 25 godina kroz koju je prošlo duvana za njivu od 70 ari, rdjava po ćoškovima i iskrivljena od nečije čelo, tokom tuče prošlog utorka. U pozadini ide neki narodnjački radio, krči jer nema antenu, ali koga briga nisi ni došao zbog muzike. Zidovi su dekorisani slikama propalog umetnika koji ovde doživljava svoje najinspirativnije trenutke. Toalet ili u ovom slučaju prostorija u kojoj se piša, nije opremljena wc-šoljom, već samo čučavcem crnim kao ugarak, od domestosa prosutog po njemu.

Popularna imena ovih kafana su mali ili veliki raj, kod Velje, Brke, Njorija...mada ima i onih originalnijih kao "jedno mesto". Vlasnikov otac se voli pohvaliti da je, kad je on držao kafanu, svratio Tito.

Uveče se skupi omladina, jer ovde može da popije tri velika piva za jedno malo u popularnom kafiću. Stari gosti mogu da piju na crtu, jer su dobri sa gazdom. Idu zajedno na pecanje i bacaju pikado.

Jedan od najpopularnih i najmasovnijih ekstremnih sportova u Srba.
Jedini individualni sport u kome učestvuje više saigrača i svako igra za sebe. Igra se tokom cele godine ali najčešće u priodu od 19-og Decembra do 20-og Januara (Od svetog Nikole do svetog Jovana zimskog). Smisao igre je u tome da u toku jednog dana igrač poseti što više slava, da na svakoj ne jede dalje od mezetluka (pravdajući se da upravo ide sa slave a čekaju ga još tri) ali da svuda popije po rakijicu sa domaćinom pa onda pređe na neko konkretnije piće u ogromnim količinama (Pivo ili špricer). Usput igrač treba da stigne da popriča sa svima, da se posvađa oko fudbala ili politike i da svojim automobilom bez ičije pomoći dođe kući. Dan posle se zove Paterice, i igra se nastavlja.