Не знаш шта ћеш од живота...
Толико си се најео, наскитао, натрошио пара да си почео да бришеш дупе са њима.
Јео си, остало је пола хљеба, бациш га у смеће.
Обрисао си дупе са пет кругова тоалет папира, али баци га цијелог у смеће, боли те уво.

Не јебеш живу силу већ тјераш по своме и све што је твом послу вишка уништаваш јер кад не ваља више теби, нема да ваља ни другима!

Да видим шта имаш. Не занима ме, ал' хајде, покушај да ме заинтригираш.
Можда и знам о чему је реч, што не значи да ме не 'интересује' твоја перспектива која вероватно одише дескрипцијом и речитошћу. А и едукативно је, у то не сумњам. Причај ти слободно, слушам ја, ео, у уво се претворих. Живо ме интересује због чега су дадо и саки раскинули, и шта српска мајка носи данас.
Ако, ако, и историју везе ми испричај, немој то да ми прескочиш СЛУ ЧАЈ НО!

Биће то за причу, да да. Много велико њеср, тачније неко ће опасно да најебе, неко ко је прекардашио сваку меру. Једноставно му се лоше пише, ние светла будућност пред њим.

Вероватно је му леш бити пронађен у Дунаву у најгорем могућем срању. Неће имати коже, биће без левог ока а из десног ће да вири завршетак виљушке. Уво ће му бити одсечено, као си сви прсти леве руке. Ни рођена мајка га неће препознати.

Дићи нос и марширати са својим оклопом без обазирања на друге уз помисао да си узвишен.
Нико нема контролу над тобом, нико те не дотиче, ти си величина.
Јебеш све остале који те не подносе, сви су љубоморни, сви су завидни и сви ти желе зло, ти си попио сву памет свијета и боли те уво, они гријеше.

Кад је алкохол у крви боли те уво за економску кризи, за то што немаш пара, за то што немаш рибу, ма једноставно боли те курац за све. Може неко да те зајебава, тебе једноставно неће бити брига. Упаднеш у блато, говна, коприву, неку баруштину, иначе би се изнервирао, а овако ушиканом ти је то баш лепо, па се још устанеш из тог срања и скачеш назад радећи дупли салто или неку пируету.

Моја омиљена игра кад сам био клинац и возио се у ауту или бусу, мада и сад то понекад радим. Нађем неку тачку (блато, птичје гованце...) на шоферци или на стаклу поред мене и њом нишаним и као пуцам у аутомобиле који иду у сусрет, куће, људе, животиње... ма све живо и мртво. Идеалан начин да прекратиш себи пут и да не слушаш досадне и глупе приче које причају остали. Само се опустиш, затвориш лево око и замишљаш како ствари које си погодио експлодирају и боли те уво.

И ко је овце изгубио вратио се пре мене.
Приступио сам чувеној техници тражење кваке на зиду.
Помислио сам ко зна заштo је то добро?
Да ли одмах бацити пеглу или ујутру кад устанем?
A напио сам се као човек.
Ипак сам некако упалио комп.
И тамо исто, јад, беда и чемер.
Који ми је требало да описујем те њене очи?
А и не везано с тим, мало нас је ал смо говна.
Сујета, љубомора, завист.
Има неколико њих пања. Није да нема.
Кењам, дакле постојим.
Пермутација.
Боље се напиј и лези да спаваш, помислим.
А већ сам се нарољао.
Значи књаважа.
Толико.

Бацити неког у други план, јер му је тамо и место. Хоби му је да буде немач појма и то му пролази док не наиђе на тврдо. А то тврдо си управо ти. Онда урадиш два-три кључна потеза, попут покрета руке док чистиш стари дедин сако пред одлазак у кафану. Процес је прилично лаган, али има ту неку снагу. Није дедин сако шала. Захваљујући њему пампрчио је чедне жене по селима у кругу од једног дана јахања.

Посткоиталне приче које партнер приповеда на уво својој партнерки, држећи је у чврстом загрљају, у магновењу пре заспивања, када су мисли најчистије и најсировије, када стварно и мисли оно што каже. Тихо, тихо, али ипак довољно гласно да јој се уреже у памћење, јер, жена не би била жена кад не би веровала у све што јој објект жеље и прималац љубави каже. Карактеристично за ову појаву је то што жена, неретко, пусти машти на вољу и чује оно што јој није речено.

Ниси уплатио ADSL па су ти га искључили/покварио ти се комп, и опет си принуђен да у тренуцима досаде прешалташ канале на ТВ-у који не гледаш већ питај бога колико. Е тад се осећаш као Алф кад је с планете Мелмак пао на нашу планету.

Боли га уво ко је добио изборе, а ко формира Владу. Не занима га ни ко је победио на Вимблдону, а поготово га не интересује освајач Великог дербија или титуле првака. Курс страних валута је последњи пут проверио кад му је пре три године дете добило 500 франака од тетке из Швајцарске. Важно је само да има паре за струју и телефон, да га Тијанић не тужи за РТС претплату и да има шта да се једе јер је Матијевић управо отворио нови дисконт у његовом граду.

Добро му је. Срећан је к`о свиња у говнима.

Предуго разговарати телефоном.

Призор, који захваљујући ветеранској радној снази из бившег "Центропроизвода", и новопридошлим млађим регрутима Мишковићеве империје, највише подсећа на журку у анархистичкој четврти Копенхагена. Како се радно време приводи крају, у самопослузи пазаре само погрбљена бабетина која је дошла да убије време до почетка квиза на РТС-у, и клинац који дошао по бокс црвеног Винстона "за ћалета", а звук "макси, ајде, купи, цео дан" умноиспирачких песмуљака, замењују хитови Бобана Здравковића. Ниво безвлашћа и хаоса се из минута у минут, пење на све виши ниво.

Док мусави месари за дупе штипају масне средовечне тетке које по рафовима слажу сунцокретово уље, што оне испраћају похотним "ју,ју" узвицима, к'о да их је Драган Николић из млађих дана лично опалио по дупету, млађане касирке размењују поруке са власницима локалних пекара и мењачница, не примећујући да уместо Тесле враћају Вајферта. Батица са млечних производа је још пре пола сата запалио на пљугу, и нема намеру да се враћа, а твој сир ће по свему судећи запаковати Фреди Меркјури, који ће специјално за ту прилику устати из гроба, и у црвеним гаћама са круном и плаштом бацити робу на вагу. Шеф смене занесен револуционарним жаром, у трегер мајици са загребачеке универзијаде 87, продорним гласом нордијског горштака расправља са магационерима о Ибрахимовићевом голу из офсајда.

Израз којим се описују производи сумњивог квалитета (да не кажем говно од производа).

Ћутук.
Он је у свом свијету, само зијева унаоколо и нема појма шта се збива око њега.
Ако планирате нешто да га питате за сјутра, закаснили сте јер сте то требали да урадите прије два дана због стања његовог мозга који је на стенд-бај и не мрда баш тако лако.
Успорен је али га исто тако боли уво за све, ако је земљотрес он ће прво да се наспава па да изађе из куће, ако касни, он ће попити кафицу, па онда кренути, чему толика фрка?

Лик кога боли уво за све. Опуштен, живи у свом свету, незаинтересован, али у неку руку, онако подмукао и спреман да ти га завучe онда кад најмање очекујеш.
Он нема неки свој мото, ланза од данас до сутра и намена коју му је Бог одредио преко ћалета који га је сковао састоји се у спрдању и подјебавању других рабова божјих.

Буквално милион пута је свако од нас чуо реченицу од родитеља: Уреди ту собу већ једном.
Да јесте, уредићу је, и онда шта? За пар дана ће ентропија учинити своје. За пар дана ће све те уредно сложене мајице бити опет раскупусане, јер наравно, нико не може да слаже мајце оним редом којим ће их и облачити. Чупање са дна штоса, претурање... И не само мајце, већ и све остало што се налази у соби просечног младог човека (осим ако није припадник неке верске организације, тј. секте самоповређивања па спава на дасци и има само три иконе и корбач којим се удара по леђима)
Па среди је, доћи ће ти неко, биће нас срамота.
Да, знам. Увек је шта ће други да кажу. Зашто би то требало да брине било кога од нас? Нисам ја лошији човек од њих само зато што су ми јучерашње чарапе (које се могу опет обути) негде између празног Вербатима који је пао са стола и стотог броја Скринфана.
Боли ме уво шта ће неко рећи због тога или због онога што ми је трава непокошена и прљави југо већ 4 дана стоји паркиран под орахом јер ме стварно мрзи да га перем или да га испаркирам од ораха да би покисао.
Мрзим те људе који завлаче нос у туђе ствари. Гледај себе. Гледај то што ти се 16тогодишња ћерка ваћари са десет година старијим ликом и што ти син главни лерди у крају (а за тебе је и даље а дууууша и мукица моја мала). Гледај своја посла и пусти мог Југа, више њега волим него пола комшилука!
Шта вас уопште брига, о носозабадачи у туђе животе, то што и даље пуштам музику гласно и што се нисам оженио иако имам 24 године? Јепте се. Ето то само да вам кажем.

Ружна, нафурана кучкица. Или више њих.

Прислушно помагало. Застарело али ефективно прислушно помагало коме се батерије никада неће истрошити као например овим хај-тек бубицама какве имају ЦИА и БИА. Није луд Бонд, Џејмс Бонд што се досетио да прислушкује непријатеље њеног Краљевског Височанства Елизабете II помоћу овог стакленог реквизита...у некој од својих бројних авантура.

Попиздио.