Situacija u kojoj se šetaš glavnim trgom u gradu i ispred tebe počinje da se pojavljuje sve više i više ljudi u istim majicama sve dok ih je toliko da počneš besciljno da trčiš misleći da je došao smak sveta i da će svi oni preživeti a ti nećeš jer si različit.
Onda dođeš do štanda na kojem se za dž daju iste takve majice u okviru promotivne kampanje, odahneš, shvatiš koliko si glup ispao, uzmeš svoju i ideš dalje kud si krenuo, misleći da će se još neko tako zajebati.
SOS pivo od tridesetak dinara zbog kojeg više nikada nećeš stavljati Turke na tiket.Namenjeno Rumunima reš crnih podlaktica i belih torzoa,onom masnom klošaru sa piljevinom u kosi i smradom koji kao aura kruži oko njega jer je prošlog meseca odvaljen upao u septičku jamu.Idealno za studentski džep,pa ga oni kupuju u kompletu sa hlebom od juče i podrigušom iz obližnje klanice, koju uzimaju po fabričkoj ceni.Odlično leže uz Drinu bez filtera,uz seoske tuče ispred prodavnice oko Gage Radivojeve i šolovanje temelja sa Crnotravcima.
-Ko je pio surutku neće imati problema sa navikavanjem na Master.
Spektatkularni završetak svakog recepta, u izvedbi nenadmašnog gosn Steve Karapandže.
Dok su ziljavi Lepi Brka, mutavi Džejmi Oliver i usiljeno zajebani Gordon Remzi još vukli šerpe po dvorištu i jeli pačija govna, iskazujući tako svoj talenat za gastronomiju, čika-Stevo je pravio klopu dostojnu serviranja na britanskom dvoru, kad im dođu španski kralj, japanski car, debeli Čerčil i srpski premijer na preslavu.
Jebeš vegetu, kad ga majstor sočini, 'ladno možeš uturiti supenu kašiku ptičijeg izmeta, nećeš mu ukus pokvariti.
Ali, pogledajmo kako bi kultna emisija ''Male tajne velikih majstora kuhinje'' izgledala danas.
Ivo Serdar: No? Što ćemo danas tako lijepo, a naše zgotoviniti, dobri moj Stevo?
Stevo: Zgotoviću ti kurac d'isteraš oči, mamicu ti domobransku i tebi i lijepoj vašoj!
Oliver Mlakar: Isprićavamo se cijenjenom pućanstvu za ovaj mali ispad. Gospodine Karapanđa, pa kak se to ponašate? Isuse, Marijo blaga, svijeti Duje, aerodrome u Cavtatu i Trogirska klapo!?
Stevo: Ti pederu ćoravi, idi kviz da vodiš, dok te nisam klepio ovom satarom po tintari, jeble li te osobe A, Be i Ce u šupak, odjednom! Ustaško pućanstvo, metnem vas na pimpeka, ja sam Srbin! SRBIN bre, šokačko vam sjeme jebem posred gujsce. Mišomor ću ja vama spremiti, na sto i jedan način, pa ubaciti u maksimirsku postaju vodosnabdijevanja, čisto da prigodno proslavite obljetnicu Oluje i plasman na Svjetsko prvenstvo o istom trošku. Dogodine u Kninu! Na tenku!
Vrati se Vojvodooooo na Dinaru ponovooo......i jedna žlica Vegete! Prijatan tek.
Često se čuje prilikom čoporativnog pozicioniranja, kako u poznatom, tako i u nepoznatom društvu ili u nekoj zajednici koja se tek oformljuje. Tipično muški, pogotovo kad počnu da zalaze u godine (mada ni u mlađem životnom dobu nisu imuni).
Ukratko: ko je mlađi od mene - taj je mlad.
Služi i kao očajnički pokušaj diskreditacije mlađeg sagovornika koji te je intelektualno deklasirao i uskratio ti svaku mogućnost da mu odgovoriš argumentovano. I to u društvu, zamisli bruke... E, pa nećeš: "Mlad si ti" = moja ima da bude poslednja (jer mnogo volim da moja bude poslednja).
Divlji starački dom, ul. Gorke vode bez broja (asfalta, kanalizacije i ostale infrastrukture, sa minimum dva presedanja od najbližeg normalnog dela grada, pa onda još malo peške):
- Kažem vam, ljudi: ova vlast će da nas sve satre! Smanjili penzije, ne nameravaju da vrate...
- Je li, koliko ti imaš godina?
- Jesenas napunio sto, što pitaš?
- Sto?! Ahaha, pa ćuti onda, mlad si ti! Ja sto sedam.
- Ja mlad?!
- Pa šta oćeš, mlađi si od mene.
Poslednjih godine predstavlja statusni simbol. U diskoteci nisi baja ako nemaš separe. Najčešće ga imaju likovi koji su puni para, a ništa manje likovi koji su sredili preko nekog. Nije bitno dal si lep, sve pičke će biti kod tebe u separeu. Uvek se pije džek i red bul, nikako pivo, jer to je za smrtnike. Nije bitno dal imaš 10 ili 100 evra u džepz, bitno je imati separe, srkpićeš se za džek. I na kraju, na žurku se ne ide ako nemaš separe, nećeš valjda da se blamiraš da stojiš u masi.
-Brate, idemo na žuraju večeras?
-Nema šanse brate, onaj lik nije mogo da mi ostavi separe, neću valjda ko seljak da stojim u masi.
Kaže se za lika koji uzaludno muva neku ribu. Prelepa i jebozovna devojka koja mami i one najveće šmekere, koji menjaju ribe kao Zoran Kesić televizije, istom jačinom kao i one koji su seksualno neosvešćeni i više drkaju na tetris nego na žensko meso. Takvu jednu boginju odlučuje da smuva jedan običan smrtnik. Nije bitno jesi li siromašan ili ružan, nećeš moći ni u obraz da je poljubiš. Možeš da skačeš oko nje kao Dačić oko Ketrin Ešton ali džabe, samo ćeš ostaviti kosti podno bedema Konstantinovog grada.
Izraz je nastao po Carigradu koji je bilo veoma teško osvojiti. Mnogi su pokušavali, od Sasanida do Slovena ali nikome nije pošlo za rukom. Pazi kad ni Rus nije osvojio! Dobro de, bio je osvojen dvaput, ali prvi put se ne računa jer su Žabari pičke koje su ušle na prevaru a Turci nemaju pola kite. Ipak, dvaput za hiljadu godina, šta je to?!
-Matori, moram nešto da ti kažem.
-Odlaziš na Tibet i prelaziš u budizam?
-Ne bre!
-Učlanićeš se u SPO?
-Molim? Ne, ne, slušaj me. Ovo je ozbiljno.
-Za mene je SPO mrtvo ozbiljna stvar.
-Ja...eto...ložim se na Sofiju.
-Koju Sofiju?
-Ma šta ložim se, ja nju volim i hoću da je ženim, evo ja ću decu da rađam, nije problem!
-Čekaj bre, koju Sofiju?
-Kako koju Sofiju! Pa Sofiju sa Pravnog, Nektarijević!
-Pa gde baš u nju da se zaljubiš?
-Ljubav je slepa.
-Hajde, Aleksa, ne jedi govna. Nisi se zaljubio u ćopavu baba-seru iz Kuršumlije pa to da kažeš, nego u boginju seksipila sa Pravnog iz Beograda. Mislio sam to u fazonu zašto si se zaljubio u nešto što ne možeš da imaš? Kako to plastično da ti objasnim: i meni se mnogo sviđa bentli, ali ja ipak volim trabant, jer tako sam u mogućnosti.
-E pa šta ja tu mogu! Ali ne marim, neću se zaustaviti dok ne bude moja!
-Brate, opsedaš Carigrad. Ti si suviše nebitan i nemaš nikakve šanse.
-Možda uspem na lukavstvo! Ti znaš da su moju babu u Drugom svetskom ratu silovali Italijani. Italijanska krv u meni vri!
-Izvini, Dandolo, ali to što ti se baba "silovala" sa celim italijanskim pukom ne znači da ćeš imati neke šanse. A i nećeš moći da dođeš do nje, trenutno je bari jedan Bosanac iz Sarajeva, studira na Mašincu.
-Pa šta?
-Pa ništa, jedino sam čuo da ga neki već zovu Mehmed Osvajač. Ti jedino što možeš je da budeš vojvoda Jakša Bežičić, stavi mu recimo kurton da mu pomogneš kad bude jeb'o.
Narodski rečeno neš se najest od kojekakvih buranija, salata, spanaća i supica sa malim procentom masti. Nema leba od zeleniša, vlakana i šta ti ja znam kojih sve pizdarija na koje se tripuje Dr. Filgud. Nećeš postati čovek, nećeš imati dovoljno snage u prevodu postaćeš slabić i pederčić.
Od kad je sveta i veka znalo se da mi Srbi volimo da jedemo meso, meso i samo meso. Jedina jela koja gotivimo više od čistog mesa su podvarak, sarma i suljpa. Naravno sa mesom. Ništa lepše od dobrog pasulja skuvanog u kotliću sa suvim rebrima i slan'nicom. Da ti voda pođe na usta. Koliko je pasulj bitan i neiozastavan deo naših života govori i to da se često pominje u narodnim izrekama, malim ali nadasve tačnim mudrostima koje su sa kolena na koleno prenosili naši stari. Uz onu već poznatu „moraš ti još mnogo pasulja da pojedeš“ svakako najčešća mudrost koju su nam u detinjstvu ponavljale babe i dede. Obe izreke govore da je u stvari suljpa izvor snage i zdravlja a ne ono zeleno govno od spanaća kako je Popaj kenjao. Uostalom, od pasulja se prdi (ispuštaju gasovi za ove uštogljene) a prema verovanju našeg naroda svaki put kad prdneš uštediš deset dinara za lekara. Pa ti vidi.
- Dobro mama kad sam ti rekla da za nedeljni ručak spremiš nešto čorbasto nisam mislila da ponovo skuvaš pasulj u kom ima više slanine i suvih rebara nego samog pasulja. Znaš koliko je to puno masnoća i nezdravo je za decu njegovog uzrasta tako kažu svi nutricionisti.
- Ma šta ti znaju ti nubicionisti, pogle ga kako je ubledeo i mršav je ko grana. Valja malo jaču hranu da jede, oćeš da ti zakržlja daleko bilo. Moj unuk ima da jede samo najbolje kad dođe kod bake a i vidi ga kako sa užitkom jede. Ih ljubi ga baba!
- Nutricionisti mama, znaš oni su se školovali za te stvari. Valjda oni bolje znaju od tebe. Umesto da skuvaš čorbicu od brokolija ili karfiola, nešto od zelja ili spanaća i malo nemasne piletine ili još bolje nešto od soje ti udarila po masnom.
- More slušaj ti mene dete, ne znam ja ti tvoji što su završili te škole koliko dece imaju, ja sam vas petoro uspešno odgojila i svi ste mi zdravi i lepi fala Bogu a da te brokolije niste ni okusili. Od pasulja dupe ljulja a od te vaše supe nema dupe! Je l' tako pile babino? Samo ti ručkaj i pusti ovu tvoju majku mnogo ona voli da pametuje.
..za budalu, za smarača, za geja, za ružnoću..
Definicija za definisanje nečijeg stanja uma ili fizičkog izgleda.
- neću da zvučim ljubomorno, ali zar ti Marinin novi dečko nije malkice, ali samo malkice, ružan?!..mmm..
- opusti se nećeš zvučati ljubomorno, ne nećeš.. gugluj ružan i izaći će ti njegova slika pored definicije!
Mogu šta ’oću i kad ’oću, samo kad bi hteo.
A ti? Ti tu ništa ne možeš da promeniš.
Možeš da čupaš kosu, paseš travu, apstiniraš, gladuješ, plačeš, kumiš, moliš - jok. Ne možeš mi ništa.
To je moja volja, moja želja i moja odluka. Mogu u sekundi da te sjebem.
Al’ nije fora u tome... Svaki pravi džek zna da je fora u tome da dokažeš saigraču da možeš, al’ nećeš, jer ti to... Paaa, ne pretstavlja nikakvo zadovoljstvo. Čisto da se zna ko je gazda.
- Majmune. Da ti. Ti, ti, što nosiš plavu košulju. Si svestan šta radiš upravo? Znam, nisi. Evo reći ću ti. Ulaziš pijan, na privatni posed. To je zabranjeno. Kapiraš? Zabranjeno, no no ulazak. Znaš li da mogu da te prebijem sad, na mrtvo ime, da te oladim od batina, a niko mi ništa neće reći za to. Još me možda i počaste, ko zna? Znaš li da mogu da te prijavim, pa da te izbatinaju braća plavci? Da te tužim, pa sve pare da ti uzmem. Možeš sam da biraš šta ću da ti radim, meni je tako svejedno.
- E, nemoj ljubim te. Nemoj. Nemoj leba ti. Je l’ mora bre baš tako?!
- Hah. Gubi mi se iz vidokruga. ’Ajde, nemoj da brojim i sam biram alternenative. Imaš sreće što sam mirne prirode, neko bi te ubio do sada, al’ ja - nisam takav čovek.
---
- Malo te neobično gleda ova konobarica, a?
- Nisam ni primetio. Hihihi, reći ćeš još da se ne muva, je li?
- Njah. Samo ću je značajno pogledati. Nije moj stil da puno pričam, nisam takav čovek.
Okončasmo ratove. Hvala Bogu. Malo koga više možemo nazvati bratom po oružju, po krvlju okupanim rukama. I bolje tako. Saborci su postojali dok je imalo smisla spašavati dupe onog, sa kojim si dijelio komad hljeba, a idućeg dana bi mu taj isti hljeb iz utrobe prosuo zalutali kuršum namijenjen tebi. Ili nekom drugom. Trećem. Ili možda njemu. Neću vam pisati o tim saborcima. Neka počivaju u miru.
Saborci su dvije individue koje naoko ne spaja ništa. Različite pozadine. Različite priče. Različita hrana koju vare svakodnevno. Drugi duvan, druga voda, drugačiji treptaj oka. Ništa. Na prvi pogled. No oko vara. To već znate. Nije savršeno kao što možda djeluje. Mušica ga može omesti. Prevari ga suza kad ne treba. Često mu se ne može vjerovati. Zato i ne znaš za svog saborca. Zato ga nikad nećeš ni upoznati.
Saborce ne spaja ni ideja. Politička pozadina je smiješna. Saborci misle drugačije. Oblače drukčije prnje. Ne govore isti jezik. Pa šta ih onda spaja?
Ne znam.
Znam samo, da dok ovo pišem imam svog saborca. Koji piše bez poente, računa dane i zvrji u prazno kad i ja. Saboraštvo ne poznaje naciju, granicu ni jezik. Saboraštvo nema zastavu kojom će se ogrnuti, i koja će mu biti putokaz da ljubi bližnjeg svog. Saborci nemaju izgovor koji ih spaja. Oni ne znaju jedan za drugog. Fizički. Oni se nikada neće okupiti i pratiti ideju. Ne. Oni se osjećaju.
Dok gledaš kroz prozor poprskan kišom, sa nosem priljubljenim uz okno, znaš da imaš svog saborca. Dok pokušavaš da zaspiš u besanoj noći, znajući da ti neće uspjeti, saborac te prati. Dok vodiš tihi rat u sebi, neko tamo ratuje sa svojom savješću. Na drugom meridijanu. U komšiluku. Na selu. U Kambodži. Neko tamo upravo zubima kida zanokticu. Boljeće ga. I tebe je juče. Pašćeš mu na pamet dok bude gurao prst u rakiju. Ili nećeš. Nije ni on tebi, dok te palila đedova jabukovača. Pala ti je na pamet samo pomisao o njegovom postojanju. Ili milion njih... Saboraca.
Ne obraćaj pažnju na lica ljudi pored kojih prolaziš. Nećeš naći saborca. Nećeš umjeti da ga prepoznaš. I ne treba. Onda ne bi bio pravi saborac.
Pravi saborci su tihi i poentu nose u sebi. Poentu. Istu. Suštinsku.
Možda, kad otploviš galijom bez povratka, upoznaš i njega. Zapalićete cigaretu i prozboriti. Možda ga ne prepoznaš ni tada.
Možda je suđeno da se saborci ne sretnu.
Možda.
Šaptač. Čovek koji vam u svakom trenutku može pomoći, ili odmoći, svojim upadom u dijalog. Nekada je preterano dosadan, jebi ga, pomiri se sa tim, to mu je u krvi.
A: Mala, kako si se večeras skockala? Bruka kako dobro izgledaš!
B: Jel da? A gde si ti sinoć išao sa Sandrom?
A: Nisam bio ja, nego sam Šomiju dao moju jaknu i kapu, pa ti se možda učinilo...
V: Šta bre sereš? Pozdravio si se sa mnom, i šapnuo mi da Sandra ima bruka sisu, i da je vodiš na gajbu!
A: Kad te budem stigao, jebaću ti majku! Pičko jedna! Sufleru!
B: Nemanja, sa nama je gotovo!
V: Nećeš jebati!
Još jedna verzija moj je mali, ali je tehničar.
A: De si Jelena, Je l' ti ćale džemper hehe?
B: Molim?
A: Pa ono, zgrejem se kad te vidim.
B: Jao Mile, ajde pali.... Molim te....
A: Nemoj da si takva, pa bio sam ti i sa drugaricom....
B: Jesi i čula sam za detalje.... I to sve....
A: Ajde Jeco, nemoj da si toliko površna. Možda mi je mali, ali je tehniko.... K'o Ćavi.... Znaš kako Židi kažu - I David je pobedio Golijata hehe....
B: Ajde MRŠ.... Nemaš dovoljno kurca ni da ga držiš dok pišaš, nećeš jebati i pali....
Faktor koji uglavnom održava svaku dužu vezu od raspadanja ( oko dotičnog para se širi vonj smorenosti i svi ih izbegavaju ). Kao šlag na tortu iz vagine može da izađe još jedan manipulator u vidu bebe, koji zapečati vezu za vek vekova.
- Ramišljaš u sebi, devojka ti je već tri godine, kako sad da raskineš, pa znaš joj i roditelje..A najgora stvar od svega je što nakon toga nećeš jebati najmanje godinu dana. Već si mator konj, pustio si stomačinu a i nemaš posao. Ovako makar jebeš nešto, imate ustaljene poze, znate ko šta voli i kako..Mada, nije to to, i osećaš da pucaš..reći ćeš joj:
'' E, Marija, moramo da pričamo, ozbiljno je..''
- ''Moram i ja tebi nešto da kažem, trudna sam!''
( prvo ćutiš, onda se lagano nasmeješ, ponadaš da će to možda i rešiti vaše probleme )
Kasnije skapiraš da je bolje da si raskinuo.
Ono što matorci odavno očekuju da napokon postaneš i tako zaokružiš ciklus njihove reprodukcije. Odrastao, stasao, sazrelio, leg'o na tvrdu rudu života, prestao si se kurobecati i ponašaš se onako.. pa, zrelo.
Konačno si shvatio da nećeš zaigrati u poznatom klubu (doduše ni u Mladom Rudaru iz Mršinaca). Gitaru si utopio preko neta, slušaš radio-Dženariku i Tamburica 5 tribjut bend. Ne izbacuješ više svoje "duhovite" komentare u društvu rodbine, terajući kevu da svaki put pravda tvoj "čudni smisao za humor".
Briješ se svakodnevno i nosiš crnu akten-tašnu.
Ne smeješ se previše glasno i povaljuješ retko i isključivo u krevetu.
Gledaš Drugi dnevnik i na računaru igraš jedino pasijans i minice.
Kupuješ Večernje novosti i piješ pivo samo iz čaše.
Jednostavno, previše si zreo i sve polako postaje trulo.
Strogo poslovno. Grubo i neumoljivo. Zvanično, lišeno emotivnog zbližavanja.
- Nećeš valjda opet straga, rođo, ljubim te!
- Tišina, bez familijarnosti!
Razlog da te keva probudi u sred popodnevne dremke.
-Ustaj! Šta ćeš noćas da radiš? Nećeš moći da zapiš, pa ćeš opet da zvrndaš na internetu!
Način na koji se postavlja pitanje tipičan je za gramatiku severnog nam, žicom opasanog suseda, koji se odomaćio i ukorenio u lokalni govor na severu otadžbine naše. Od pitanog se očekuje da nedvoslmisleno prihvati ponuđeno, tj. da kaže jasno i glasno da želi.
- Mama, mama, nećemo više da se igramo sa Pištikom i Marikom.
- Zašto?
- Oni su jako škrti.
- Kako misliš?
- Pa pokažu kesicu čipsa i kažu: Nećeš čips?--------------------------------------------
- Šta ti je? Boli te glava?
- Ma nešto sam se premorio na poslu?
- Dakle, nećeš jebeš?
- Makar šta! Naravno da hoću!--------------------------------------------
- Nećeš da priznaš?
- Hoću! Hoću! Istina je! Ja sam ubica poznate pevačice sa Grandovih zvezda!
- I šta još?
- Ja sam kriv i za raspad SFRJ! Za ubistvo Kenedija! Za sve sam ja kriv!
Mogućnost da se od pesme namenjene za najgori sloj žgadije i kiča napravi zanimljiva stvar. Naravno uz dobru recitaciju. Kako loša poezija nema šta da izgubi, tako pomeranjem zapeta i dramskim pauzama samo može da dobije na kvltu i komičnosti. Sposobnost da se od tekstova poznatog plagijatora van Goga koji peva za kopitare željne bjelog dugmeta napravi nešto u stilu ekavea za lokalne komane.
Dobar način za trpanje fanova i prozivanje autora čija muzika poziva na kopanje sopstvenog groba od količine šunta... Recimo muzika slavnih 187 i stihova "ti nikad... nećeš znati, šta ću, tebi!, značiti..." i ostalih netalentovanih govnara.
- Ideš negde?
- Kao što vidiš.
- ...Oblačiš cipele, za šetanje, kroz snove... Ulica voli...ritam, tvojih koraka...
- Ako te otac čuje da prozivaš Boru alkosa ima da ti strpa tu cipelu u anus. Imaš koji dinar?
- U kom džepu?...ovaj ggad, te noćas..sakgio...
- A?
- A gde ideš?
- U grad.
- Noćas u gradu, neko postaje...sed. Noćas... u gradu, zavodi se...red.
- Teraj se bre pseto...
- Eeee, da mi je biti...morski pas, na jedan...dan, biti morski...pas!
- ŠUKURAC, IDIOTE!
- Mršći iz kuće govno rokersko!
Najbolji drug jedne devojke koji je uvek tu u trenucima kada je neko smara da se pretvara da joj je dečko.
Šaban: Đes' mala, šta se radi, 'oćeš da te vodim da ti pokažem zvezde?
Tamara: Sačekaj pet sekundi da odem po piće...:Odlazi do Petra:
T: Pekili, onaj lik me smara...
P: Stara taktika?
T: Aha...:Prilaze Šabanu, Petar se širi:
Š: Taman sam pomislio da si se izgubila...
T: Šabane, ovo je moj dečko Petar...
P: Jel' ti to smaraš moju ribu?
Š: Izvini dečko mislio sam da je solo...:Šaban odlazi:
P: Znaš, mogli bismo mi ovo da probamo za stalno, mislim da ne budem samo u rezervi...
T: Slušaj Peki, sladak si, ali nećeš jebati...
