
Реченица којом риба, носилац вируса мононуклеозе, објашњава свом неупућеном дечку зашто се тресе у грозници као јаре пред грмљавину и распада као најгори ћоман у кризи.
-Шта је бре ово? Шта ми се дешава? Нисам осећао оволику мучнину од кад смо оно изливали горњу плочу на плус тријес, јели печење из замрзивача и пили врућ вињак. Ух. Бучи ми глава к'o снашино дупе, имам осећај да гутам јежеве, а толико сам малаксао да не могу ни да се натегнем да прднем како треба.
-Драги, знам ја шта је. То је зато што си се љубио са мном... Мислим да сам ти пренела мононуклеозу.
-А?
-Мононуклеоза, болест пољупца. Преноси се преко пљувачке, ја прележала и мислим да сам сад и тебе заразила. Ништа се не брини, ја ћу те чувати и неговати док не оздравиш... за неколико недеља. После мог третмана бићеш као нов.
-А???
-Ма знала сам да се нећеш љутити! Дођи овамо да те љубим.
Израз упућен особи да јој кажеш да одлазиш, а она ако хоће ићи ће са тобом, а ако неће ти идеш сам, ко га јебе.
Дејан: Е, брате, 'ајде са мном до палачинкаре...
Милан: Не могу, мрзи ме.
Дејан: 'Ајде, брате, што смараш, идеш са мном!
Милан: Не могу бре!
Дејан: Ја идем, а ти како хоћеш...си сигуран да нећеш да идеш?
Милан: Да...
(после 5 минута)
Дејан: Брате, идеш или не идеш?
Милан: Не.
Дејан: Добро, ја идем, а ти како хоћеш...
(после 7 минута)
Дејан: Е, брате, нећу ни ићи кад ти не можеш да се одлучиш да ли идеш или не!
Уобичајено, двосмислено питање, са очекиваним крајњим циљем. Период између питања и потврдног одговора је углавном пропраћен моралним дилемама и нећкањем, тако типичним за женску популацију. Неретко су те дилеме ту чисто про форме па убеђивање често и не потраје дуго, па неки добар разлог и није нарочито неопходан за пристанак.
Телефонски разговор комшије са комшиницом. Он је позива код њега на кафу:
- Хеј, комшинице хоћеш код мене на кафу?
- Мислиш да би требало?
- Мислим...
- А зашто? Наведи ми добар разлог због којег би требало да дођем код тебе на кафу!
- Ок, навешћу ти један добар разлог због којег би требало да дођеш код мене на кафу.
Не, имам барем три добра разлога да ти наведем...
У ствари, четири...
Ма, имам милион добрих разлога да ти наведем, могу да ти причам о разлозима и целу ноћ, али џабе, шта све то вреди ако ти код мене нећеш да дођеш...
Па, онда, хоћеш ли да дођеш код мене на кафу?
- A'e, хоћу.
Последњи аргумент наших родитеља да урадимо оно што траже бар из сажаљевања кад већ нећемо само зато што су нам рекли,кад виде да нас оно претходно убеђивање баш и не дотиче пуно. Док не чујемо ово, мање више на једно уђе на друго изађе, али ово, има такав ефекат да се истог момента изнервирамо и укључујемо се у конверзацију,јер наравно никад не капирамо шта су они то урадили тако вредно за нас, а што ми не испуњавамо очекивања.
Кева: 'ајде мало почисти ту собу, живиш као у свињцу.
Ја: Ево сад ћу, само још 2 партије кантера.
Кева: Узми то уради одмах, ако не почнеш сад нећеш ни почињати, не могу ти ја цео живот распремати собу, хоћеш тако и кад се ожениш, жени разбацивати?
Ја: Ае кево мани ме, убише ме због тебе.
Кева: Хоћеш ли ти мене икада послушати?
Ја: аха.
Кева: Када?
Ја: аха.
Кева: Ти мене уопште не слушаш, не можеш ни за најмању ствар да ме послушаш ја за тебе чиним све, ти мене не можеш ни за ово да послушаш, тако ми и треба, што је човек бољи према теби ти све гори...
Даља прича не води то хепи енда, па ћу овде стати. (:
Као што му и само име каже непријатељство између две стране који има временски период трајања са не тако скором тенденцијом помирења. Може то бити непријатељство између особа, држава, појединих етничких група или само умишљени продукт нечије маште. Временски период је шаролик и може варирати од неколико месеци па све и до неколико векова поменутих у наслову.
- Види бре овог Турчина како се шеће по Калемегдану?
- Да, још га и жене јуре.
- Црна деца ништа не знају, па нас веже вековно непријатељство.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Деда, дошли смо да те водимо на свадбу, ал да не правиш срања?
- Рекао сам вам да нећу да идем на свадбу, убићу га.
- Човече, удаје ти се унука?
- За Живорадовог малог, па нас веже вековно непријатељство, десет година он мени оре ар земље, десет година.
- Нећеш тај ар земље у гроб понети јеботе.
- Е понећу само да он цркне!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Вековно непријатељство између приадника ККК клана и црнаца кулиминирало је општом тучом на митингу поменуте организације
Почели неки врисци.
Ја и стондирани Сима блејимо на обали, под сунцобраном, он није ништа видео, ал' у новинама турским изашао наслов. Него овде се није прочуло пошто је било финале великог брата, па су сви о томе причали.
Елем, седим ти ја тако, пушим цигару и како се сенка од сунцобрана помера, тако и ја померам гајбу и има шта да чујем, људи беже од обале, показују ка мору, крсте се, клањају, ма хаос општи. Ексирам оно пиво што ми било у руци и почнем да трчим ка обали. Видим деца нека ситна тамо једно 30 метара у води.
Запливам.
Е сад фора је у адреналину матори, адреналин је чудо. Чуо си да више пута мајке скину са деце ауто или нешто што не би могле никако да адреналин не струји. Видим ја ту огавштину кроз који моменат. Кружи око деце, она вриште, држе се за онај педолино. Узмем ваздух и зароним.
Било их је две. Једна мања, на дистанци се држала док је ова већа кружила око ногица. Ту је дубина неких 10 метара, није нешто. Схватим да је ова мања младунче и да учи како се то ради. Е нећеш га мајци!
Извадим из џепа онај Рамбо нож што увек носим злу не требало и ставим га у уста да би могао да се још приближим.
Већа ајкула ме је спазила и позвала је ону мању. Избегнем мању, насрнем на већу. Мања је неискусна треба јој више времена да се окрене након промашаја јер се много залеће. То сам читао негде.
Гледа ме велика. Одустала је од деце, креће ка мени. Сине, то је изгледало као да смо кукавице играли, ни ја ни она не скрећемо са курса већ као торпеда са балончићима вадуха иза нас срљамо ка судару. Испадне ми нож.
Е ту сам попиздео.
Ухватим је око врата, сад ћу да је задавим. Она мрда главуџом лево-десно и ја схватим да ми је поткачила зубом аркаду и да ми капље крв.
Ту је тек попиздела.
Она мања је кренула сад, разјарена такође на мене те ја одлучих да зароним дубље за нож.
Једна се приближавала са лева, друга са десна, пониру ка мени јадном.
И ГЛЕ ЧУДА!
У тој брзини нису виделе једна другу, и ударе се у свој оној брзини и инертности. Мања је погинула на месту, а велику сам ја докрајчио док еј била дезорјентисана јер сам се одразио са дна држећи нож и ножем је распорио. За који моменат сам био на површини. исправио педолино, посадио децу назад, и довукао их до обале.
Таман кад сам из фазе пливања закорачио у фазу ходања по плићаку, док је маса одушевљено тапшала тамо на обали, сем Симе који је и даље био стондиран, десило ми се да сам нагазио на јежа.
Ето остаде ми још једно превијање.
Писано за ЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ
Идеална прилика да тестирате уштогљени део ваше личности.
Од тренутка кад сте закорачили у ексклузивни ресторан-чаробни свет у коме је непристојно све што није стриктно прописано-па све до изласка из њега, апсолутно све се одвија у складу са финим манирима-ресторанским фенг шуи-јем.
Одлагање јакне/капута - код рецепционара, нећеш ваљда да је зафрљачиш преко прве слободне столице
Седање за сто - културно, без шкрипања столице
Седење за столом - усправан положај тела, ниси на плажи да се извалиш у полулежећи став са раширеним ногама
Разговарање са саговорником - учтиво и усклађеним тоном- ниси у кафани или на утакмици да се дереш k'о мајмун
Позивање конобара - сачекај га да дође, на пуцкетање прстима и "мала, дођ' 'вамо" заборави
Разгледање менија - обавезно, чак и ако знаш шта ћеш да наручиш
Прибор за јело - нож у десну, виљушка у леву (ово се рачуна као прва ресторанска заповест)
Једење донесене хране - без журбе, неће да вам је отму
Штуцање - недозвољњно, прекините са јелом одмах
Где је WC - не постоји! ТОАЛЕТ је лево од улаза!
Мљацкање - можете слободно да заборавите
Подригивање - зову обезбеђење
Прдење - добро, с тим би сте лоше прошли и у друмској механи
Завршно позивање келнера - учтив поглед, тражење дозволе да му платите (ках ках...ивините, можемо ли да платимо...хвала)
Излазак - дискретан бакшиш конобару и лику који наваљује да вам обуче јакну.
Није више оно чега се наше баке и родитељи плаше,
Данас душман представља много иритантнију појаву.
То је онај тип који већ годинама пуши, а задњи пут је купио паклу за свој рођендан, и наравно никад га није срамота да ти само у току једног дана у школи изотима 10 пљуги.
Душман1: Е де си бураз шта рад..имаш пљугу можда?Е хвала, него шта радиш како си, е ајд ми дај једну за после.ФАЛА НАЈЈАЧИ СИ!Видимо се ксније
(у себи):надам се да не...
Душман 2: Е брате
Ја: Држи и не прилази ми више
Душман 2: ФАЛА МАТОРИИИ
Ситуација се понавља у принципу на сваком одмору, сваки дан, сваки пут...
Пар дана после
Душман1:Де си рођени, да немаш слу...
Ја:Ма гони се више у пизду бре материну!
Душман1:Нећу ти дати пљугу у животу више која си пичка!
Ја:Па нећеш ни купити никад набијем те на ...
Надимак за најглаватијег друга у одељењу, намерно ошишаног на нулу да га не би звали главоња.
Ћелави глобус звучи поучно, а Јул Бринер шмекерски, док клинци не провале да је дотични глумац Ром, па тек онда ухвате на зуб несрећног власника писте за муве.
Пеки : - Е, ћелави ...
Јул
Бринер : - Мама ти је челави, знаш!
Пеки : - Добро бре главоња, шта пиздиш одма.
Јул
Бринер : - Само сери....
Пеки : - Па како да те зовем онда? Види колика ти је вугла? Да ти је одсеку и баце на двориште нико не би знао чија је. Јел телећа, свињска или коњска?
Одељење : - Ха, ха, ха, ха, ха, ха, ха, ха, ха....
Јул
Бринер : - Нас'аниче, нас'аниче Пеки ме зајебава на расној основи!!!
Натавник : - Удри га главом, нећеш на факултет.
Јул
Бринер : - Нас'аниче??
Наставник : - Опрости Рамбо, нисам мого да одолим. Чекам на ово од петог разреда. Пеки, да се извиниш Рамбу. Моментално!
Пеки : - Рамбо, брате извини што си главати Ром....
Изузетно спора и трома особа. Послати га по смрт и наживети се. Јебени Американац.
Сећаш се кад смо били клинци, па звонили по комшилуку, зајбавали маторце по целу ноћ?
- Како не, то су били дани...нећеш ваљда?
Јок, ти ћеш! Пази ову фенси кућу, ај будимо буржује, ко им јебе матер.
- Јеси нормалан, то је кућа од Милијаша!
Лаааажеш? Па њега ћемо чекати да изађе, да га спрдамо!
- Ти си луд живота ми, човек је фудбалер, а ми пропали кошаркаши. Кад нас ухвати...
Ко ће бре да нас ухвати? Причао ми ћале да га је Џаја још '95 послао по смрт. Судија га претрчи у контри, а прима 400 сома годишње.
- Која пичка, ај му сад и прозоре полупамо!
Довести одређену персону у ред и потчинити је сопственој вољи. Нариктати га да игра онако како ви свирате.
- Милораде несрећо, пали тај трактор, не мислиш ваљда да ово све у тачкама гоним? Пууу, куга те из’ела, доагај ’вамо брже, немо’ те двапут зовем!
- Шта је Стано, убио те Бог дабогда, зар да трактор палим због три метера шљива?
- Убио ти Бог муву на челу, да не лети по селу! Ти ћеш мени да кажеш Бог да ме убије! Кад те у’ватим, три дана у кафану нећеш моћи да идеш! Довлачи то дупе овамо и пали трактор, уриктаћу ја тебе једном да се дозовеш памети, маторо говедо!
- Све може, ал’ кафану ми не дирај! Што то да ми урадиш?
- Да се зна ко купи шљиве, а ко стоји у потоку!
У свом изворном значењу израз означава сва она раздрндана, стара, нескладно састављена возила која крстаре по неравним и шкрбавим путевима Србије.
Такође, овим изразом може да се опише ружна, блентава, раштелована или било каква друга жена чији ћете визуелни идентитет свакако пожељети што прије да заборавите.
- Брате, нисам никако добро, не знам дал ћу преживјети данас. Дај, донеси молим те неке ракије и долази овамо до мене, да се напијем и заборавим.
- Шта ти је јеботе, ко да су те црнци рашчеречили?
- Јојј, синоћ се напијем мало код Мире Кобре у кафани, кад налети убрзо она Сања, знаш што је ишла у пољопривредну школу, годину млађа од нас, она зиљава, брката.
- Ја, знам, шта с њом?
- Опалио сам је?!
- Хаха, опалио си онакву шклопоцију, не вјерујем...хахахахаха
-...дај мајмуне немој се смијати, још ми није добро. Кад се скинула одмах сам се од трауме отријезнио. Она ти је, мој брале, испод пазуха и по брадавицама, длакавија од мене, а брате тек што смрди на нешто, ко да је у жестокој свађи са сапуном.
-Па добро, што онда умочи, хаха?
- А шта ја знам, било ми жао кад се већ дјевојка скинула...Јебига, и то неко мора јебати.
Најзапостављеније дете у породилишту.Бабица је хтела да га принесе прозору на крају ходника да га отац погледа,али се чуло од стране главне сестре продорно и гласно(као клетва.. оно што ће цео живот пратити овог несрећног створа та одвратна реченица): ''Милена не играј се са ж(Ж)ивотом,немој да ти мали испадне већ га Рајка испустила док смо обарале руке на радијатору''
Вртић,сва деца се играју,малени Живота седи у ћошку мали Ћазим ромски дечак искључен из игре због своје националности,ипак Жилов најбољи ортак играју се пакују коцкице и смеју се,безбрижно. Мирно јесење поподне прекида глас Жиловог оца са врата собе у којој се играју деца под будним оком две васпитачице : ''Па зар моје дете да седи до овог вашљивца,немојте вас две да се играте ж(Ж)ивотом!''
Кошаркашка утакмица између основних школа,мали Живота седи на клупи као измена изменине измене и чека на свој ред да заблиста, куми наставника да и он уђе мало у игру.Срећа му се ипак осмехнула. Наставник га позива да уђе у игру,лопта ка Живота овај шутира и промашај.Лопта није ни додирнула,ни обруч,чак ни таблу,ударила је маторог пијаног домара Борка који глуми маскоту тима у ћошку.Са трибине чује: ''Мали ти си ћорав,ае марш из игре'',па онда нов глас из масе овога пута упућен наставнику ''Ајде дебели марш у сто красних курчева,губимо сваке године због твојих пулена.Не играј се ж(Ж)ивотом''
Живота иде ка клупи.
Пола сата пред одлазак на прославу матуре.Разговор између Данице ( Жилетове дебеле другарице из клупе) и њене мајке.
''Не Данице не играј се ж(Ж)ивотом,нећеш да идеш са њиме,није ми доста што сам морала од камионске цираде да ти шијем хаљину него да те пустим са оним баксузом.''
Крај смене.Шеф се обраћа Животи:
''Јебиветре одосмо Цана и ја на вињак па да се мало порвемо у мојој флориди,а ти закључај,усисај и покупи ове папире са пода.Не играј се ж(Ж)ивотом,да опе` затакнем онај свињац к`о ономад..''
Пријатно јулско јутро,парк надомак реке,група пензионера седи у парку и игра шах,двојица играју, остатак навија( читај свађа се ко је више волео Тита). Један из групе сенилних пегавих хомоеректуса обрати се чопору: ''Склањај таблу еве га Живота иде''
Пензионер до њега додаде:
''А у пичку мат....ништа скупљај фигуре,не играм се животом да играм са Животом,баксуз! Тај ил` заборави које су његове па ме запиша или мисли да играмо ''Мице'' па ме запиша..''
Заштитни знак аутобуских превозника Србије.
X:"Јеботе, ко ће да издржи 14 сати пута до јебеног мора, умрећемо..."
Y:"Ма јок, опуштено, пустиће нам пар филмова, нећеш ни осетити....Мајсторе, дај баци нам неки филм на овај екран..."
Z:"Стиже,стиже!"
''Тесна кожа''
Y:"Па добро бре, јел могуће ово!? На сваком јебеном путовању, или ово, или јебени Жика Павловић кога инсект никад не вара! Јеботе отворите се за 200 дин, узмите 6 филмова на улици, докле више!? Мајсторе, дај бре нешто друго пуштај!"
Z:"Може!"
''Тесна кожа 2''
Y:"Братић, ај молим те дај скини те пертле са патика, да се обесим о овај шибер, ја сам у папучама..."
Учинити да нешто изгледа љепшe него што стварно јесте.
Средити, украсити, налицкати, набуџити.
Може се користити за све видове украшавања, но најчешћу примјену налази у описивању напупелих тинејџерки, које су тек спознале чари пубертета.
- Ју, шта је с Маје данас, каква је оно дошла у школу?!
- Ма, имамо биологију, па се средила за професора..
- Глупача! Није он од јуче, не воли он те нацифране, он воли овакве као ја, паметне, баш као он.. Одох да је убијем.
---------------------------------------------------------
- Јес' ти нормална, па гдје ћеш таква на сахрану?
- Па.. Нигдје не пише да не треба да се средимо, шта ако сретнем неког слаткиша..
- То није сређивање, изгледаш као да је неко бацио колор-бомбу на тебе, пресвлачи се!
- Нећу, идем овако и тачка!
- Са мном вала нећеш. Кад си се тако нацифрала, стани на улицу, стаће неко сигурно.
Врхунац добрих односа брачних парова.
Иако ова констатација треба да изазове гађење код многих људи, значење јој је сасвим супротно. Користи се за оне брачне другове који су заједно прошли и сито и решето. Имају децу и воле се. Зарађују за живот већ дуго и слободно се ослањају једно о другог. Ово им дође к'о шлаг на торту.
Сада, ни он, ни она се не стиде да једно пред другим избаце штетне творевине, плашећи се да ће га због тога супружник напустити. Сете се себе пре двадесет година како су бојажљиво пратили сваки свој корак не би ли изазвали гађење код вољеног/вољене. Сад удри Миле по пасуљу и музици. Дивота!
-Како Станко, чуо сам да се виђаш с њим, нисам га видео још од осамдесет прве, тад смо завршили студије и куд који, мили моји.
-Шта да ти кажем, живи леп живот, има кола, стан, жену и децу. Не мош' боље!
-А за кога се оженио?
-Нећеш веровати, за Љубинку. Мислиш ти да се они свађају? Какви, чим је завршио школовање одма је пребацио преко прага, и праве децу к'о сирочићи. Има их брале пуна тепсија. Што би се по народу рекло, он прди, она подригује.
-Немој зајебавати, мислио сам да они неће две ноћи изржати! Поздрави га пуно и реци му да ћу му послати пиво, имам дуг од раних дана!
Не остављај офрље, на крају крајева, немој уопште да радиш ако ћеш пола урадити, а другу половину оставити недовршену. Велики проблем.
Мама- Па како си ово опрала суђе? Што га ниси лепо сложила, него си га овако побацала по судопери? Кад већ радиш нешто, уради га до краја, не остављај. Ако нећеш да радиш, реци нећу.
Маја- Јесте, да кажем нећу и да ме избациш из куће.
......
-Ух, аах...
-Настави, настави, наста.. Шта бре??
-Па ја сам готов. Хехе
-Који си кретен, ладно ћу да останем овако на пола!?
-Па лакше бих дрво задовољио него тебе, опаааа. Ћаоо!
-Мршмиизкућеђубреједно!!!
....
Нарочито мрзим кад неко напише добру дефиницију, и остави ме без легендарног примера. Хоћу пример.
Честа реченица сваког хипохондра.Они мисле да ако због пробадања испод леве плећке или бола у зубу оду код лекара, да ће им дијагностификовати неку неизлечиву и смртоносну болест.Њихова болест је најчешће умишљена...Примера има пуно у стварном животу, а најчешће је хипохондрија последица чисте досаде..
-Јао,кашљем нешто, није ми добро...Осећам бол у плућима.
-Па иди код лекара...
-Јес` па да ми каже да имам још три дана!
-Једи говна па ће ти бити боље, кад нећеш код лекара...
------------------------------------------------------------------------
-Матори, ај` на фудбалицу!
-Брате, нешто ме глава боли...Сав сам изломљен, нисам ни за шта...
-Па шта ти је?
-Појма немам...
-А....па то не ваља, тако је и Жика покојни, три дана пред смрт.
-Који сад Жика?
-Ма зајебавам те! Мајмуне сјебан си јер си пресисао синоћ и устао у један поподне. Ајде на фудбал да истераш остатке пивчуге из себе!
Жаргонски: "не, не шалим се, али ми је тешко да поверујем у све то".
Најчешће се употребљава у преводу страних филмова, док се иначе у српском сленгу ретко користи.
- Ћале.. ћћћаале.. оувај... Морам нешто да ти признам.. Знааш, нисам ја хтеоо, али тако је испало.
- Затвори та врата да ти не бих поломио и руке и ноге и дођи овде на фотељу да ми кажеш.
- Па тата, татице, ел знаш овај твој пасат што си ми дао да користим после осамнаестог.
- Знам.
- Па он је сад одшлепан на отпад.. ја стварно нисам хтео, али.
- Мора да се шалиш, па шта си му урадио коњино једна ретардирана!?
- Заборавио сам да не смем да возим кад попијем, па она улица код Цикија, заборавио сам да ту има оштра кривина па сам се окренуо на кров у њему..
- ЈАО, ЖЕНО, ДАЈ НЕКУ МОТКУ, БИЛО ШТА!
- Али не брини татице, па ја сам добро!
- Сад нећеш бити, сунце ли ти калаисано, ааааааргх! БАМ!
Архаизам који се користи за карактеризацију нечега што се укрутило, стегло физички, а у духовном значењу упућивало је на некога ко има трему, ко никако да преломи у својо колебљивости. Овај израз се може чути искључиво код стариј популације.(Бабе често говоре одрвенеле ми ноге, када се уморе)
У данашњици ако се помене овај архаични идиом он не губи много на својој етимологији. Конкретно и прецизно се користи за особе које су несигурне у себе и чисти су тремароши. Дословна претворе су дрво колико се стегну и укруте, не помаже мољакање да се тргну из своје хаотичне блокаде. Једноставно ограничавају своја емпиријска искуства траћењем сваке нове прилике која им се укаже. Због своје одрвенелости стварају страх као код клаустрофобичара, почињу да се даве у свом мошусу, згрче сваку црту лица, избезуме поглед као наркомани и траже изговоре зашто неће да дату прилику спроведу у дело. У тим тренуцима не могу помоћи ни мотивационим говори Илије Петковића и Пижона, као селектора, он не може да опепели.
А: Хајде дођи овамо, ено је она твоја тамо што ти се свиђа, е сада да јој приђеш.
Б: Ма јок, не могу морам вамо нешто вамо да... звршим, овај.
В: Хајде шта си се усрао опет, стално то радиш. Ја сам ти рекао да нећу да се расправљам са тобом око тога. Пресеци већ једном тај чвор и крени, још увек и никада нећеш мрак скинути. Хајде лети.
А: Тако је хајде, па после да нам причаш шта је било. Немој да си цава.
Б: Не могу вечерас људи разумите, имам нека посла.
В: Шта си одрвенео човече, опет, како би да ти је нешто друго одрвенило. Хајде иди кецај, да тебе не би кецали.
Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.
MyCity Forum · 4. Februar 2009.