Divna psovka karakteristična za bački okrug. Svako može da ima svoje tumačenje ove psovke. Kameleon psovka promenljivog značenja. Obično se svi oni kome ta psovka bude upućena (a ne znaju je) pitaju kome to da utera, čijoj materi i šta da utera. Oni koji je koriste nemaju nikakvu nameru na tu psovku da se uvrede. U prirodnom okruženju se upotrebljava skoro kao uzrečica i ne podrazumeva se kao uvreda.
Ta uteraš materi svojoj dečjoj, štas to radio? Vi` kaki si kaljav i musav. Marš unutri, saš dobiti po tamburi!!!
Kad junošu koji je završio osnovnu školu i nije imao ambicija za više upregnu da mora biti negde i nešto a obično je to negde i nešto u velikom gradu a tamo se ima i rodbine i prijatelja i zemljaka, normalno, onda junošu spakuju kako ga već spakuju pa ga liferuju a da ne zna ni gde ide a još manje zašto. Pa mu spreme nekakvih đakonija iz rodnoga kraja da počasti i podseti one što im smog začepio svaku rupu na telu a pogled pretvorio u pejzaže u magli da još ima čestitih ljudi i da se svoj za svog brinuti mora.
Onda se obavezno u pakeraju pojavi i neka saksija koja se s puno ljubavi i domaćeg pelcera pošalje po putniku namerniku da sa sve zemljom rodnog kraja zamiriše adresatu dok se bude brinuo o novom članu domaćinstva dok dotični bude studirao a akobogda i posao našao.
E sad, da je junoša to hteo, želeo on bi to sam i bez njih i bez saksije odradio a ovako je samo zgubidan, pogubljen i dokon, kao šetanje saksije
- Aoj nisam odavno video Dragana.
- Ma štaš ga i gledat, eno ga opet u Beogradu.
- Jopet šeta saksije?
- Jašta.
Psovka rasprostranjena na području Vojvodine.
Ali nije to ona psovka na koju se plane, ne. Ova se izgovara lagano, s ciljem da počasti onako s apetitom, natenane. Tačno onako da curi čorba niz bradu od zadovoljstva.
Važi za jednu od onih multifunkcionalnih psovki, jer možeš da je udeneš di ti duša ište.
- Ta ajde ocov te tvoj, dokle ćeš se divaniti na sokaku. Ta zar ne vidiš da je prošlo jedan i frtalj?!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Štas dereš koji ocov, ni' ti je ovo onaj bircuz tvoj!
- Ta zdravo se ti praviš pametna! Ženskadiji je mesto u kujni s varjačom!
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
- Jebem ti ovaj red ovde! Najgore kad moraš u Vojvodini nešto da završavaš, svi spori k'o ranjeni puževi!
- A dis ti žuriš derane? Šparaj te živce, nemoj da jebavaš.
- Šupičku materinu! Ko je bre tebe šta pit'o?!
- Deder, da ti ja nešto reknem...diš ti lepo u ocov! Štas tu kerebečiš, glumiš nekog uncuta!
Situacija u kojoj se ide na pivo, pelinkovac, bilo koji sok, štok, konjak, vinjak, lavov, rakiju, rum, čaj, vodu, votku, ponekad i pravu kavu.
-Đesi Rale, ajmo na kavu.
...-Rale, štaš ti?
- Ja ću pivo.
- Daj meni jedan pelinkovac.
U davna (ili možda i ne tako davna) vremena kada nije bilo struje ni svih medija sa njom povezanih, vlast je imala problema kako da narodu prenese važne vesti i saopštenja. Morali su da se snađu obzirom na važnost koje su takve vesti imale (sa kim smo te godine u ratu, ko sve mora da se javi u vojsku, ko je poginuo/ranjen, povećanje poreza i minimalnog iznosa mita, koji vlastodržac se razboleo od opake kijavice i kada se izlečio...). Neposredno narodu je te vesti i proglase čitao lokalni birov.
Birov je bio onaj lik koji ide kroz to mesto, lupa u bubanj i urla „Čujte i počujte!“ dok se narod negde ne sakupi na gomilu tako da svi čuju. Možda jedini posao koji se pošteno dobijao na javnom konkursu u skladu sa posebnim mogućnostima i talentima kandidata. Naravno, pre svega glasovne mogućnosti u vidu prodornog glasa i izdržljivosti njegovog grla uz poznavanje cele azbuke. To je morala biti osoba u poređenju sa kojom operski pevači zvuče k'o iznervirani Boža Đelić. Glaščina koja izbija prozorska okna, baca crep (ćeramidu) sa krovova i izaziva privremeno ili trajno zujanje u ušima i bol u glavi uz mogući osećaj mučnine (mada mnogi ovo poslednje pripisuju psihološkom delovanju obraćanja vrlih nam vlasti).
- Eeee, 'de ste bre, ljudi? Otkad vas nisam vid'o!
- Jebote, lakše malo, štas' dereš k'o birov? Niko ovde nije gluv. Bar još uvek.
Koristi se kao nastavak za prezent u drugom licu jednine a bome i kao skraćenica od skraćenice reči "hoćeš". Prvo se "hoćeš" skrati na "ćeš" a potom se od toga oduzme "će" i ostane samo "š". Dodaje se na prethodnu reč u rečenici.
1. Metalikuš prepoznati po zarđaloj kosi.
2. Oš doći jedared?
3. Štaš popit?
4. Jeban, tiš bit!
5. Zaš mi govoriš da sam decxko?
Kao Samson bez kose, kao žena bez dupeta, kao selo bez crkve - jednom rečju, neupadljivo. Mališ bi, obzirom na sitnu građu, iako je višestruki svetski prvak u ski skokovima i legenda Poljskog sporta, 'ladno mogao proći ulicom i da ga niko ne zaustavi za potpis - samo ukoliko bi udlučio da se reši svoje facijalne zurke. Brkove svi zapamte, a oko toga ništa. No, svi koji prate ovaj sport su se nekad zapitali: Šta bi se desilo ukoliko bi ga neki konkurent iz zezanja obrijao dok spava?
Duško Korać tokom prenosa Novogodišnje 4 skakaonice:
I sledi istinska Slavenska legenda, najsitniji skakač na turneji, ali njegova snaga je u brk... Mon dieu, pardOnne, što bi Francuzi rekli, cenjeni gledaoci! Moraću da proverim notes, a moguće da je izašao i neki test skakač. Cenim 140 metara, publika je takođe zbunjena, i DAAA, to je pobednički skok! E Adame, Adame, prošlo je vreme maskenbala, gde sad nađe da se briješ dok svi još vidamo Novogodišnje rane i ne prepoznajemo ni sopstveni lik u ogledalu. Germani ti opet gledaju u leđa na tabeli, i zato ti se klanja cela redakcija (uz osmeh, u pozadini se čuje zvuk kucanja rakijskih čaša sa Gojkom koji je stigao da prenosi Engleze, i toncima)
Haris će bez brkova i dalje imati svoj glas, Ron Džeremi svoj stas, ali Mališ - večita misterija koja nikad neće biti rešena, pošto se legenda i u penziji stajlinga ne odriče...
Najzastupljeniji vid seksualnog života studenata.
- Večeras možeš doći meni, ovaj sa geografije će na jubilarnu desetu brucošijadu, a mašinci spremaju ispit pa će u čitaonu.
- A štas' mislio, kamo sutra?
Preduslov opstanka svake kafane. Prva kafanska zapovijest.
- Dobar dan. Izvolte?
- Nako sjedim.
- Nema sjedit nako. Štaš piti? Ako neš ništa piti, ispuši tu cigaru i nagni.
Zena koja politicke tehnike koristi u komercijalne svrhe - u oci te gleda i laze!
Glas kaze:
- Svi trebate koristiti proizvode Bozen cosmetics ako zelite lako i brzo izgubiti suvisne kilograme!
Stas kaze:
- Ja ih prva ne koristim, jer imam 20 kg viska!
Iskonski strah praćen nemim molitvama za život.
- Štaš od priloga?
- Ništa.
Strah u očima
Mađar. Gulaš fazon. Tip koji se uputio u muvanje srbske pičetine sa ovakvim imenom. Njemu je jasno da je najeb'o. I njoj podjednako, ako joj priđe. Ali kao svaki normalni heterojebach i on bi voleo da umoči svoju bačvansku kobaju u sos. Čisto malo da začini, Desanka je pred otkazom. + jebe ga i akcenat. Priča kao Mađar.
To ga neće zaustaviti da krene u lov. Mađari su čuveni po svojim sposobnostima lovljenja Srba. U ovom slučaju Srpkinja. Mirnodobsko vreme, štaš. Jedino ako je gejpeder, tu onda dolazi u obzir ova prva solucija.
Elem, smišlja taktiku. Taktika! Kako izmeniti akcenat a da zvuči kao gedža ili još bolje, kao novosađanin. Ištvan- Ivan. Može. Idemo dalje. Akcenat. Aukurac. To mu je najveći problem. Jebeš to, biće Englez. Kako Englez kad ne zna ni da bekne engliš. Pa da, biće Mađar.
Zna mađarski i može da smisli priču kako je došao iz Pešte. Do jaja. Znači ima love. EU, ovo ono. Prosečna plata dva soma jura. Znači može bičarkama da plati flašu Martinija. Ali ček, on zarađuje u realnosti srbske pare. Znači dvesta jura u trafici. Situacija se komplikuje. Ok, boli ga kurac- kreće u lov. PA ŠTA BUDE NEKA BUDE.
- Szia lányok, én vagyok István.
- MOLIM? HAHA iz koje galaksije je ispao ovaj?
- Ja se zem Ištvan. Došao iz Budimpešta. Prićam szerbski po-ma-lo.
- Jaao, baš zanimljivo. E pazi frajeru, ne znam da li razumeš- ali ja ne volim gulaš. Tako da Ć!
- NABIJEM JA VAMA MALO BANJALUČKI ĆEVAP U PIČKU!! GOVNA DOĐOŠKA !
AAAAAA AUSTROUGARSKA AAAAAAA
Raj za džeparoše, na 100 kvadratnih metra se naguralo oko 3000 studenata.
- Safete očeš da idemo na fakultet danas?
- Štas dešava s tebe kake te čkole spopale ja u osnovnu nesam išo.
- Ma prijava ispita bre više gužva no za sankcije.
Psovka upućena autoritetu.
Izgovara se nejasno i siktanjem kroz zube. U suprotnom, ostaćeš bez zuba.
-majstor: mali, aj donesi mi te šrafove više i otrči da mi kupiš burek i pivo!
-šegrt: jbem t mmicu
-majstor: štas kazo?
-šegrt: ništa, evo idem...
Zajebancija na račun štreberske dioptrije.
-Šta ti je to na glavi koj kurac?
-Pa dioptrija, slabo vidim.
-Ko dno od tegle jebote.
-Samo te imali, štaš.
-Nego, reci mi šta će duradi Kaljari sutra. Da znam šta da odigram.
Osobina velikih ljudi ogleda se,izmedju ostalog,i u tome što se nesebično zalažu za dobrobit drugih,za razliku od malih,sebičnih,ljudi koji žive samo za sebe i svoje interese.
Stas ne određuje veličinu čovaka.Visok ili nizak, velik si onoliko koliko ti je velika duša, samim tim i dela koja činiš.Ali to ne određuješ sam.To vrednuju drugi.
Evolucija anatomije žene, a svakako i erotike.
Nekada davno, u vreme džeferdara, kubura, jatagana, Praviteljstvujuščeg sovjeta, jabaša, subaša, buljubaša, harambaša i inih, sa današnje tačke gledišta slabo razumljivih pojmova, volelo se dvoje mladih. On je bio heroj, jedan od najdrčnijih vojskovođa u Prvom-more, Turci, na kurac ste nam se popeli-ustanku. Fes, brci, utoka za pojasom, peskovit glas, prek, nagao, uz ruzmarin vino, ašik...Hajduk Veljko. Lord Krajine i strah i trepet za obrezanu čeljad.
Da je Hju Hefner kojim slučajem živeo u 19. veku, pozvao bi Čučuk Stanu da mu bude prva plejboj jebena zečica i naslikao je nagu, guščijim perom na pergamentu. Stas, glas, harizma, lepota, pamet i bedra. Prva bedra Negotinske krajine i nezvanično druga od Velike Morave do uralskih vrleti.
Kad god su Veljku ratne obaveze dozvoljavale da uzme slobodan dan ili neplaćeno odsustvo, ljubavnici su se viđali ispod jednog bagrema. Kako pesma kaže, dušek im je bila lucerka detelina, jastuk Veljkov super napucani biceps, edicija ralo i volovi, a jorgan nisu imali jer je bio jul mesec i vrućinčina u pičku materinu. Elem, legnu oni tako i on počne nju da timari po bedrima. Gde se god rukom zaputi, ono bedra. Ne, on je nije hvatao za sisu ili ne daj bože pokušavao da joj surdukne vragolana u nedepiliran i prepun tarzančića čmar (hej, tad su se ljudi zapirali samo o bitnijim praznicima, i to sekvencijalno). Isključivo bedra i samo bedra, ko ovan u krivu šljivu. Mislim, tako poezija kazuje. Makar ova što je prošla oštru legislativu, ne ona hromog Vuka koji opisuje mlade djeve koje proklinju sudbu zlu jer im je pička zarasla ko Amazonija.
Danas, anatomski gledano, pre ćeš zatvorenih očiju locirati crkvu Svetog Petra u Vatikanu, na karti sveta razmere jedan prema zilion, nego naći bedra na telu žene. Nekad su bedra obuhvatala teritoriju južno od sisa i severno od kolena a sad postoje: kukovi, bokovi, guzovi, gluteusi - više vrsta , krsta, unutrašnja strana butina, spoljašnja strana butina, male usne, velike usne, džojstik, čmar, Grinički razdvajač guzice, bikini zona, depilacijska zona, kitov rep zona, donji stomak, gornji stomak, pupak zona. A bedra? Gde su jebena bedra?
Mistična savitljiva podloga sa koje se pravi potencijalni odraz ka košu sopstvenog uspeha. Figurativna trambolina koja svojim korisnicima pruža latentnu ali idealnu mogućnost da preko njene neupadljive ali skokovite površine odskoče u visine sopstvenih karijera. Nezaobilazan i pomalo mistifikovan termin kada je ambicija rendom homo-sapiensa u pitanju. “Mistifikovan” jerbo pomenutu dasku može predstavljati apsolutno bilo šta; od slučaja do slučaja zavisi da li će to biti, na primer, pozicija jednog kopir-majstora ( onaj što kopira; prim. prev.) u mnogoljudnoj kompaniji čiji je pravac poslovanja obično nepoznat njenim zaposlenim ali dakako “ima neke veze sa export-importom”, šalter dimenzija 2x3 metra za potrebe javnog sektora koji - ukoliko se preživi - obično vodi u nešto veći radni prostor ( 4x3; prim.prev.), ili polni ud pretpostavljenog, direktora ili debelog i najčešće ćelavog producenta - zvanog "Bolero" - koji se nekako i dâ preživeti ali ne i zaboraviti.
Uglavnom, sve su to tipovi motki kojima naši kandidati za svetlu budućnost postaju Bubke svojih profesija, odistinski ostvarenici vremêna uloženih u sebe sâme. Mada i ja serem previše...
Elem, za sve one koji u svojoj trenutnoj poslovnoj realnosti žele nešto više od titule "malog od palube", potrebno je reći "hop!" veoma strpljivo i polako i verovatno nekoliko desetina hiljada puta pre nego konačno i upali. Izvestan period kaljenja im, razume se, ne gine...
- 'Ajde, dušo, spremaj se, već nas čeka kombi dole...
- Ali, Taške, zar stvarno moram da pevam kod Ere u kafani?! On je takav prostak...
- Je l' ti 'oćeš da pevaš u Operi ili ne, a?!
- Svim srcem!
- E, pa onda, ostavi taj brus, oblači tu ribarsku mrežu i polazi! Erin lokal je idealna odskočna daska za to...------------------------------------------------------------------------------------------------
:Mladi i sveže diplomirani student Megatrenda sa prosekom ocena 9.9 ( smer nebitan ), na nagovor svog oca dolazi u firmu strica Bobana ne bi li ga ovaj zaposlio...:
- Zdravo, striče, eto ja doš...
- Ćao, mali, sjedi...Štaš pit’? Smiiiljka! Daj dva viskija i dvije kave ođe, odma’!
- Hvala, striče, ne treb...
- Jebeš li šta, mali? Šta ti radi onaj prdonja kući? Kako škola?
- Slabo, eno ga svađa se s majkom, a zbog tog trećeg sam zapravo i došao...
- Znači – pos’o, a? Štas beše ti ono izučav’o? Pravo? Medicinu? Ekonomiju?
- Biznis, striko. Biznis...
- Propisno, propisno...Ništa. Počinješ od slijedeće nedelje, u redu?
- Hvala, striče, neću te razočarati, časna reč! A gde će mi biti kancelarija? Je l’ treba svoj laptop da donesem ili ću imati svoj poslovni? I koji ćeš mi auto dati da vozim?
- Kancelarija? Laptop? Auto? Da tebi vrane nisu malo popile mozak, momče?! U ponedeljak u 8h da se javiš u magacin na istovar, ščuo!
- Ali, ja sam misl...
- Misliti i srati nije isto, moj bratiću. Tako sam i ja poč’o, tako ćeš, vala, i ti. Možda neđe i doguraš...
- Ali ja imam školu, znanje, visok prosek...
- ...i kurac ‘mesto mozga, znam već. Da sam ja takve k’o što s’ ti puštao da mi se mešaju u pos’o odavno bi prop’o i završio naulici. ‘Ajde, bjež’ sad, još ćeš od strica dobiti batine koji si trebao dobit’ od oca, krv mu jebem onu blagu!
Srpska verzija one anglosaksonske karma iz bič. Deluje malo prostački ali je svaka na svom mestu.
Ako si se rodio pod srećnom zvezdom imaćeš sve. Dobre ribe, lova, posao u društvenoj firmi i još mnogo toga. Ali ako nisi serator kao ovaj gorepomenuti onda si ga najebao, brale. Jebaćeš samo ako platiš, radićeš kod privatnika, plata će kasniti...
Šta ćeš? Takva ti je sudbina. Valjda si se rodio natrćen u dogistajlu, spreman za njihalo strave tvoje sudbine i tvog života.
- Kako, jebo ga Bog? Objasni mi kako si uspeo da se isečeš na kesicu od čipsa?
- Štaš... Kome je sudbina da ga jebu tom gaće same padaju.
Sok, alkohol ili bilo koje drugo piće koje se može meriti sa ukusom deterdženta.
- Alo bre, štas mi dono ovaj deterdženat?
- Ali gospodine, to nam je naskuplje pić..
- Ma šta kurac ovo! Ajd kad već nemate ništa bolje, skokni do kuhinje i donesi feri. Da bar znam šta pijem.
