Luksuzni i lepi automobili postaju sve brojniji, možemo ih videti na svakom trećem bilbordu, u magazinima, na tv-u, svuda po gradu i u muzičkim spotovima danas popularnih izvodjača. Svaki vozač bi hteo da ima bar jedan od njih, ali većina ljudi brzo postane svesna da će to ostati san, i da za volan porshea ili nekog besnog bmw-a mogu sesti samo ako ga iznajme u rent a car servisu, ili ako se zaposle na parkingu nekog visoko rangiranog hotela.
Ipak, postoje i automobili koji u suštini nisu tako loši, a na kraju krajeva su i dostupni - neke honde, škode, tojote ili poneki model forda. Ako si već vozač, a ne voziš ništa od gore navedenog, znači da u svom vlasništvu imaš nekog juga, zastavu, ladu ili stari model golfa, a u boljem slučaju neki bmw ili mercedes godišta '88.
Ako za nova kola nećeš da dižeš kredit, a i nema izgleda da ti utrče neke veće pare, jedini način je da malo štediš, malo više radiš, nešto novca pozajmiš, i prodaš svog old tajmera na umoru, pošto ti on više i onako neće trebati. Medjutim, ni ljudi danas nisu više baš tako naivni, sve više se razumeju u automobile, a kada im pomeneš godište i kilometražu pobegnu glavom bez obzira. Zato neki ljudi pribegavaju odredjenim taktikama :
1. Oglasi u novinama
- Pošto mnogi ljudi prodaju svoje automobile na ovaj način, bitno je da privučeš pažnju baš na svog mezimca. Pošto ti trebaju pare i nema smisla da ga prodaš bud zašto, a opširni oglasi koštaju, bitno je da u nekoliko reči svoju laverdu prikažeš u što boljem svetlu:
- Prodajem golfa dvojku, 90' godište, nije puno prešao. Limarija nova, očuvan k'o curica.
- Prodajem ford eskorta, vozio ga penzioner iz Nemačke kad dodje ovamo na odmor, u izuzetnom stanju. Cena po dogovoru.
- Prodajem bmw 520, '92 godište, cena 2200 eura, sa cenkanjem može i za 2000.2. Oglasi na šoferci automobila
Taktika koju primenjuje sve veći broj ljudi, besplatna je,a vide je ljudi kuda god da kreneš ili gde god da si se parkirao. Oglas treba da bude duhovitog sadržaja, i obavezno mora da sadrži broj kontakt-telefona:
- Hoće da me prodaju, a dobro sam ih služio. Tel. 063 *3. Baronske priče
Ako ste dobar trgovac, lažov i prevarant, ovcu možete pokušati da ošišate i neverovatnim pričama o dogodovštinama kroz koje je automobil prošao. To uključuje priče o tome kako je u automobilu duh, kako je korišćen za potrebe snimanja starog James Bonda, kako je pripadao Maradoni ili kako je preživeo sudar sa tenkom. Ko zna, možda i upali..
Napomena : ako za generalku već nemaš novca, potrudi se da ga upristojiš, usisaš, opereš, ofarbaš, stavi mu neki kasetofon i presvuci sedišta nekom normalnom navlakom - prvi utisak je ipak bitan. Osmeh na lice, i srećno!
U Republici Srbiji i nekoliko njenih susednih država, 20 godina se u narodu koristi kao jedinica mere za bolje dane, a u izuzetno retkim slučajevima i za gore dane. Prostije rečeno, ukoliko živite u Republici Srbiji ili imate nekoga u njoj, dobro znate da će vam, odnosno njima, biti bolje za 20godina. Kada god da ste rodjeni i koliko god godina da imate, svaka faza vašeg života obeležena je tezom da će kroz 20 godina doći bolji dani. Ono što je jako bitno napomenuti je da se uz rok nalazi i zvezdica, a sitnim slovima je napisano da se oko dana od kojeg se broji tih 20 godina, narod još nije dogovorio.
- 1972. (Sin čita novi broj auto magazina) Tata, kada ćemo mi proizvoditi ovakve Mercedese? Za 20 godina sine, kada umre stari, pa odu ovi njegovi bravari.
- 1980. (Vernik Pravoslavne Crkve) E trebaće bar još 20 godina da prodje pa da i mi počnemo slobodno da se krstimo.
- 1986. (Primer gde se 20 godina koristi i za loše dane - Radnik državnog preduzeća dobija platu) Čoveče koliko para sam dobio, šta ja da radim sa ovim, pa neću potrošiti ni za 20 godina.
- 1991. (Izetbegović, Tuđman i Milošević) Tek će za 20 godina biti bolje kada pobijem ovu gamad.
- 1995. (izbeglice) Država kako nam pomaže za 20 godina ćemo napraviti kuću.
- 2000. (Demokrate) Obećavamo narodu da će za 20 godina biti najbogatija nacija na balkanu a možda i u Evropi.
- 2005. (Bolesnik sa liste za transplataciju) Reče mi doktor da će trebati 20 godina da ovde počnu da rade transplatacije.
- 2008. (Gej populacija) Brate kakva fuj država, jebote palim odavde, ovde neće biti doobro ni za 20 godina.
- 2012. (Naprednjaci) Radimo punom parom, trebaće nam 10gdoina da operemo što su ovi u*rali i 10godina da bi se vratili na nivo iz 1989.
- 2013. (Student) Čim završim Megatrend idem odavde i vraćam se za 20 godina kada bude bolje.
Politika svetskih sila prema Srbiji koja traje vekovima. Ogleda se u tome da koliko god Srbija ispunjavala želje velikih zemalja, nikad nije dovoljno, uvek može više, bolje i pametnije. Takva politika je kočnica svakog mogućeg razvoja. To je sprdanje ekvivaletno pravljenju plišane lutkice od države Srbije, čije konce vuče svako kako mu se kurcu navije.
1389. Murat: Lazare, mi vas stvarno ne bi pokorili, ali onaj tvoj Obilić se mnogo kurčio kad me je probo sabljom. Moraćete da patite 500 godina.
1914. Austrougarska: Mi nikada ne bi kretali na vas, vi ste naši graničari i dugogodišnji prijatelji, ali Gavrilo Princip je zasrao stvar.
1941. Hitler: Ja sam želeo da prođem kroz vašu lepu zemlju, da nikome ne fali dlaka sa glave, ali vi ste blesav narod, šta će vam parole: "Bolje rat nego pakt!"
1999. Klinton: Vi ste jedan divan narod, i mi ne bismo kretali vojnu akciju protiv vas, ali šta ćemo moramo, dirate nam prijatelje Šiptare, a oni 170 godina lobiraju kod nas. Ako vam to nešto znači nazvaćemo akciju "Milosrdni anđeo"!
2000. Evropa: Dobićete velika sredstva, ali morate da svrgnete Miloševića i isporučite ga u Hag.
2006. Evropa: Ući ćete u Evropsku Uniju, ali morate da izručite Mladića, Karadžića i Hadžića.
2011. Merkelova: Ući ćete u Evropsku Uniju, ali morate da rešite svoj problem sa Kosovom, mirnim dijalogom.
2020. Predsednik neke od članica Evropske Unije: Srbija je sada ispunila sve uslove za neometan ulazak u Evropsku Uniju, ali meni žena jutros nije dala pičke, pa ćemo odložiti nastavak pregovora.
2030. Isti ovaj predsednik: Jutros sam dovatio sobaricu, ispunili ste sve uslove, ali Evropska Unija je od danas srušena, vraćamo se državavnom organizacionom sistemu.
Osoba čiji smisao života je u pobuni i borbi protiv sistema, ma kakav da je on. Po prirodi je bez nekih većih ideala. Da je neko ovakvo biće dovoljno dugo poživelo na ovaj način, njegov razvojni put bi izgledao približno ovako: za vreme kraljevine se borio za komunizam, za vreme komunizma, za još veći komunizam. Kada je to sve propalo, za vreme Miloševića se zalagao za demokratiju. Kada je došla demokratija, počeo je da se zalaže za "Cajtgajst". Ako jednog dana bude uspostavljen takav sistem, zalagaće se za anarhiju. A kada konačno svi sistemi budu ukinuti, boriće se protiv toga što nema sistema.
Jednostavno, ovakvim ljudima nije borba sredstvo za dostizanje neke ideologije, već je ideologija sredstvo za dostizanje borbe.
A: Ooo, pa gde si ti meni kume, nismo se videli 100 godina!
B: Evo kume, malo navratio do tebe...
(par minuta kasnije, pošto su se ispitali oko junačkog zdravlja i porodica)
B: Kume, evo dođoh kod tebe da te pitam nešto kao čovek. Ti znaš da sam ja veoma visoko kotiran u ovom novom Piratsko-sindikalno-levičarskom pokretu?
A: Čuo sam kume...
B: Hoćeš li da nam se pridružiš? Evo, sad u nedelju imamo protestnu šetnju, tražimo da se ukinu vlada i ustav...
A: Pa čekaj, zar ti nisi član ove stranke što je na vlasti?
B: Pa kako ne znaš? Jedan od glavnih hitova na Youtube-u je snimak mene kako spaljujem člansku knjižicu!
A: Au... A ja još uvek čuvam onaj VHS snimak iz 1990. kada si isto tako spalio knjižicu Saveza komunista, a onda došao milicioner i opendrečio te po leđima. E, kume, kume... Pa zar tebi nije dosta policijskih batina?
B: Kako to misliš?
A: Pa tukli su te posle još 9. marta 1991., za Novu godinu 1997., 5. oktobra 2000., na svim protestima za Kosovo, čak i na gej-paradi, iako, bogu hvala, nisi peder...
B: Kume! Dok ne dođe pravda u ovu zemlju, ja se neću smiriti, pa makar mi polomili sva rebra...
A: E, kumašine, dok dođe pravda u ovu zemlju, i ti i ja ćemo uveliko biti ispod zemlje...
Ovo je analiza naslovnice zvanično najgorih novina na ovim prostorima. Treba se napomenuti da ljudi koji uređuju ove novine ne obraćaju pažnju na osnovna moralna ali i gramatička pravila. Ali ako se i pređe preko toge ne može se preći preko činjenice da naslovna strana Kurira sadrži više eksplicitnog materijala nego naslovna strana Playboya i Hustlera. Pored toga na naslovnoj strani ovih nazovimo novina nema ni reči o incidentu koji se dogodio prekjuče u Čačku već naslovna strana izgleda ovako:
1. Najveća, samim tim i najvažnija vest koja je zadesila Srbiju je SEKS NA STOLICI! u podnaslovu Vendi zajahala Ekrema. Naravno tu su i slike gospođice Vukelić koja se drži za grudi koje samo što ne ispadnu, i njenog "prijatelja" uz komentare koji takođe više priliče već pomenutim časopisima.
2. Sledeća vest koja je potresla srpsku javnost je da je Kurir po prvi put u svojoj istoriji bio u pravu i to je izneto ovako: Potvrđeno pisanje Kurira ŽELJKO MITROVIĆ SE LEČI U NEMAČKOJ. Sada bi nekoga u ovoj našoj zemlji u kojoj je dinar svakog dana sve slabiji, u kojoj se dešava afera sa "Srbijagasom" i automobilima, trebalo da zanima zdravstveno stanje vlasnika Pinka.
3. Još jedna vest kojoj je posvećeno mesto na naslovnoj strani ovih fantastičnih novina tiče se pevčice Tanje Savić i njenog porođaja, naslovom: PRVO PA MUŠKO - Tanja Savić rodila sina! Ukoliko se privatni život gospođe/ice Savić tiče više od 2000 ljudi u ovoj zemlji ja shvatam zašto je učenje važno - kako bi se jednog dana otišlo iz ove države psednute kolotečinom koju oni nazivaju ESTRADA.
4. Jedini naslov vredan pažnje, naravno najmanji, je intervju sa Vladimirom Vukčavićem, tužiocem za ratne zločine u kome gospodin Vukčević iznosi svoje mišljenje o opasnosti Hašima Tačija po potencijalne svedoke u procesu protiv njega.
U globalu sagledano ovo je bilo najgore potrošenih 25 dinara u mom životu, i sada razmišljam zašto nisam kupio Blic, koji za iste pare daje normalne podatke o dešavanjima u našoj zemlji.
PS Analizirana naslovnica je sa izdanja od srede, 29. novembra 2010.
Škripa Saturnovog prstena kroz poluotvoren prozor munjevito je odjeknula u mojim ušima, uspevši da me trgne iz dremeža. Ponovo rgljam iz petnih žila, ali sam barem živ. Brzim potezom desne ruke zgrabio sam čašu vode sa stola. U pola gutljaja začulo se zvono na ulaznim vratima i par meni dragih glasova. Suv kašalj, ponovo. Izbledela magla. Otvaram oči.
- Izveštaj! :lupanje u čelo: Jebeni izveštaj! Khm, khm...
Poštovano istorijsko društvo,
već par puta sanjam glasove. Dozivaju me, hrane govnima, psuju oca i dete, majku obaška. I kao takvi mi nedostaju. Ovaj izveštaj je moje svedočanstvo o istrebljenju srpskog naroda.
Nestali su svi, potomci svog askurđela na 14-ti stepen Marinka Madžgalja, poslednji potomak Đorđa Balaševića, čak i Eva Ras! Ostao sam samo ja! Kao poslednji Srbin podnosim ovo parče papira i dajem sled najbitnijih događaja koji su doveli do nestanka nebeskog naroda.
• Đoković osvaja RG po prvi put u karijeri. Na dočeku biva bačena bomba od strane nepoznatog Švajcarca, za koga se sumnja da je poslat iz Bazela, po specijalnom zadatku.
• Kako bi osvetili svoje najmilije, blizu 100.000 Srba kreće peške ka Švajcarskoj. Nakon mesec dana stižu do planine Žumberak za koju misle da su Alpi. U pohodu na lokalno slovenačko stanovništvo gine 75.000 Srba i pola Slovenaca, a 25.000 Srba se vraća nazad, ne znajući da to zapravo nije bila Švajcarska.
• Najavljeno smanjenje penzija od strane Aleksandra IX Vučića izaziva revolt srpskih penzionera. U napadu na Skupštinu pridružuju se i ostali stariji građani od 50 godina kojima je dokurčila tiranija loze Vučića. Odlučivši da Aleksandrov deveti potomak bude i poslednji, organizuje se septembarski prevrat gde gine 60% starijih od 50 godina od strane Vučićofila, kojima je mladi Aleksandar obećao radna mesta.
• Ispušivši za posao, Vučićofili su shvatili da je Aleksandar IX Vučić manipulator i lažov, te odlučuju da izvrše atentat na njega. U noći između 14-og i 15-og juna 3022. godina, loza Vučića se gasi kada nepoznati seljak iz Laola ubija Aleksandra hidrantom. Od tog trenutka Srbija nema predsednika, već su izabrani predstavnici Beograda, Kragujevca, Novog Sada, Niša i Laola koji u buduće vode državu.
• Pošto je svako od njih želeo veće parče kolača, predstavnik Niša organizuje napad na Kragujevac gde strada fabrika Fijata, spomenik u Šumaricama, Dom učenika "Artem" i pumpa na Aerodromu. Međutim, u pomoć Kragujevčanima pristiže Novi Sad koji nije bio u dobrim odnosima sa Nišom. Izbija građanski rat. Laole ratuje za sebe i preti svima da ima nuklearno oružje. Beograd čeka. Nakon dve godine u Srbiji ostaje nešto manje od 70.000 stanovnika. Rat prestaje.
• Najveći neprijatelj Srba – negativan prirodni priraštaj – za svega par godina smanjuje stanovništvo na pola.
• 5022. godine obeležava se 2000 godina otkad Srbija nema predsednika. Organizuje se manifestacija "Dani pobede" gde se igra fudbalski meč između Srbije i Republike Srpske. Nakon vodećeg pogotka Srbije, zapadna tribina popušta usled radovanja domaćih navijača i gine 12.000 ljudi. U Srbiji ostaje još 23.000 ljudi smeštenih u jednoj varošici u Šumadiji.
• Prirodni priraštaj je na pozitivnoj nuli. Održava se od 22 do 24.000. Trude se ljudi, jbg.
• Godina je 9367. Ostalo je još 687 Srba po poslednjem popisu. Evu Ras hvata šlog u vilicu. Umire. Godine, bajo moj. Svi su na sahrani. Jedino mali Miloš studira u Pragu, Češka. Kad je čuo za smrt "majke ukrštenih reči" šalje mejl saučešća na adresu gospođe.
- Stano, Miša poslao mejl.
- NEEEEEE OTVAAAAAARAAAAAAAJ JEEEEBOTEEEE ___________________________
__________________________________________________________________
Nešto se pojebalo u sistemu. Mejlska bomba. Svi su stradali. Ostao sam samo ja! Mali Miloš, bivši student u Pragu. Sada imam 42 godine i preostali sam potomak Srba. Ne bojim se smrti jer znam da me čeka drugi život. Samo... Kako da znam da ovaj sad život nije taj drugi?
Definicija pisana za takmičenje "Bolje rob nego...".
Posle neprikosnovenih farmerki iz Novog Pazara, na drugom su mestu večne liste popularnosti ''radnih i paradnih'' odevnih predmeta u Srbiji. Uglavnom su služile i koristile se u Vojsci Jugoslavije(ne JNA nego VJ, 1992-2003), odakle i najviše primeraka potiče. Do pre 20-tak godina retke, preplavile su buvljake sa prestankom ratova, ''modernizacijom'' i ''reorganizacijom''(čitaj-smanjenjem) vojske, kada su otvoreni magacini, te su velike količine prodavane budzašto.
Ali ne bi bile uzalud tako omiljene kod korisnika svih uzrasta i zanimanja da nije njihovih neverovatnih osobina. Budući da im je prvobitna namena bila vojna, ne mogu nikako da budu deo neke umerene svečane kombinacije. Zato 'ladno mogu da se koriste u apsolutno svim ostalim situacijama. Najbolje to znaju majstori, lovci, građevinci, drvoseče, putari, poljoprivrednici, metalostrugari, zavarivači, glodači, moleri, lakireri, automehaničari, fizički radnici - služi i dalje svojoj svrsi kao uniforma, ali ovog puta radnih ljudi umesto vojnika. Njene zasluge su: čvrstoća njenog cordura platna, kao i šavova, koji je čine skoro nepoderivom; širina (radile su se u samo nekoliko univerzalnih veličina), koja omogućava slobodu pokreta, luft i fino provetravanje tokom nošenja; jaki džepovi od kevlara ispod pojasa i široki vrećasti na nogavicama, u koje može da stane i po pet kila eksera i alata bez bojazni od ispadanja i cepanja, i sposobnost zadržavanja jarčevine unutar njih nastale višednevnim nekupanjem . Takođe, tu su i sitniji detalji: široke gajke, za prihvat najrazličitijih opasača, poseban kroj na dupetu koji vam omogućuje da sednete bilo gde, bez bojazni da će te ih rasparati, itd. Primer genijalne vojne jednostavnosti i pravi izbor za sve one koji žele pouzdano odelo koje će ih godinama služiti u njihovoj misiji krvavog zarađivanja dinara zarad preživljavanja u tranzicionom društvu...
I oni koji spadaju u kategoriju izdržavanih lica imaju neverovatan afinitet prema njima. Golobradi ''rokeri, pankeri, metalci'' kao i već omatoreli pajdomani ''buntovnici protiv mejnstrima'' ne izlaze iz njih, jer realno, jedino one idu jednako dobro i uz martinke i uz starke.(Čast svima, nisam nijedan od pomenutih, ne smatram da je sve u tome, itd.). I ne samo oni: i mlade napaljotine na ''otadžbinu, herojstvo, hrabrost'', stanovnici ''Velike Srbije'', ''mali budući koljači'' šiptara, hrvata, balija, LDP-ovaca (i svih ostalih osim pravih Srba) obleću vojne otpade i buvljake u potrazi za nečim što je nekad možda negde videlo rata, sa ogromnim zadovoljnim osmehom vuku otud kese sa po nekoliko pari oštećenih maskirnih gaća, pošto, razume se, do pravog oružja nije tako lako doći...
Vrlo često kompletirane sa raznobojnom polovnom maskirnom jaknom ili prslukom, uvučene u gumene čizme, predstavljaju osnovnu ''radnu'' odeću onih lovaca koji za svoj hobi izdvajau manje od 100 evra godišnje.
Kupuju ih i ostali koji se ili lože na vojsku a žale što nikako neće otići(Botinom zaslugom), ili oni što pazare neupotrebljavane primerke čisto radi mode. Najviše zbog praktičnosti. Od posebnog značaja. Realno, nema tih gaća koje mogu da izdrže što i one: sva ta veranja, hodanja, provlačenja kroz trnje, preskakanja žičane ograde. Ne prerašćuju se, i ne zastarevaju preko noći. Tako komotne leti i prilično tople zimi. Nepromočive za sneg i blato. Nijedni džepovi nisu tako prostrani za sve tvoje sitnice i zimi tako topli kao ovi koji su nekad negde davno grejali promrzle šake nekog tvog vršnjaka. Nijedno platno nije tako meko, a tako jako kao kordur. Pre maturskog odela, verovatno najozbiljniji komad odeće koji ćeš obući i u kome nećeš izgledati kao šiljokuran, mada, izgledaju smešno, dok ti neuvučene maskirne nogavice landaraju oko patika. Pantalone u kojima su verovatno desetak klasa takvih kao ti šiljokurana postajali ljudi, služeći svoj dug otadžbini. Pantalone u kojima je negde možda neko bio ranjen ili možda umro?
Nezamenjiva slika svakog od nas koji je odrastao 90-tih a momkovao i vojnikovao 2000-tih. Jedino ih, razume se, ne vole traumirani ratni veterani kao i ovi evropejski liberalni pederčići, ali njima, jebiga, smeta sve što se direktno ne tiče njihovog dupeta... Tako da:
Dugo nam trajale, i guzice nam grejale ti slavni relikti naše ne tako slavne nedavne vojničke prošlosti!
.... ne nisam protiv progresa niti protiv modernizacije. Ovo većma nije pitanje puteva koji su očajni, no je reč o dostojanstvu i sećanju.
I teško se bilo ko može odupreti neizvesnosti sopstvenog odgovora.
Da li tradiciju gaziti progresom? Da li je vrednija trenutna odluka od života koji traje preko 600 godina?
Ubiti starca, da bi mladi lakše mogli da se kreću? Iseći dedin stari orah, da bi gosti lakše ušli u dvorište?
Dijalozi pod hrastom:
1389
Milane moj dragane, nemoj ići! Pa šta ću sa čedom što ga nosim u utrobi svojoj?
Milice moja mila, zbog njega i idem. Da ga ne loču pogane hijene. Da čedo naše ne bi udisalo prljavi zadah ropstva. Ali ne brini, ostavljam vas Bogu svemogućem...
...za kalpak mu neven zadenula. A on peva glasno :“Zbogom prvi nerođeni sine, zbogom ružo zbogom ruzmarine. Zbogom leto, jeseni i zimo, odlazimo da se ne vratimo“!!!1809
Sinđeliću, ali Turaka je previše!
Možda su jači, ali luđi od nas nisu sigurno. Idemo pa makar izginuli svi.1916
Vlado (Dis), pa hajde, ode nam kolona! Pusti sad pisanje, znaš li koliko ima do Krfa?
Ajde ti blago meni, pođi za njima, eto mene za tili čas. Ovaj hrast krije u sebi davne uspomene. Pravo mesto za pisanje pesme (definicije kasnije 2013) o našoj golgoti.1941
Čiča, gde smo se uputili?
Nemci su nas posvuda opkolili. Postreljaše nam najbolje momke. Ostaćemo ovde pod hrastom do jutra, a sutra ćemo već nešto videti.
Kako je samo lepo ovo drvo, verovatno je vekovima tu.
Da, verujem da nismo prvi koga je sakrilo u svojoj krošnji.1999
Jovane, javi komandi da „belokapići“ sa oružjem iz Makedonije prelaze ovuda na Kosovo.
Evo javljam, a ti idi pod onaj hrast, montiraj snajper, pa pokaži terorističkoj gamadi gde ti se deda obesio .2000
Pod drvetom se rađa Bica2012
Dvoje mladih posle vođenja ljubavi urezuju u koru imena: „Enver + Bica“.2013
Hrast niko više ne posećuje.
Bica rađa Pejdžera
Narod prati turske serije, farmu, Cecin i Jecin koncert (Jecin malo manje).
Srbi mole Nemce da ih reformišu i donesu blagostanje.
Miroljubivi Nemci kažnjavaju Srbe, agresore jadnih Albanaca.Hrast smeta putu koji bi Turci koristili da se opet „zbliže“ sa Srbima.
Hrast smeta evrointegracijama. Hrast smeta civilizaciji i modernim vrednostima. Hrast smeta sećanjima na druga vremena i dostojanstvo.
Hrast smeta „stočnoj“ politici...2015
Srbija je dobila datum za početak pregovora, jer se izvinila Turcima za žrtve Kosovskog boja.
Jeca izmislila prenos električne energije iz atmosfere.
Đeljana i Bica dobile drva za ogrev.2030
Jecin lik se nalazi na novčanici od 100 dinara.
Đeljana završila osnovnu.Bicu i Envera ubija Đango.
Hrast je davno posečen (vidi 2015). Autoput sa četiri trake prekriva dugo hrastovo korenje, koje sada gaze gume teških šlepera na putu za EU.
Najlošija osobina srpskog čoveka - da sebe prikže kao potlačenog, zajebanog, pogodjenog nepravdom koja dolazi sa svih strana..Sa druge strane ostane mu uvek i reči da svoj narod pohvali kao obrazovan, svestran, plemenit, gostoljubiv i neobično pmetan..Zaboravljajući na mnoge osobine po kojima piša a i sam ih poseduje.
Tako na primer:
Prosečan Srbin:
- se na sva usta žali kako su pravosudje i vlasti korumpirani, ali je sasvim u redu ako panduru da 2000 dinara da mu ne piše kaznu što je pijan i nevezanog pojasa preticao na punoj liniji.
- Se žali na korupciju u zdravstvu, ali će uvek podmititi lekare i medicinske sestre bocom pića, bombonjerma, čokoladama, kafom i naravno kojom stotkom ispod ruke, kako bi sebi zakazao lečenje preko reda. Ako ga ipak stave na čekanje žaliće se kako je lekar potkupljen i jebe mu se za sirotinju.
- Će uvek biti šokiran stanjem vozova i pruga, i time koliko naši vozovi kasne. Usput će pokušati da konduktera u vozu podmiti i ne plati punu cenu karte.
- Prezire Britance koji dolaze na EXIT i tvrdi kako su prljavi i ponašaju se kao stoka, iako je sam deset puta gori kada ode preko na ekskurziju ili privremeni rad (baca djubre gde stigne, piša po spomenicima, dernja se pijan po ulici u žalu za zavičajem).
- Mrzi što se američka zastava ističe u svim živim holivudskim filmovima i na proizvodima, iako i sam nosi srpsku zastavu na sve moguće ekskurzije.
- Je ispizdeo koliko rupa se stvara po kolovozu i kako su putevi zimi poledjeni i neočišćeni, što mu neće smetati da pijan sedne za volan svoje polu-ispravne mašine na četiri ćelave gume.
- Je revoltiran jer ima šefa pedera na poslu na kom je mizerno plaćen, iako hvata svaku moguću krivinu i izbegava da radi po svaku cenu.
- Se ponosi jer je hrišćanin i pravoslavac i jer se krsti sa tri prsta, mada ne zna reči svoje himne a Boga opsuje u svakoj petoj rečenici.
- Voli da se hvali kako su Srbi izuzetno pametan i inteligentan narod, iako zna da su nam srednjoškolci medju najneobrazovanijima u Evropi, da djaci maltretiraju nastavnike (sve češće) i da se sve češće ocene pod pritiskom poklanjaju i prepravljaju.
- Će u prvi pln staviti kako je njegov narod kulturan, kako je imao dvor i kako su Srbi jeli priborom dok su Englezi i Nemci jeli rukama. Takav stav će imati i onog trenutka kada se na svadbi napije kao stoka, popne se na sto da igra, pri čemu šutira hranu i puca iz pištolja, na šta će biti ponosan i prepričavati još dugo vremena.
- Pljuje po hitleru i nacistima, a na Kineze i Rome gleda kao na nižu rasu.
- Besni na bivši režim jer se posle tita pokralo sve što je moglo, iako je i sam iz firme kući doneo što je moglo zatrebati.
- Posečan Srbin je mučenik, poštenjačina i dobar čovek, iako bi zajebao koga može, zaratio bi sa komšijom zbog trideset centimetara placa do četvrtog kolena, a ni sa rodjenim bratom ne razgovara..
Naravno, on je u svoj toj gužvi žrtva.
Menja partije češće nego gaće. Poseduje pravu kolekciju partijskih knjižica. Prvo je bio uz Tita i dušom i telom, onda naravno uz Slobu, a kad je Sloba svrgnut postao je veliki demokrata, borac za slobodu i pravdu.
Veliki deo stanovništva Srbije, a uglavnom oni koji drmaju opštinskim, gradskim i glavnim odborima žute demokratije.
Primer:
Mile radikal: "Ej bre, će da vidite vi kad se vrati Vojvoda sve ima da procveta bre! A, ne ovi žuti rasprodaše državu, uništiše je..."
Žika žuti: "Ko je bre uništio?! Pa, ko je bio na vlasti 90-ih kad je sve razjebano? Ko? Odgovori mi!"
Pavle monarhista: "Jaooj Žiko samo ti ćuti, znam te puško kad si pištolj bila! Svi mogu da pričaju samo ti ćuti! Gde si bio do 2000.?"
Žika žuti: "Kako gde sam bio?"
Pavle monarhista: "Aha, ne sećaš se?! Evo ja ću da te podsetim gde si bio i šta si radio: Bio si član KPJ, uvaženi pripadnik društva, potpredsednik opštine, a ni srednju školu nemaš. Jahao si popa kad ste došli da rasturite seoske litije, pa si cinkario nas što smo išli u Crkvu... 90-ih si bio za Slobu, nema veze što je uništio sve moguće i nemoguće, ti si bio za njega. Išao si na kontrademonstracije, čak si nosio i transparent Slobinom slikom koji su ti naši o glavu razbili. Nego imao si sreću što je štap od transparenta bio slab pa je brzo puko. Pet dana posle toga nisi mogo da sedneš, ali ni to ti nije bilo dosta. Sledeći put su te skinuli golog jer si nosio majcu sa Slobinom slikom i terali te da pevaš "Spasi Srbiju i ubi se Slobodane, Slobodane." Je l se sećaš toga? Je l sam te bar malo prisetio? Imaš bre više partijskih knjižica nego što Srbija ima partija i ti ćeš da mi pričaš o politici i o demokratiji!"
Modni stil koji ne zastareva i, kao pacov govnar, neprestano evoluira i prilagođava se...
-Nekada (70-tih)se "odlikovao" ''spitfajerkom'' ili postavljenom jaknom (krznarom), belom rolkom i obavezno crnim pantalonama i cipelama(Setimo se ''Poslednjeg kruga u Monci''). Momci su bili oštri, ali pošteni... Bili su protiv sistema, i snagu su pokazivali sukobljavajući se sa bahatim organima reda, i štiteći svoje kompanjone... Bili su malobrojni, njihov krug je bio uzak i poznavali su sve viđenije krimose u gradu... Zbog konstantnog pritiska na njih od strane policije, stvorio se neki posebni kodeks časti i ponašanja... Poštovanje je bilo sve, poštovala se hijerarhija i po svemu su bili slični slobodnom, uzornom društvu,ali suprotnog polariteta, jer su pripadali drugoj strani zakona... Odnos prema ženama i devojkama je bio kako-tako korektan, imali su ih mnogo, jer su devojke oduvek privlačili "bed-bojsi". Krimogene radnje su, ipak bile ozbiljne, i strogo su se procesuirale od strane države, pa su veliki deo života proveli po institucijama i prošli kroz mnogo, mnogo prebijanja, stoga su uglavnom izvlačili neku pouku(nije džaba batina iz raja izašla) i izlazili čvrsti, tvrdi karakterni i pre svega, žigosani...
-Onda(80-tih) su se unele izmene... Nastupile su crne kožne jakne(šoferke), razbarušene frizure, trodnevna brada, "Brut", leptir-noževi, motori i prvi obračuni... Krimi likovi su i dalje bili bivši rezidenti KP-domova i kaznenih institucija, biveni, mlaćeni i ponižavani celog detinjstva... Bavili su se, kao i prethodna generacija krađama, pljačkama, obijanjima automobila i vrlo retko bankama... "Fiat 128" i "Mercedes 123" su bila glavna kolca i smenili su "Tristaća" i "Ladu Specijal". Ono što je bilo novo je izraženija surovost i sklonost ka nasilju i zlostavljanju slabijih... Takođe, obračuni su bili učestaliji i krvaviji(i zbog sve banalnijeg razloga), ali fer, što je vodilo ka mogućnosti napredovanja samo zahvaljujući spretnosti i srčanosti pojedinca... I dalje se poštovala hijerarhija, i reč starijih, ali se posao proširio i na inostranstvo (zbog liberalnijeg odnosa prema kriminalu nego u SFRJ), što je prvi put omogućilo da kriminal postane biznis i sredstvo bogaćenja, a ne samo puko preživljavanje žigosanih "domaca" i "robijaša" iz 70-tih. Žestoki momci su mnogo polagali na snagu i borbenu veštinu, (jer su "ferke" bile način rešavanja sukoba), pa su ih održavali neprestanim i upornim ponavljanjima serija sklekova, zgibova, dizanjem tegova i vežbanjem andergraund-boksa(Osnov za razvoj Kneleizma i Kristijanizma 90-tih)... Bili su uvek najsnažniji i najsrčaniji frajeri u gradu, i svaka pičetina je ili bila ili će biti njihova, treće nema... Droga još nije postojala, to je bila egzotična i neistražena tema...
-Ali sve što je postojalo tada, srušilo se tokom veselih 90-tih. Nastupilo je dobro poznato i toliko pominjano doba, tolikih važnih događaja i promena... Ne želim da ih pominjem, jer osećam da će dobar deo naših života biti ispravljanje grešaka i posledica tog ludila... Ukratko, nastupile su dobro poznate brijane glave, kajle, trenerke, utoke, BMW-ovi, otimanja, belo, likvidacije, bombe po kafićima, kidnapovanja, reketi i bukvalno međusobno istrebljivnje maloletnih (i maloumnih) sledbenika Kneleta, Kristijana, Gidre, Žareta, Caneta itd. Nastupio je kraj i propast respekta i poštovanja prema svemu što je bilo pre 1991. koji je išao uporedo sa opštom propašću morala, vrednosti i društva koje su svi poznavali... Ono što je bilo revolucionarno je taj neviđeni porast uticaja krimosa u društvu, i nesvesno (ili namerno) nametanje ideala kriminalnog stila života omladini....
-2000- present: Logični evolutivni nastavak prethodne decenije... Sada su krimosi potpuno legalni i u neraskidivim vezama sa vlašću, ogromnog uticaja, nezamislivim skromnim barabama od pre tridesetak godina... Oni menjaju i donose zakone, i kao Vukajlija-definišu svoje postojanje. Kvantni skok u njihovom razvoju.. Oni sada vedre i oblače, nameštaju tendere, kupuju preduzeća i rukovode javnim sektorima... Za njih rade i ministri i poslanici, oni butaju ruke i u strane investicije i donacije... Oni su ''kontroverzni biznismeni'', oni su "vlada iz senke", "senka u vladi" dok od nas ostaje samo senka... Potpuno izrafinirani i najveštiji, jer su ulica i promene popunile Novo Groblje svima koji nisu bili mudri i vešti... Koji su bili previše bučni i opasni... Koji su bili previše zajebani i previše najjači... Koji su bili previše prljavi i samostalni... Koji su previše ubili Đinđića, i previše bili Arkan... Koji su previše švercovali i premalo sarađivali sa MUP-om... Samo najamorfniji i najfleksibilniji... Najgnusniji i najpodliji... Najpodmulkiji i najljigaviji....
I treba im odati priznanje. Uspeli su ono što nikad nikom nije... Da svoja delovanja izjednače sa zakonom, a svoje načine sa politikom.
Uredjaji koju su toliko napredovali da je to strasno!
1990. godina:Izasao je prvi mobilni telefon(cigla).Znalo je samo par ljudi o kakvoj se napravi govori.Ostali su samo videli crno bele slike u Politici.Nije vladalo preveliko interesovanje za tako nesto.
1995. godina-Stric moje tetke, koji zivi i radi u Americi,konacno nam dolazi u posetu(poslednji put je bio kad je Tito umro).Svi zapazamo kako se ku..i, sa nama ,vec donekle poznatom spravicom.Tad nam pokazuje razne karakteristike tkz.mobilnig telefona.
2000. godina-Sima glodar,najbogatiji lik u kraju(inace cale mu je mafioza teska) dobija nesto sto mi vec godinama sanjamo,mobilni telefon.U 'mnogo' manjem obliku nego sto sam pre par godina video od tetkinog Strica.Po ceo dan visimo kod njega kuci,sa namerom da odigramo barem jednu partiju igrice 'snakes'.
2005.godina-Skupio sam pisljivih 15000 dinara,i pre svega sam srecan jer mogu da trosim dzeparac,i vodim devojku na pice.Kupujem Nokiu 3215, i postajem frajer u razredu,jer posle Sime,Saleta,Voje i Kize konacno i ja imam mobilni telefon.
2006.godina-Sima dobija novi telefon,Sony Ericsson t250i sa VGA kamerom, polifonim melodijama i slikom u boji!!!Uff...sta reci o tome, po ceo dan se slikamo i snimamo.
2007.godina-Kupujem od Sime za 50e,Sony Ericsson t250i.Gle cuda!Sima dobija novi telefon.U pitanju je nokia 6230i.Velicanstven model koji ima radio i neki,kako Sima kaze mp3 format.Ne znam sta to znaci, ali samo znam da moze da peva!
2008 god.Nastavlja se tradicija kupovine telefona od Sime.Sad za 100e kupujem Nokiu 6230i.Sima nas fascinira sa svojim telefonima.U pitanju je Sony ericsson k800i, sa neverovatnom cyber-shot kamerom od 3.2 mpx. i nekakvom memorijom.
2009. godina-Sima dobija novi HTC Hero,sa QWERTY tastaturom,Android platformom,5 mpx kamerom,ekranom osetljivim na dodir.Ja sam prestao da pratim i kupujem telefone od Sime,zadovoljan sam svojom Nokiom.
2010. godina-Simi su dosadili telefoni,a ja sam uzeo prenesi 325 paket u Telenoru i kupio za 1 dinar,Samsung 5230.
Mogu se izvući paralele. Svaka decenija razvoja rokenrola podseća na jednu godinu razvoja "Vukajlije".
1950e
Novi stil je rođen. Definišu ga kratke pesme, moćni vokali, glasni ritam, električne gitare.2007.
Novi sajt je rođen. Definišu ga kratki opisi nečega iz slenga, svakodnevnog govora, praćeni ubitačnim primerom.
------1960e
Stil dostiže svoj vrhunac. Pesme postaju popularne, a grupe poput "Bitlsa" i "Stonsa" definišu rokenrol kao način života.2008.
Sajt postaje popularan. Defke postaju duže i prestaju da imaju veze samo sa slengom. Javljaju se prvi blejači, koji provode na "Vukajliji" sate i sate...------
1970e
Rođenje hard-roka i hevi-metala. Pesme postaju epski duge, ali RnR više nije jedini mainstream stil, već ima svoju posvećenu publiku, koja jedina može da razume pojedine pesme. Aluzije na neke stare pesme.2009.
Pojedine defke prerastaju u referate jasne samo pojedincima. Mnogo linkovanja prema već postojećim defkama. S obzirom da ih ne razumeju svi, administracija pokreće sekciju za postere.------
1980e
"Novi talas" i rođenje pank muzike. Insistira se na kratkoj, sažetoj i jasnoj formi, kao i jakoj poruci.2010.
Posle mnoštva komentara "E, smorio si sa ovim romanima, daj skrati malo!", dolaze novi autori, ali i stari popuštaju. Ponovo se kratkom formom i ubitačnom retorikom definišu stvari iz svakodnevnog života.------
1990e
Rokenrol je na zalasku popularnosti. Sve ređe su grupe koje mogu da izbace nešto kvalitetno na tržište. Cveta underground scena.2011.
"Vukajlija" ima više članova nego ikada, ali sve manje zainteresovanih autora. Mnogo klinaca plavi sajt svojim "lokalnim", "underground" forama.------
Posle 2000.
Rokenrol je posle 50 godina ponovo samo jedan od mnoštva pravaca u popularnoj muzici. Samo klinci odrasli u rokerskim porodicama žele da nastave tradiciju. Ostali priznaju da je ovaj stil, uprkos dubokom tragu koji je ostavio, na samrti.2012.
Htedoh da reknem nešto, ali neću opet da se kačim s moderacijom
Smrtni neprijatelj svakog prepisivača, u opštijem kontekstu muvare. Od kad je sveta i veka, pismeni se radi hemijskom. AMIN!
Osim ako, naravno, ispred sebe imaš pacolikog štrebka koji brine da ne pogreši u bold italik pisanju pri rešavanju zadataka iz mate, i koji naravno "ne stigne" nikad da ti pošalje ni jedan jedini zadatak, za šugavu dvojku!
Čak i sami profesori, bivše muvare koje se bore protiv naslednika ovog resavskog zanimanja traže da se pismeni zadaci rade hemijskom, em po Jusu, em ne može ništa da se prepravlja. Al' ne leži vraže. Gore pomenuti verni prijatelj pred svaki "dan D", a kojeg posle pismene ili bijete, što je češći slučaj, ili potpuno zaboravite, ima toliku potrebu da, za onih 10 minuta koliko mu ostane viška vremena, jer uradi zadatke brže nego što Zvezda izdaje saopštenja, potroši na jebeno podebljavanje linija, umesto da vama, poštenim ljudima pošalje zadatak.
Najslađih 10 minuta za svakog štrebera. U'vatio te za jaja, i ne pušta, iako zna da ćeš ga držati za petu dok visi sa mosta. Jebe mu se, sladi se dahtanjem, nervozom i pretnjama razjarenog bika u teranju - u pizdu materinu, i pismene, i škole, i svega u pm!
Pera d Buldog: Kićo, ti znaš da imamo biologiju sutra. Jel ništa ne moram da ti objašnjavam?
Kića: Ništa ništa, sve mi je jasno bilo prošli put kad sam mislio da me metaforički pitaš da li bih brojao žvake u klupi, u kojoj sam bio zaglavljen dok nisu krenuli da ih iznose za priredbu, kad sam se napokon osvestio...šaljem odgovore, po dogovoru, za 2+, da ne reskiramo džabe....
Pera d Buldog: Tačno tako, sad pali ćiku, na učenje!
Kića: Ali imam probu za hoooor....
Pera d Buldog: Mršći more sutra imaš važan pismeni, ščuo!
Đape d Kruel van: Bugi, ti stvarno misliš da te neće zajebati...sećaš se prošlog puta, kad ti je srao da nije mogao da stigne da ti pošalje zadatke a izašao dvaes minuta ranije, seme mu se zatrlo...
Pera d Buldog: Znam, dete mu jebem, ali krenuću da prepisujem od njega direktno, čim počnemo da radimo, šta ću, moram da se mučim...
Đape d Kruel van: Kako...znaš da piše olovkom jebem mu čmar u pičku!
Pera d Buldog: Znam, smisliću već nešto...
Sutradan u školi
Đape d Kruel van: Pero, šta ti je to?
Pera d Buldog: Rotaciono polutvrdo konkavno sočivo, sa uvećanjem do 2000 puta, sa šarpnesom do 100%, i sonarom kako bi reflektovala slika direktno na moj papir, verzija 2.5 patentirano, moj potpis lično! Sad mogu da pročitam i hijeroglife, a kamoli običnu olovku...
Đape d Kruel van: Uuuu, super tebreks, ima da zabodeš i tricu sad! Negooo, kol'ko ti je trebalo da napraviš to?
Pera d Buldog: Negde cirka, 4 dana 13 sati i 56 minuta neprestanog rada...ali isplati se, da prođem jebeni bios i sa tricom!
Đape d Kruel van: A koliko bi ti trebalo da naučiš ovih tridesetak strana za peticu...?
Pera d Buldog: Šta sereš bre?!
Pismeni, ulazi profan
Profan: Ajmo sve u klupe, Marko, Dušica, Sanja i Kića ne moraju da rade test, slobodni su, njima sam već zaključila petice, mogu da idu...
Pera d Buldog: Odaatijeeeebeeem!Definicija posvećena Mitri Patrioti, jednom od najvećih i najoriginalnijih prepisivača u istoriji!
Drugi deo letnje sage gde se, za opet naše pare, pljuje po putevima Srbije i ugostiteljskim objektima Grdeličke klisure.
-Poštovani gledaoci, samo za vas smo ovog leta pošli ponovo na put do Paralije, omiljenog srpskog letovališta gde za manje para možete lepše da prodjete i od same Budve (u sebi: Milo, bem li ti lebarnik što mi napisaše ovi tvoji 2 kazne po 50 evra u povratku).
225 km od Beograda, naplatna rampa na Naisu
-Kao što vidite, sa naše leve strane Turci opet brode našim drumovima i evo kod motela Nais se zaustavljamo da natočimo dizel i razgovaramo sa umornim Tusrkim vozačima koji uz paradjz i leba prave predah na obližnjem poljančetu a na putu iz Anadolije za Frankfurt.
Motel Predejane
- Kako i sami vidite, Mladju nismo poveli na ovaj put najnovijim X6 jer je ostao u Beogradu da montira emisiju od prošle nedelje (jes pa da me druka pred kamerama). Sada ćemo probati tradicionalnu lepinju sa kajmakom. Molim vas jednu lepinju. Hvala. Kolko? 350 dinara? Krv vam jebem, pardon dragi gledaoci, čini se da je najavljena bela šengen lista učinila da evropske cene dodju i u Srbiju (trebalo je da svratim na burek u Džep).
Granični prelaz Tabanovci
-Za razliku od nas, Makedonci su osavremenili svoj granični prelaz pa je on sada po evropskim standardima a i ponašanje policije je daleko bolje od ranijih godina. Kolko? 2000 denara da ne gledaš u gepek? Kakav bre mito, na bugarskom je mitnica, ovo je valjda Makedonija?
Negde u Makedoniji, noć
-Dragi gledaoci, evo nas na benzinskoj pumpi, Valoni Petrol. Pitaćemo ovog ljubaznog Makedonca koliko ima putnika iz Srbije ove godine.
Kraš, tres, buk, škrip...Granični prelaz Evzoni
-Ne propustite da svratite na jako dobro opremljeni free shop na grčkoj strani (Moram za dete da kupim viski, ipak je on moj jedinac).
Negde blizu mora
-I evo nas na moru. Vidite da svaki drugi gost a bogami i domaćin priča srpski, cene su prihvatljive načem džepu. Vidimo se za 7 dana na patroli do Pešte (ovoliki put da predjem da platim kafu 5 evra, c,c,c...bolje da sam kod Ruskog Cara platio 176 dinara za espreso, bog da me vidi). Šta kažeš Žile? Pregrejo motor? Bemti bemve, lepo smo prošle godine bili hjunadaiem, japanac je to!
Pretežno ženski sport. Muška verzija istog još ne postoji ili nije u toj meri zastupljena. A i muškarci ne bi to svejedno znali da igraju. Naime, igra se tako što nikad ne gledaš svoj drkavi život već soliš drugom pamet kako on treba da se ugleda na druge i poboljša bednu egzistenciju koju nazivamo postojanje. Najčešće te uhvate u mašinu sa najboljim ortakom.
1990
- Kako je bilo u školi?
- Dobio sam 3. Kevo peci palačinke. Ura!
- Šta je Miša dobio?
- A 5 bre! Šta me stalno pitaš? Nisam ja on.
- Mrš u sobu za knjigu! Da te nisam videla do Dnevnika!1998
- Završena srednja! Gle diplome. Da drešiš kesu za more stara.
- Koliki je to prosek?
- Ne znam, valjda 3,8. E nek sam i ovo skinuo sa vrata, da danem dušom konačno.
- Kojim prosekom je Gagin mali prošao?
- Miša? Standard, sve petice.
- Tako jel?
- Pa da.
- Nema tebi na more! Mrš u sobu da spremaš prijemni za fakultet!
- Ali još nisam odabr ...
- U sobu!2000
- Opet si se potukao?
- Jebi ga, zaskočili nas neki indijanci. Morali smo malo da ih istamburamo.
- A gde je Miša bio?
- Pizda otišla još u deset. Kao ima neka posla.
- Pa da. Samo moje dete zjakari do jutra i dovodi ga milicija.
- Nisam ja bre započeo ...
- Da si malo manji u sobu bi te poslala! Mrš napolje iz kuće!2001
- Boga mi, legle Obligacije konačno. Jest 6 ali zasluženo.
- Šta je Miša dobio?
- Aman stara ne idemo na isti faks! Kurac bi ga znao šta je on dobio iz čega.2014
- Opa, idemo se večeras razbiti. Miša dobio unapređenje, časti sve redom. Ali prvo stara ekipa iz kraja. Nema šta lafčina je, a nekad je bio pravi pizdun.
- Gde ideš?
- Tu ljubavi, preko puta. Kod Toze u kafanu.
- A što ti nisi dobio unapređenje?
- Kod nas? Pa tek sam se zaposlio. Ko šta mene pita?
- A jel tako?
- Pa da, mislim ...
- Samo probaj da odeš kod Toze!
Ova kratka rečenica se dodaje kao šlag na tortu posle planiranja kako će se zaraditi koji dinar.
U glavi
Još malo pa će leto brate mogao bih koji dan na njivu kad to malo bolje skontaš 2000 na dan pa ti računaj 70 dana, au brate kolko je to ček da izvadim kalkulator..
Aha eve ga 2000x70 = 140000 , jebote tolke pare za 70 dana, ma to mi je to sad svaki dan ustajanje u 5 neće biti problema dan ti je 24 sata a radi se samo 8 sati znači preostane mi 16 sati.. dobro i minus 5 sati spavanja znači 11 sati odmora mi ostaje, ma to je to od sutra krećem, biće para!-Al vidi brate sad što bi ja krivio kičmu da čupam neke voćkice a mogu lepo da prodam ovaj komp iz 2001 za 20 hiljada, saću postaviti na kupujemprodajem, biće para!Ustvari oću kurac mrzi me da ustajem i šta lupaš debilčino ko će to kupiti ne može majnsviper da pokrene, sad za 20 hiljada kupiš frižider sa ugradjenim plejstejšnom možeš da drkaš one pizdarije po ceo dan, kakav bre komp u najboljem slučaju prodaću delove u staro gvožđe.
-Sad stvarno ispadam glup a mogu da se učlanim u neku grupu za tipovanje utakmici 1500 dinara i cepam kladionicu ko lud, evo vidiš pogledaj mu story sve neke novčanice okolo ajfoni, kurve e tako ću i ja saću babi da maznem 1500 od penzije pa da se učlanim, biće para!
Vidi ovo prijem članova 30.6 , a danas 21.5 idi bre .. Aj dobro sad kad sam već babi prepolovio penziju da ne propadne odo da kupim pivo i pljuge.
Dokaz da se dobre i loše stvari u životu ne prebijaju, odnosno da jedna loša stvar usere sve ostalo.
Dobre stvari:
2009. Balkan Ekspres 3
2008. Absurdistan
2005. Kontakt
2003. Gate to Heaven
2003. Siroti mali hrčki 2010
2003. Kuća sreće
2001. Ona voli Zvezdu
2000. Mehanizam
1999. Ranjena zemlja
1998. Crna mačka beli mačor
1998. Kupi mi Eliota
1997. Tri letnja dana
1996-1997. Gore dole
1995. Tuđa Amerika
1995. Otvorena vrata
1995. Terasa na krovu
1994. Dnevnik uvreda 1993.
1992. Tango argentino
1990. Zaboravljeni
1990. Početni udarac
1988. Balkan ekspres 2
1988. Dom za vešanje
1988. Zaboravljeni
1986. Sivi dom
1986. Srećna nova '49
1986. Boško miš i Boško čovek
1986. Smešne i druge priče
1986. Nestaško
1984. Kraj rata
1984. Jaguarov skok
1984. Kamiondžije 2
1984. Varljivo leto '68
1984. Kamiondžije opet voze
1983. Uvoz izvoz
1983. Balkan ekspres
1982. Sablazan
1982. Kante ili kese
1981. 500 kada
Došlo doba da se ljubav proba
1979. Osvajanje slobode
1979. Kost od mamuta
1979. Srećna porodica
1978. Tigar
1977. Leptirov oblak
1977. Pas koji je voleo vozove
1977. Mala noćna muzika
Čuvar plaže u zimskom periodu
1976. Sve što je bilo lepo
1976. Povratak otpisanih
1975. Đavolje merdevine
1975. Prijatelji
1975. Mili
1974. Njurci
1974. Protiv Kinga
1974. Jastuk
1974. Trkač
1974. Draga tetka
1974. Mićko
1974. Poštenje
1973. Paja i Jare
1973. Žuta
Kamiondžije
1973. Siroti mali hrčki
1973. Junak mog detinjstva
1972. I Bog stvori kafansku pevačicu
1971. Bubašinter
1971. S vanglom u svet
1969. Samci 2
1969. Gospodin foka
1969. Vrane
1968. Sirota Marija
1968. Greška evolucije
1968. Raspust
1968. Prava adresa
1968. Tišina
1968. Kaputi
1967. Buđenje pacova
1967. Vrlo stara priča
1967. Kad budem mrtav i beo
1966. Tople godine
1966. Vreme ljubavi
1965. Doći i ostati
1962. Zvižduk u osamLoše stvari: Vera Čukić i Ivana Mihić
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Pedagogija je jedina nauka koja praktično nazaduje.
1980-1990. Dete od 3 godine do kraja osnovne:
1. Ne voliš postavljenu hranu, i buniš se:
- Neću ja ovo da jedem!
... Šljaga od ćaleta uz reči:"Ima sve to da pojedeš!"
... Mrljaviš 10 minuta... Primećuješ vrlo zajeban ćeletov pogled koji ti govori da ćeš da popiješ još koju ćušku i odeš na pranje zuba i u krevet ako sve to ne pojedeš. Smažeš sve za 3 minute!2. Poslednji crtani u 19:15 (jer su Tarzan, Snorkijevci, Štrumpfovi, Bombončići i emisija "Tražili ste - gledajte" oko pola 7), eventualno "Laku noć deco", pa pranje zuba i u krevet. Četvrtak je bio praznik, jer je bila "Kviskoteka" i neponovljivi Oliver Mlakar. Sa 10 godina stisneš muda i kažeš da bi gledao seriju "Vetrovi rata" ili "Dinastiju". Ćale ti samo pokaže kažiprstom put sobe... Leti imaš sat-dva više do spavanja.
3. Potukao se ispred zgrade, prebio lika, dobijam duplo više batina od ćaleta... Potukao se, dobio batine, ćale mi dao repete.
4. Pričao sam na času, učiteljica me počupala za zulufe ili uho... Dođem kući, a pošto je učiteljica odmah javila kući šta je bilo, dobio sam batine.
5. U 8. razredu, hormoni ti nadjačaju pamet, pa uhvatiš drugaricu za dupe. Dobiješ šamarčinu i moliš Boga da te ne odruka razrednoj, jer će zbog tebe sazvati roditeljski sastanak, na kojem ćeš se osećati ko na električnoj stolici, njena keva će napadne moje roditelje, a posle si najebo jer si je uvatio za dupe! Posle još jednom, jer im je bilo neprijatno kad im se njena keva žalila.
2000-2009. Dete između 3 i kraja osnovne:
1. Ne jede ti se spanać, nego keks u mleko. Ćale ti kaže da moraš da jedeš spanać, a ti ga zajebano pogledaš i on zna da će biti histerija u kući. Ako nema mleka ili keksa, ćale ili keva trče u prodavnicu i donose ti da jedeš.
2. Kažu ti da ideš na spavanje, jer je pola 11 (22:30), a ti nećeš jer hoćeš da vidiš koga će da izbace iz kuće "Velikog brata". I tako lepo se svi smeste na trosed i gledaju VB. Ako si u 7. ili 8. razredu, možeš u izlazak!
3. Potukao se ispred zgrade, prebio lika, ćale sav ponosan, jer te je on učio kako se to radi... Potukao se, dobio batine, ćale silazi i raspituje se gde je ćale drugog klinca, da "popričaju", a posle ljut na mene što sam dozvolio da me prebiju.
4. Pričao sam na času, nastavnik me opomenuo, otero sam ga u pičku materinu. Dao mi je ukor. Ćale dolazi da mu jebe mater (ma šta to značilo). Sutra mi se briše ukor.
5. Osmi razred... Mala mi zakačila, ali srećom, njena keva je pravi lik! Kada smo se svi okupili da se reši problem (bez njenog ćaleta, jer su joj matorci razvedeni), rekla je da će ona to rešiti sa ćerkom i da će poći na kliniku da reše taj problem. Mojima pada ogroman teret sa leđa i mole me da im ne pravim više ovakve probleme...
Posle se čude zašto ima više problematičnih, narkomana, prestupnika...
