Углавном сиве, а понекад црне или беле памучне мајице на брателе, које по неписаном правилу носе камионџије.

Фиренца, Италија. Екскурзија у четвртом разреду гимназије. Већ је средина новембра и последњи знаци топлог времена и михољског лета су прошли. После лаганог доручка и обиласка неколико историјских локација посету настављамо у галерији Уфици. После више сати боравка у затвореном простору коначно излазимо напоље. Истог тренутка оштар јесењи ваздух замењује устајали ваздух из галерије и узбуђује чуло мириса. Топли зрак сунца после ко зна колико времена први пут пада на лице, лагано га милујући. А у позадини виртуоз на гитари свира ову ствар, која се одбија од старе зидове ренесансних зграда будећи поново дух старе Италије. Жмарци ти продилазе целим телом. И тада се то догађа. Један од оних ретких тренутака апсолутне еуфорије, благостања и среће. Не знаш зашто али једноставно си срећан. Као да је неко руком однео сваку могућу бригу на свету и оставио те у том једном невероватном тренутку, којих нећеш доживети превише у животу али за које вреди живети. Хришћани кажу да су нам ти моменти Божји начин да нам покаже како је живети у рају. На далеком истоку би то можда назвали нирваном. Ја ипак томе не придајем толико на драматичности. Једноставно такве тренутке волим да назовем Када се све коцкице сложе.

Увек одлични спуст на нечије излагање које сматрате, у најмању руку, простим просеравањем и показивањем да исти заправо не зна пертлу да завеже док, рецимо, не види туторијал на Јутјубу који знаковном азбуком објашњава Сергеј Трифуновић обучен као Пипи дуга чарапа.

Примедба којом показујемо тежњу ка савршенству и сузбијамо аљкавост.

Оне огромне наочаре за сунце које жене носе, које им прекривају пола фаце. Онако огромне и коцкасте, делују ко мувље очи.

Име су добиле по научнику Бајкстеру Стокману из Нинџа Корњача, који је постао мутант са главом муве.

Звук који се чује када возач српског возила затвара врата.

Модификација изреке "преврће се у гробу" прилагођена кремираним oсобама.

Израз који можда и није настао на нашим просторима, али се на овдје примио ко ономад пасуљ и кромпир кад су донесени однекуд из Америке, па су га спортисти усвојили као неизоставан дио својих ултра-богатих ријечника. Претежно кориштен од стране фудбалера, као израз скромности и жеље да се у други план стави прича и вербални дио фудбалске игре, већ да се све очи упру у зелену травнату површину на којој ће, тобоже, они да стварају умјетност равну прози Достојевског.

Они ће објашњавати својом игром, разлетјети се по терену ко онај курац што носи вјетар (онај неки маслачак, јебемлига како се зове та биљка немам појма, оно што дјеца хватају па стављају у њедра да им се испуне жеље), радити оно за шта су плаћени тојест јурцати за лоптом, да ћеш ти толико уживати и нећеш имати потребу слушати досадна просеравања по конференцијама.

Једноставно, они ће својим мајсторијама исписивати нове, љепше странице фудбалске игре.

Мало морген.

То је то: решио си да скинеш камен са срца, дотле је дошло да си саопштавање увежбавао пред огледалом.
Док те је карикатура из стакла гледала лицем парализованим од страха, попут певаљке која претера са ботоксом, сам си себи деловао јадно и неуверљиво.
Али, то те није омело. Нећеш одустати. Ц. Претрпећеш све оптужбе, вриштање и гађање (одабраћеш место без ваза и ножева, за сваки случај).
Разумећеш све. Не би волео да је обрнуто, никако.
Истрпећеш све увреде и псовке - заслужио си, мада знаш да ниси толики гад, ти се себе никад не би одрек'о - па то нешто мора да значи!

Говориш... Чини ти се да није пребледела, ал' ко ће знати од оног трослоја пудера. Настављаш... Нема реакције.
Непромењена фаца, као да си управо саопштио да идеш да шеташ кера. Онда би те бар упозорила да покупиш Флафијеву какицу, шта ће комшилук да помисли? Како си мислио да предвидиш реакцију жене која тепа говнима?

Завршио си. И даље исто - ни мук, ни дисање не чујеш.
Време је да пресечеш тишину, несигурно изговараш ове речи, наизглед тако просте, а опет ти треба вечност да их изговориш.
И, сада, док говори то нешто, размишљаш о ономе ко је измислио да искреност увек доноси добро... И јебеш му све живо и неживо.

Период где жене након неузвраћене љубави упадају у фазу лудила

Неки много емотивни људи, јеб'о их онај панонски говнар да их јебе. Они пате. Много пате. И њих једино разуме Ђорђе Балашевић. Његове песме и цитати су за њих лек, у свакој његовој речи траже смисао живота, блаже своје патње, траже наду, траже прави пут до нечијег срца.
___________________________________________________________________________
Блајвашевић је у основи, добра, пажљива и предусретљива особа. Неки га сматрају за смарача, неки за сјајног ортака. Али он пати јер не јебе. Или зато што не изгледа добро, или зато што нема пара тј. слабо зарађује, или зато што нема посао иако има завршен факултет, или је сиромашни и несхваћени студент или тинејџер. Он чак може и да изгледа добро, да има и који динар у џепу, али му увек фали оно нешто због чега не јебе и неће јебати. Бар не у скорије време. Без обзира што не бира, њега чак и Маја - нимфоманка гледа као рођеног брата. Али он је непоправљиви оптимиста који има кец из рукава. Цитира Балашевића. Да, јер он је та проста душа словенска која верује да ће нека коначно пасти на његов балашевићевски шарм.
___________________________________________________________________________
Блајвашевићка пати, али пошто постоји више типова Блајвашевићки, самим тим је и више разлога њихових патњи.

1) Она пати зато што су је јебали, зато што је јебу и зато што ће је и даље јебати, а она никако да наиђе на правог који ће разумети њену причу (зашто је она (била) курва иако онa за себе каже да је поносна грешница поред толико лажних светица), а и ако га нађе, тај никако да схвати да је она права особа за њега.

2) Она пати зато што је нису јебали, зато што је не јебу и зато што је неће јебати јер је или бацачица кугле, или је генерално скрндељ, а која мисли да је посебна и пати што неки тамо лик не види њену посебност. Иако очајна, не жели да буде радодајка, већ упорно чека правог.

3) Ова пати невезано од тога какав је живот водила раније. За њу је прошлост (бурна или мирна) иза, битне су јој садашњост и будућност. То је правилу лепушкаста (амбициозна) интелектуалка, студенткиња или тинејџерка, која је која се гади спонзоруша и разноразних swatkitza-macxkitza, али истовремено мрзи клошаре и губитнике (Блајвашевиће). Она са презиром гледа на све друге Блајвашевиће јер она заиста воли Балашевића и разуме његов лик и дело (нешто к'о ови Миланове секте). И она пати јер не може да нађе правог или тај неки прави не увиђа њену посебност. Мада и кад има дечка кога воли, она пати јер жели свима да покаже како из ње избија сета коју најбоље дочаравају рани мразеви и јесењи пејзажи равнице из Балашевићевих песама.

Свака Блајвашевићка уствари не жели неког Блајвашевића већ је за њу прави неки тамо Бора Веселиновић (о њему другом приликом, он дође блажа верзија Блајвашевића) који је по дифолту неки курац-палац у крају и који се разуме у све и свашта, а кога сматрају правим иако га стално неке лутке са насловних страна праве волом. Она схвата да је Бора у њу уствари заљубљен и да је не игнорише него да једноставно проверава њено стрпљење. Али забога, она ЗНА да њих двоје могу једно без другог данима, недељама, месецима, јер јаки су то карактери. А и она зна да ће је он разумети јер је и сам емотиван иако између јурцања неких луткица, тугу све чешће лечи са неким тамо курвама које јој нису ни до колена. И тако док га чека, она стално цитира стихове и наводне изјаве Балашевића јер она у свакој речи, ма у сваком слогу види наду да ће њен суђени сваког часа полети њој у загрљај.

Постоји и још један посебан тип Блајвашевићки - Blajwasxewicxka. Може се рећи да је ово једна од предфаза горепоменутих Блајвашевићки. Она је савршенство без мане - она јесте лутка са насловне стране. Њој треба лова и има је. Има дечка пуног к'о брод и који јој испуњава сваку жељу. Али и она пати. Често тако после две-три ћушке њеног драгог, у сузама се сећа свих нежних речи неког тамо Блајвашевића или Боре Веселиновића и пати што њен драги није бар мало такав. Или што ови нису бар мало (богати) као њен дечко. Свеједно, она пати. А онда у паузи између два сликања у ВЦ-у за Фејс, прогугла и нађе неки наводни Балашевићев цитат, помало двосмислен, окачи га на Фејс и за час добије на десетине лајкова и опет је срећна. До следеће ћушке.
___________________________________________________________________________
Блајвашевићева секта (Прави Блајвашевићи) је верзија Миланове секте. Чине је сви они којима цитирање Ђорђа Балашевића и слушање његових песама представља најузвишенији ублик културног уздизања и са презиром гледају на све оне који не разумеју његов лик и дело.

Девојке које на свадбама каче људима рузмарин, односно ките. Даш им кинту, оне ти задену онај рузмарин који ће да ти мириши под носом цело поподне. Девојке које су, у 90% случајева, најбоље рибе у целим сватовима. Боље чак и од младе. Млада је кеса наспрам њих. Оне су девојке којима нећеш кењати када те прободе оном чиодом док качи рузмарин. Само се осмехнеш и бациш поглед у деколте. Аах, мелем за очи. Скоро да си и заборавио да ти је замало убола брадавицу. Оне увек весело скакућу, ту и тамо сукну који аперитив, али не претерују. Оне су увек мета раздрагане дечурлије која, и поред тога што није старија од десет година, уме да препозна квалитетан комад пичетине. То препознавање често се манифестује у ''крађи'' ципелица, штиклица дотичним госпођицама и завлачењу под столовима те бежање са истим. Њих оне јуре, у циљу да ће добити назад своју обућу. У тим ситуацијама једноставно желиш да ти је поново седам година и да вијаш рузмаринуше. Овако, са деветнаест, било би мало чудно да то радиш.

Преседан. Моменат кад треба преломити и донети одлуку. Снебивање усред ерекције у аутобусу.

Наредити девојци да скине брус, а потом и све остало, стављајући јој до знања - биће секса. Практиковано од стране нешмекера за које не важи да гаће саме спадају.

Једно од свима нама добро познатих стања у виду фрустрације која ће највероватније кулминирати класичним изливом беса.

Деле се у три категорије.
1.Говна у кинеској одећи.
2.Говна у маркираној фенси роби.
3.Говна у оделима.

Израз који најчешће користе родитељи када хоћемо да урадимо нешто што раде они.

Говори о лику који пати од "Неидемисеушколофизију" .

Огранак МУПа Србије чији се припадници крију иза 99% профила малолетних клинки по интернету.

Јара је избијала са свих страна. Иако је било 5 поподне, чинило се да сунце жеже јаче него у зениту. Добривоје је седео под тремом и немо посматрао крајолик. Лелујави ваздух му је изазивао вртоглавицу. Из даљине је могао намирисати паљевину суве траве помешану са одурним мирисом сагоревања младог, сировог багрема и бурјана по врзинама. Међутим, ничега за уши није било. Ако би се удубио, могао би чути само једноличан, али веома тихи звук зрикаваца. Гледајући према кристално чистом небу, могао се заклети да назире стаклени поклопац који је у селу стварао ефекат експрес лонца. Поглед у земљу га још више онераположи. Испуцало тло ја зјапило, спремно да прихвати и најмањи наговештај освежења. Сети са како је јутрос у њиви видео исти призор, док је обилазао кукуруз. Иако се ближило време бербе, хибридни клип, који је до сада требао развити своју пуну дужину, је остао импотентан и једва превазилазио величину кокавца. Ни у башти није имало шта да се убере. Добривоје не памти да је вода у бунару била на тако ниском нивоу, већ два пута је овога лета продужавао ланац на вратилу.
Љубинка тромим кораком изађе из кујне и просу воду из вангле на цвеће поред куће. Од неочекиване силине овог таласа, скоро сасушена мушкатла се сави до земље. Ни Добривоје се се не сећа када је Љубинку видео без подвезане мараме. Одавно седе власи су сада почеле да жуте. На, због жалости за братанцем, црној мајици, јасно су се око пазуха оцртавали мокри кругови који ће касније добити беличасту нијансу.

Одједном му се учини да осети лак поветарац како му шашољи огромне уши. Благи осмех му озари лице, и он, малтене, скочи са столице. Из три корака пређе пут од трема до средине дворишта. Поглед му се заледи. Преко врха крова угледа црни облак како пуним касом надире преко Рудника. Прекрсти се три пута. Стока језиво зарика. Живина је усплахирено трчкарала по дворишту, као без главе. Чинило се да ће куче откинути ланац. Овце, које су до тог часа пландовале, саме уђоше у тор, блејући. Небо се зацрне и комади леда почеше да падају по дворишту. Ћерамида на качари прва поклекну. Туја поред штале није издржала налете ветра. Стотине различитих звукова се сливало у пратећи вокал Љубинкиној соло кукњави. Праћена муњама и грмљавином, летња олуја је носила све пред собом. Иако није трајало дуже од пет минута, Добривоје се осети старијим за десет година. Ионако слаба летина би затрта у рекордном времену.