Pobediti tremu jednom čašicom s nogu.
- Ali, ne smem, stra' me! Prvi mi je put...
- Aj, bre, evo.... Udavi guju i odradi to!
...šššššljk!
- A u koje uvo da met'em bubicu?
Hladan čovek. Bezosećajan. U srcu mu uvek ledara. U duši mu još niže temperature. Minus Rusija.
Ne zna šta su osećanja. Pokreti i mimika mu se svode na dve stvari, osmeh i tugu. Jedino mu to raspoznaješ. U ostatku vidiš samo voštanu figuru. Od krvi i mesa. S jednakim izrazom lica je podneo smrt rođene majke i dobijanje deteta. Krajnji lelemud, po svakom pitanju. Šta ga boli uvo što se Zemlja kreće?
Kad bi ga neko silovao na sred ulice, baja bi ga zamolio da stavi kondom, bez obzira što su istih polova i što će mu palamar razraditi debelo crevo. Bar neka klizi lakše, pa namazan je valjda vazelinom?
Omiljen izraz mu je ''I, šta ćemo sad?''
-Rale, Rale, vidi, žena ti se besi o drvo!
-Hehe, duhovito ženče.
-Pa s' ti lud? Ćeš dumre?
-Ništa ti ne brini, otporna je moja Rajka na sve!:ne skida pogled s novina:
-Pa, bar se okreni da vidiš kako joj je, sažalićeš se!
-Ju, evo krenula mi suza!:gleda u novine:
-Ajde molim te, spasi mi sestru, tvoju ženu Rale, pa imaš i dece s njom, niste stranci. Mene moje ruke izdale nakon Golgote, sad samo imam snage za toalet podići i obrisati guzicu!
-E, vidi što nam se krava teli!
-Rajka, sestrice, deder, siđi s drveta, ne vredi, ni ovo ga nije opametilo, razmišlja taj o Imleki, jebe se njemu za tebe! Ajd' kupi decu i idemo!
Laganini. Sporadično, ali redovno. Meraklijski, raditi stvari sa onim istinskim užitkom čru boemčine i hedoniste kojem filozofski apsolutno savršeno puca kurac za mišljenje raje i kojem je jedino stalo do toga da se celim svojim bićem preda datom trenutku i potrebama telesnih čula. Pritom, ne obavezujući sebe da ugodi ostatku sveta, jer obaveze nose odgovornost, a ona je arhineprijatelj revijale.
Ležerno i sa stilom. Prošetati pistom u top izdanju, ostaviti publiku bez daha i pod snažnim utiskom, i na kraju staze samo baciti šmekerski osmeh pa se zarotirati natrag u ilegalu. Jer, slava je za atenšn droljice koje prihvataju tuđa pravila zarad opstanka pod reflektorima. Ti to nisi.
Kad ti dođe, radiš šta hoćeš, burazeru. Bivaš svojim bez trunke blama i krivice. Ko ga jebe. Sve će to prekriti snegovi i šaš. Boli te kurac. Jedan je život.
- Eeej, liče!
- Gde si, glavice.
- Šta se radi?
- Evo nešto do grada. Ti?
- Ja upravo doleteo iz Milana, znaš da mi je žena operska pevačica. Sedeo u prvom redu, naravno, sa Đorđom Napolitanom, čovek me ponudio Kohibom a ja u fazonu alo čkode ja u plućoa samo koksaru interniram lol.
- Do jaja. Inače?
- Inače moj privatni džet koji je samo jedan od pet, redovno saobraća na relaciji Pariz-London-Lisabon-Kijev-Moskva-Prigrevica, znači, veruj mi, nemam kad da serem.
- Verovatno ni za ispunjavanje bračnih dužnosti.. Dobro, nađe se uvek neko da zameni, terenski rad zna da baci u iskušenje, a mi žive duše, jbg.. Nastavi?
- Pa šta da ti kažem burazeru, život na visokoj nozi. Mondenski. U društvu sam ozbiljnih i čuvenih glava, jaka poznanstva, veze, lovu prestao da brojim, prijemi, parade, kokteli, ambasade.. Ti?
- Ja revijala ko i uvek. Šljakam za pristojnu svotu, okupi se banda onako revijalno, uz pivdžana i fišek, jebem revijalno, izađem revijalno, meračim svaki sekund.. Kad se sve skupi.. Meni banja, iskreno.. Drago mi šo sam te vido burazengija.
- Isto tebroni. Vozdra!
- Ćao ć!
Molim te nazovi me nemam dovoljno kredita,usluga MTS koju svi nesebično koristimo kada nemamo kredita.
Brate opet nemam kredita jebenog,ma boli te uvo pusti molitvu.
Jedan od najpopularnijih dečijih sportova, propraćen obaveznom kritikom od strane roditelja.
"Pa, šta radiš to, možeš vrat da polomiš, sve ćeš čarape iscepati tako!"
A tebe boli uvo.
Najnovija vrsta samofotografisanja u devojčura sa fejzbuka.
Subjekt na slici fokusira grkljan iliti vrat, tako da u portlajt (suprotno od lendskejp) formatu na fotografiji vidimo lice bez gornje polovine lobanje, vrat u centru i dekolte sa naznakom grudi u dnu fotografije.
Poluguzni profil je odavno izgubio smisao dolaskom Instagrama i ostalih zevzeta sa interneta gde se svaka budaletina može samoproklamovati kao izistinski umetnik koji u mrvici hleba vidi veliki potencijal za probijanje na paparaco scenu, te besomučno fotografiše istu, ili, na primer, fotografiše muvu koja je sletela na uvo biste Uroša Predića tokom Dana Umetnika u njegovom rodnom mestu nekim nadrkanim Nikonom, nekih petnaest minuta dok muva ne padne ozračena.
Elem, ti isti umetnici su skapirali da se sada fotografije fotografišu na nove načine. Otuda i ovaj anfas.
- Si video što je stavila novu profilnu?
- Zajebi to! Ništa se ne vidi. Ništa! Nisam ni znao da ima noge dok je nisam video uživo na Egzitu. Svaka joj slika ista. Od čela do sisa ali ne i zaključno sa sisama. Da nema lokne, ne bi ni znao da ima kosu.
- A riba je priznaj.
- Nek slika noge! Neka, aman slika panoramu stomaka i butina dok leži na plaži. SAMO NEK PREKINE SA TIM VRATOM, počeću da je sanjam ko žirafu.
Potpuno neposedovanje bar trunke hororizma u sebi, kao i nemogućnost da jednog dana budete srpski Hičkok. Hvatanje za oči dok Hanibal jede uvo Švabi, okretanje glave dok mutant iz ''Brda imaju oči'' odgriza glavu papagaju, kao i sve jači otkucaji srca za vreme trajanja pesme iz ''Noć veštica'', neke su od stvari karakteristične za ove ''objekte'' dok gledaju horor film. To su uglavnom osobe koje su se do juče palile na Lukasa iz ''Tri hila'', smejale se ''forama'' Kursadžija i lepile postere Bred Pita iznad glave, kako bi svakog jutra doživljavale obilni svrš i bile ispunjene celog dana, a onda su se momentalno transformisale u ljubitelje krvi, struganja kožice sa polnog organa i odsecanja stopala motornom testerom, verujući da će tom transformacijom postati kuljiji u društvu. E pa kurac moj !
- E Šomi, preporuči mi neki dobar horor film ?
- Pa preporučio bih ti Insidius ili Testeru, ali pošto si se prošlog petka bukvalno usrala u gaće dok je Fredi Kruger jebo mater Džejsonu, moj savet ti je ''Jesen u Njujorku'' ili eventualno '' Moja velika, mrsna, pravoslavna svadba''. Batali horore, nemaš smisla za strah.
Lopta koja goši prozuji kroz uši sa više od 20 metara.
Ima specifičan zvuk i ostavlja trajne psihičke posledice po golmane širom Srbije.
-U koja zviždaljka, čini mi se da mu je šapnula nešto na uvo!
Odnosno predosećanje budućeg događaja koje zaista nismo imali, ali se svedno - desi.
- Zimirta, baci đubre, počelo je da se oseća na preskordiciju.
- Mama...neću baciti to đubre, za njega osećam samo indignanciju.
- Ako ga ne baciš, znaš da će ti otac dati indulgenciju preko usta kada dođe zdivlje deponije...
Opis totalne lenštine koja nije u stanju da bilo šta učini. Ceo život je proveo spavajući i jedući, bez imalo truda uloženog u ono što će ga čekati tokom života. Ne zna da odradi neke osnovne stvari, ne zato što nije imao nekog da mu pokaže, već zato što ga nije zanimalo. Takav ne razmišlja o budućnosti. Radi sve ofrlje i sa ciljem da što pre završi, kako bi se vratio svom svetu. Baš za ovakve osobe se može reći da ima na jedno uvo uđe, na drugo izađe.
Glavni oslonac u životu su im roditelji i ortaci koji vole da pomognu.
Ali! Ako imaš para, koji će ti da znaš da zavrneš sijalicu? Zovneš majstora, pljuneš crvenu i eto ti svetla. Koga briga kako je izvedena ta magija...
-Kako žena, deca?
-Pa odlično...
-Đe je završio onaj najstariji?
-Milenko?
-Da, da, videla sam ga pre neki dan, jedva sam ga prepoznala sa onom bradom.
-Eno ga u garaži, sada tamo živi. Znaš kakva su vremena, a on ne zna ni sijalicu da zavrne.
Milenko: Ćale, možeš doći? Slavina nešto zajebava.
-Vidiš.
Pojava koja je široko rasprostranjena na Balkanu i drugim postsocijalističkim zemljama.
Ogleda se u tome da završiš školu, nađu ti posao preko veze u državnoj firmi, i onda kad ti jednom nađu posao, ti se udaš za njega i ne može bog otac da te izbaci, jer te štite razni sindikati, a u međuvremenu možeš da se zajebavaš na poslu i zabušavaš maksimalno i da za to primaš platu, plus još malo usput kraduckaš ili si u šemi da pomažeš drugom da krade, jer boli uvo ljude za državno. Nije njihovo.
Takođe, fenomen udadbe za posao se odražava i na doživljavanje obrazovanja, naročito fakultetskog, pa tako imamo studente koji diplomiraju sa stavom ''Zbogom, knjige, zapaliću vas, da vas ne gledam više'', umesto da budu svesni da pravo učenje na pravom poslu tek posle fakulteta dolazi. Ali, pošto od pravog posla nema ni P i u firmama se nailazi na zabušavanja umesto na težnju ka napretku, nema ni potrebe za intelektualnim napretkom.
- E, gde si, čoveče, nisam te video 100 godina!
- Evo, tu sam, radim malo, malo pišem neke naučne radove...
- Pa, šta će ti to u životu?
- Interesuje me. A i volim da se bavim time.
- A, je li, kolika ti je plata?
- Minimalno nešto, ali meni je dovoljno za prvo vreme, dok se ne snađem.
- Znaš li kolika je meni plata?
- Kolika?
- Devedeset hiljada plus beneficije. A što je najjače, ne radim ništa. Dođem ujutru na posao, izblejim malo, onda odem po burek i nema me tri sata. Šef me toleriše, pošto je izvalio da sam ga provalio koliko krade. Ma, uživam!
Čovek koji po radu vilice podseća na klepetušu. U društvu se bori za titulu Aleksa Fergusona ili Peđe Mijatovića i nikada, ali nikada ne vadi žvaku iz usta.
- Hoćeš li baciti tu žvaku bar dok jedeš, jebo te otac!?
- Šta pokušavaš da mi kažeš?
- Laki, pusti ga. Nemoj da se uplićeš u njegov odnos sa žvakama. On još uvek žvaće Stimorol iz 94', to mu je valjda uspomena sa ratišta.
Rečenica koja u Srbiji ne treba da vas zabrine kad je čujete od druge osobe.
- Oče, ostavio me dečko, idem se baciti pod voz!
- Ćero, onaj u pola 4 kasni sat vremena u polasku, a s obzirom da je to jedini koji danas saobraća, bolje ti je da udaraš glavom u šinu. Nemoj mi se praviti Ana Karenjina, idi u radnju po pivo, čekam Kambur dva plus prvo.
Očajnički pokušaj seksualnih manijaka da ostvare bilo kakav kontakt sa osobama suprotnog (a ponekad i istog) pola. Dele se na one što, šatro slučajno i zbog truckanja u saobraćaju pipaju atribute drugih ljudi i one koji svoje ruke drže na rukodržačima ali se zato, takođe šatro slučajno, prislanjaju polnim organom uz dupeta svojih žrtava. Treća, najbezazlenija grupa, su oni koji samo nepristojno pilje u druge putnike ili im dahću na uvo. S' vremena na vreme mogu se susresti i masturbatori koji, najčešće kroz rupu u džepu, zadovoljavaju svoje nagone gledajući usput u neku zgodnu putnicu.
Za razliku od običnih manijaka koji najčešće napadaju 1 na 1 u mračnim ulicama ili po žbunovima, GSP manijaci koriste neljudsku gužvu u autobusima i trolama, računajući da to smanjuje šansu da budu uhvaćeni na delu. Aktivni su uglavnom u letnjem periodu kada žene nose kratke suknje, majice na bretele i sl.
Žrtve GSP manijaka uglavnom prećute napad, tešeći se da umišljaju i da je nemoguće da u gužvi u kojoj se ne zna gde je kome ruka a gde noga neko misli na seks. Ponekad ipak padne i javno napušavanje posle čega manijak, postiđen, beži čim se otvore vrata.
Devojka stoji u prepunom autobusu i gleda kroz prozor, dupetom okrenuta ka unutrašnjosti autobusa. Manijak koristi gužvu da se prilepi uz nju. Njoj je neprijatno ali ćuti, pravdajući situaciju gužvom. Na svakoj sledećoj stanici ulazi još više putnika a manijak to potiskivanje iz pravca vrata koristi da se sve više nabija uz žrtvu. U jednom trenutku ona okreće glavu i vidi da je poslednji deo autobusa prazan a da se ovaj ne odmiče od nje. Kreće drama!
Devojka : Mene si našao, majmune odvratni! G*vno luzersko, seljačino! Mene, poštenu devojku, studentkinju, bivšeg đaka generacije! Stoko jedna nebaždarena! Idi prilepi se uz majku što te je tako vaspitala, somino jedna!
Manijak stoji pognute glave i ne progovara. Eventualno pokušava da se pravda kako nije on kriv ali ne može da dođe do reči.
Autobus kao za baksuz upada u saobraćajnu gužvu a napušavanje traje i traje. Ostali putnici se kao po pravilu ne mešaju i gledaju kroz prozore ilu u mobilne, kako ko. Čim autobus staje manijak postiđen beži a žrtva se, uprkos pretrpljenoj neprijatnosti, oseća krajnje trijumfalno!
Uzvik očajnika koji se nalazi negde gde ne želi biti i radije bi pojeo dva kilograma pesnica nego da nastavi da obituje u tom prostoru i vremenu, pa je odlučio da se krajnje maštovito samoubije tako što će biti iskulturiran do smrti.
*Radi primera, pisaću kao da se obraćam čitaocu*
Otišao si na svadbu rođaka Stipe. Nije tvoj rođak, nego je od one tvoje kalabeštije Šokačke. Nikada ga nisi voleo, nervirao te je, ali ako ne odeš, ova tvoja Šokica ti ič neće dati večeras, a tebi je baš priteralo. Dobro, možda neće biti toliko loše..neće kurac, znaš kakvi su, sve što oni vole, ti mrziš, počevši od onih malih kolačića do opsesije Zvonkom Bobanom, al' ajde, sedneš u svoj Pežo pa u Lijepu njihovu. Sve je okej, ravno, jebeš ga, takvo li je. Niđe planine, sve neke šahovske table naokolo, a šahista ni za rč! Nikada ti to nije bilo jasno, ali dobro, takav je narod tamo, kanda.
Dolaziš u Zagreb. Mali grad, svi se znaju. Dolaziš kod rođe Stipeta i trudiš se kao lud da ne pričaš stereotipno, sve vreme se cepajući unutra dok slušaš kajkavštinu. "Kao da sam u "Kursadžijama", misliš se, samo čekaš da iskoči Albanac da- i eto ga. Prijatelj porodice, Tahir Fljamuri, čestiti preduzetnik iz Zadra, došao malo kod prijatelja u Zagreb, na svadbu i doveo užu familiju, koji su sasvim kulturno zauzeli svoja mesta u ona četiri reda. Naravno, Tahir je ljuta katoličina i svinjetinu tamani, samo ponekad pravi pauze od mesec dana. Kanda mu rekao lekar. Jes', naravno.
Počinju da donose 'ranu. "Uh, dobro je, barem će se najedem!", ti misliš, al' 'oćeš, prc baparac! Sve neki plodovi mora, neki zeleniš, neke sardine. "To je sve iz našeg lipog Jandrana!", povika Stipe, očigledno podjebavajući tebe. Dobro, boli te penis, ti ćeš opštiti večeras, a on mora da trpi onu njegovu što se posledni put dala kad su Švabe posetile Zagreb '41. Muljaš tu njihovu zeljaniju i nji'ove ribe, jebale ih ribe, gde je slanina?
Preživiš nekako i to, kad onda krene muzika, pardon, glazba. Glazba je krajnje kulturna. Sve neke tambure. "Gde tambure, jebale ih tambure!", misliš se. Ceo život slušaš tambure u Sremu, sada bi i ovi da te jebu u zdrav mozak. Misli na nagradu. Uzeće se ova njegova mala, pa onda kući. Mala ne liči ni na šta, debela, blago ružnjikava, ali, kako si čuo, barem pravi dobra pečenja, pojaviše prasećinu. Mladoženja Omer, ubogi Bošnjak iz Zenice, koji je našao pravu ljubav kada je pre 3.5 meseci išao u Zagreb da radi na građevini potpuno legalno. Ljubav je čudna stvar, pa da mu jebeš mater.
Onda mladin otac krene da raspreda o svojoj porodici, onda mladoženjin otac, Muftazir, krene o svojoj, pa neka bošnjačko-hrvatska bratstva, pa srpska agresija, pa kurci, pa palci. Ti jedeš onu slaninu što si poneo, majke im ga, ima barem da jedeš neku 'ranu na ovoj svadbi, pa dabogda crkli svi odreda! Ne zato što si nacionalistički šovinista patriotskih naklonosti, nego zato što si gladan, a ovi kao da su kuvar uzeli od Diogena!
To traje. Traje celu noć. Dobro, ne celu noć, ali tebi se čini da je cela noć! Mrzi te više da živiš. Šta više, odlučio si da više ne živiš. Jeste ova tvoja dobra riba, ali ništa nije vredno ovoga. Ustaješ, nameštaš šajkaču, i gromoglasno vikneš:" Glazba, nekaj od Radiše Uroševića!"
Sledeće čega se sećaš je kako bivaš iskulturiran toliko da sledećih tisuću godina nećeš moći da neovisno jedeš, ali boli te uvo. Tačnije, ne samo uvo, ali opet...
Komad odeće koji je toliko kvalitetan da ga i posle više desetljeća naši roditelji nose na sebi. Mnoge priče i basne govore o tome kako su naši pretci odlazili u Trst i rizikovali živu glavu kako bi švercovali farmerke preko granice. Smatra se da je odelo od supermena prekrojeno od farmerki iz Trsta.
- Ćale vidi mi hlače što sam kupio juče, valjaju li?
- Eh nisu loše, ali sine moj vidiš ti ove hlače na meni, e to sam ja '66 kupio u Trstu i dan danas ih nosim, to je bio kvalitet, a ne ovo sada dva puta opereš i treba baciti.
Urnebesno zabavna TV-emisija o poljoprivredi. Ide nedeljom ujutru na Radio-Televiziji Republike Srpske.
Voditelj stoji pred kamerom u odelu i kaljačama, na glavi mu kesa pošto kiša pada.
U jednoj ruci drži mikrofon a drugom je uhvatio kravu za uvo.
Pojam koji dočarava apsolutno odsustvo duhovitosti,šarma,harizme i svega ostalog što je potrebno za pozitivnu atmosferu u društvu određene osobe. Inspirisan stihom pesme večitog dečaka i isto tako večitog narkomana, Robija Vilijamsa (otud i naziv benda Take That), označava osobu koja se jedina smeje sopstvenim fazonima i čiji se pokušaji da ispadne zanimljiva i duhovita uglavnom završavaju neprijatnom i bolnom tišinom (poput onih "haha,prešao si me,ta ti je dobra" filmova sa Benom Stilerom). I posle toliko godina ne prestaje da se oduševljava besmrtnim prostačkim replikama iz filmova Zorana Čalića i svime što kažu heroji iz pera vlasotinačkog zeta, bilo da je to Đoša koji svojoj ženi čita titl telenovele dok ova štucuje mindžu, ili Šojitj koji gura prst u uvo kad priča telefonom (umesto da ga gurne u dupe). Vrhunac zajebancije je fora tipa osam-nosam i ljuti-kruti. Prisustvo te osobe pri pokušaju da nešto smuvate vam je potrebno koliko i ajkuli rogovi.
- Gde ode ova,bio sam samo do klozeta,sve je išlo kako treba?
- Nemam pojma,samo sam ispričao foru o Ani Frank u gasnoj komori i ona se pokupi...
- E,nosi se i ti i tvoj tumor u humoru,čoveče!Sad ćeš ti da platiš njen Rauh sok od 200 kinti!
Zajedno sa levom čini kompletan stereo sistem za razne vrste audio naprava. Zašto baš desna? E dragi moji, to se i ja pitam već dugi niz godina, od kako posedujem mali električni uređaj sa USB priključkom za napajanje u narodu poznatiji kao mp3 player. Ta prokleta desna slušalica je prva koja se pokvari, ali uvek. Verujem da postoji neko savršeno logičko objašnjenje, ali ga ja još uvek nisam pronašao. Kupim sluške, bum-bum do daske, jedno dva do tri meseca i cap, ode desna. Zašto? Pojma nemam, ne pomaže ni pomeranje žice ili kabla, niti čačkanje grla, tj. ulaza za sluške na mp3 uređaju. Kupim druge, bum-bum do daske i opet cap posle nekog vremena i to pogodite koja? Desna, naravno. Posle 20-og para sam dig'o ruke i sada furam mono-sluške i moram priznati da mi je do jaja, samo što sam ogluveo na levo uvo.
Osećaj koji se javlja neposredno pred bacanje pegle.
A: Brate, mislim da osećam leptiriće u stomaku.
B: Ne seri da si se zaljubio, pa tek si dve i po nedelje sa onom malom.
A: Ne mislim to, kontam da ću baciti pe.... BLAAAA!
B: Pa jebem ti oca blesavog, ovo su mi nove farke.
