U početku izgleda kao festival nevidjenih razmera. Sjate se ljudi sa svih strana. Autoput zakrčen, zastave lepršaju na krovovima, prozorima i haubama automobila, sirene na sve strane. Na stadionu je već pripremljena navijačka koreografija kakvu nema nijedna reprezentacija. Sve je spremno za veliki spektakl i igrači polako izlaze na teren. Ceo stadion u bojama zastave Srbije peva himnu (ispisana je na poledjini papira od koreografije, za onog ko je ne zna). Zviždi se protivnicima jer su oni naši ljuti rivali. Euforija, utakmica decenije i praznik fudbala. Sve izgleda kao svetkovina dok ne počne sama utakmica:
- 1 min- Svi su već razočarani postavom i pokušajem selektora da zajebe protivnika iznadjenjem u vidu nekog balvana za kog cela Srbija smatra da ga gura menadžer.
- 5 min. - Psovanje majki bočnim igračima (Krasić, Jovanović, Tošić, ..) jer su telad, škrti su i uporno koriste jednu te istu fintu kojom ni Dačića ne bi predribrali.
- 10 min. - KO NE SKAČE TAJ JE ŠIPTAR OOO OOO OOO!!!
- 15 min. - Na tapetu su centralni i zadnji vezni (Kuzmanović, Ninković, Milijaš, Petrović..) jer su izgubljeni u vremenu i prostoru i ne umeju da povežu odbranu i napad.
- 20 min. - TOLE ODLAZI, TOLE ODLAZI!!!!
- 25 min. - Majke napadača ( Pantelić, Žigić, Mrdja..) su sledeće na listi oplođavanja jer njihovih sinova nigde nije bilo prethodnih 25 minuta.
- 35 min. - SPASI SRBIJU I UBIJ SE BORISE, BORISE !!!
- 45 min. - Zviždanje igračima dok odlaze na (ne)zasluženu pauzu.
- 45 min. DP - Blagi optimizam u vidu vikanja "SRBIJAA !!"sa juga na sever i obratno.
- 60 min. Utakmica je ušla u ritam kakav nije imao ni meč Kasparov - Spaski.
- 76 min. Monotonija na tribinama koju povremeno razbija prenapaljena srbenda koja se dere u vapajima i suzama sa rečenicom "NE IGRA SE TAKO ZA SRBIJU, PIČKE PRODANEEEEE!!! ..
- 86 min. Poučeni gužvom prilikom dolaska dosta ljudi je već napustilo stadion.
- 93 min. Kraj 0-0. Zviždanje, psovanje, vredjanje, razvaljivanje i bacanje stolica pojedinaca. Ostali napuštaju stadion užasnuti činjenicom na šta su potrošili pare za prevoz i ulaz.
Kad uđeš na Vukajliju ,pa se nadaš da ćeš naći one stare kategorije (jbt već sam zaboravio kako se to zvalo). Uglavnom jedna kategorija je bila mimovanje sa slikama,a druga s gifovima. I kad vidiš da ih nema, jednostavno psuješ .Fali ti to vrijeme,ta draž,taj smijeh u internet sali fakulteta,koji studiraš i 48 godina kasnije.
-Opet moram da se ulogujem ,pa kako se ovo ne sačuva? Aoo,pa da,nisam ulazio 5 godina. Dobro mi nisu obrisali profil. Hehh,evo ih moje stare definicije od preko 300 pluseva. Gle na ovom imam 5 pluseva i 60 minusa. Pa ljubomorna maničnodepresivna horda ,šta da ti kažem.
Nego da vidimo da nisu vratili ono što sam najviše volio.
Aaa pa majku vam jebem u usta,pa zašto bre sve vam jebem? Pa zašto ste makli to,koji vam je bre kurac bio? Mrš u pizdu materinu,gasim ovo.
1. 1. 2010. Kako bi poštovala zahtev Evropske Unije da pasoš mora imati biometrijske podatke kako bi Srbi išli u "Evropu", vlada Srbije je odlučila da poništi važnost starih pasoša sa obeležjima Jugoslavije. Procedura za izdavanje novih traje oko 15 dana.
1. 1. 2012. Kako bi poštovala zahtev Evropske Unije da pasoš mora imati i podatke o prethodnim prekršajima nosioca, kako bi Srbi išli u "Evropu", vlada Srbije je odlučila da poništi važnost starih pasoša. Procedura za izdavanje novih traje oko 30 dana.
1. 1. 2013. Kako bi poštovala zahtev Evropske Unije da pasoš mora biti plave boje, kako bi Srbi išli u "Evropu", vlada Srbije je odlučila da poništi važnost starih, crvenih pasoša. Procedura za izdavanje novih traje oko 40ak dana, zbog nestašice plave boje.
1. 1. 2016. Evropska Unija je donela zahtev da sve zemlje koje su na beloj šengen listi moraju da imaju "Times New Roman" font u pasošu. Kako bi se prilagodila ovom zahtevu Evropske Unije, vlada Srbije je donela odluku da poništi važnost starih pasoša sa Arial fontom i da uvede nove, modernije, po standardima Evropske Unije. Procedura za izdavanje novih traje oko 60 dana. Niko ne zna zašto.
1. 1. 2017. Kako bi poštovala zahtev Evropske Unije da na pasošu zemalja na beloj šengen listi mora pisati "Potential terrorist and/or immigrant" umesto dosadašnjeg imena zemlje, vlada Srbije je donela odluku da poništi važnost starih, plavih pasoša i uvede nove po zahtevima Evropske Unije. Procedura je bezbolna i brza, i vlada obećava građanima da će čekanje u redu neće biti duže od 20 sati, bez obzira na glasine medija da se čeka po 48 sati.
1. 1. 2020. Kako bi ispoštovala najnoviji propis Evropske Unije da da građani zemalja koje su na beloj šengen listi, nazvanoj "Lista sa onim tamo idiotima na balkanu" statutom EU iz 2019, moraju da svoje pasoše čuvaju u svom anusu, zbog bezbedonosnih razloga, Vlada Srbije je donela odluku da poništi važnost starih pasoša i da modernizuje pasoše po standardu Evropske Unije. Procedura niti je brza niti je bezbolna, ali vlada obećava da će nakon ovoga Srbija sa liste "Lista sa onim tamo idiotima na balkanu" doći na listu "Evo još malo pa sad će uđete". Implementacija novih pasoša se vrši u supu u Ljermontovoj.
Na brzinu pročitati neki tekst, hvatajući u fokus samo podvučene ili zatamnjene delove teksta koji se tebi čine bitnim.
- Tri meseca se spremam za kvantnu, znam tek nekih 60% od celog ispita, mozak mi se skuvao. Samo da položim ovo i idem na duži odmor. Šuljeve sam dobio od sedenja, nego, kako ti stojiš?
- Ja, nemam pojma. Nešto znam a dosta toga ne znam, za ovih proteklih nedelju dana samo sam pretčao Miloševu skriptu, idem na to da ubodem jedno koje znam i da prođem. Do sada me sralo mogu da ti priznam.
...i još mnogo termina koji mogu povezati jedan običan izlazak i jedno još običnije pranje veša.
Pranje veša
- Odvojiš crni veš od belog, staviš na 60 stepeni, dodaš praška i pereš, ne gasiš mašinu dok ne završi. Kad završi povratiš opet mašinu na još jedno ispiranje i na kraju izvadiš veš, osušiš ga i popeglaš.
Izlazak u grad
- Pijem celo veče, mešam crno i belo vino i rakiju od 150 stepeni (dedina), koju naravno nisam gasio vodom. Nudili su mi i neki prašak ali odbio sam. Pre nego što su me odveli na ispiranje, povratio sam 5 puta. Nakon što su mi hirurškim putem izvadili jetru konstatovali su da se odavno osušila, posle čega sam se još jednom ispeglao.
Vid kupovine kod koje je jedina dobra stvar niska cena, što je čini popularnom.
Proizvodi koji se mogu kupiti na meru su, obično, najgrđeg kvaliteta, sa rokom trajanja koji je istekao pre 5 meseci.
- Ćeš keks uz kafu?
- Može, taman mi pade šećer... Šta je ovo, jebem ti, zub ću da polomim?
- Uzeo kod Žileta dole, pola kila za 60 dinara. Umoči u kafu da omekša, bolje ide.
----------------------------------------------------
- Tata, mama, ovo je moja verenica, Vesna.
- Drago nam je, Vesna. Sinko, dođi ovamo da te pitam nešto.
- Kaži, ćale.
- Sinko, znaš da se tata ne meša u tvoj izbor žena, al' gde si našao ovu?
- Što, bre, ćale, šta joj fali?
- Oš da ti nabrajam od glave do nogu ili azbučnim redom? Da si je na meru kupovao pa bi ispala bolja.
Imam nepunih 16 i svaki dan na putu do škole prolazim pored jednog automobila.
To je crvena Alfa Romeo 1750 GTV, predivan sportski kupe. Stara je valjda koliko i ja, hoću reći, proizvedena je na samom kraju '60.
Ta Alfa nema motor u sebi, jer je rasturen i u delovima je u radionici pred kojom je parkirana.
Svaki dan provedem makar pola sata pored nje, kad odlazim i kad dolazim iz škole. Na njoj piše da je na prodaju "u viđenom stanju", zato što majstori ne mogu da poprave motor već mesecima. Nema delova za nju.
Jednog dana skupiću dovoljno novca i kupiću je, a motor ću naravno da odmah popravim, zato što sam ja pametan, mnogo pametniji nego oni balvani koji glume majstore u toj radionici. Tačno kada budem završio sve popravke i farbanje, napuniću 18 i uzeti vozačku dozvolu.
A onda, sešću u nju, upaliti je i pravac zapad. Voziću dan i noć bez stajanja, a kada budem stao na toj "Shell" pumpi(kod nas postoji samo "Jugopetrol" i "INA") da natočim gorivo, tamo će biti najlepša devojka na svetu, koja će me zamoliti da je prevezem do njenog grada. U tom momentu sa mog kasetofona u kolima(koji ću takođe da kupim), čuće se "La Grange" od ZZTop, što baš odgovara situaciji. Razgovaraćemo na engleskom, jer do tada ću i engleski da naučim, a ona će tu odmah da se zaljubi u mene. Provodićemo se ludo.
A sve to će se desiti samo zato što ja znam da ta Alfa nije krš i što ću je ja 100% popraviti.
..........
Negde na pola puta Mastriht-Ajndhoven.
Vozim auto star tri meseca koji od dodatne opreme nema samo flapsove od Boinga i masažu stopala, ali sam ipak nervozan. Mnogo je kamiona po putu, a i jebeno sunce mi bije pravo u oči. Kako do sada niko nije izmislio neku šoferšajbnu koja će da me poštedi ovog mučenja? A i koji mi kurac treba da vozim ovoliko, mogao sam avionom ili vozom...koji sam ja bolid!
Negde kod Maasbracht-a, veliki znak "Shell" i stajem da se natankam. Sipam gorivo i odlazim da platim.
Čim sam platio, izlazim napolje zevajući u račun-skuplje nego u Luksemburgu 10%! Majku li im jebem Holandsku, pa jebali bi se da ne uštipu neki euro više!
Ispred mog auta, jedinog na pumpi, stoji devojka, prelepa devojka i pita me da li idem do Ajndhovena. Verovatno je neka mlada prostitutka, ili možda nije, ne izgleda uopšte tako. Kratko odsečem da ne idem za Ajndhoven(za koji inače idem, ali me mrzi da razmišljam o tome ko je ona uopšte), uđem u auto, upalim ga i izletim na put.
Posle par minuta vožnje upalim radio i sa radija krene ZZTop da dere svoj prastari hit "La Grange".
...A ja se tada setim zašto sam ono beše hteo da popravljam onu staru Alfu...
Izazivači pobuna, štrajkova i depresije među mladima. Promene u cilju izlaska iz krize, ulaska u EU i smanjenja spiskova na birou rada. Cilj je smanjiti broj studenata za 90%, a samim tim i broj stanovnika Srbije.
Na taj način, finansijski će ojačati, tako da će im plata biti u proseku više od 5000 evra. Tile im je besplatnim školovanjem omogućio da danas menjaju zakone i prihvataju kojekakve bolonje i bezmalo primoraju decu da jure ESPB umesto desetke.
Na vestima: Nema prenošenja ispita! Studenti od oktobra neće više moći da prenose ispite i upisuju narednu godinu sa manje od maksimalnih 60 bodova, ako hoće da ostanu na budžetu.
Nakon godinu dana, po završetku poslednjeg ispitnog roka, student treće godine sa već steknutom titulom ććć (ćelav, ćaknut, ćorav), položio 15 od 16 ispita u roku, stoji pred mesec dana očekivanom listom rezultata poslednje polaganog i najtežeg, kategorije "sa 6om presrećan" ispita i gleda u svoje ime i prezime, pored koga piše da je pao za 0.1 bod. Poslednji na crti onih koji su položili, njegov ortak Marko, sa prosekom 6.0, ali nema veze, 60 bodova na broju! Pokušao je to da shvati kao čist Merfijev zakon koji ga inače ceo život prati i problem koji bi možda mogao da reši. Počeo je da razmišlja, ali opet, profesori mu neće izaći u susret, jer im je posao naravno draži od zaluđivanja tamo nekim studentom... Nema kome da se obrati "da potegne vezu". Pristojna korupcija, dovoljana je za pola školarine, ne isplati se. Kolegijalnost ne postoji, jer i taj njegov najbolji prijatelj se bori za svoje mesto iznad crte samofinansirajućih. Ostaje mu da zaradi novac i plati sebi sledeću godinu iako je svestan da posao neće naći skoro i ovde, čak i kada dobije svoju zlatnu diplomu. Ili da se obrati roditeljima, ocu taksisti i majci u penziji za finansijsku pomoć, a na kraju krajeva, da nađe nekog Srbina koji ima tek tako 1500 evra na zajam. Ne. Odustaje, zahvaljuje se svojoj drzavi i prikuplja novac da ode u inostranstvo i uradi nešto sa životom.
Potpuno gubljenje vremena, jer sve etape uvek prate isti sled dogadjaja
- Pocetak trke, svi idu zajedno prvih 20 km
- Tri potpuno nevazna lika beze iz peletona
- Tri nevazna lika grade 6 minuta prednosti
- Snimak Francuskih suma i livada iz helikoptera
- Zumiranje ociju krave koja stoji pored puta
- Svi voze istim ritmom sledecih 60 km
- Svecani prolaz kroz obicno selo, koje je uvek od istorijske vaznosti i ima crkvu sa imenom nekog zajebanog sveca. Svako selo, i crkva imaju svoju pricu koju nam komentatori rado prenose sledecih 10 km
- Peleton dize ritam i sustize tri nevazna lika 10 km pre kraja
- Svi idu zajedno ka cilju
- Pad nekog pozadi u zadnjoj krivini
- Sprint trojice sprintera u poslednjih 300 metara
- Generalni poredak ostaje isti kao i pre etape
Mesto izolovano od spoljnog sveta. Kad prođes tablu koja obeležava ulazak u selo, zaboravi sva pravila i spremi se za jedan sasvim drugačiji svet u odnosu na onaj na koji si navikao i u kome si odrastao. Tamo raste bostan od čet'res' kila, krastavci od metar i po, svinja od sto kila daje dvesta kila mast, krave daju i do 60 litara mleka. Ujutru. I predveče jos 15-20. Ovo ukazuje i na geografsku izolovanost, sto će biti objasnjeno u primeru.
Meštani koji odu u drugo selo ili grad, najčesće pijačnim danom, prepoznaju se čim otvore usta. Karakterističan akcenat i izrazi koje su svojstveni samo njima nedvosmisleno ukazuju na to odakle su. I pričaju. Puno. Mnogo. Glasno. Veoma iskren narod, nemaju nikakvih tajni pred drugima. Šta ako ceo autobus čuje da je Milka Conetova ostavila muža i pobegla sa kondukterom iz susednog sela? Pa, 'ajde, živa duša...a sve je za ljude. Pa, onda priča o gazda-Stevanu, kad ga napali u seoskoj kafani da časti jer mu se sin ženi, a on stipsa, da izbegne neplanirani trošak, drekne: "- Ne jebem ništa, dok snajka ne uđe u kuću!"
Tamo nikad nije dosadno, iako selo nema više od 250 domaćinstava. Iz te malobrojnosti verovatno i dolazi njihova prisnost i otvorenost, naime svako svakog poznaje i to obično od malih nogu. Pa do groba.
Specifični su i po stilu oblačenja. Što više boja, to lepše i interesantije. Moto je da se svaka boja sa svakom slaže i uklapa.
Inteligencija je u srazmeri sa godinama i iskustvom, tako da srednjoškolci iz ovakvog mesta dobijaju nadimke poput Ovčevina, Tuta Bugarin, Vr-Vr, Belo Prase, Taksi Kanta, Sisoje i slično. Kasnije se ti nadimci menjaju u gazda-Stole, Đole Francuz, Rade Moravac, Mita Farmer, Student, Cvikeraš...
Postoji jedan grad u Srbiji, opština, koja obuhvata 12 sela. Ne bih da ga imenujem. Grad i 11 sela su na levoj obali reke, samo to jedno selo je na desnoj. Znači, izolovano od vajkada. Današnji most preko reke, sagradjen pre više od 20 godina, je napravljen za sve vrste vozila. Sa starim mostom to nije bio slučaj. Samo pešaci i putnička vozila su mogli prelaziti i to iz jednog pravca! Pa na smenu. Autobus je dolazio do jedne obale, putnici napolje, pa pešaka preko mosta po kiši, suncu, snegu...pa u drugi autobus koji čeka tamo, na suprotnoj obali. Sećam se kao da je juče bilo...baba me čvrsto drži za ruku, da se ne bih slučajno otrgnuo, jer zaštitne ograde nema...samo metalna konstrukcija, kroz koju i konj može da prođe...pecaroši sede na sred mosta, levo i desno, čekaju da udari som, vreme prekraćuju 'ladnim BIP pivima, kupljenim u obližnjoj priobalnoj kafani. Ulazimo u drugi autobus, krećemo, vidim tablu putokaz, nisam još ni slova znao, pitam babu da li smo stigli?
- Nismo, Deki, ovde jedu kifle bez 'leba, a kad stignemo, baba će tebi da napravi kifle s džem''. Prste da poližeš...
Dobro, baba, mislim u sebi i pitam se, a što jedu kifle bez 'leba? Pa, jesu li i bez "džem"?
Nakon više godina, shvatio sam suštinu. Njima stvarno treba skinuti kapu, jer da bi živeo sa njima, moras biti rođen tamo. To je jedini način da ih shvatiš. Njihov smisao za humor, veselje, uveličavanje, laganje, sve je lično njihovo, originalno i neponovljivo!
A, da! Setih se još jedne situacije s početka devedesetih, u vreme nestašice benzina...
Majka i sin krenuli kolima na pijac, u grad, preko "moste", kako oni kažu. Sin vozi. Stižu na sred (novog) mosta,trrrr, trrr, trr....stade auto. Ostali bez goriva.
- Sine, pa šta će radimo sad?
- E, sad, mamo, moš' se jebemo!
Bio je vreo julski dan. U jednom malom selu, u Pomoravlju, vredan seljak Rade sedeo je ispred seoske prodavnice. Rade je imao samo 20 godina. Ceo svoj život proživeo je kao seljak. Jeste on završio neki zanat tipa autoelektričar, automehaničar ali posla nije bilo posebno u malim mestima. Zato je Rade od jutra do sutra težačio na njivi. Baš danas je ceo dan proveo utovarujući seno koje je sada bilo spakovano u prikolici stare "Rakovice 60" parkirane tu, ispred prodavnice. Rade je pio Jagodinsko pivo. Pio ga je zato što je bilo jeftino, zato što je bilo iz njegovog kraja, a možda i zato što ga je čiča na flaši podsećao na pokojnog dedu. Jebem li ga... Prijalo mu je posle napornog dana. Rade iz prvog cuga popi pola flaše... i podrignu. Nije ga bilo briga. Iovako u selu je bilo malo ljudi a sve manje će ih i biti. Pogleda u plakat zalepljen za izlog prodavnice. Prikazivao je neku mladu polugolu pevačicu koja nastupa u lokalnoj diskoteci u obližnjoj varoši. Rade uzdahnu, pitajući se da li će on moći nekad da ima tako zgodnu, našminkanu i lepu devojku. Do sada je samo dva puta ušao u ženu... Jedna je bila pijana konobarica kafane iz susednog sela, dvostruko starija od njega, a druga njegova velika ljubav iz sela koja ga je prejebala i udala se za Zorana samo zato što radi u Austriji i vozi "Mercedes" iz 2004. godine, naravno polovan. Sada mu je najbolja šansa za ženidbu debela Zorica sa razrokim očima, na dva sela od njega, za koju njegov iznemogli bolesni otac kaže da je dobra prilika. Rade se strese pri pomisli na debelu Zoricu. Pogleda u flašu i vide da piva više nema, samo mu se čiča, gladeći brk, smešio sa etikete... Rade porazmisli još malo o svom životu, uzdahnu i reši da popije još jedno Jagodinsko....
Vječita dilema. Mistika. Četiri nule obavijene velom tajne. Šta je to u tom dobu dana što nas fascinira? Da li je tada mrak gušći nego li sat vremena kasnije? Da li si u ponoć mudriji ili gluplji? Ili možda spavaš? A možda čekaš da se kazaljke spoje u stav mirno. Ili sa zebnjom požuruješ časovnik da otkuca minut poslije dvanaest, da prođe ta ponoć i simbolika koju sa sobom nosi.
Da li je ponoć početak ili kraj? Da li je u momentu sklapanja kazaljki dan počeo ili se pak završio? Odgovor se krije u svakom čovjeku ponaosob. Onaj ko je tog dana preživio pakao u ponoći vidi spas. Početak novog dana. Onog koji će donijeti nešto bolje, nešto što će potisnuti gorak ukus tekućeg dana.
Ako ti je pak dan bio srećan, u ponoći ćeš vidjeti kraj. Kraj dana za koji nisi želio da se završi. Kraj sna koji si htio da sanjaš zauvijek.
U ponoć isplivavaju aveti. Potisnute duboko u podsvijesti, u ponoć dobiju snagu i raskinu lance kojima smo ih okovali. Mami ih miris. Miris uma opsjednutog ponoćju. Nemaju mnogo vremena. Svega šezdeset sekundi. Djeluju brzo. Urnišu misli, siju strah i ostavljaju ukus poraza u ustima. Poraza, da. Mišić i kost gube bitku sa nevidljivom utvarom skrojenom u sopstvenom umu. Onom istom koji bi trebao da nam misli dobro.
A ne misli.
Ne i u ponoć.
Grom, kiša! Ipak ne, samo tripujem. Napolju je toplo! Vjerovatno ima i trideset stepeni. Od kud onda buka? Noć je! Ko je? Sam sam valjda? Ili nisam? AAAAAAA. Šta bi? Ništa. Zašto galamim? JEBOTE! Kurve! Kurve! Kurve! Zašto da je ostavim? Ili da je ubijem! Ne tripuj! Nemaš muda! Ili imaš. Možda da ubiješ sebe? Zašto? Ubij se! Ubij se! UBIJ SE! Znoj! Zašto? Radi klima! ZAŠTO JEBENI ZNOJ? Ne mogu da dišem! dfhsdfhskvnsvks vazduha??? MAJKO!!!
56
57
58
59
60
Prošlo je. Zaspaću. Da l' da joj šutnem poruku? Njah, vjerovatno spava. Ujutru ću. Sklapam oči. Tonem...
Starinski izraz koji se upotrebljavao u situaciji kada neka osoba zbog određene vrste nezadovoljstva prigovara drugoj u nadi da će se problem rešiti.
U svlačionici Golden Stejta neposredno pred meč sa Torontom.
Nedović: Treneru, je l' mogu da ask samting?
Trener: Pitaj, Neco, slobodno.
Nedović: Hoću da imam veću minutažu. Dajete mi šansu na kašičicu.
Trener: Crni Nemanja, šta grintaš, čoveče? Je l' si baš navalio da te vratim u ABA ligu pa da se lomiš opet sa Solnokom i MZT Skopljem?
Nedović: Ne, ne, ne, ne, ništa nisam rek'o. Odo' da zauzmem mesto na klupi.
- - - - - - - - - - - - - - - - - -
Lik otvorio nalog na Vukajliji i odmah šalje poruku random moderatoru.
-Čika Moderatore, da li biste mogli da mi odaberete neku defku?Odgovor moderatora.
-NAPIŠI JE PRVO, SINE, NAPIŠI JE, A NEMOJ ODMA' DA MI GRINTAŠ.
- - - - - - - - - - - - - - - - -
Godina 2073.-Rekla sam ti da mi kažeš kad ideš kod drugara u drugi univerzum. Mislim, nemoj pogrešno da shvatiš, upali spejs šatl i idi. Ali mi reci da ne brinem.
-Jao, mama, nemoj to grintanje, molim te.
-Grinta...šta?
-Rekoh, opet nešto prigovaraš.
-Odakle ti ta reč?
-Ma to sam malopre pročitao na Vukajliji. Neki lik izbacio pre 60
godina.
Nezaobilazan nesportski suplement sportskom načinu života, bez kog sportsko druženje gubi deo svog šmeka.
Upražnjava se i pre i tokom i posle termina malog fudbala.
PRE
Rekreativac 1: "E ček samo da ubacim škembe u šorts, pa da pikamo!"
Rekreativac 2: (nateže Jelenka) "Glu...glu...glu...glu... 'Aj! E ček da pišam prvo."TOKOM
R1: (hvata volej i maši 3 santima pored stative) "E do u tri kurca!!! 'Usta je jebem okrugla, da je jebem!!!"
R2: (goša) "Aloooo bre ludak, pa gađaj drugu stativu!!! Zamalo da mi strada pivo! Glu...glu...glu...glu..."POSLE
Scena je poznata manje-više svima koji su ikada pikali organizovano mali fudbal. Bar dvadeset praznih flajki na stolu, smeh, međusobna prepucavanja i pojedinačne rekonstrukcije doživljaja u prethodnih 60-ak minuta. Nakon toga vajkanje zbog količine popijenog i izbegavanje policijskih patrola na putu do kuće.
Pinokijev mod kad ga prešaltuje iz istine u laž. Kaže se za lika koji ima veliki nos, iliti, slengovski rečeno, pušku. Brat Nikole Đurička.
Ona raširenih nogu, čeka svojih pet minuta orala. On, spreman da joj to i ispuni.
- Ajde, neznanče upravo pokupljen iz mraka, pokaži mi gde zeka pije vodu!
- Evo, gospođo, skoncentrisan san k'o Andrea Arsović kad ga cepa sa MK, 60 metara iz ležećeg stava :diže pogled k njojzi, šeretski "namiguje" obrvama i ponovo nastavlja:
- Ju, Puškine, izađi mi iz peterca, pothitno! Da sam znala da kačiš krošnju od drveća kad hodaš ulicom, sigu...
- Molim? :ponovo diže pogled:
- Ništa, ništa... Keep going!
Biti suvereni tata i car u bilo kojoj disciplini, sportskoj, naučnoj, životnoj... K'o Tesla u fizici, Bolt u atletici, a Ceca u sisama.
- Gledaj ba onog, nov Audi vozi, a ti Ožeg meso prodaji i pazi da te gazda ne zakači satarom kad se nadovata travarice. A bio sam genijalac u srednjoj, pa gazdov'o sam matematikom, bolan, one stare komunističke zbirke zadataka sam spičkav'o za dva dana! Naš'o sam bio grešku u udžbeniku za četvrti srednje i posvađ'o se sa profesorom oko toga, on me izbaci sa časa i od tada sve niz brdo moj druže!
- Dobro, jarane, razumijem, teška priča, izmjeri mi više ta tri kila teletine, žurim!
- De ba polako, kilo teletine 24 marke, triput 24 ti dođe 58, izvoli!
- Drž' 60, kusur je tvoj. Živio!
Ciklus filmova koji se emituju za vrijeme ramazanskog posta sirom svijeta.
-Veliki iftar u Bronx-u
-Spasavanje postaca Ryana
-Dan poslije iftara
-From sehur till iftar
-Pakleni iftar
-Znam sta si jeo prosli iftar
-Sam u dzamiji 3
-Svi su ludi za postom
-Nemoguca teravija
-Hodze u crnom
-Klanjali za 60 sekundi
-Gospodin i gospodja Ceric
-Gospodar tespiha: Derviseva druzina
-Gospodar tespiha: Dvije munare
-Gospodar tespiha: Povratak imama
-Pirati iz dzamije
-13-i hodza
-Iftar u ulici Brijestova
-Iftari muski
-Dobri Mustafa Ceric
-Bilo jednom u dzamiji
-Intervju sa imamom
-Kad kurbani utihnu
-Kad porastem bit cu hodza
-Mi nismo meleci 2
-Masakr kurbana motornom pilom
-Vlak pun hodza
-Talentirani gospopdin Ceric
-Ceric almighty
-Last bula standing
U pubertetu si, počinju da ti izbijaju bubuljice i da ti se menja fizički izgled, naravno hormoni ti rade 200 na sat i hoćeš da ugrabiš svaku slobodnu priliku kako bi odlgedao neki porno film kako bi se ispraznio, jer da ga mećeš, ne ide, jebi ga još si zelen. Ćale uočava tvoje svakodnevno, predugo zadržavanje u wc-u i maramice koje stoje tik do tastature svaki put kada sedneš za komp i ako nisi prehladjen, kao i menjanje klikom brzinom svetlosti na desktop svaki put kada uleti u sobu u nadi da će te u'vatiti kako razvijaš desnicu. Ćale u našim godinama nije ni pomišljao na onanisanje već su momčad sa nepunih 18, 19 godina odlazili od kuće kako bi napornim radom obezbedili krov nad glavom u kome ti danas onanišeš, nakon toga bi dolazile devojke i sve bi išlo glatko dok se jednog dana ne oženi i dobije sina drkadžiju. Ćaletu je već svega preko glave i dolazi kod tebe u sobu na razgovor. Priča ti o maramicama koje su bačene pored wc-šolje jer jebi ga desi se da je omašiš u žurbi, i o lepljivim flekama na tvome šorcu. Ti crveniš i klimaš glavom u znak odobravanja jer jebi ga šta ti drugo preosaje sada kada si uhvaćen nego da se moliš Bogu da ne nadje tvoju kolekciju porno filmova u njegovoj fioci sa alatom u koju si je mahinalno stavio dok su ti roditelji otključavali ulazna vrata od stana. Počinje da ti deli očinske savete u vezi sa sekualnim aktivnostima i seksualno prenosivim bolestima i izgovara svoju čuvenu rečenicu: ''Ako hoće da leti puštaj ga, ne pravi od budale još veću budalu'', a ti u zemlju da propadneš od sramote. Pošto je izgubio svaku nadu da će od tebe postani neko i nešto, odlučuje se da ti nadje devojku iz dobre i poštene kuće, domaćicu BRE koja će, nada se biti majka tvoje normalne dece.
Čuveni citat iz Lepa sela lepo gore koji Laza govori svom kumu Viljuški kada mu ovaj pomene u koliko para da se klade. Kada se koristi u diskusiji sa ljudima koji su gledali film i povežu sa filmom, uglavnom ima dobar efekat, dok ljudi koji nisu gledali film ili ne povežu citat uglavnom pomisle da ste pripadnik romske manjinske zajednice ili iz Crne Trave.
"Slušaj prijatelju! Dajem ti stan za 80 evra mesečno!"
"Mnogo je kume!" (u glasu Laze iz Lepa sela lepo gore)
"Aha! Mora da vam je Đilas porušio kuću dole ispod Gazele, a država ne daje dodatak dečiji kada imaš preko četvoro! Ok, spuštam na 60 evra!"
"Ma nisam bre Ciganin čoveče! Jes da sam malo crn, ali nisam socijalni slučaj! To je štos iz..."
"Aha! Sad sam provalio! Crnotravac? Jel vas muče na gradilištima ovi naši kvarnjaci?"
"Ali nisam...."
"Ok spuštam na 50 evrića! Znam kako je teško vama iz unutrašnjosti!"
"Dogovoreno kume!"
Toliko gadno da bi svakom prosečnom Kinezu ogadilo najsvetiju od svih svetinja.
Elem, prolazim pre neki dan pored Studenjaka kad primetim iza žbuna povijenu žensku priliku sa zavrnutim nogavicama, nešto čeprka. I ja naravno, kao svaki osvedočeni fut fetišar nagnem se da pogledam. Kad ono kurčina! Baba od preko 60 leta sagela se i rukama skida skramu i đubre sa svojih ubuđalih stopala. Ja tu puknem, reko baba lebac ti krvavi nejebem, šta to uradi ogadi mi žensko u dugoročnom periodu jebem ti poreklo prljavonogo i familiju tu tvoju seljacku u dupe. Masa se okupila i aplaudira, jedan doviknu da tako ona svaki dan tu stoji i ogađuje ljudima pičku zato što je ljuta jer niko neće da je jebe. Ponesen pokličima prisutnih zaletim se i sabijem babu nogom u stomak. Zatim joj zabranim da se do daljnjeg tako ponaša, odem kući i uključim pornić ne bi li malo došao sebi. A u glavi misao: Bože, kakvih sve osoba ima na ovom svetu.
