Uglavnom sive, a ponekad crne ili bele pamučne majice na bratele, koje po nepisanom pravilu nose kamiondžije.
- 'de si našao tu kamiondžijku majke ti? Nećeš valjda u njoj na basket?
- Šta fali, ima bolji rashladni sistem od običnih...
Firenca, Italija. Ekskurzija u četvrtom razredu gimnazije. Već je sredina novembra i poslednji znaci toplog vremena i miholjskog leta su prošli. Posle laganog doručka i obilaska nekoliko istorijskih lokacija posetu nastavljamo u galeriji Ufici. Posle više sati boravka u zatvorenom prostoru konačno izlazimo napolje. Istog trenutka oštar jesenji vazduh zamenjuje ustajali vazduh iz galerije i uzbuđuje čulo mirisa. Topli zrak sunca posle ko zna koliko vremena prvi put pada na lice, lagano ga milujući. A u pozadini virtuoz na gitari svira ovu stvar, koja se odbija od stare zidove renesansnih zgrada budeći ponovo duh stare Italije. Žmarci ti prodilaze celim telom. I tada se to događa. Jedan od onih retkih trenutaka apsolutne euforije, blagostanja i sreće. Ne znaš zašto ali jednostavno si srećan. Kao da je neko rukom odneo svaku moguću brigu na svetu i ostavio te u tom jednom neverovatnom trenutku, kojih nećeš doživeti previše u životu ali za koje vredi živeti. Hrišćani kažu da su nam ti momenti Božji način da nam pokaže kako je živeti u raju. Na dalekom istoku bi to možda nazvali nirvanom. Ja ipak tome ne pridajem toliko na dramatičnosti. Jednostavno takve trenutke volim da nazovem Kada se sve kockice slože.
Uvek odlični spust na nečije izlaganje koje smatrate, u najmanju ruku, prostim proseravanjem i pokazivanjem da isti zapravo ne zna pertlu da zaveže dok, recimo, ne vidi tutorijal na Jutjubu koji znakovnom azbukom objašnjava Sergej Trifunović obučen kao Pipi duga čarapa.
- "Ja sam u moje vreme kurcem mešao beton za ploču na kući, a ti? Šta TI radiš od svog života, nejači jedna?!"
- "Napušim ti se kurca, ćale, što si Skerlić, pusti me da završim defku, jebemu mater...?!"
- "Serem ti se u usta i natabam petom da više stane, znaš?! Nećeš jebati, pogledaj samo Džonija i pokrij se ušima! Ni a od autora neće od tebe biti!"-------------------------------------------------------------------------------------------
- "Ne znam kako ovo da te pitam, ali... jesi li ti takav stalno ili te roditelji podržavaju?"
- "Šta sereš, vi'š kako sam ga opravio, radi k'o sat?!"
- "Pa to i jeste sat i treba da radi, samo ne unazad! I da ne bude prikačen na ove gole žice koje vode iz one utičnice skrivene iza one difembahije! Ni p od Proke pronalazača neće biti od tebe!"
-------------------------------------------------------------------------------------------- "E, to je pos'o!"
- "Kurac moj, doktore, nije to ni p od porođaja radioaktivne japanske midžetke!"
- "Što, vi'š da liči na Olju Bećković kada izgovara višesložnu reč?"
Primedba kojom pokazujemo težnju ka savršenstvu i suzbijamo aljkavost.
- Jedna dlaka, jebote. JEDNA. Uspeo si da je pronađeš, bravo!
- Zrno po zrno pogača, dlaka po dlaka - Čubaka, jebiga.
- E, odličan si. Evo upravo si osvojio kartu za "Večeras neš jebati" mjuzikl.
One ogromne naočare za sunce koje žene nose, koje im prekrivaju pola face. Onako ogromne i kockaste, deluju ko muvlje oči.
Ime su dobile po naučniku Bajksteru Stokmanu iz Nindža Kornjača, koji je postao mutant sa glavom muve.
- Ej, Simo!
- E, Sanja, ćao! Šta ima?
- Nećeš ni da se javiš?
- De da te prepoznam kad nosiš te Baksterke, pola face ti se ne vidi!
Zvuk koji se čuje kada vozač srpskog vozila zatvara vrata.
(Objašnjenje:
Tup. - nežno zatvara vrata svog ljubimca.
Škljoc. - otvara jer "tup" nije uspelo.
Dange. - "Ma šta bre nećeš da se zatvoriš!".)
Modifikacija izreke "prevrće se u grobu" prilagođena kremiranim osobama.
-Brate, nećeš da svetliš ako se priključiš na taj generator! Tesla se sigurno prevrće u urni kad vidi koga puštaju u njegov muzej.
Izraz koji možda i nije nastao na našim prostorima, ali se na ovdje primio ko onomad pasulj i krompir kad su doneseni odnekud iz Amerike, pa su ga sportisti usvojili kao neizostavan dio svojih ultra-bogatih riječnika. Pretežno korišten od strane fudbalera, kao izraz skromnosti i želje da se u drugi plan stavi priča i verbalni dio fudbalske igre, već da se sve oči upru u zelenu travnatu površinu na kojoj će, tobože, oni da stvaraju umjetnost ravnu prozi Dostojevskog.
Oni će objašnjavati svojom igrom, razletjeti se po terenu ko onaj kurac što nosi vjetar (onaj neki maslačak, jebemliga kako se zove ta biljka nemam pojma, ono što djeca hvataju pa stavljaju u njedra da im se ispune želje), raditi ono za šta su plaćeni tojest jurcati za loptom, da ćeš ti toliko uživati i nećeš imati potrebu slušati dosadna proseravanja po konferencijama.
Jednostavno, oni će svojim majstorijama ispisivati nove, ljepše stranice fudbalske igre.
Malo morgen.
Žigara :....ahmmmm...auuu...ovaj šta da kažem ne znam stvarno šta da kažem što nije do sada rečeno, znate ja sam malo glup i imam koeficijent inteligencije manji od sobne temperature u Celzijusima, a i lopta me udarala u glavu dosta puta pa mi pomutila i ono malo mozga što sam imo nekad...tako da, ovaj...daćemo 120 posto svojih nemogućnosti. I ne znam šta više da kažem osim da ćemo pričati na terenu! Kad već ovdje ne znam.
To je to: rešio si da skineš kamen sa srca, dotle je došlo da si saopštavanje uvežbavao pred ogledalom.
Dok te je karikatura iz stakla gledala licem paralizovanim od straha, poput pevaljke koja pretera sa botoksom, sam si sebi delovao jadno i neuverljivo.
Ali, to te nije omelo. Nećeš odustati. C. Pretrpećeš sve optužbe, vrištanje i gađanje (odabraćeš mesto bez vaza i noževa, za svaki slučaj).
Razumećeš sve. Ne bi voleo da je obrnuto, nikako.
Istrpećeš sve uvrede i psovke - zaslužio si, mada znaš da nisi toliki gad, ti se sebe nikad ne bi odrek'o - pa to nešto mora da znači!
Govoriš... Čini ti se da nije prebledela, al' ko će znati od onog trosloja pudera. Nastavljaš... Nema reakcije.
Nepromenjena faca, kao da si upravo saopštio da ideš da šetaš kera. Onda bi te bar upozorila da pokupiš Flafijevu kakicu, šta će komšiluk da pomisli? Kako si mislio da predvidiš reakciju žene koja tepa govnima?
Završio si. I dalje isto - ni muk, ni disanje ne čuješ.
Vreme je da presečeš tišinu, nesigurno izgovaraš ove reči, naizgled tako proste, a opet ti treba večnost da ih izgovoriš.
I, sada, dok govori to nešto, razmišljaš o onome ko je izmislio da iskrenost uvek donosi dobro... I jebeš mu sve živo i neživo.
- Ja ne znam kako da ti kažem ovo, veruj mi da mi je teško, ali ja već duže vreme spavam sa kolegom s posla. U početku je bilo bezazleno, ali mislim da osećam nešto prema njemu.
-
- Reci nešto zaboga.
- Ja sam gej.
- Ne šali se, ja sam ozbiljna, razumem te, u šoku si i povređen...
- Prcam se u bulju, šta ti nije jasno? Od osamn'este aktivno, a od pre šest meseci sa tvojim najboljim drugom.
Period gde žene nakon neuzvraćene ljubavi upadaju u fazu ludila
Darko planiram da postanem najgora verzija sebe.
-Nećeš valjda da postaneš feministkinja?
Neki mnogo emotivni ljudi, jeb'o ih onaj panonski govnar da ih jebe. Oni pate. Mnogo pate. I njih jedino razume Đorđe Balašević. Njegove pesme i citati su za njih lek, u svakoj njegovoj reči traže smisao života, blaže svoje patnje, traže nadu, traže pravi put do nečijeg srca.
___________________________________________________________________________
Blajvašević je u osnovi, dobra, pažljiva i predusretljiva osoba. Neki ga smatraju za smarača, neki za sjajnog ortaka. Ali on pati jer ne jebe. Ili zato što ne izgleda dobro, ili zato što nema para tj. slabo zarađuje, ili zato što nema posao iako ima završen fakultet, ili je siromašni i neshvaćeni student ili tinejdžer. On čak može i da izgleda dobro, da ima i koji dinar u džepu, ali mu uvek fali ono nešto zbog čega ne jebe i neće jebati. Bar ne u skorije vreme. Bez obzira što ne bira, njega čak i Maja - nimfomanka gleda kao rođenog brata. Ali on je nepopravljivi optimista koji ima kec iz rukava. Citira Balaševića. Da, jer on je ta prosta duša slovenska koja veruje da će neka konačno pasti na njegov balaševićevski šarm.
___________________________________________________________________________
Blajvaševićka pati, ali pošto postoji više tipova Blajvaševićki, samim tim je i više razloga njihovih patnji.
1) Ona pati zato što su je jebali, zato što je jebu i zato što će je i dalje jebati, a ona nikako da naiđe na pravog koji će razumeti njenu priču (zašto je ona (bila) kurva iako ona za sebe kaže da je ponosna grešnica pored toliko lažnih svetica), a i ako ga nađe, taj nikako da shvati da je ona prava osoba za njega.
2) Ona pati zato što je nisu jebali, zato što je ne jebu i zato što je neće jebati jer je ili bacačica kugle, ili je generalno skrndelj, a koja misli da je posebna i pati što neki tamo lik ne vidi njenu posebnost. Iako očajna, ne želi da bude radodajka, već uporno čeka pravog.
3) Ova pati nevezano od toga kakav je život vodila ranije. Za nju je prošlost (burna ili mirna) iza, bitne su joj sadašnjost i budućnost. To je pravilu lepuškasta (ambiciozna) intelektualka, studentkinja ili tinejdžerka, koja je koja se gadi sponzoruša i raznoraznih swatkitza-macxkitza, ali istovremeno mrzi klošare i gubitnike (Blajvaševiće). Ona sa prezirom gleda na sve druge Blajvaševiće jer ona zaista voli Balaševića i razume njegov lik i delo (nešto k'o ovi Milanove sekte). I ona pati jer ne može da nađe pravog ili taj neki pravi ne uviđa njenu posebnost. Mada i kad ima dečka koga voli, ona pati jer želi svima da pokaže kako iz nje izbija seta koju najbolje dočaravaju rani mrazevi i jesenji pejzaži ravnice iz Balaševićevih pesama.
Svaka Blajvaševićka ustvari ne želi nekog Blajvaševića već je za nju pravi neki tamo Bora Veselinović (o njemu drugom prilikom, on dođe blaža verzija Blajvaševića) koji je po difoltu neki kurac-palac u kraju i koji se razume u sve i svašta, a koga smatraju pravim iako ga stalno neke lutke sa naslovnih strana prave volom. Ona shvata da je Bora u nju ustvari zaljubljen i da je ne ignoriše nego da jednostavno proverava njeno strpljenje. Ali zaboga, ona ZNA da njih dvoje mogu jedno bez drugog danima, nedeljama, mesecima, jer jaki su to karakteri. A i ona zna da će je on razumeti jer je i sam emotivan iako između jurcanja nekih lutkica, tugu sve češće leči sa nekim tamo kurvama koje joj nisu ni do kolena. I tako dok ga čeka, ona stalno citira stihove i navodne izjave Balaševića jer ona u svakoj reči, ma u svakom slogu vidi nadu da će njen suđeni svakog časa poleti njoj u zagrljaj.
Postoji i još jedan poseban tip Blajvaševićki - Blajwasxewicxka. Može se reći da je ovo jedna od predfaza gorepomenutih Blajvaševićki. Ona je savršenstvo bez mane - ona jeste lutka sa naslovne strane. Njoj treba lova i ima je. Ima dečka punog k'o brod i koji joj ispunjava svaku želju. Ali i ona pati. Često tako posle dve-tri ćuške njenog dragog, u suzama se seća svih nežnih reči nekog tamo Blajvaševića ili Bore Veselinovića i pati što njen dragi nije bar malo takav. Ili što ovi nisu bar malo (bogati) kao njen dečko. Svejedno, ona pati. A onda u pauzi između dva slikanja u VC-u za Fejs, progugla i nađe neki navodni Balaševićev citat, pomalo dvosmislen, okači ga na Fejs i za čas dobije na desetine lajkova i opet je srećna. Do sledeće ćuške.
___________________________________________________________________________
Blajvaševićeva sekta (Pravi Blajvaševići) je verzija Milanove sekte. Čine je svi oni kojima citiranje Đorđa Balaševića i slušanje njegovih pesama predstavlja najuzvišeniji ublik kulturnog uzdizanja i sa prezirom gledaju na sve one koji ne razumeju njegov lik i delo.
Blajvašević: "Matori, eno je Nevena! Brate, ona je san snova!"
Ortak: "Daj, bre, da li si ti normalan? Pa ti ni onu debelu Blajvaševićku što ganja onog veselog Boru nisi mogao da smuvaš, a hoćeš ovakvu ribu. Pa je l' znaš da joj je Kole Zemunac što vozi "šesticu" bivši dečko? Skupa je to riba, matori, ne blamiraj se."
Blajvašević: "Ma šta ti znaš? Ja se s njom dopisjuem na Fejsu, njoj su sad bitne emocije, a ne pare. A i obožava Balaševića. Sad ćeš videti."
Ortak (u sebi): "E, moj Blajvaševiću, budalo jedna!"Blajvašević (prilazi devojci): "Nevena! Pa dobro, gde si ti, baš sam hteo ovih dana da te zovem?
Nevena: "A? Je l' se mi znamo?"
Blajvašević: "Hahaha! Ja Vas kanda znam sa Štranda! Hahahaha! Pa zar me ne prepoznaješ, stalno se dopisujemo!"
Nevena: "Ah, da! (u sebi: "Ijoj, to je onaj smarač. Uh, samo mi je još on falio! Pravi je Blajvašević!")
Blajvašević: "Pa kako si? Vidim po onim statusima da si nešto smorena, raspoloženje ti je u molu. Tako i mene jedan D-mol razvali, neki bi to prosto tugom nazvali. Hahahaha!
Nevena: "Šta?"
Blajvašević: "Ma daj, nasmeši se malo. Što bi Balašević rekao, daj povoda da osmeh opet navrati u grad.
Nevena: "Ne razumem."
Blajvašević: "O, daj okreni taj ringišpil u mojoj glavi. To ne može niko samo ti.
Nevena: "Šta nije u redu s tobom?"
Blajvašević: "Oprosti, ja sam samo malo lud i zaljubljen. Šta ćeš, moja prosta duša slovenska je takva."
Nevena: "Izvini, ali moram da ti kažem. Dobar si ti dečko, ali pomirila sam se juče sa Koletom. Siroti moj meda juče je na fudbalu povredio leđa, pa me je zvao da ga večeras malo izmasiram. Hihihi! Ćao, Blajvaševiću! Hihihi!"
Blajvašević (pognute glave): "Šta sam uradio? Kakva tužna humoreska! Gradio ispod peska dubok bezdan bez dna..."
___________________________________________________________________________Blajvaševićka: Hej, Anita, možeš li da spojiš sa oni tvojim rođakom, Borom.
Anita: "Pa ne znam, znaš da se on muva sa onom Nevenom."
Blajvaševićka: "Ma pusti ti to. On je pametan dečko, videće da ona nema ništa osim te šminke i garderobe. Čak i ne izgleda ništa specijalno. On je emotivac, samo da se dobro upoznamo. Šteta, nekako smo se stalno mimoilazili, poznajemo se dugo. Ali zbog njega sam saznala koje je doba najlepše. Najlepše je kad je on tu, blizu mene. Šta me gledaš? To ja malo prafraziram Balaševića."
Anita: "Šta, bre?"
Blajvaševićka: "Što bi Đorđe rekao: "Ma ne, nismo bili mi ljubavnici. Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas drugi nisu gledali. I to je sve..." Šta ti je, što me tako gledaš?"
Anita (u sebi): "Katastrofa u najavi! Ova luda, onaj Bora još luđi! Uh, s kim se ja družim!"(malo kasnije):
Anita: "Boro, kako ti se čini moja drugarica. Mislim da imaš šanse kod nje. Jeste pomalo čudna, ali je jako emotivna devojka i nekako je neshvaćena."
Bora: "Anita, zajebi, bre! Emotivna? Neshvaćena? Poznajem ja nju jako dugo. Dok sam ja gurao šestu godinu godinu u Beogradu, grčeći se u jednoj šupi sa još trojicom ortaka jer nismo mogli da upadnemo u dom, jurio da produžim apsolventski, da lakše završim faks, ona se uhvatila sa onom Teodorom i uživala u životu. Dok smo se mi mrzli u onoj šupi u Altini, ona se posle dva meseca, otkako je došla u Beograd, preselila kod nekog budže sa Bežanije, a on je nju i Teodoru svakog dana dovozio na faks. Izređao se ceo Zemun i Novi Beograd na njoj, ispite je uglavnom polagala ležeći sa dignutim nogama, sad je emotivna i neshvaćena. Sad kad su je svi šutnuli, sad izigrava lepu protinu kći i lepu siropticu koju je ostavio neka Vasa Ladački zbog neke miraždžike. Od tolike emotivnosti postala je devojka i po! Neka joj neko da kašiku i viljušku umesto lopate kad jede. Teraj se s tom Blajvaševićkom, neka ide sad da ga blajva napaljenim klincima, možda onakava sad skine nekome mrak. Nego imam ja jednog Blajvaševića za nju. Taman su jedno za drugo. Taman mogu da citiraju panonskog govnara između dva snošaja."
Anita (u sebi): "E, Boro! Koliko vidim, neš jebati skoro!"
___________________________________________________________________________17:45
Newena Blajwasxewicxka:
"...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim..."18:00
Newena Blajwasxewicxka:
"...i neka mi to ne uzme nebo za zlo, al' ti si jedino cemu se molim..."
50 people like it
___________________________________________________________________________
Devojke koje na svadbama kače ljudima ruzmarin, odnosno kite. Daš im kintu, one ti zadenu onaj ruzmarin koji će da ti miriši pod nosom celo popodne. Devojke koje su, u 90% slučajeva, najbolje ribe u celim svatovima. Bolje čak i od mlade. Mlada je kesa naspram njih. One su devojke kojima nećeš kenjati kada te probode onom čiodom dok kači ruzmarin. Samo se osmehneš i baciš pogled u dekolte. Aah, melem za oči. Skoro da si i zaboravio da ti je zamalo ubola bradavicu. One uvek veselo skakuću, tu i tamo suknu koji aperitiv, ali ne preteruju. One su uvek meta razdragane dečurlije koja, i pored toga što nije starija od deset godina, ume da prepozna kvalitetan komad pičetine. To prepoznavanje često se manifestuje u ''krađi'' cipelica, štiklica dotičnim gospođicama i zavlačenju pod stolovima te bežanje sa istim. Njih one jure, u cilju da će dobiti nazad svoju obuću. U tim situacijama jednostavno želiš da ti je ponovo sedam godina i da vijaš ruzmarinuše. Ovako, sa devetnaest, bilo bi malo čudno da to radiš.
Presedan. Momenat kad treba prelomiti i doneti odluku. Snebivanje usred erekcije u autobusu.
Pa kad ćeš ako nećeš sad?! Sad je pravi trenutak! Sad se koplja lome!!!
Narediti devojci da skine brus, a potom i sve ostalo, stavljajući joj do znanja - biće seksa. Praktikovano od strane nešmekera za koje ne važi da gaće same spadaju.
-Slušaj mala, od mene nećeš čuti neke stihove, slatke reči, kurac-palac i ostala sranja... Zato, skidaj se da se pamprčimo ili mršupičkumaterinu!
Jedno od svima nama dobro poznatih stanja u vidu frustracije koja će najverovatnije kulminirati klasičnim izlivom besa.
- Znaš, možeš da kipiš tu pred ortacima kol'ko 'oćeš, 'al gaćice nećeš da mi skineš.
- Si sigurna u to, a bre!?
Dele se u tri kategorije.
1.Govna u kineskoj odeći.
2.Govna u markiranoj fensi robi.
3.Govna u odelima.
Razgovor za posao kod poslodavca broj 1 :
-More ima da radiš dok se ne usereš,ako mušterija dovede kravu da je pomuzeš ima da je pomuzeš,ako ne pomuzeš ću ti odbijem tries'posto od plate.Ako mi se digne jebaću te ako mi ne daš ću te šutnem.Ja dok sam bio niko ništa u moje rodno selo,jebali su me,sad ću ja malo! 'Ćeš da radiš?Razgovor za posao kod poslodavca broj 2 :
-Za svako kašnjenje,dolaženje u nemarkiranoj robi,neopranu kosu,neobrijan,neizdepiliran odbiću ti PO 30% plus ću da te jebem užasno.Nije ovo kafana da možeš kako 'oćeš da dođeš !!! I,'oćeš da radiš ili ne?Ako nećeš gubi mi se s' očiju ima ko 'oće !!Razgovor za posao kod poslodavca broj 3 :
-Znate šta gospodine,oglas smo dali samo zbog gospode inspekcije,ubacićemo nekog našeg rođaka,prijatelja,neku sisatu kurvu što i nije tolko bitno,mada ukoliko ste baš zainteresovani,možete sad da mi popušite kurac i da radite 6 meseci kao volonter plus ću vas jebati do suza.Da li ste i dalje zainteresovani ?
Izraz koji najčešće koriste roditelji kada hoćemo da uradimo nešto što rade oni.
Ja : Tata,daj meni da vozim traktor
Tata : Ne može,Kada budeš mogao ti nećeš hteti.
Govori o liku koji pati od "Neidemiseuškolofiziju" .
Učenik Pero: Nastavnice mene boli glava.
Nastavnica: Mrš bre Pero nećeš me opet zajebati.
Ogranak MUPa Srbije čiji se pripadnici kriju iza 99% profila maloletnih klinki po internetu.
Dakle, kada vidiš neku sa prefiksom maloletna, ili sufiksom u obliku godišta, od deves' četvrtog pa naviše, najebi joj se majke pandurske. Nećeš pogrešiti.
Jara je izbijala sa svih strana. Iako je bilo 5 popodne, činilo se da sunce žeže jače nego u zenitu. Dobrivoje je sedeo pod tremom i nemo posmatrao krajolik. Lelujavi vazduh mu je izazivao vrtoglavicu. Iz daljine je mogao namirisati paljevinu suve trave pomešanu sa odurnim mirisom sagorevanja mladog, sirovog bagrema i burjana po vrzinama. Međutim, ničega za uši nije bilo. Ako bi se udubio, mogao bi čuti samo jednoličan, ali veoma tihi zvuk zrikavaca. Gledajući prema kristalno čistom nebu, mogao se zakleti da nazire stakleni poklopac koji je u selu stvarao efekat ekspres lonca. Pogled u zemlju ga još više onerapoloži. Ispucalo tlo ja zjapilo, spremno da prihvati i najmanji nagoveštaj osveženja. Seti sa kako je jutros u njivi video isti prizor, dok je obilazao kukuruz. Iako se bližilo vreme berbe, hibridni klip, koji je do sada trebao razviti svoju punu dužinu, je ostao impotentan i jedva prevazilazio veličinu kokavca. Ni u bašti nije imalo šta da se ubere. Dobrivoje ne pamti da je voda u bunaru bila na tako niskom nivou, već dva puta je ovoga leta produžavao lanac na vratilu.
Ljubinka tromim korakom izađe iz kujne i prosu vodu iz vangle na cveće pored kuće. Od neočekivane siline ovog talasa, skoro sasušena muškatla se savi do zemlje. Ni Dobrivoje se se ne seća kada je Ljubinku video bez podvezane marame. Odavno sede vlasi su sada počele da žute. Na, zbog žalosti za bratancem, crnoj majici, jasno su se oko pazuha ocrtavali mokri krugovi koji će kasnije dobiti beličastu nijansu.
Odjednom mu se učini da oseti lak povetarac kako mu šašolji ogromne uši. Blagi osmeh mu ozari lice, i on, maltene, skoči sa stolice. Iz tri koraka pređe put od trema do sredine dvorišta. Pogled mu se zaledi. Preko vrha krova ugleda crni oblak kako punim kasom nadire preko Rudnika. Prekrsti se tri puta. Stoka jezivo zarika. Živina je usplahireno trčkarala po dvorištu, kao bez glave. Činilo se da će kuče otkinuti lanac. Ovce, koje su do tog časa plandovale, same uđoše u tor, blejući. Nebo se zacrne i komadi leda počeše da padaju po dvorištu. Ćeramida na kačari prva pokleknu. Tuja pored štale nije izdržala nalete vetra. Stotine različitih zvukova se slivalo u prateći vokal Ljubinkinoj solo kuknjavi. Praćena munjama i grmljavinom, letnja oluja je nosila sve pred sobom. Iako nije trajalo duže od pet minuta, Dobrivoje se oseti starijim za deset godina. Ionako slaba letina bi zatrta u rekordnom vremenu.
- Šta ćemo sad, crni Dobrivoje? Sve ubi...
- E, sad se možemo jebati!, više za sebe promrlja on.
Ljubinka, ne razmišljajući, mahinalno zadiže suknju i kecelju u isti mah, godinama uvežbavanim pokretom. Dobrivoje je samo čudno pogleda.
Laganim, staračkim korakom odgega do magaze da proveri zalihe prošlogodišnjeg kukuruza i nivo rakije u buradima.
''Preživećemo i ovo'', pomisli on.
