Varijacija na malo stariju frazu: Pukovnik il' pokojnik. Koristi se u još ekstremnijim slučajevima.
A: Nemoj, Miloše, da se kurčiš, nećeš ni stići do njega, iskasapiće te čuvari...
B: Iskuliraj, Lazo, nije Miloš mutav pa da uleti sa spikom da će sve da razbuca. Miloš mudro priča kako 'oće da sklopi neki dil, priđe meti i onda PLJASCEPOSAKATCVIK i gotovo, štakurac. Razumeš šta ti pričam?
A: Ah, razumem, bratelo, Konan, ili Mulan... Aj' vidimo se onda, mojne da te zadržavam.
Fantastičan odjeb osobi koja je smorila sa pitanjem za mesto gde treba da sedi.
- 'Đe ste raja.. Jel idete do tu Zokija?
- Da, 'ajde upadaj u gepek, ako hoćeš da te odbacimo donekle.
- Ja bih, al' ne u gepek. Vi mora da se šalite, pa zar novo odelo da ispraljam !?
- Da brate. Ako hoćeš uđi, ako nećeš- ne moraš.
- Dobro, a gde ja da sednem u gepek?
- Pa na dupe, mentolu. E, aj ćao!
Razbrajalica koja sugerira da vreme ističe kao u kvizovima ili na aukcijama, gde svaki sledeći "baraga" preko usana smanjuje šanse za tačan odgovor jer vreme neumitno teče. Zvuk koji doprinosi tenziji kada sagovornik pokušava da smisli brzo rešenje.
1: NEĆEŠ MI VEROVATI KOGA sam sreo u dgra sinoć! Aj pogađaj, baragabaragabaraga
2: Eee, možda Blekija iz Vinkovaca? Imo je neku kliniku što je rokao na Nbgd valjda...
1: Ne, baragabaraga...
2: Jocu Ajkulu što se usro na rekreativnoj na Tari u autobusu?
1: Ne, ajmo baragabaragabaraga...
2: Au kurac, ne znam, aj koga?
1: ONOG ŠTO SAM TE JEBO!
Uobičajen naziv za čoveka bele puti koji koriste domoroci.
Štefan: Hajle, ljubavi, vidi kako je ovo ostrvo lepo... Hoćemo li tu usidriti naš katamaran?
Hajle: Može, samo bih ja da usidrim nešto drugo pre toga, ovde na pučini.
Štefan: Slažem se...Hajle: Vidi, ovo nije pusto ostrvo. Mašu nam!
Štefan: Jesi li ti sigurna da mašu? Nisu mi nešto prijateljski raspoloženi.
Hajle: Ma mašu, jao kako su slatki i crni, i imaju listove preko genitalija. He he!Poglavica: Dobrodošao naš beli brat i njegova devojka! Sužnji prinesite trpezu!
Štefan: Hvala najlepše na ovakvom dočeku! Mi smo oduševljeni ostrvom, i vašim gostoprimstvom.
Poglavica: Beli brat, nama baš drago što vi došli kod nas. Sutra ćemo vodimo vas da vidite vodopade, i razne skrivene lepote.
Štefan: Hvala još jednom! Nego koje je ovo meso? Od koje životinje?
Poglavica: To je specijalna vrsta koze koja raste na drugo ostrvo! Sviđati vam se?
Štefan: Jako ukusno, nikad nisam probao ovako nešto!...sutradan...
Štefan: Idem sa poglavicom u obilazak ostrva. Ti ćeš ostati ovde?
Hajle: Kako ti kažeš!Poglavica: Ajde Štefan, naše ostrvo veliko. Mnogo vremena trebati obići sve!
...posle šest meseci...
Poglavica: Štefane! Silazi sa tog drveta, mi ići u lov na koze!
Štefan: (tiho) Ljubavi moram ići, nemoj se opet jebati sa ovim crncima, kao što to uvek radiš kada ja nisam tu!
Hajle: Moram da se snalazim! Ajde idi, inače će i tebe jebati!Štefan: Evo me, spreman sam! Konačno da vidim i lov na ove ukusne životinje.
Poglavica: (tiho sluzi) On misli de te koze postoje....ubrzo...
Poglavica: Ajmo žene, deca dolazite na gozbu!
Hajle: Gde je moj muž?
Poglavica: Evo ga! Oćeš plećku ili but?
Hajle: Vi niste normalni, šta ste uradili mom Štefanu!
Poglavica: Ćuti tu i puši!
Fejk izvedba Luj Viton torbuljage. Zemlja porekla Kina. Ovlašćeni distributer Quan Sying d.o.o., otvoreni tržni centar u Bloku sedamdeset, drugi sprat, lokal 221, odmah pored uvoznika retardiranih svetlećih slika sa pokretnim vodopadima i plazma lampi sa tri melodije. Neizostavni aksesoriz ljomberki što pate da im prepoznatljivi inicijali zaklanjaju nepostojeći personaliti.
Dimenzija takvih, da obezbeđenje u Narodnog fronta ima nalog od strane Interpola (jedinica za trgovinu ljudima) da ih zadrži na čuvanju, jer se prema slobodnoj proceni u jednu ovakvu torbetinu može smestiti tri do šest novorođenčeta. Mada i pored toga, inicijalčine koje vrište na ovom dalekoistočnom produktu čine da izgleda manja nego što jeste.
Nosi se uz jutros ispeglane pramenove Frst Austria prastarom peglom za kosu i uz autfit karakterističan za pripadnice lakšeg pola, pazaren od džeparca posle snimljene reklame za muške medicinske preparate koje se vrte na SOS kanalu. Neizbežan detalj za upotpunjavanje slike je imitacija najnovijeg Šljamsung Galaksija što moš se nađe na Kupindu za pedes jura da stoji u ovom tvrdokornom cegeru odmah pored nepersonalizovanog Busplusa sa nula dindži.
- E, mačko, ako nećeš nigde da sedneš u polupraznom basu, mrdni mi tu vitonjaru s glave, pa da mogu na miru da igram zmijicu na Nokiji. Pomeri je na drugo rame, ili još bolje spusti dole, ionako nas u pedesetici sve zabole za te inicijale naškrabane zagogorelim pirinčem.
Definicija je napisana za revijalni deo takmičenja "Tvoja definicija zvuči poznato".
Narodni izraz. Dobronameran savet i upozorenje. Ne provociraj, bolje se skloni i ne izazivaj sudbinu. Zmija iskače brzo i neprimetno kao munja a posledice su nepopravljive i teške za onoga ko je bocka štapom.
1: Skloni se od nje, ne dobacuj joj više, lepo ti kažem, ostavi mi devojku na miru, nećeš se lepo provesti večeras...
2: Ma jebi se znaš! Eto baš hoću, šta mi možeš. Moj ćale je direktor jedne državne institucije! Šta će biti ako je uvatim za dupe a magarče?
1: Nemo' guja da te peči, popij jedino piće, zabodi se na šanku i pričaj te priče konobaricama balavče.
Ovo nije pesma od „Bijelog Dugmeta“, odmah da kažem. Ne, ovo je životni moto većine pandura koji bezobzirno udara u temelje normalnog života ostalog neuniformisanog sveta. Verovatnoća da postanete subjekat represije plavih nam drugova je, ironično, obrnuto proporcionalna vašem ekonomskom i socijalnom statusu. I pajkan je čovek, cvika od više sile. Što bi razmišljao da li će mu upasti bomba kroz pendžer, ako kojim slučajem napiše kaznu ćelavcu koji vozi terenca i ima tablice sa četiri broja? A ne bi bilo lepo ni da zaustavi nekog šefovog prijatelja, zbog takve male neprijatnosti lako može da se zaradi otkaz. Zato je tu ovozemaljska žgadija, koja je stvorena ni za šta drugo no za ugnjetavanje.
Ne mrzi on tebe kad ti piše kaznu, ne zavaravaj se. To je čovek, isto kao ti, sa problemima možda i većim nego što su tvoji. Sa dva sina ponavljača, ćerkom fukarom i ženom koja mu iziskuje svaku dnevnicu od dežurstva jer joj treba kinta za nove „Prada“ čizmice verovatno je u goroj poziciji od tebe. Ali koliko god bio u kurcu, patrijarhalan mentalitet mu ne dozvoljava da klone duhom i odustane. Čovek se gleda kroz porodicu i on mora da zaradi za svoje nabliže... preko tvojih leđa, naravno. Onog trenutka kada digne hemijsku i počne da je približava hartiji i ti i on znate da je sve to farsa. Dok se olovka sudbonosno klati nad papirom, milisekunde se pretvaraju u godine, pandur svesno odugovlači očekujući legendarnu rečenicu „Čekaj, brate, zar ne možemo nekako da se nagodimo“. A ni ti nisi sisao vesla, račun je čist kao suza, bolje izvadiš par crvendaća odmah nego da se jebeš kasnije po sudnici (jer, naravno, nećeš imati deset soma da platiš za „neadekvatnu prvu pomoć“, pa će ti eventualno stići sudska prijava), a nemoj da zaboraviš na kaznene bodove, koji te polako, ali sigurno vode na ponovno polaganje vozačkog. Zato ćeš izvaditi par soma i dati čoveku za mezet. Tako je bilo oduvek, tako je sada, a tako će biti dok je sveta i naroda. Milicija trenira strogoću na sirotinji i ko si ti da tu menjaš nešto.
Iskusni Plavi Ubirač: (Hmmm, vozi Pežo 306, prosečna kola. Suviše dobra da bi bio švorc, a opet ne dovoljno dobra da bi mu neko čuvao leđa) :zaustavlja: Dobar dan, gospodine.
Žrtveno Jagnje: (Gde mene baš nađe od ovolike gužve?) Dobar dan, izvolite?
Plavi: Znate li zbog čega sam vas zaustavio?
Jagnje: (Da me opelješiš, jebo ti ker mater) Ne znam, zaista. Rutinska kontrola?
Plavi: Bojim se da nije tako. Nisam mogao da ne primetim koliko ugrožavate saobraćaj svojom nesmotrenom vožnjom. Gornja granica je 60km a Vi ste vozili 62km na čas. Da li ste svesni da je ovo ozbiljan prekršaj?
Jagnje: A daaaj, jedva da sam prešao crtu, je l’ može to nekako da se zanemari?
Plavi: (Vidi njega, još se opire, sad ću ja njemu da zabiberim) Nažalost, ne. Kada bih svaki put puštao sumanutog vozača bez opomene, ko zna koliko bi dece nastradalo na pešačkom.
Jagnje: Kakva more deca, 2 kilometra vozim brže nego što treba i to u ovoj vukojebini gde nema ni kotrljana, samo po koji ker iskače iz zasede da ujede ako ima za šta.
Plavi: Uzgred, svetla su vam ugašena, a po novom zakonu moraju da budu upaljena dokle god je vozilo u pokretu. To bi bilo 5000 za prekoračenje brzine i 3000 za svetla.
Jagnje: Sram te bilo, vaško jedna, mene si našao da potkradaš, misliš da ja ne znam kako to ide, a, a? Radiš na jebeni procenat, pa ti ja falim da ispuniš normu? Je li, je l’ tako?
Plavi: Da li se to meni čini ili Vi nemate novu Prvu pomoć?
Jagnje: U redu, u redu. Predajem se. Koliko treba, za piće neko, ja častim?
Plavi: (E tu sam te čekao!) Pa ja obično cenim jednu četvrtinu od prave kazne. A prekoračenje brzine, svetla i Prva pomoć su ukupno 10000, četvrtina je dve i po, da zaokružimo na tri.
Jagnje: Evo. Tri crvene. Jesi zadovoljan sad?
Plavi: Ma ne radim ja to iz zadovoljstva. Vidim, dobar si čovek, pa da ti malo smanjim kaznu, a drugog načina nema. Do sledećeg viđenja.
Poštapalica, uzrečica, defekt kojim žena/devojka svakodnevno, po više puta, pokušava da dozna naše muške, najdublje tajne i duboko potisnuta osećanja.
Devojka 10:14 - Ljubavi, jel me voliš?
Momak 10:15 - Kakvo je to pitanje? Naravno da te volim!
Devojka 10:30 - Dragi, a... jel me voliš?
Momak 10:31, potpuno začuđeno: Volim te. Zašto me to pitaš?
Devojka u nanosekdundi odgovara: Onako...Devojka 11:00 - Mišo, nešto sam razmišljala... niko se ne voli kao mi, jel tako?
Momak zateletabljen u komp, negde u prekidu VOV-a: Niko se ne bori kao mi. Mislim, voli!
Devojka 11:02 - Pa jel me voliš ili me boriš?
Momak 11:03 - Volim te bre!Devojka 12:00 - Ljubavi, a jel me stvarno voliš?
Momak 12:01 - Ljubavi, stvarno te volim. Jel umireš, pa me pripremaš psihički ili...?
Devojka 12:02 - Ne umirem, ali kad bi umrla, jel bi me i tada voleo?
Momak već nervozno - Ne lupaj gluposti! Nećeš umreti!
Devojka 12:04 - Ali ako umrem?
Momak 12:05 - Nećeš umreti. Ako i umreš voleću te dok sam živ.
Devojka 12:06 - Jao pa ti si divan! (ljubi ga u obraz, da mu slučajno ne smića dok juri Death Knighta po vonderlendu)Vremenski period izmeću 12:06 i 18:06 je propraćen sa još 20 pitanja ``da li me voliš?`` koje devojka upućuje momku.
Devojka 18:07 - A jel me voliš?
Momak 18:10 - Volim te... što me to pitaš sto puta dnevno?
Devojka 18:11 - Pa imam potrebu da čujem. (zadovoljno se smeška)
Momak 18:12 - Imam i ja potrebu da te jebem pa te ne jebem ceo dan! Da te ne volim, do sada bih te već zavoleo! Da me svaki dan toliko puta pitaš ko je ubio Kenedija, rekao bih - JA, samo da me više nikada ne pitaš!
Parabola želje prosečne muške jedinke da skine mrak. Nešto kao "svim srcem"...samo onim donjim.
Svetla budućnost, pak, nije zagarantovana nakon.
- E, ćao, Andrijana, šta to radiš?
- Čupam pa sadim...Pa, vidiš valjda da crtam, kako šta radim?!
- Dobro al' šta crtaš?
- Pa, vidiš valjda da crtam dvorište, i klupu, i nebo, i...Ma, šta je s tobom danas?!
- Ništa, bre, samo mnogo lepo crtaš pa se divim tvom crtežu, hehe...
- Svim kurcem se diviš, a?
- Pa, danas je objavljena, jebote! Kako?? KAKO???
- Nova aplikacija za Vukajliju. Automatski rifrešuje svakih 2 minuta i obaveštava te zvonom "JA JEMEN!"...E, da - i ti nećeš...
Način kojim će te se obratiti ortaku koji uvek mora da napravi problem tako što će se jedini protiviti onome, čemu se svi slože. Namćor, kako bi ga neki nazvali. Obično ako svi kažu da je belo, on će reći da je crno ili obrnuto.
Mile: Evo, nek nama brani Bole, a vi uzmite Krleta, nek igra u odbrani.
Stole: Može, aj da počnemo.
Đole: Ma kakav Krle...ima dve leve noge, neću ja da igram ako igra on.
Stole: Vidi ga opet ovaj.....
Mile: Šta te bole kurac kakve noge ima...nećeš ga jebat'...nego treba da počnemo već jednom. Pašće mrak!
Izuzetno zarasla ženska intimna regija, rezultat jednovekovnog uzgajanja ”žive ograde”. Da li usled solidarnosti sa feminističkim pokretom "Žene sa crnom", teranja kontre poslovično glatkim porno-divama, a možda i prosto zbog nemara, tek posledica u vidu džinovske rutave kupe je tu da iznenadi homo-erektusa.
- Da malo spustimo ovu čipičastu tvorevinu, takoc... U jebote, šta je ovo!? Iš!
- ??
- Pazi ga Čubaka u programu za zaštitu svedoka!
- Šta je pa sad?
- Mislim, mladi gorani su stvarno zaslužili plaketu i poklon-paket Karneksa.
- Hoćeš ti da jebavaš ili da zajebavaš?
- Čekaj bre, da vidim kuda ću da rutiram princa Bobana, nemam rezervnog, ako mi se ovaj izgubi u tajgi.
- Znači nećeš, e pa dobro..
- ’Oću bre, stani sekundu da uzmem mačetu...
Bez jaja. Nemasno. Nije to to.
Opozit od ,,dojajno''.
-E vid što sam kupio majonez,neki svetloplav!
-Al si se usrećio,taj ti je onaj nojajan,dijetalni.
_______________________________________-Što onaj baja ima tako visok glasić?
-Očito da je nojajan.
_______________________________________-Slušaj,brate,foru: Kako piroćanac časti muziku? Provuče karticu kroz harmoniku,ahahahaha!
-Nojajno,tebra,eno Tito se u grobu fejspalmuje koliko ti je matora fora.Nećeš spavati,garantujem ti. Ubiće te nesanica koliko si lucidan.
Ukoliko Novu godinu proslavljate u kafani, ovo je idealno vreme za vršenje nužde, jer budite sigurni da je tada vc prazan.
23:30
- Jebem ti, ne mogu da se ispišam ko čovek, red za pišanje do ulaznih vrata, majke im ga nabijem.- Strpi se dečko još malo...
23:59
" kalašnjikov parampararam, kalašnjikov, kalašnjikov "- Brate aj sad da šoramo.
- A gde sad, dal si normalan, moram prvi da čestitam Jasmini Novu godinu.
- Dobro bre, oćeš li da pišaš ili nećeš ?
- Pa oću bre...
- Pa onda polazi zamnom i ne jedi govna.
Infarkt ma kakav da je, od srca je.
Zato nemojte biti sitničavi, pa da mu gledate u zube.
Lik A: Zamisli, skota, juče me je srce izdalo, počelo da treperi, nit tamo nit ovamo, preseče me đavolja vera, al me prođe za par sekundi. Šta me zajebava, ako hoće da riknjava, nek me preseče odjednom pa da skončam ko gospodin čovek, a ovako me samo cima, cimnuo ga dabogda čika Stajko.
Lik B: Ti stvarno ni sa čim nećeš biti zadovoljan... Šta da ti kažem, drugi put više sreće...
Skretanje pažnje sagovorniku da je podređen i da mora da se povinuje naređenju.
- Šefe, ja odoh na šoping najt. Ima popusta i do 30%. A ti nemoj da me čekaš. Neću pre kraja radnog vremena.
- Pobogu ženo, pa mogli biste makar da mi persirate...
- A zašto?
- Pa ipak sam ja ovde šef. Neka distanca mora da postoji.
- Ma nemoj. Da nećeš možda i da te titulišem ako si kupio neku?
- Šta sam kupio?
- Pa neki doktorat ili sličnu šaru.
- Nisam ja kupio... Ja sam poštenim radom... Idite, šopingujte!
Ako nisi na vreme došao kući (čitaj: u 11 časova), ovo je prva stvar koju će roditelj pomisliti. Ako je u pitanju žensko dete, obavezno leži silovana u nekom jarku.
- Jebemiti ždraku, opet si pio! Jesam ti rekla, crni Stojane, da ga zaključamo u kavez do 21. godine! U pet sati da mi se vraćaš kući! Ceptim ovde celu noć, samo čekam kad će murija doći da kaže da su te našli mrtvog u nekom jarku! Nema, od sutra okrećemo novi list, nećeš se ti meni više provoditi po vazdan.
ime za lice koje se sprema počiniti neko delo uprkos verovatnoći od 99.9% da će i samo u tom činu nastradati.
tip 1: brate gledaj onu ribu u crvenom dopičnjaku što đuska
tip 2: vidim majkane, Ivana, ta ti je brate smrt
tip 1: aha, idem da je startujem brate
tip 2: dal si lud, samo kamikaza ide na nju, nećeš je ni pipnuti a sagoreće ti krila i polupati o pod
tip 1 eksira piće i zapućuje se u pravcu pomenute devojke, dok mu tip 2 diže čašu u pozdrav uz komentar "Večna ti slava junače!"
Crv H je posve običan crv. Mali, sluzav, beznačajan. U tuđim očima. U svojim očima je vrijedan i živahan. Oran za života. U svojim, napominjem. Kao da crv i ima oči. Možda samo misli da ih ima. Da li bi stvarno bio crv da je sposoban gledati?
Crv ima svoju misiju. Prosta je. Pronađi jabuku, izbuši tunel, ostani tu dok ne umreš. Oćeš li uništiti jabuku? Zavisi. Od čega? Vodiš li računa o svojoj jabuci? Da li misliš da nekoga uopšte boli kurac za tvoju jabuku? Tvoja je. Budi srećan što je imaš. ZAŠTO BI SE NEKO OPTEREĆIVAO TVOJOM JABUKOM? Crve.
Vidiš, postavio sam te na tvoje mjesto. Zašto? Znaš ti zašto. Vrati se na početak. Imaju li crvi oči? Imaju. Vide li? Vide.
Šta vide? Reći ću ti. Vide cipele. Da, cipele. Jer su mali. Mali su fizički. Mali su duhom. Nećeš valjda da me gledaš u oči, crve? U đon gledaj. Ovaj što može da te zgazi. Ako poželi. Nadaj se da neće. Crve.
E sad, raspravimo jednu stvar. Kako si uopšte dospio do toga da budeš to što jesi? Nemaš pojma. Jesi li se rodio kao crv? Da li si genetski predodređen da budeš šaka mizerne sluzi, bačena u nebitan prostor u nebitnom vremenu? Nisi. Postao si to u međuvremenu. Negdje na polovini onog tunela koji si gradio. Prvi si zalogaj ugrizao i ispljunuo iz ideala. Nastavio si hrabro. Vjerovao si da ćeš na kraju biti nagrađen. Vjerovao si u rajski vrt. Bušio si jabuku a nadao se grožđu. Negdje na polovini si shvatio da ne ide. Ne može tako kako si mislio. Poturio si leđa, zaboljelo je. Još par puta, boljelo je jače. Onda si uhvatio krivinu. Tunel više nije išao pravo. Nisi ga više gradio sam. Pomagali su ti. Ne zbog tebe. Zbog sebe. Pokvarili su tvoj tunel. Opoganili su tvoju jabuku. Na kraju si našao grožđe. No bilo je kiselo. Jeo si ga. Jeo si ga sa lažnim osmijehom na licu.
Postao si crv. Sitan. Beznačajan u svom jadu. Jadu koji ne vidiš.
Film je život prijatelju. Ali film je sinonim za nevjerovatno, reći će neko. Pa šta? Nije li bilo nevjerovatnih života? Ludačkih smrti? Momenata koji traju vječnost? Vječnosti sažetih u jednom momentu? Nije li to film? Mnogo dobar, mnogo loš, mnogo krvav, pičkast, nabijen adrenalinom...ali ipak film.
Uloge smo ja i ti. Uloga je komšija koji bije ženu, dok mu musava klinčadija grebe oko nogavica, moleći ga da prestane. Uloga je i onaj ludak koji stopira i odgovara mu bilo koji pravac u kom si se zaputio. Gluvonijemi tip što prodaje mirišljave jelke za auto. I on je uloga.
Majke nas ispiliše iste, ali nas je novac podijelio. Kao i film, na A i B. A ima pare, a šta ostaje za B? Htio to ili ne, B ima dušu. Ona se ne nosi u džepu. Za nju nećeš kupiti leba, a l' možeš dušu nekog drugog. Duša dušu kupuje, veže je za sebe vječno. Srce dođe u paketu, gratis uz ovo prvo. Poštena pogodba. Nema laži, nema prevare, život nije tele šop.
Ja i ti smo B produkcija. Jedva smo skrpili za ovaj život. Koliko nam treba, ne više. A ipak nas gledaju s poštovanjem. To što imamo naše je. Mi smo ga stvorili. Nismo tražili sponzora. Nikog nismo molili. Nismo išli od vrata do vrata ištući da neko plaća naše račune. Poštujemo sebe. To ti ga dođe i najbitnije kad naveče legneš i pomisliš da li si bio koristan tog dana.
No ima još jedna bitna stvar u svemu. Neko mora biti glavna uloga i u filmu B produkcije. Zašto ne ti? Nije teško. Ne ište puno vremena. Izobjašnjavaj u par navrata. Ispadni heroj kad se traže heroji. Ne budi pička kad svi ostali jesu. Obori s nogu onu koja se prima samo na A produkciju. Možda ne možeš priuštiti šampanjac kao ovi iz prve klase, a l' možeš rakiju. Bitna je količina brate, glavna uloga pije mnogo. Čega? Manje bitno. Neka bude mnogo i neka bude žestoko.
I još ovo, glavne uloge ne umiru. Makar ne u našim srcima. Pamtićemo vas. Dok god nas bude. Nas iz B produkcije.
Veoma snažne štipaljke za veš. Naziv dobile zbog oblika koji podseća na datog gmizavca i opakog stiska prouzrokovanog jakom oprugom.
Upravo zbog jačine, koja i pri najžešćoj alavudži zadržava gaće na žici, primenu nalaze i van matičnog domena, tj. vešeraja: za zatvaranje raznih kesa, za osiguravanje rasklimanih delova, kao mini-stega pri lepljenju tanjih elemenata i tako dalje.
- Stvarno si krme, pojede ceo porodični smoki! Šta misliš, što se zove porodični?
- Pa, da ga smažem u krugu porodice, ehehe. Ne, ozbiljno, ako ti već nećeš, bolje da ga dovršim, nego da se osuši, posle nije ni za krasnog.
- Samo smotaj kesu i zaklopi krokodilkom.
- E jebiga.
-----------------------------
- Alo! Panduri mi pred gajbom! Otkucao si me, skote, najebo si!
- Morao sam, Đole, pretili mi, hteli da me muče!
- Otkad si ti toliko osetljiv, majke ti? Izdržavao si i gumene metke i palice i sve.
- Ali, Đole, hteli da mi stavljaju muda u krokodilke, razumeš me!
- U bre, mukice...
